Недеља за новац

Од данас почиње недеља која је посвећена новцу (Светска недеља новца). Ми ћемо је обележити следећим текстом који носи назив „Колико наставници широм света зарађују“.

TED ed: How much money teachers earn around the world (11.7.2016)

У тексту пише да један млађи наставник у Аустралији заради око 6.144 евра месечно, а у Канади зависи од града у коме раде. У месту Торонто месечна зарада износи око 2.887, а у Маркаму, који је значајније мањи град, зарада је око 2.544,5 евра. У Лондону плата је 3.275 евра, а у Грчкој, у Атини, округло 1.000 евра. Како стоје ствари у Швајцарској? Тамо је ситуација, гледано из нашег угла, напросто нестварна. Наставник зарађује више него новинар и његова плата износи 6.905 евра, са тим да је прима тринаест пута годишње!

b92: Ово су плате у Швајцарској – по занимањима (21.3.2017)

Из Швајцарске селимо се у Финску. Видео на следећем линку приказује нам којих су то пет ствари које они раде добро у свом систему образовања.

Facebook video – The Huffington Post: Finnish schools are doing something right (18.11.2015)

Један од адута финског школства је и што нема домаћих задатака. Ни за ђаке, а богами, ни за родитеље. 🙂

Дневно 24.ком: Писмо маме запалило регион: Сине, никада нисам урадила ниједан домаћи умијесто тебе! Да ли знаш зашто? (април 2016)

Порука за родитеље је јасна: немојте радити домаћи наместо своје деце. И још неки савети за родитеље – шта да не раде.

Блог – Панчевљанка: Родитељи, како Вашој деци одмажу приватни часови? (4.5.2014) & Кутак.нет: Др Ранко Рајовић: 5 родитељских грешака које успоравају развој интелигенције код детета (приступљено 25.3.2017)

А што се наше интелигенције тиче, увек је можемо проверити следећим тестом.

Teacher probs.com: Can You Answer These Thoughtful IQ Questions Correctly? (приступљено 25.3.2017)

И за крај један лакши тест: коју врсту птице преферишете.

Boombox.com: What bird are you most like? (25.3.2017)

Ово је, у ствари, сјајан начин да се научи о карактеристикама одређених врста. Тест „личности“ је направљен на основу података о врстама и када га ђаци решавају, у ствари откривају које то особине имају заједничке са поменутим врстама, па ће их тако, вероватно, и запамтити.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Обележили смо Светску недељу новца;
2. видели смо пример доброг рада у иностранству;
3. излистали прегршт савета за родитеље;
4. решавали смо тест интелигенције;
5. такође смо решавали и тест личности, а успут добили идеју за индивидуализовану наставу.

Од јануара много новога

Прво један квиз згодан за наше шестаке. Потребно је да обележе делове тела код планарије.

Purpose games: Planaria Diagram (приступљено 2.12.2016)

Следи квиз за нас, а проверава колико добро видимо.

Writical: Quiz: Can You Actually See As Well As You Think You Can? take this eye test now (19.11.2016)

Ја сам данас почео квизовима, а ево чиме ће идућу годину почети наш министар.

Блиц: Шарчевић: Од јануара креће обука и лиценцирање директора школа и још многе друге новине (1.12.2016)

То је следеће године, а ево шта ће се дешавати за цирка једну деценију. 🙂

Блог – Клотфркет: Дневник просветног радника, мај 2026 – студијско путовање (29.11.2016)

Пре него што вас ја поведем на једно (додуше виртуелно) путовање, још један текст исте ауторке:

Блог – Клотфркет: Просветни галиматијас (14.11.2016)

И обећано путовање по белом свету за крај. Иако је таблоид извор галерије коју ћете видети, описана места и жива бића стварно постоје, као што пише у наслову.

Курир: Феномени који заиста одузимају дах: Ово дефинитивно није нормално, али постоји! (4.2.2016)

Записник са петог београдског Актива

8. јуни 2016. 17:37 Школа „Дринка Павловић“

На почетку је Марина Дрндарски поздравила присутне на последњем, петом састанку и захвалила се представницима Српског биолошког друштва и Биолошког факултета.

И одмах фотке!

Оволико нас је било. И мало више.

