Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „емисија“

Дивљи и писмени: биолози

gifje-leraren-363768Свако зашто има своје зато. Разлоге зашто дао је наш колега Зоран Милојевић.

Школа без зидова: Зашто треба да се пријавите као предавач на конференцији Нове технологије у образовању? (25.10.2016)

То је за оне који воле да предају. А за оне који воле да слушају предавања, имамо једно и то баш, баш занимљиво:

Фејсбук догађај: Дивљи Београд – предавања и затварање изложбе (за 31.10.2016)

Ова изложба се затвара, али у школама у Србији вазда је некаква изложба отворена. Ђаци праве феноменалне радове, што од пластелина, што оригами, а уз идејно вођство наших колегиница. Прву галерију приказала нам је колегиница Весна Милојковић. Њени ђаци бавили су се нивоима организације живог света.

Ученици Виолете Апостолоски Дупор, бавили су се миграцијама животиња.

Прелепо, заиста. А наша колегиница Ивана Дамњановић бавила се паразитским праживотињама.

Ето чиме се баве биолози. И то не само да су креативни и информатички писмени, већ су писмени и што се језика тиче. Ако не верујете мени, ево вам текст, па се уверите сами. 🙂

РТС: Кад ликовно предаје географ, а српски језик апсолвент биологије (24.10.2016)

_10156223211625182_409455470138898329_nОчигледно је да некада школа, па и она висока, није услов да се добије посао. Уосталом, у Србији школа никад није била услов да се лепо живи.

b92: Писали Вучићу: Ни школованијих, ни мање плаћених (25.10.2016)

Ови што су писали су наши синдикати. Да чланком са њиховог сајта и завршим за данас, а ви уживајте у емисији коју су нам и овај (тридесет и шести пут) приредили. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 36. емисија (26.10.2016)

Advertisements

Прековремено време

Почињем наново једном лепом презентацијом. Аутор је Драгана Косовац:

Да бисмо сазнали које су заједничке особине живих бића нису нам потребна увеличавајућа стакла. Довољне су нам и флеш картице, каже колегиница Љубица Лалић.

Quizlet: Заједничке особине живих бића (приступљено 15.9.2016)

075969-3d-transparent-glass-icon-business-clock3А које су заједничке особине свих наставника? Верујем да их има много, а једна је да нам је радно време значајно дуже него што нам друге струке признају.

Зелена учионица: Учитељи одраде више прековремених сати од било које друге професије (15.9.2016)

Осим вишка радног времена, имамо и вишак радне снаге:

Данас: За вишкове потребно 5.500 радних места (14.9.2016)

Шта на то кажу синдикати?

Блиц: Унија просветара: Одакле „вишак“ слободних радних места (15.9.2016)

_nbcmyvlphf1rtynt1o1_1280-smallНаши синдикати, као што већ знате, уприличавају емисије о просвети. Ево најновије:

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 29. емисија (9.9.2016)

Ја увек дајем реч вама, у смислу да можете коментарисати шта год желите, а на тему на коју напросто не можете да будете равнодушни. Тако ће бити и овог пута, те очекујем ваше коментаре, а пре тога, опраштамо се за данас причом на коју сигурно не можете да останете равнодушни:

Кутак.нет: 400 ученика збрисало са часа, па наставнику под прозором објаснили зашто! (14.9.2016)

Поводом биодиверзитета

Као што знате, у недељу, 22. маја је Светски дан биодиверзитета. Дан пре тога, али тим поводом, биће организоване неке активности које вреди посетити.

Завод за заштиту природе Србије: Поводом обележавања Светског дана биодиверзитета (18.5.2016)

One Cubic Foot

И ту догађајима значајним за биологе није крај.

