Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „емисија“

Фрушка гора и даље расте

Опет је дошло до корекције распореда на ТВ-у. Овог пута отпада један час биологије у осмом, па ће припремна настава кренути већ од следеће недеље.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

За припремну наставу на РТС-у предвиђено је пет часова. У договору са колегама на Фејсбуку, овако ће изгледати обнављање тема.unnamed

  1. цитологија (делови ћелије и ћелијска деоба, разлика између биљне и животињске ћелије, основи генетике), нивои организације са најосновнијом поделом ткива, основни животни процеси, вируси, бактерије, алге, гљиве, лишајеви и протисти;
  2. ботаника (биљни органи и систематика) и еволуција (природна и вештачка селекција и фосили);
  3. зоологија (систематика бескичмењака и кичмењака);
  4. антропологија (морфологија, анатомија, физиологија и хигијена и еволуција човека);
  5. задаци из разних области и разних типова из збирке.

Пошто ћемо прескочити час из обнављања екологије, трудићу се да основне појмове уметнем у наведене часове. Треба имати на уму да сваки од тих часова не сме да траје дуже од пола сата.

tumblr_mpyc0mMEnO1qd5hzfo1_500Зато продуцентска кућа „Нетфликс“ нема ограничења и даје документарне емисије (биолошке, наравно) које трају колико год је потребно и које су нам доступне на линку:

Youtube: Educational Documentaries | Netflix (приступљено 9.5.2020)

Јутјуб канал који свакако не треба пропустити је и онај који је отворио наш колега Славољуб Тоскић.

Јутјуб канал: Свет биологије (приступљено 9.5.2020)

То је што се тиче Јутјуба, а што се тиче Фејсбука, свакако треба видети ову еколошку групу:

Фејсбук група: Еко школа „Олга Милутиновић“ (приступљено 9.5.2020)

Ова еко школа функционише сјајно, а како функционише (и како ће у будућности) онлајн школа, одговара у интервјуу министар Младен Шарчевић.

bio04 iz štampeИз штампе

Блиц: Интервју, Младен Шарчевић: Ако нам се корона врати на јесен, имаћемо спреман алтернативни план за школе (3.5.2020)

Оно што у овом интервјуу нећете наћи је на који начин родитељи треба да буду укључени у дечји рад код куће. Зато ћете то пронаћи у приручницима ЗУОВ-а. Додуше, материјали су намењени пепси службама, али пошто се прича и о информацијама о КОВИД-у, могу бити значајни и за нас биологе.

ЗУОВ: Нови ресурси и материјали за педагоге и психологе: 1. Како и колико информација о болести КОВИД -19 преносити деци? 2. Улога родитеља у организацији активности ученика у условима учења на даљину (5.5.2020)

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Можда би родитељи могли да одведу децу у неки музеј? Захтев није претежак јер су доступни онлајн уласци у многе светске музеје, па и природњачке.

Google Arts & Culture: Collections (приступљено 5.5.2020)

Што се тиче нашег природњачког музеја, вест је да је наново отворен. Преносим вест у целини:

Обавештавамо вас да је од уторка, 5. маја 2020, Галерија Природњачког музеја на Малом Калемегдану отворена за посетиоце. Радно време Галерије у наредном периоду биће од уторка до четвртка у периоду од 10 до 14 часова. Улаз на изложбу је бeсплатан.
У Галерију, због малог слободног простора, може да уђе највише 4 посетиоца истовремено, уз поштовање прописаних мера за здравствену безбедност, обавезно коришћење заштитних средстава (маска за лице и рукавице), и обавезно држање међусобног одстојања од 2 метра.
У току је изложба „Рађање Фрушке горе“ аутора др Ивана и Мише Дулић, који су вредну колекцију фрушкогорских фосила и стена изучавали и прикупљали преко 35 година. Изложба од изузетног научног и едукативног значаја, посвећена геолошком развоју и фосилима Фрушке горе, tumblr_nocfiebFiI1qbycdbo1_500 (Small)приказује комплетан циклус развоја Панонског мора а представљени пресеци магматских, метаморфних и седиментних стена говоре о геолошкој грађи и богатству некада острва, а данас једине планине Војводине. На изложби су приказане све фазе развоја Фрушке горе, као и преко 2000 примерака фосилизованих тропских биљака, давно изумрлих морских бескичмењака или крупних сисара који су некада крстарили степама Леденог доба. Посетиоци имају јединствену прилику да се на пригодан начин зауставе испред фрушкогорске планине и сагледају њен немерљиво дуг животни пут од некадашњег морског дна пре 260 милиона година до данашњег Црвеног чота и његових 539 m надморске висине. Фрушка гора можда није запањујуће висока планина, али треба имати на уму да и даље расте!
Изложба ће бити отворена до краја маја 2020.
Добро дошли!