Момак је Жељко, записничар. Он нам је важан. А важна нам је и Ивана поред њега, јер нам прави лепе презентације.

Представник СБД

Први нам се обратио Душко Благојевић из СБД, који се свима захвалио на сугестијама, примедбама и критикама, као и сарадњи у другом делу полугодишта. Предлаже да се већ у јуну направи шири тим који би формирао групу за реализацију такмичења за следећу годину. Он је поново предложио Срђана Стаменковића за део тима. Навео је да у последње време постоји много различитих иницијатива у образовању и да се све чешће тражи мишљење стручних друштава. Зато би било добро направити заједнички актив наставника биологије у основним и средњим школама који би онда повећао број представника наставника у СБД.

Неки слушају, а неки фотографишемо.

Јелена прича о конференцији. Каквој? Сазнаћете ако наставите са читањем.

У име СБД-а дошао је и Алексеј.

Предавање

У наставку нам је Предраг Вујовић, професор физиологије на Биолошком факултету, одржао предавање под насловом „Промене у начину на који предајемо: од интерактивне учионице до функционалног знања“. Вујовић је као стипендиста Фулбрајт фондације провео једно време у Остину, Тексас, како би побољшао своја знања из методике наставе. Он је приметио да студенти којима предаје одлично познају градиво, али да не могу да одговоре на врло једноставна питања нпр. „а зашто дишемо?“ па се зато и пријавио на то усавршавање.

Многа од решења која је применио су применљива и у основношколској настави. Нека од њих су организационог типа, нпр.
-сталне промене места седења како би комуницирали са различитим колегама током активности у пару,
-коришћење кликера (малих гаџета са АБЦД тастерима) а код нас се користе и једноставно папири са написаним словима, за решавање једноставних питања током вођене дискусије,
-анонимне индекс картице; пошто се студенти после наше основне и средње школе стиде да јавно одговарају на питања на часу у страху да не лупе нешто глупо, напишу одговоре на картице, које се онда помешају и поделе по одељењу, а неко други чита одговор и онда га дискутује, а пошто није његов не мора да га буде блам.
Друга решења се тичу начина презентације. Вујовић стално тежи да студенти вежбају коришћење графика, концептуалних мапа и одговора на оно што се код нас зове трик питања (питања са више информација него што је потребно). Почиње од најједноставнијих задатака које студенти слабо реше, али током семестра вежбају па постепено умеју самостално да ураде и веома тешке задатке тог типа.
Такође је приказао и начин оцењивања на свом курсу, где студенти раде домаће задатке који укупно доносе једну оцену на курсу (разлика између нпр. 9 и 10), као и три колоквијума; уколико студенти добро ураде колоквијуме могу одмах да упишу оцену и не морају да излазе на усмени испит. Не користе негативне поене и дају делимичне поене на све што је добро урађено.

Ево и слике нашег предавача.

Са факултета ту је била и Драгана Миличић.

Колеге које су ме питале зашто их сликам. Зашто да не? 🙂

Активна планета

Затим је Марина позвала Јелену Хаџи Ђорђевић да нам представи свој боравак у Аустрији на међународној конференцији Геонаучне уније.

Тема ове конференције је била „Активна планета“ и говорило се о свемиру, соларном систему, сателитима, кратерима итд. Било је око 16 хиљада учесника из разних земаља а предавачи су били људи из Европске свемирске агенције и НАСА-е. Али нису само предавали него су радили бројне радионице. Једна од занимљивости је била и екскурзија у центар Беча где је др геологије Херберт Шумесбергер организовао гео-туру кроз центар Беча објашњавајући геолошку историју и порекло сваког камена у споменику, згради или плочнику.
Марина је позвала Драгану Миличић да проба да организује слично стручно вођење професора Слободана Кнежевића по Калемегдану за наше наставнике. Иначе нове генерације студената биологије имају геологију као изборни предмет.

Стварно смо били захвална публика.

Председништво бивше и ново, без бившег потпредседника. Зато ме је заменила Зока.

Наша председница у разговору са координатором за такмичење. Шта су причали, да откријем мој је нови новинарски задатак. 🙂

Такмичење

На крају се мало разговарало и о такмичењу. Албина Холод је објаснила да је одговор Министарства на писмо да се уради анализа питања на спорном тесту стигао тек кроз 1,5-2 месеца и да је речено да се не баве тиме и упутили су је на факултет, а на поновљено писмо никад није стигао одговор.