Фејсбук догађај – Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета: Сајам науке БФ (за 25.5.2016)

Но, да се вратимо Дану биодиверзитета. Наш прилог овом дану је чланак о 15 необичних, али преслатких врста са Мадагаскара:

Travel tips 4 life: 15 Weird Yet Wonderful Creatures From Madagascar (31.3.2015)

15 amazing creatures are not seen without a microscope (Small)Још један сличан текст, али овог пута на разумљивијем језику. 🙂

Едукација – основне школе: Најнеобичнији припадници животињског света (приступљено 20.5.2016)

Заиста симпатична галерија, а ево још једне, сасвим другачије:

Pop web design: 37 najboljih fotografija na izboru Nacionalne geografije za 2016. godinu (10.5.2016)

За оне који више воле покретне слике:

Јутјуб: „Опстанак“ – све епизоде (28.7.2014)

Иако су ове емисије сада већ култне, много је боље отпутовати и видети сва чудеса живог света уживо, али… нема се времена (а ни „времена“). The TreennelМи наставници по природи посла најчешће путујемо на – екскурзије. 🙂

b92: „Ђачке екскурзије да буду безбедније и јефтиније“ (13.5.2016)

Ако вас план екскурзије одведе поред Беле Паланке, немојте пропустити да видите ово:

Нишке вести: Храст у селу Дивљана, стар 1.024 године – најстарији на Балкану (7.5.2016)

О храсту и свим другим биљкама цветницама, Ена Хорват направила је презентацију:

Ево још једне презентације, овај пут Иване Дамњановић:

Но, где смо оно стали? Код Беле Паланке? Е, па, прођите кроз њу, али немојте уклизати. Иако уклизавање јесте популарно у новије време. 🙂

Дневник једне учитељице – Ивана Бошњак Бошњак: Уклизавање (20.5.2016)

И једно уклизавање за крај. Нећете веровати. 🙂

Facebook video – Daily Mail: Behold the tightest reverse parallel park in history (12.11.2015)

_nab3deaFgg1s391qwo1_500

Како расадити албатроса?

2a4e0b1de36d60ba3e2a82336c917d33Поделити неку вест путем друштвених мрежа може да буде и чин солидарности, хуманости или толеранције. И то су добре особине. Лоше је када их неко злоупотреби. Један случај се десио пре три године, али нико не тврди да се не дешава и данас.

ИнфоАРС: Колико вреди лажна вест о несталом дечаку? (30.11.2013)

Толико о лажним вестима, а следи права вест и то лепа:

Национална географија: Раме уз раме са јапанским колегама: Српски научници бактеријама уништавају нафту (16.3.2016)

Наши научници су успешни, али питање је колико су срећни. Заиста, колико су (не)срећни људи у Србији?

Национална географија: Где је Србија на листи најсрећнијих земаља на свету? (17.3.2016)

IMG_1789 (Small)То је прво питање за данас, а још неколико – са све одговорима – пронаћи ћете на следећем линку. Рецимо зашто су библиотеке важне и да ли је знање опште добро?

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – четврта емисија (17.3.2016)

Просвета је имала реч, а ми дајемо реч директорима. А они, пак, сматрају да је недопустиво да просветним властима дају податке о својим радним местима. Или тако некако. Углавном, прочитајте:

Форум београдских директора: Шта то крију директори школа? (16.3.2016)

Ми нећемо крити сјајну презентацију Иване Дамњановић. Напротив, поделићемо је са вама:

И још једну:

Следећи чланак је такође о представнику кичмењака. Ова врста аутохтона је у Србији, али је космополитског ареала, несрећним стицајем околности. 🙂

Блиц: Дужан, под стресом и ожењен – Овако изгледа профил просечног Србина (2.3.2016)

002564bc6745112820df01Пријатељство описано у следећем чланку далеко је од просечног.

Блиц: Како су један човек и један пингвин постали прича дана (9.3.2016)

Дотични човек је спасао тог једног пингвина, а еколози са Новог Зеланда имају идеју да спасу читаву врсту албатроса (Thalassarche eremita, кога зову чатамски албатрос), који се води као рањива. И то тако што је расађују?!? Наиме, ова врста стално се враћа једном месту како би се гнездила и то је острво Пирамида у Чатамском архипелагу. И еколозима смета што је то једно место, јер ако би се на том једном месту десила нека промена услова, цела врста би била угрожена – алтернативног склоништа нема. Зато су у саксијама за цвеће почели да преносе део пилића на југозапад, надајући се да ће „посађени“ младунци прихватити ново станиште као свој дом. Тако ће постојати две локације за подизање потомства, па тако и дупла шанса да врста преживи. За сада, ове птице своје саксије за цвеће посматрају као – гнезда. 🙂