Ваш Природњачки музеј

bio04 sa časovaСа часова

Дакле, Фрушка гора и даље расте, а расте и наша база добре праксе из учионица. Ученици Андријане Марковић-Јанковић су направили сјајне дигиталне хербаријуме (прва два), ученица Гордане Владић направила је мапу ума (трећа ставка), а извештаје о разним темама урадили су ђаци Кристине Перишкић (последња три).

  1. дигитални хербаријум
  2. дигитални хербаријум
  3. кућни љубимци
  4. природни ресурси
  5. наследни материјал
  6. организација биоценозе

Ђаци Оливере Коларић на својим паноима бавили су се рециклажом, проблемима загађивања, али и хербаризовањем.

Један поетски предах уз песмице ђака Марте Мајорски, а ту су и интересантни радови ученика колеге Радета Перуничића.

Ђаци Милице Милосављевић бавили су се тематским хербаријумима, а ђаци Јасне Бранковић и Сање Урошевић Парезановић правили су моделе. Јаснини ђаци моделе ДНК, а Сањини моделе цвета од искоришћених пластичних материјала.

Још мало модела; овај пут у питању су ћелије и наставница Љубица Савић. Ђаци Катарине Ацић цртали су дрво живота, а Весне Милојковић своје омиљене цртане јунаке и проналазили особине које се наслеђују и које су стечене.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Лепи су и шарени дечји радови, а и градови широм света све су лепши и шаренији од природе која се враћа, да тако кажем, пошто су људи у добром делу света у изолацији у својим домовима. Како то изгледа у Мумбају, погледајте у видеу који сам изабрао за крај.

Наставник као модел

Занимљив модел настао на часовима наше колегинице Сање Урошевић Парезановић може да се искористи за часове обраде мишићног система.

Санја Урошевић Парезановић

И ми наставници смо, такође, нека врста модела. То је и порука емисије „Упитник“ коју можете да одгледате.

Занимљив детаљ који сам чуо у емисији је да ће кажњавати наставнике који не изводе слободне активности јер, наводно, не постоји ученик који у њима не би учествовао. Још један детаљ је да ће директори имати плате факултетских професора. Не знам зашто, али почињем да верујем да ће посао директора бити изузетно тражен у том случају. 🙂 Како постати директор? Неке идеје има наш колега Душан Благојевић.

b92 блог: Како се у Србији постаје директор школе (6.11.2017)

_833841983409278_6061688290263328208_nТаман један конкурс и за директоре школа и за наставнике.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: Отворен конкурс у оквиру програма „Школе за 21. век“ (до 30.11.2017)

Осим овог конкурса, отворена је и изложба.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Сурлаши – дивови из наше геолошке прошлости“ (за 24.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо једно сјајно наставно средство;
  2. одгледали смо емисију о образовању;
  3. добили смо савете како да постанемо директори;
  4. пријавили смо се на један леп конкурс;
  5. најавили смо једну сјајну изложбу.