Дејан Бошковић је питао где треба тражити информације којих нема на сајту СБД. Срђан Стаменковић је објаснио да су све податке у вези са такмичењем слали на мејлове школа домаћина јер је тако одлучено. Пошто смо се сложили да то баш и није најбоље решење јер особе које читају тај мејл понекад не шаљу информације свима којима треба, Ана Блечић је обећала да ће од сада информације бити и на сајту СБД.

Светлана Конта је поменула и ситуацију где се тек сада шаљу информације о дипломама са такмичења иако је касно за седнице за ђаке генерације.

Неки баш воле да се сликају.

Је ли да? 🙂

Још једна групна фотка за одјаву.

Да и ја имам једну фотку, па што да не са представницом у Националном просветном савету. 🙂

Састанак је завршен у 19:03.

У Београду, 08.06.2016.

Записничар
Жељко Станимировић

Фотограф – Методичар

Траже се ђаци

Можда није ни лоше неке припреме почети већ сад, посебно ако су у питању припреме за средње школе (неки су, додуше, кренули са тим још раније). Ове године ексклузива је што су се око пријемног ангажовале политичке партије.

Телепромтер: Невероватно! СНС држи припремне часове за полагање пријемног за средњу школу (23.3.2016)

Дакле, није баш да политика није у служби образовања. 🙂 Међутим, следећи текст тврди другачије:

Данас: Политика против струке (23.3.2016)

Враћамо се на завршне испите (које су медији прогласили пријемним). Овај пут реч има председник синдиката Форума средњих стручних школа, Милорад Антић, који је, напросто, отворио срце медијима. 🙂 И успут, упозорио родитеље да спреме паре.

Данас: Скупа припрема за пријемни – Родитељи, спремите три плате (23.3.2016)

Додуше, ни тим средњим стручним школама трансфер ђака из основне није баш једноставан процес. О томе следећи текст:

Зелена учионица: Школе траже више ђака (24.3.2016)

Наше школе се боре са мањком ђака, а Енглези са мањком наставника. 🙂

Facebook video – The Guardian: How to stop our teachers quitting (23.3.2016)

Европа се бори са два кључна проблема. Један је слабо улагање у тзв. ометајућу технологију (буквалан превод од Disruptive technology, а односи се на ону технологију која потискује стару, већ устаљену – рецимо електрична кола би потиснула она на бензин и гас и тиме пореметила индустрију аутомобила), а други недостатак свеобухватног предузетничког образовања. Наиме, Европа је водећа у другој индустријској револуцији, а која подразумева аутомобиле, производњу разних добара, фармацију и хемијску индустрију, али је од САД и Азије изгубила у трећој индустријској револуцији – а која подразумева компјутере. Иначе четврта индустријска револуција подразумеваће вештачку интелигенцију, роботе, аутомате које покрећу софтвери и нано- и био-технологију.

World economic forum: Two threats to the future of Europe (3.2.2016)

Иако сва ова технологија делује помпезно, има и оних који мисле да отуђује. Зато сада можете купити и не-телефон, а који вам омогућава да будете у контакту са стварним светом. 🙂 Постоји и модел „нула“ који нема лажне дугмиће и нема лажну камеру. Заправо, нема ништа. 🙂

Кick starter: The NoPhone (приступљено 24.3.2016)

А у Чачку опет нема ништа ни од екстерне. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: Чачак против екстерне (23.3.2016)

То је у Чачку, а ево шта се дешава у Зајечару:

Унија синдиката просветних радника Србије: Зајечар – одлука о штрајку (23.3.2016)

Надамо се да ће се у овим градовима ситуација побољшати, али и ситуација у целом нашем школству. О томе текст за крај:

Форум београдских гимназија: Шећибовић: Риалити није највећа трагедија (23.3.2016)

Општинско такмичење из биологије 2016.