Mother nature network: Why are these wild albatross chicks sitting in flower pots? (10.3.2016)

нијегенетички инжењеринг (Small)И док еколози расађују птице, еволуционисти их враћају њиховим коренима:

b92: Научници на пилету узгојили ногу диносауруса (12.3.2016)

Још једна вест из еволуције, али овај пут наше:

Блиц: ДНК револуција – Откриће које би могло да промени људску историју (17.3.2016)

Историја ће се променити, али да ли ћемо успети да променимо и будућност? Мислите о томе. 🙂

Када штрајк (напросто) није довољан

Јуче је било предавање које је одржала Бојана Молнар у Зрењанину о утицају светлости на живи свет.

12717544_10203999548107944_2132294310257579160_nТоком Године светлости (2015) у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“ дешавала се серија предавања о светлости. Предавање „Светлост и живи свет“ је једно од предавања која су стигла „на ред“ ове године.
Предавање је намењено ученицима основне школе, а судећи по интеракцији, било је интересантно и гимназијалцима у публици.
Наравно, једно предавање није могло да покрије све аспекте утицаја светлости на живи свет. Изабрала сам да децу упознам са следећим темама:
Светлост и биљке – фотосинтеза (део спектра који биљке користе), фотопериодизам, фототропизам, фотонастије, ефемероиде.
Светлост и животиње – циркадијални ритам, миграције птица, чуло вида (разноврсност грађе, укратко), фототаксије и биолуинисценција.

Ево је и презентација:

Кад смо код презентација, ево једне коју је направила Тања Јованоцић:

Уз инсекте ево и приче о разноврсности, а од исте ауторке:

Од исте ауторке ево мало и ботанике:

То је било бесполно разможавање, а следећи чланак у вези је са полним.

Н1: Шта доноси модификација људских ембриона? (7.2.2016) & Блиц: Ствара историју – Ову научницу зову модерни доктор Франкенштајн (9.2.2016)

Наравно, овде се пре свега ради о спречавању генетички кодираних болести, али ће увек бити оних који ће помислити да ће те модификације у будућности донети много више. _945803332107826_2557677300526061096_nТим пре што се зна да гени утичу на заиста много тога, па чак и на особине и способности попут оних потребних за успешног вођу.

Science dump: Think you’re a born leader? Scientists found that genes influence your leadership qualities. (20.5.2015)

За учење било које вештине (потребне за вођу или наставника биологије, свеједно) питање је шта је најефикасније? Многи ће рећи да је најбоље што више времена провести у вежбању. Међутим, није баш тако. Истраживање које је спроведено са 86 добровољаца показало је да они који понављају активност боље ће је усавршити од оних који то не чине, али су се много бољим показали они који су понављали активност али на другачији начин. Дакле, решење је вежбање, али уз варирање активности.

IFL Science: New Method Helps You Learn Skills Twice As Fast (5.2.2016)

_nmuudemyJR1qzleu4o1_500 (Small)Намештање кревета није богзна како захтевна активност коју треба савладати и увежбавати, али је изгледа потребно да се упражњава.

Блиц: Амерички адмирал објаснио – „Ево зашто треба да наместите кревет сваког јутра“ (8.2.2016)

И решавање задатака је некаква вештина, а ми имамо један за вас, који смо слободно превели, а како бисмо га учинили колико-толико биолошким. Дакле, купили сте две ствари: пресу за биљке и хербарски папир. Оне укупно коштају 1 долар и 10 центи. Ако знате да је преса скупља од папира за један долар, колико кошта хербарски папир?