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

805abee68c3fa72f8b342dbca7eaa63c (Small)Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

_mn1t2uCdVP1s7rduso1_500

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

14117825_10207534107571029_7116330198462441424_nНо, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо актуелну емисију;
  2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
  3. најавили смо еколошки филм;
  4. промовисали смо пример добре праксе;
  5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.

Распуштени систем

„Размислите какву слику о стању у просвети добијете када спојите све вести које можете да видите у медијима.“ Овом одличном реченицом водитељка је почела следећу емисију.

Слику о просвети, логично, има и министар просвете. Он сматра:

Зелена учионица: Шарчевић: Систем је „доста распуштен“ и мора се успоставити ред у њему (19.9.2017)

11902353-taylorcraft-cabinet-door-company-100-percent-yield-videoШта значи ред у систему? Једна од ствари је да не влада хаос. Хаос ће, изгледа, да кошта. 🙂

Телеграф: Строже санкције за бахато понашање у школи (20.9.2017)

Но, изгледа да невоље не крећу од бахатости, већ са сасвим друге, неочекиване, стране. 🙂

Зелена учионица: Министар: Сва невоља у школама креће од школских одбора (20.9.2017)

_nwf32rd6Nq1tqsmxvo1_500 (Small)Школски одбори именују директоре. Изгледа да ће та невоља, како је назва министар, да се реши.

Mediagroup021.rs: Po novom Zakonu: Direktore škola imenuje ministar (20.9.2017)

Овај закон наишао је на критику др Ивана Ивића, „оца“ активне наставе…

Форум београдских гимназија: Ивић: Концентрација моћи у рукама политичке власти (20.9.2017)

…а поделио је и посланике у Скупштини.

Политика: Просветни закони поделили посланике (21.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Размислили смо какву слику о стању у просвети добијамо када спојимо све вести које можемо да видимо у медијима;
  2. видели смо какво мишљење има министар просвете;
  3. сазнали смо како ће се кажњавати бахатост;
  4. схватили смо од кога крећу невоље;
  5. упознали смо се са новим законом.

Борба за опстанак научне писмености 2. део

Јучерашња трибина мени је изгледала као емисија. Том утиску допринели су и видео прилози које смо имали прилике да погледамо. Један од њих је био и део емисије на РТС-у „Да можда не“ када је народни посланик Муамер Зукорлић изјавио како научници еволуционисти причају лажи. Након тога, наставио се разговор. Када поменух видео прилоге, целу трибину можете да пропратите на следећем линку:

Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Смедереву: ЦПН трибина: „Борба за опстанак Чарлса Дарвина“ (24.5.2017)

Др Биљана Стојковић је прокоментарисала да је ово показатељ да ако неко нешто не разуме, то значи да то није истина. Међутим, људи на факултету у Бањалуци би требало да разумеју, али ипак петицију узимају заозбиљно.

Питање је, мислим се ја, да ли ће тај факултет узимати заозбиљно.

Коментар др Алексеја Тарасјева је био да дебате са шарлатанима немају смисла. Ипак, утицај неуких медијских личности није занемарљив и вероватно добар проценат људи сматра да је, у ствари, Зукорлић тај који је доминирао. Уосталом, подсетио је Алексеј, председник Националног просветног савета који је доктор наука и универзитетски професор, иако је на „прву лопту“ одбио петицију, касније је цео овај догађај назвао научном дебатом између Дарвиниста и креациониста. Ако је он збуњен, како рече Алексеј, шта очекивати од људи са значајне мањим степеном образовања.

Др Софија Стефановић је изразила жељу да председник Одбора за науку у Скупштини буде научно писмен човек, мада је јасно да то законом (и очигледно) није обавезно.

Једине научне дебате које би могле да се воде су у вези са новим открићима у палеоантропологији. То је динамична наука и дешавају се промене, па се тако мењају сазнања када је заиста започео двоножни ход. Мишљења, у овом случају, није проблем ревидирати.