Почињемо једном „анегдотом“ из београдске општине Стари град. Када је видео тест, један шестак је рекао дежурној наставници: „Извините, дали сте ми погрешан тест.“

И ту се сваки хумор завршава. На данашњи дан нема много разлога за смех. Али је данашњи дан био разлог да се сазове хитан ванредни састанак Стручног актива наставника биологије Београда:

У уторак, 8. марта 2016. у 18 часова у ОШ „Дринка Павловић“ у Београду ванредни састанак београдског Стручног актива наставника биологије. Једина тачка дневног реда је такмичење из биологије. Моле се колеге да дођу у што већем броју, а обавезно је да дође макар један представник са сваке општине.

И други активи су реаговали, како градски, тако и општински и преносимо рекације.

Ужице

Српском биолошком друштву
Сви доле потписани наставници непријатно су изненађени и шокирани тестовима које сте саставили за ниво Општинског такмичења.Имамо примедбу на следеће:
1.Тежина и садржај тестова непримерени су за узраст ученика.
2.Задаци су и из градива које програмом није обухваћено ( развиће животиња је пример )
3.Бавили сте се детаљима, латинским називима и зачкољицама које чак ни ми, а верујемо ни већина вас, без гледања у књиге или тражења по интернету не би знали.
4.Деца се не жале, јер не знају на шта би се жалила.
5.Пооштравање услова такмичења убија сваку мотивацију ученика и обезвређује наш труд.
6.Многе од ствари које тражите чак ни не постоје у уџбеницима за основну школу.
Уколико је Ваша идеја да смањите број ученика, успели сте. Ако буде среће, имаћете укупно нула ученика из целе Србије на Окружном такмичењу.
Велики број ученика не пристаје на званично објављивање резултата, без обзира на потписану сагласност, а сложићете се са нама, права ученика у овој ствари су наш и ваш врхунски приоритет.
Да не помињемо радни ангажман у недељу који се не плаћа, као ни чињеницу да су многи од ученика допутовали из околине Ужица, чиме су њихови родитељи били изложени непотребном трошку.
Осећамо се понижено и пред ученицима, и пред самима собом. Учинили сте да изгледамо некомпетентно и непрофесионално, тако да је наша огорченост оправдана.
Тражимо понављање такмичења, а решење видимо у бојкоту, ако се овако настави.
Актив биолога Ужице

Сомбор

Српском биолошком друштву

Сви доле потписани наставници непријатно су изненађени и шокирани тестовима које сте саставили за ниво Општинског такмичења. Циљ овогодишњег такмичења из биологије није био да се покаже знање и вреднује труд деце и њихових наставника, него управо супротно.

Имамо примедбу на следеће:
1.Тежина и садржај тестова непримерени су за узраст ученика.
2.Задаци су и из градива које програмом није обухваћено ( развиће животиња је пример )
3.Бавили сте се детаљима, латинским називима и зачкољицама које чак ни ми, а верујемо ни већина вас, без гледања у књиге или тражења по интернету не би знали.
4.Деца се не жале, јер не знају на шта би се жалила.
5.Пооштравање услова такмичења убија сваку мотивацију ученика и обезвређује наш труд почевши од тога да је праг проласка на Окружно такмичење повећан на 91 бод.
6.Многе од ствари које тражите чак ни не постоје у уџбеницима за основну школу.

Захтевамо следеће:
1. За сваки од тестова од 5-8. разреда, за свако питање, наведите нам назив уџбеника и бр. стране на којој се налази тражена информација.
2. Прикажите нам процентуални удео ученика који су тачно одговорили на свако од питање на сваком од тестова од 5-8. разреда
3. За нека наредна такмичења, уколико их уопште буде било, тестови ће се припремати из једног уџбеника и то оног који има највећи проценат коришћења у настави.

Уколико је Ваша идеја да смањите број ученика, успели сте. Из општине Сомбор, ниједан ученик нема пласман на Окружно такмичење.
Ако буде среће, имаћете укупно нула ученика из целе Србије на Окружном такмичењу.

Велики број ученика не пристаје на званично објављивање резултата, без обзира на потписану сагласност, а сложићете се са нама, права ученика у овој ствари су наш и ваш врхунски приоритет.

Да не помињемо радни ангажман у недељу који се не плаћа.
Осећамо се понижено и пред ученицима, и пред самима собом. Учинили сте да изгледамо некомпетентно и непрофесионално, тако да је наша огорченост оправдана.

