Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „економија“

Гостовање на Активу нишких наставника биологије

Јуче није било чланка, а разлог је што сам био у Нишу. Гостовао сам на Стручном активу наставника биологије из Ниша, а по позиву Јелене Анђелковић, самосталног стручног сарадника из Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању у Нишу. Надам се да колегама није било досадно да ме слушају, а моји утисци су сјајни. Сви су били предусретљиви и колегијални. Има и линк, али мора мало да се скролује.

Регионални центар Ниш: Састанак Актива наставника биологије (19.10.2017)

То је било у Нишу, а у Србобрану Адријана Вереш је известила да је спроведна акција сакупљања старе хартије „Папирко“ у тамошњој Основној школи „Јован Јовановић Змај“. Сакупљено је чак 8374.4 килограма. Папир је продат рециклажном центру, а од добијеног новца се купују наставна средста за школу и слаткиши за све учеснике. Једна фотографија ће вам дочарати колико је то била велика акција.

адријана вереш

Када зборимо о рециклажи, највеће проблеме нам праве пластичне флаше. Према неким подацима време потребно да се разгради пластична флаша за воду износи око 1.000 година. Ако узмемо у обзир колико пластичних флаша се баци током једне године, можемо очекивати да ће ускоро доћи дан када ћемо сви живети на огромној лопти смећа. Ово је поприлично суморан податак, али захваљујући људима попут Арија Јонсона, дизајнера са Исланда, овакав апокалиптични сценарио могао би се избећи само ако бисмо применили неке иновативне идеје. Флаша за воду коју можете видети на следећем линку направљена је од алги и 100 одсто је природна и биоразградива. Она задржава свој облик све док се не испразни и тек тада почиње да се разграђује. Надам се да се ове флаше већ негде користе.

2Tout2Rien: Une bouteille biodégradable à base d’algues par Ari Jónsson (23.3.2016)

_nbazwz2v7C1txeruoo1_r1_500Ђубрета, можда, можемо да се решимо тако што бисмо га испаљивали огромним топовима ка Сунцу, које би га, нормално, спржило. Међутим, професор Ендрју Понцен у популарној Би-Би-Сијевој емисији „Бућућност“ (енг. Future) је рекао да од те идеје нема ништа због трошкова који би били абнормални. Наиме, да би се нека ракета лансирала у орбиту с циљем путовања дубље у свемир, потребно је 200 милиона долара. Ако је носивост ракете 7000 килограма, онда би то значило да сваки килограм који шаљемо у свемир кошта око 41.000 долара.

А колико долара, пардон динара ће нам бити плате, сазнаћете у чланку који сам одабрао за крај.

Зелена учионица: Износи примања од 01. јанауара 2018. (17.10.2017)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Похвалили смо се лепим гостовањем;
  2. посведочили смо сјајној акцији у Србобрану;
  3. препоручили смо флашу од алги;
  4. сазнали смо зашто не можемо ђубре да шаљемо у свемир;
  5. радовали смо се већој плати идуће године.
Advertisements

Дан за храну

На почетку одмах оштро – два текста Бобе Недић: један о синдикатима, а други о политичком врху.

Блог – Клотфркет: Просветним синдикатима (3.10.2017) & Премијери, министри и остале незналице (16.10.2017)

Кад смо код премијерке коју Боба помену, она се залаже за то да наставници који више раде – више новца и примају.

Мислим да ми, наставници биологије, сигурно припадамо оним радишама, без обзира на више него јадну плату. Томе у прилог говоре радови наших ђака, али и разне манифестације које се организују у школама. Рецимо, у школи Сање Парезановић Урошевић (ОШ „Петар Лековић“, Пожега), обележен је 16. октобар – Дан здраве хране. Три фотке су ми баш привукле пажњу.

И у школи колегинице Терезе Катоне уприличен је сличан догађај. Било је свега на трпези.

тереѕа катона

Манифестација која треба да се уприличи, биће у Сомбору и више ће имати везе са науком, но са храном. Дакле, неће бити укусно, али ће бити занимљиво. 🙂

22448145_1931930780465587_2849156322888403655_n

У Сомбору је започео и конкурс.

Центар Планета: Отворен ликовни и литерарни конкурс „Сомбор – мој зелени град“ (до 23.10.2017)

planet-pollution-overdevelopment-overpopulation-overshoot-13 (Small)Још један конкурс организује ЈКП „Градска чистоћа“. Све о томе у пропратним документима које је послао Горан Васић из службе за еколошку едукацију.

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо Бобиних пар текстова;
  2. саслушали смо премијерку;
  3. видели смо како се обележио Дан здраве хране у појединим школама;
  4. најавили смо фестивал у Сомбору;
  5. добили смо две понуде да учествујемо на конкурсима.