Наново се вратила на причу о тешком порођају жена и он је био узрок за то што се наша врста „провукла кроз иглене уши еволуције“. То је назвала демографским минимумом јер је наших предака било мало, а због велике смртности новорођенчади. И то је трајало првих два милиона година све до пре осам хиљада година (доба неолита) када је започео демографски раст. Наше прамаме тада су имале и по двоје живе деце.

Иначе, једна занимљивост. Род Homo почиње да постоји од тренутка када је мозак заузимао 700 центиметара кубних запремине.

Др Биљана Стојковић је наставила причу тврдњом да генетичке промене у вези са еволуцијом мозга датирају од пре 2,5 милиона година (поклапа се са појавом рода Homo). Неурони имају тачно одређену путању (до седме године живота). Дупликације гена су се дешавале у нашој еволуционој линији (две непотпуне дупликације), па је продукт краћи протеин и зато нервне ћелије спорије путују од истих код шимпанзи. То ће утицати на дужи развој мозга и јасно вам је шта је последица тога. Ово су потврдили и експерименти са мишевима.

Наш геном садржи скоро 50% гена који нису у нашој предачкој линији и које смо, заправо, добили од вируса. Тачно знамо и од којих вируса. Да нисмо добили гене од неких ретровируса не би постојали сисари јер управо су ти гени значајни за развој плаценте.

Сва ова открића су сјајна, али нису изненађујућа. Концепт еволуционе биологије је тако добро утемељен да се нова сазнања уклапају попут мозаика.

20170523_193352 (Small)

Пошто није било довољно места, људи су стајали. И публика се није осипала без обзира на дужину трајања трибине.

Др Алексеј Тарасјев је истакао и значај еволуције у заштити животне средине и у медицини. Сви смо чули за бактерије које су развиле резистенцију на пеницилин.

Алексеј се запитао како то да када језици еволуирају нико не поставља питања који су прелазни облици језика и зашто и данас руски језик не еволуира у српски (познато је питање зашто мајмуни не еволуирају у људе и данас).

Такође је разбио предрасуде о прелазним формама. То нису чудовишта и нема у њима ничег мистериозног. Они су облици из којих је нешто настало и који су изгледали као свака друга врста.

Др Андреј Јефтић верује да је све о чему се разговарало божје дело, али такође верује да раздвајање научних сазнања и вере не би требало да буде проблем. То, напросто, нису исти магистерији. Његова жеља је да та два не би требало да буду у замрзнутом конфликту, већ у дијалогу. Другим речима да постоји сарадња. Тиме могу да профитирају и наука (јер се теолози баве идејама), али и теологија (јер неће назадовати стварањем ненаучних „истина“).

Још је истакао да се школе слабо баве еволуцијом и људи, реално, имају мало знања о томе.

20170523_200008 (Small)

Након још једног видео снимка, гости су одговарали на питања публике.

Др Биљана Стојковић је у једном одговору рекла да је петиција последица писања нових Планова и Програма, које треба, у ствари, осавременити.

Основни проблем креационистима је да разумеју да јединке не еволуирају, већ популације.

Др Алексеј Тарасјев је поменуо добар пример сарадње наставника биологије и теологије у борби против псеудонауке. О томе нећу сада, него ћемо (надам се) нас двојица направити разговор о томе.

Треба разјаснити да је креационизам потиче из САД крајем прошлог века у оквиру фундаменталиста који припадају екстремном протетсантизму. Алексеју је занимљиво како антиглобалисти воле производе из Америке, чак и овакве.

Др Софија Стефановић је дала један аргумент за еволуцију за крај. Пре 10.000 година људи нису били толерантни на лактозу, а нису ни пили млеко. У међувремену су еволуирали и људи и говеда и знамо да су људи пре 8.000 година пили млеко, иако и даље нису били толерантни на лактозу. Та толеранција се развила тек пре три до четири хиљада година.

И на крају је била одјавна реч модератора Слободана Бубњевића, који је рекао да разум постоји у Србији: вечерас у великом хемијском амфитеатру.