Верујемо да су састављачи тестова упознати са планом и програмом биологије за основну школу, са стандардима из биологије за крај основног образовања, као и са параметрима који неки тест чине добрим тестом.
Тест из биологије на општинском такмичењу нити прати образовне стандарде, нити предвиђен план и програм, што га категоризује у групу лоше састављених тестова. Исто као и тест у редовној настави на коме више од 50% ученика добије оцену 1.

Тражимо понављање такмичења, а решење видимо у бојкоту, ако се овако настави.

Актив биолога Сомбор

Младеновац

ОШ „Момчило Живојиновић“
Краља Александра Обреновића 25
11400 Младеновац

Приговор на општинско такмичење из биологије, одржаног 6. 3. 2016. године

Актив наставника биологије општине Младеновац након реализације и прегледања тестова закључио је следеће:

1. Тежина и садржај тестова непримерени су за овај узраст ученика;
2. Задаци су из градива које програмом није обухваћено;
3. Поједини задаци нису јасно формулисани и методички нису исправно израђени;
4. Слике нису јасно обележене;
5. Постоје крупне грешке у кључу;
6. Многи од појмова који су захтевани не постоје у уџбеницима за основну школу;
7. Инсистирало се на простој репродукцији градива, а не на повезивању, логичком закључивању и корелацији, што није у складу са напредним нивоом постигнућа;

Захтевамо да се поново размотре пропозиције такмичења, у смислу броја бодова потребних за пласман на виши ранг такмичења.
Такође, тражимо формирање комисије која ће проверавати тежину тестова и њихову примереност узрасту деце у Основној школи.

Актив наставника биологије општине Младеновац

Рума

ПРЕДМЕТ: ПРИГОВОР НА ТЕСТОВЕ ЗА ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ БИОЛОГИЈЕ
Поштовани,
Овај приговор упућујемо због тежине и концепта тестова намењених општинском такмичењу из биологије за ученике од 5. до 8. разреда основне школе.
Сви доле потписани наставници сматрају да су учесници такмичења оштећени оваквим тестовима који би требало да буду намењени ученицима основних школа. Осећамо се понижено пред ученицима, родитељима и самим собом. Да ли сте то хтели постићи? Шта тиме добија било ко? Колико литературе треба да користи један ученик основне школе да би задовољио критеријуме састављача тестова? Ко саставља те тестове? Да ли је то неко ко свакодневно ради са децом тог узраста? Један коментар ученика ће вам рећи све, а он гласи: „Да ли сам ја студент биологије?“ Тражимо спуштање критеријума и доње границе за освајање диплома као и пласмана на окружно такмичење.
С поштовањем,
Актив наставника биологије Општине Рума

Зрењанин

ПРИГОВОР  НА НАЧИН САСТАВЉАЊА ТЕСТОВА ЗА ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ БИОЛОГИЈЕ ЗА УЧЕНИКЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА

Поштовани/а,

У Правилнику о такмичењу, који је објављен и прослеђен учесницима и реализаторима је у Напомени наведен основ за састављање такмичарских задатака (планови и програми, одобрени уџбеници и образовни стандарди).

На жалост, већ при првом увиду у тестове за све разреде било је очигледно да постоји велики број питања и задатака, који нису у складу са наведеним оквиром (посебно на овом узрасту деце) и за које се не може утврдити смисао и разлог, осим ако је састављачима теста била намера да дискредитују и омаловаже обиман и напоран рад наставника и ученика.

Број питања и задатака који нису били у складу са наставним плановима и програмима и образовним стандардима је на овом нивоу такмучења био недопустиво велик.

Захтевамо  да нам у што краћем року одговорите на следећа питања:

1. Да ли заиста организатори сматрају да деца од 11 до 14 година морају да познају више десетина народних назива врста или превода стручних назива, који се помињу у више од по 5 уџбеничких комплета по разреду, или се и не помињу у њима?
2. Какав је циљ формулисања укупно 19 питања отвореног типа, осим да се прегледање тестова (у нашем случају више од 220) отегне у недоглед?
3. Да ли су небулозне реченице (нпр у 8. и 19. питању теста за седми разред) прошла неопходну контролу и еветуалну ревизију?
4. Зашто је у Правилнику уопште дефинисан део градива из којег ће бити проверавано знање, ако се догодило да се питања и задаци односе на делове градива који још нису обрађивани (папрати у петом, лимфна ткива у седмом…).
5. Чему провера знања из делова градива који превазилазе основношколски узраст (протостомије и деутеростомије, онтогенеза са цитодиференцијацијом, хистогенезом и органогенезом, хелицере, педипалпи…)
6. Да ли је постојала намера организатора да се за организацију преузме комплетна сума средстава, а да се на вишим нивоима такмичења појави што мање учесника?