_432288660263121_1727302308060798860_n

Ако сте одговорили 10 центи, погрешно сте одговорили. Тачан одговор је 5 центи. Ако вам је за утеху, 50% студената са Харварда је такође погрешило, а следећи чланак објашњава зашто:

Science dump: Can you solve this simple riddle that 50% of Harvard students got wrong? (8.2.2016)

bag-of-money (Small)Што се тиче израчунавања наших плата, оне су мале и ту грешке нема. Нови закон то неће кориговати:

Зелена учионица: Нацрт закона о систему плата запослених у јавном сектору (9.2.2016) & РТС: Просветари против Закона о платама (9.2.2016)

А ево и емисије која све то објашњава, ако вас не мрзи да утрошите скоро сат времена слушајући ствари које су вам већ добро познате:

Унија синдиката просветних радника Србије: Упитник – РТС (9.2.2016)

Гост је била и министарка Кори Удовички. Синдикат радника у просвети Србије сматра да нас она и даље обмањује и каже:

Синдикат радника у просвети Србије: Штрајк упозорења неће бити довољан (10.2.2016)

safe_image1.phpА једна гримаса је била довољна за награду.

Блиц: Гримаса овог коња освојила награду за најбољи селфи (9.2.2016)

Да ли ће филм који се најављује освојити награду, не знамо, али је препорука сајта „Едукација“, па ево нека буде и наша за крај:

Едукација – Основне школе: Ускоро пети део „Леденог доба“ (3.2.2016)

Улица у соби и школа у емисији

Иако је дан поодмакао, ми ћемо вам најпре пожелети добро јутро. 🙂

О стручном усавршавању може много тога да се каже, а и мишљења нам се разликују. Судећи према министарки Кори Удовички постоји разлог зашто нам се мишљења разликују у вези са најновијим законом о платама, али није тај да сам закон не ваља. 🙂

Зелена учионица: Удовички: Закон поставља принципе за упоредиви рад (За већи учинак следи већа зарада) (4.2.2015) & „Закон о платама не желе они који се плаше транспарентне зараде“ (5.2.2016)

_nlvsdlDUKW1tsf68ao1_500У ствари ми се не плашимо зараде, напротив. Волели бисмо једном и да је имамо. 🙂 Против мале зараде побуниле су се и колеге из Мађарске.

Блиц: Мађарска: Демонстрације против политике у образовању (4.2.2016)

Када већ виримо преко плота (или у случају Мађара преко жичане ограде, коју су ономад подигли противу избеглица из Сирије), а да видимо шта нам суседи раде, ево и једне вести из Хрватске:

Ученици.ком: Учитељица због самообране зарадила прекршајну пријаву! (5.2.2016)

_ndys87Typz1qzmrneo1_500И директори школа у Чачку зарадили су некакву пријаву, али је инспекција, авај, немоћна. 🙂

Вечерње новости: Чачак: Школски одбор чува фотељу (5.2.2016)

Осим што је немоћна, инспекција нам је подложна и критици. Изволите па попуните четврти упитник који ће помоћи просветном врховодству да схвати колико им инспекција добро ради посао. 🙂

Гугл документ: Упитник бр. 4: Екстерно вредновање рада ваше школе (до 12.2.2016)

Ми смо направили кратку варијанту ове четири анкете, па ако желите попуните. Не брините, анонимно је. 🙂

Професора Миодрага Зеца нису питали баш о екстерној инспекцији, али он о образовању увек има неку мудру:

Бука: Миодраг Зец: Мисао године (3.2.2016)

Савети су увек мудри и треба их послушати, посебно ако су у вези са безбедношћу на интернету. tumblr_mhg7lg6XWc1ru640fo1_500 (Small)А Зоран Миливојевић каже да је интернет једнако опасан као и улица.

Н1: Миливојевић: Компјутер у дечјој соби је као улица у соби (30.1.2016) & British Council: How to help teenagers stay safe online (2.2.2016)

Свакако је потребно нашим ђацима да се описмене што се коришћења информационих технологија тиче, а ни нама не би ништа фалило. Зато вас упућујемо на приручнике управо са тим у вези које је издао УНЕСКО.

Народна библиотека Црне Горе: УНЕСКО приручници у издању НБЦГ (17.12.2015)

Опет смо шврћнули до иностранства, односно Црне Горе, па ето мало да одемо и до Русије.

Србија прес: Погледајте како Руси у школама уче децу да воле и поштују Србију! (24.1.2016)

Како да не будемо ганути? И за крај још једна прича која ће вас такође ганути. Мало је старија, али оваква дела не застаревају. 🙂

Petface: Odžaci: Dečak spasio 3 šteneta i kuju deleći sa njima svoju užinu, a potom ih izbavio iz cevi! (6.10.2015)

_md5hd9otz51rk93r3o1_500

Паразитски близанац

11262451_892544720805845_6884796395390666201_nПочињемо једном причом колеге историчара, за коју се двоумимо да ли је шокантна или очекивана у оваквој нашој ситуацији.