И на самом крају и моја одјавна реч. Надам се да ће нас неке боље прилике опет одвести на овако квалитетне догађаје, а и надам се да сам успео да вам макар делимично дочарам добру атмосферу са трибине.

Фасцикла од инсеката

Данашњи чланак почео бих сјајним филмом који су направили Биљана и Југослав Крстић. Ево како изгледа митоза и мејоза када се презентују на духовит и младима близак начин.

Дакле, и филм може бити начин да се презентује градиво, што је иновација за нас, пошто смо до сада правили готово искључиво Пауерпојнт презентације. Наравно, правимо их и даље, а у том послу најпродуктивнија је Ивана Дамњановић.

Још један сјајан аутор (чија ћу дела представљати у овој недељи) је Владан Нешић.

И још једна његова презентација за данас, овај пут за шести разред.

И када смо код доброг рада колега, а и оригиналног и маштовитог, на следећој фотографији видећете необичну фасциклу насталу на часу Зоке Станковић, а на тему инсеката.

зока станковић

Свакако лепа идеја за час зоологије, што се тиче рада у учионици. Но, могуће је радити и на терену и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије има идеју и како.

Блиц: Стижу нам роде и ласте – Програм за школарце који воле природу (28.2.2017)

А ту је и видео снимак који прати ову причу.

Да би школарци волели природу, како новински чланак тврди, ту исту природу потребно је сачувати. Због тога је покренута следећа петиција. Иако је наслов на енглеском, текст ћете разумети._mrhbm8ZJj31rkt1puo1_1280 (Small)

Change.org: Save Skadar Lake, one of Europe’s last true wildernesses, from devastating construction (приступљено 12.3.2017)

И за крај, још један пример угрожавања природе, али на глобалном нивоу. Овог пута и текст је на енглеском, али и ако не разумете језик, разумећете график који илуструје глобално загревање.

NASA.gov: Global climate change (приступљено 12.3.2017)

Несистемски систем

slika-3-36Највећи проблем нашег школства је, изгледа, то што су нам ђаци – одлични. 🙂

Вечерње новости: Сваки други – одликаш (24.11.2016) & Недељник: Вуче, извини: Имамо поплаву вуковаца због поклањања петица (22.11.2016)

Сваки други је одликаш, а сваки седми је тзв. вуковац. Иако статистику свако тумачи како жели, а обавезно ван сваког контекста (као да нам је у школама све идеално и као да су нам институције које нас воде још идеалније), прихватам и ову анализу. И кажем – ако, нека су нам деца успешна, кад ми већ нисмо. А како то нисмо, не треба ни да објашњавам. 🙂 Ни синдикати нам ништа успешнији нису, али није да се не труде.

Данас: Опет штрајк просветара? (24.11.2016)

katanciljubaviНо, да не будем критичан само према једној страни, не могу да кажем ни да је друга (министарство, а ко други би био друга страна) претерано успешна. Министар каже да је то зато што су им „руке везане“. Ко им је везао руке и због чега, нећете сазнати из текста, али ћете сазнати нешто о предстојећој оптимизацији школа.

Блиц: Шарчевић: Створили смо систем без система (22.11.2016)

Можда је боље да причамо о једном другом систему. 🙂 Реч дајем колегиници Ивани Дамњановић.

Део централног нервног система је и мозак. Следећи текст га помиње, али не са биолошког становишта.

Блог – Teachroland: Испирање мозга (6.11.2016)

_mks8w2txzv1sn9efmo1_250Могу само да се усагласим са колегом Роландом и заиста је тешко наћи семинар који неће испрати мозак, али хоће унапредити нашу праксу. Тешко је наћи, али није ни немогуће. Ја нашао и од срца препоручујем колегама биолозима.

Образовно креативни центар: Веб алати у настави биологије (приступљено 24.11.2016)

Још нешто занимљиво наставницима биологије оставио сам за крај. У питању је емисија која промовише Биолошки факултет у Београду. Остављам вас да погледате.

Облак ознака