Овом приликом вас такође обавештавамо да огромна штета, нанета овом лакрдијом од такмичења не би могла бити исправљења чак ни кад бисте током сутрашњег дана свим ангажованим професионалцима исплатили припадајуће хонораре за целодневни рад ван радног времена (што се готово сигурно неће ни десити). Све ово није било вредно ни једне сузе (а било их је много) деце, која су разочарано одлазила са данашњег срамног скупа.

Можете бити сигурни да без проналажења лично одговорних особа за данашње „пропусте“ у будуће не можемо учествовати у нечасним радњама овог типа на будућим такмичењима.

С поштовањем,

Актив наставника биологије

општине Зрењанин

У Зрењанину, 6.3.2016.  Зрењанин

Ваљево

Примедба на Општинско такмичење из биологије
Актив наставника биологије града Ваљева са огорчењем констатује да су тестови општинског такмичења школске 2015/2016.године урађени непримерени узрасту ученика, где се није водило рачуна о образовним стандардима и функционалним знањима, а потенцирало се репродуктиво, енциклопедијско знање. Ученици су разочарани и демотивисани за даљи рад. Волели бисмо да међу састављачима тестова убудуће буду укључени и наставници који су у непосредној настави.
Потписали су се сви наставници. Ова примедба ће сутра ујутру бити скенирана и послата на 4 адресе: Министарства просвете, СБД, Школоска управа Ваљево и БФУБ.

Панчево

Поштовани,
Морамо да Вам се обратимо за помоћ у ширењу вести о једној неправди која се наноси најбољим ученицима ове државе који воле биологију, учествују на такмичењу и успешни су на такмичењима.
Наиме, из године у годину се ти исти ученици систематски обесхрабрују на такмичењима због тога што се задужени за прављење тестова не придржавају задатих пропозиција као ни садржаја из одобрених уџбеника биологије за основну школу.
Претпостављамо да ће Вам проследити тестове са општинског такмичења. Потребно је само да погледате задате пропозиције тј. до које теме је речено да ће бити тестови и да погледате садржај теста. У свим разредима има неколико питања која нису у складу са пропозицијама као ни из одобрених уџбеника. Питања су из лекција које се обрађују после наведених лекција у пропозицијама Такође, тестови нису били прилагођени узрасту ученика. На нека питања нема одговора ни у једном одобреном уџбенику а у пропозицијама се каже да се за све нивое такмичења користе одобрени уџбеници биологије за основну школу а не енциклопедије.
Само неке примере да Вам изнесемо: нека питања у тесту за пети разред се тако детаљно обрађују само у шестом разреду (Како се креће трипанозома?). У тестовима се појављују називи живих бића којих нема ни у једном одобреном уџбенику или који се раде после лекције о цвету и опрашивању (Псилотум, Пирокока, Хламидомонас, Ешерихија, Цимбела, Банијана, Филоксера), делови цвета посебних представника (нпр.нарциса) који се не уче у основној школи. У шестом разреду се тражи градиво онтогенетског развића и одређивање припадности бескичмењака целомским деутеростомијама или протостомијама и то за одређене представнике. У седмом разреду има питање о лимфним жлездама које још нису обрађене, латински називи мишића, итд. Националне мањине су такође имале проблема са преводима назива живих бића који су буквално преведени и граматички нетачни. Ово су само неке од нерегуларности, детаљно ћемо образложити свако проблематично питање у писмима која следе после овог!
На facebook страници постоји група Наставници биологије, погледајте коментаре, доста општина је бојкотовало такмичење због претешких и неадекватних питања!
Погледајте и просудите сами! Поштеније би било да нама и ученицима кажу да нема новца за одржавање такмичења!
С поштовањем,
Разочарани наставници биологије из Панчева