Корени: Кривац ослобођен, а жртва кажњена (15.1.2016)

Ово је један пример самовоље директора, али судећи према Форуму београдских гимназија, тога има још.

Данас: Штрајк упозорења због самовоље директора (15.1.2016)

Још мало ћемо о директорима, али пре тога да завршимо причу о штрајку. Ево шта је одговорио председник једног од репрезентативних синдиката када га је новинарка питала да ли су нас силни штрајкови исцрпели.

Највише је било приче о нацрту закона о платама у јавном сектору. Уколико се о том закону нисте информисали, информисаће вас синдикат:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Шта доноси закон о платама? (15.1.2016)

1505174_516204975224809_1168403925480092646_n (Small)И враћамо се директорима. Неки нови наставник каже да они, ипак, нису криви:

Блог – Неки нови наставници: Не браним директоре, али… нису криви! (14.1.2016)

Криви или не, тек и они треба да раде на себи и науче нешто што ће им помоћи у послу.

Блог – Просветни информатор: Облици остваривања педагошко-инструктивне функције директора (9.1.2016)

Дакле, директори немају само овлашћења, већ и неке обавезе. А што се овлашћења тиче…

Зелена учионица: НПС: Министар просвете нема овлашћења да мења план и програм (15.1.2016)

tumblr_nydm1bWGcI1r3yfczo1_1280Ово је у вези са актуелном темом верске наставе, односно програмом за овај предмет. Колико је очекивано је да ће др Александар Липковски, председник Националног просветног савета, који је близак „Дверима“ подржати предлог министра да се овај предмет укине у неким разредима, видећемо. Докле се дошло са тим, говоре следећи линкови:

РТС: Верски званичници упутили поруку Вербићу због веронауке (15.1.2016) & Н1: Верске заједнице критикују Вербића преко огласа у Политици (15.1.2016) & Радио Слободна Европа: Веронаука у Србији на тесту: Министар против ветрењача (15.1.2016)

И док се наш министар бори са ветрењачама, стигао је у међувремену и да испрати америчког амбасадора, Мајкла Кирбија:

РТС: Опроштајна посета Мајкла Кирбија са српским министрима (15.1.2016)

А недавно смо испратили и легендарног певача, Дејвида Боуија, па је ред да му посветимо један текст:

Елементаријум Центра за промоцију науке: Астероид Дејвид Боуви (јануар 2016)

Да ли сте знали да су људи налик на Дејвида тзв. људи химере? Такви људи настају када се током ембрионалног развића ћелије које ће дати двојајчане близанце у раном стадијуму споје, дајући једног човека, али који има одлике оба близанца. То се види по очима које су различите боје. _1042422942464256_5171311557976959602_nИ да са две необичне приче о близанцима и завршимо. У првој се ради о осамнаестогодишњем момку из Индије који је осећао бол у стомаку, а губио је тежину и повраћао. Након прегледа, лекари су били збланути, јер је младић у свом стомаку носио свог нерођеног близанца, технички живог, али не баш формираног. У ствари, он се састојао, да тако кажемо, од слабо развијене главе са косом и зубима, као и коштане структуре груди и кичме и био је пун жућкасте плодове воде. Тежио је 2,5 килограма и био дуг 20 центиметара. Завршио је у стомаку свог брата у току ембрионалног развића, јер га је други фетус обухватио, да то тако назовемо и наставио да живи преко дотока крви свог брата, домаћина. Овакви случајеви су ретки, али их има. Неформирани близанци најчешће су пронађени у стомаку домаћина, али се дешавало да буду и у лобањи и скротуму. Другу причу прочитајте сами. 🙂

IFL Science: This Teenager’s Stomach Ache Turned Out To Be Something Completely Horrifying (12.1.2016) & b92: Близанци су, али нису исто годиште (2.1.2016)

001-business-man-cartoon-vector-character (Small)

Облак ознака