Сад је много боље

funny_gifs_falling_asleep_in_class_by_scintilly-d8a0qqjНа почетку, допустићу себи луксуз да будем носталгичан. 🙂

Дневно.рс: Хит писмо на интернету: школе су некада биле апсолутно грозне, деци је сада много боље (2.9.2017)

Данас ђаци више не могу ни да беже са часова, као некад. 🙂

Телеграф: Ако дете побегне са часа, родитељи плаћају казну 100.000: Стижу драконске мере у школе! (29.9.2017)

Са неких часова се не бежи, па и да се казне не плаћају и сигуран сам да су ти часови – часови биологије јер колеге раде сјајне и занимљиве ствари. У ОШ „Радоје Домановић“ на Новом Београду, код наставнице Тијане Морић часови су песма, те настају и песме о протистима.

Кад већ зборимо о протистима, ево га један филм који је идеалан за увод у тему која се њима бави.

И даље гледамо под микроскоп, али овог пута како ћелије ван контроле формирају тумор.

И таман да са овом темом и завршимо, најавом једног занимљивог предавања.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике, Београд: Предавач проф.др Зоран Радовановић: Прави и умишљени узроци рака (за 16.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Уверили смо се да је некад било грозно;
  2. упознали смо се са једном ставком закона;
  3. промовисали смо добру праксу колегинице;
  4. одгледали смо филмиће у вези са протистима и канцером;
  5. најавили смо занимљиво предавање.

 

Обојени ум

_oq6i7exvmA1r8dy8go6_250Почињемо једним необичним квизом који ће одредити које боје је ваш ум. Звучи необично, а и јесте. 🙂

Bitecharge.com: What color is your mind? (приступљено 9.10.2017)

Обично нисмо склони да ум посматрамо кроз боје, већ кроз степен интелигенције. Коефицијент интелигенције не мора да се мери искључиво тестовима, каже се у следећем тексту.

City magazine: To koga mrzite zavisi od toga koliko ste inteligentni (30.12.2016)

10441415_932070533488051_5545375567041688450_n

Не знам да ли јунакиња из следеће приче мрзи било кога, али коефицијент интелигенције 24-годишњакиње није баш претерано висок. Наиме, пошто воли љубичасту боју (да ли јој је и ум у тој боји, не знам), одлучила је да јој (сада већ бивши) дечко истетовира очну јабучицу љубичастим мастилом. Он је то и урадио, али нестручно и завршила је код лекара. Око јој је било затворено три недеље и, иако су прогнозе биле да ће трајно изгубити вид, то се није десило, али се девојка пожалила (на друштвеним мрежама, наравно) да види замагљено и, повремено, дупло. Јасно, све је праћено боловима који и после много недеља не јењавају.

IFL Science: A Woman Got Her Eyeball Tattooed. This Is What It Looks Like Now (3.10.2017)

Жена која је хероина следеће приче урадила је далеко виспренију ствар и постала личност о којој медији говоре на сав глас.wwf2 (Small)

Кутак.нет: Враћам ти твоје ђубре: Жена нашла смеће на Фрушкој гори, спаковала га и поштом вратила власнику! (30.9.2017)

Ана је вратила ђубре власнику, а нама ће, изгледа, бити враћене старе плате. Или, можда, неће, али ће бити повећане.

Блиц: Откривамо договор са ММФ: Коме ће све бити веће плате у 2018. години (6.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проверили смо које боје је наш ум;
  2. сазнали смо да је боље да никог не мрзимо;
  3. прочитали смо хорор причу;
  4. такође смо прочитали и једну виспрену причу;
  5. радовали смо се што ће нам бити веће плате.

Фасцинантне птице селице

Свих ових дана актуелне су две ствари. То су дешавања у земунској школи  „Светозар Милетић“ и нова два закона о просвети која су стигла на дневни ред скупштине. 14938406_1123156767780753_5795997278143457221_nО првим дешавањима можете да сазнате на Јутјуб снимку, а што се закона тиче, ево шта има да каже челник једног од синдиката Јасна Јанковић.

Зелена учионица: Јанковић: Закон о платама нема везе са платним разредима (20.9.2017)

Шта ће се свим тим новим законима променити? Можда ће следећи текст то мало појаснити.

Зелена учионица: Повећава се одговорност наставника за квалитет наставе, оцењивање… (15.9.2017)

Углавном, скупштина ће се бавити тим предлозима закона, а Конференција Универзитета се бавила Скупштином. Или, прецизније речено, посланицима у Скупштини.