Нови Сад

Званична примедба на такмичење је на линку:

Приговор Актива наставника биологије из Новог Сада

Сремска митровица

Званична примедба на такмичење је на линку:

Приговор Актива наставника биологије из Сремске Митровице

Оџаци

Српском биолошком друштву

Сви доле потписани наставници непријатно су изненађени и шокирани тестовима које сте саставили за ниво Општинског такмичења.Имамо примедбу на следеће:

1.Тежина и садржај тестова непримерени су за узраст ученика.
2.Задаци су и из градива које програмом није обухваћено ( развиће животиња је пример )
3.Бавили сте се детаљима, латинским називима и зачкољицама које чак ни ми, а верујемо ни већина вас, без гледања у књиге или тражења по интернету не би знали.
4.Деца се не жале, јер не знају на шта би се жалила.
5.Пооштравање услова такмичења убија сваку мотивацију ученика и обезвређује наш труд.
6.Многе од ствари које тражите чак ни не постоје у уџбеницима за основну школу.
Уколико је Ваша идеја да смањите број ученика, успели сте. Ако буде среће, имаћете укупно нула ученика из целе Србије на Окружном такмичењу.
Велики број ученика не пристаје на званично објављивање резултата, без обзира на потписану сагласност, а сложићете се са нама, права ученика у овој ствари су наш и ваш врхунски приоритет.

Осећамо се понижено и пред ученицима, и пред самима собом. Учинили сте да изгледамо некомпетентно и непрофесионално, тако да је наша огорченост оправдана.
Тражимо понављање такмичења, а решење видимо у бојкоту, ако се овако настави.
Осим свих ових непријатности , истог дана се одржавало и општинско такмичење из историје ,што је додатно отежало организацију оба такмичења.

Актив биолога Oџаци, 06.03.2016. Богојево

Нови Београд

упућује приговор на тестове за општинско такмичење:
1. Тежина и садржај тестова нису примерени узрасту ни нивоу такмичења
2. Прекорачен је обим градива прописан пропозицијама из Правилника о такмичењу из биологије ученика основних школа
3. У великом броју питања фаворизовано је таксативно навођење података који су могли само да се науче напамет уместо питања у којима доминира логичко закључивање које се очекује на 3 новоу стандарда постигнућа ученика. Ово је посебно примедба за тест за 8.разред где су истовремено таква питања била вреднована са највећим бројем бодова
4. Кориштени су латински називи који нису примерени за основно-школски узраст (Педипалпи, Оскулум, Хелицере…)
5. Избор представника организама на основу којих је ученик требало да препозна групу и одговори на постављено питање је непримерен (Псилотум, Цимбела, Пирокока, Филарија, Морска јабука…)
6. Слике на којима је требало да ученици препознају и обележе делове биле су у већини случајева нејасне а одговори бодовани са великим бројем бодова
7. Само подизање нивоа пролазности је већ било довољно елиминаторно а овакав тест додатно убија мотивацију а омаловажава и обезвређује наш труд. Уместо да промовишемо науку (што је била идеја спуштањем такмичења у 5. и 6. разред) оваквим тестом смо направили контраефекат.
Предлози:
1.Да се границе за добијање диплома спусте како би ученици имали некакву сатисфакцију
2. Да аутори тестова и они који су тест верификовали јавно дају објашњење ученицима, родитељима и наставницима за овакве тестове

Стручни актив одбија евентуално понављање општинског такмичења а донета је одлука да се резултати такмичења не објављују. Није најважније то што од 20 школа и скоро 400 учесника на општини нема ни једног ученика који има пролаз на следећи ниви такмичења већ
ЧЕМУ СВЕ ОВО?
ПРИГОВОР ЋЕ НАКОН САСТАНКА СТРУЧНОГ АКТИВА НАСТАВНИКА БИОЛОГИЈЕ БЕОГРАДА БИТИ УПУЋЕН : СРПСКОМ БИОЛОШКОМ ДРУШТВУ, БИОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ И ШКОЛСКОЈ УПРАВИ БЕОГРАДА.
С поштовањем,
Стручни актив наставника биологије Новог Београда

Стари град

Деца која су се данас такмичила су прави мали цареви. Они су најмање криви за грешке и пропусте у организацији такмичења. Зато би заслужно од својих наставника требали да добију бар још две петице. Браво децо!