Инсајдер: Конференција универзитета Србије тражи хитну смену Муамера Зукорлића (22.9.2017)

12647554_914088752040387_8063760104160597177_nТо је државни политички план, а и на локалу се свашта дешава.

Петфејс: Краљево: „Данас је МОЈ ГРАД изгласао да се ПСИ у Прихватилиштима убијају“! (21.9.2017)

Псима у Краљеву не пише се добро, а страдају и птице из разних разлога. Животињама више него икада треба наша заштита, те увек треба скретати пажњу на њих. Из тог разлога, крајем септембра и почетком октобра очекују нас неки лепи излети са птицама.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Фасцинантна сеоба птица (за 30.9.2017. и 1.10.2017)

dajtajmbrds

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Излистали смо актуелности у овом периоду;
  2. прочитали смо мишљење челника синдиката о платама;
  3. информисали смо се о новим законима;
  4. сазнали смо о политичким дешавањима у земљи и појединим локалним самоуправама;
  5. најавили лепе излете са циљем упознавања птичјег света.

 

Проблеми у нивоима

На самом почетку имам два питања за вас. Прво сам замислио у виду анкете. 🙂

Ова анкета није тек тако с неба пала, већ ме је инспирисала следећа вест.

Телеграф: Просветни радници ће са 65 година морати у пензију (20.9.2017)

14368831_1359049734177384_4846634026848905259_nНаша млада колегиница Ена Хорват је однекуд извукла нове стандарде за биологију.

Вордов документ: Ревидирани нови стандарди

Дакле, друго питање за вас је да ли радите по старим или овим ревидираним? Колико је мени познато, завршни тестови се раде према овим старим стандардима. Да ли ће се и када ће се ти стандарди мењати, тешко је рећи. Али зато знамо да ће нам се мењати плата.

Блиц: Премијерка: Не одустајемо од закона, просветарима повећање плата (19.9.2017) & Mediagroup021.rs: Šarčević: Prosvetari moraju da dobiju više od drugih (19.9.2017)

Ипак, синдикати овим најавама нису задовољни. Они указују на проблеме…

Унија синдиката просветних радника Војводине: Проблеми у просвети на свим нивоима (19.9.2017)

…и најављују штрајк.

Форум београдских гимназија: Поново штрајк у школама 28. септембра (19.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 12243098_10207941604806992_6475459336251574653_nРадили смо шаљиву анкету;
  2. информисали се о томе када можемо у пензију;
  3. видели како изгледају ревидирани стандарди;
  4. радовали смо се најављеној већој плати;
  5. прочитали смо мишљење синдиката.

Плате за најбоље

_drvoinhandsОд 1995. уведен је међународни значајан еколошки дан, а то је Дан озонског омотача. Обележава се 16. септембра, а ево како су то урадили у школи „Петар Лековић“ из Пожеге у оквиру биолошке секције коју води колегиница Сања Парезановић.

Биолошки кутак: И ове године смо обележили Дан заштите озонског омотача (15.9.2017)

Биолошки блог увек подржава и промовише добар рад наставника. Но, није проблем да то ради Биолошки блог; много значајније питање је да ли ће то радити Министарство просвете. Према вестима које стижу, одговор би требало да је потврдан.daily selection012

Унија синдиката просветних радника Војводине: Платни разреди у просвети (7.9.2017) & Блиц: Интервју – Бранко Ружић: Правимо систем у којем најбољи имају веће плате (10.9.2017)

Када говоримо о најбољима…

Бука: Имају најбоље основно образовање на свијету, а штеде 400 милиона еура годишње само зато што не користе папир (6.4.2017)

Богами, добра уштеда, а и еколошки је оправдано, тако да само могу да честитам. Углавном, они решише проблем папира, а изгледа да се у Пакистану налази решење за све већи проблем пластичног отпада. На тамошњем отпаду пронашли су гљивицу врсте Aspergillus tubingensis, која је у стању да једе пластику. То није први организам који то може. Већ су познате бактерије и црви који могу да једу пластичне масе, а о чему сам на Биолошком блогу својевремено писао.

IFL Science: Plastic-Eating Fungus Found At A Landfill Site In Pakistan (15.9.2017)

Добро је да таквих организама има, а има их захваљујући томе што постоји огромна разноврсност. butterflyБиодиверзитетом ћу и завршити за данас и то једним лепим филмом.

Smithsonian.com: Video: Why Should Humans Care About Preserving the Diversity of Life on Earth? (6.1.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо рад једне сјајне секције;
  2. сазнали смо ко ће имати већу плату;
  3. информисали се о иностраним примерима добре праксе;
  4. упознали смо гљиве које једу пластику;
  5. одгледали смо филм који говори зашто је биодиверзитет важан.

Облак ознака