У свим овогодишњим, општинским такмичарским тестовима:

•  НИЈЕ ВОЂЕНО РАЧУНА О

                   – ваљаности задатака, тј. већина задатака не испитује образовне исходе који тим задацима треба да се испитају – знање или одређену компетенцију (сликовни задаци),

                   – релевантности података који су тражени у задацима,

– ефикасности задатака, тј. није се водило рачуна о уравнотеженом (усаглашеном односу) броју брзих, кратких задатака и задатака у којима се захтевају сложеније операције,

– структури и уједначености тежине задатака,

– примерености задатака јер већина питања су постављена тако да не користе знања, вештине и способности ученика, већ просто погађање тачног одговора,

– тачној процени потребног времена за решавање задатака с обзиром                             на захтеве, којих је превише. 

• ПРИСУТНЕ СУ НЕЈАСНОЋЕ

– текст за поједине задатке је нејасан,

– нејасноће код сликовних задатака; приликом копирања слике у боји                             нису јасне када су у црно-белој варијанти; поред осталог, код неких слика постоје додатне линије (несврсисходне) које збуњују ученике. 

• ПОСТОЈЕ ПРАВОПИСНЕ ГРЕШКЕ

– постоје словне грешке, недостају знаци интерпункције (зарези, тачке). Нпр. 5. разред код задатака 1., 2., 3., 4., 5., III захтев; 6. разред код задатака 1., 2., 3., 4., 5., 6., 7., III захтев; 7. разред, III захтев; 8. разред код задатака 1., 2., 3., 4., 5., 6., 7., III захтев; V захтев;    

• ПОСТОЈЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ГРЕШКЕ 

• ФАВОРИЗУЈУ СЕ ПОЈЕДИНИ УЏБЕНИЦИ (ИЗДАВАЧИ) У ОДНОСУ НА ДРУГЕ

– не постоји објективност и уравнотеженост тражених захтева из                             различитих уџбеника.

• ВИШЕ ОД 70% ЗАДАТАКА ИСПИТУЈУ ПАМЋЕЊЕ НАПИСАНОГ САДРЖАЈА, РЕПРОДУКТИВНО УМЕСТО ФУНКЦИОНАЛНОГ ЗНАЊА, ШТО ЈЕ ОСНОВНИ СМИСАО ТАКМИЧЕЊА!

 Пети разред 

• У тесту се појављују питања која још увек нису рађена по програму за 5. разред, па самим тим се и негира оно што је написано у пропозицијама за општинско такмичење које је дало СБД!
• Посебно је жалосно за ученике/ученице 5. разреда који се по први пут такмиче – не мотивационо је ако се од њих траже врсте организама за које никада нису чули, а ни видели, па макар и на фотографијама у уџбеницима; тиме се шаље порука шта је важно у такмичењу, репродуктивно или функционално знање!
• задатак 2 – тражи се чињенично, а не функционално знање!
• задатак 4 – Пирокока је врста Археа, које се нигде не помињу у програму основне школе, а поготову чињеница која се тражи у задатку, где оне живе.
• задатак 5 – Трипанозома је врста протиста која се по програму ради у 6. разреду. У петом разреду, протисти се помињу информативно!
• задатак 11 – Хламидомонас је врста протиста која се по програму ради у 6. разреду. Цимбела је врста алге која се по програму за 5. разред ради почетком априла, па самим тим није испоштовано оно што је написано у пропозицијама за општинско такмичење које је дало СБД! Поред осталог, у овом задатку се тражи чињенично, а не функционално знање.
• Докимолошки је непримерено да слични задаци имају различит број захтева нпр. док задатак 11. има 5 захтева, задатак 12. има 9., а задатак 13. чак десет захтева!
• задатак 13:

– појам микориза се као појам уводи према програму биологије за 5. разред крајем школске године, тако да се негира оно што је написано у пропозицијама за општинско такмичење које је дало СБД!

– тип корена код тропске биљке банија, или врећасти додаци на                                       круницама нису релевантна знања која се траже од ученика 5., дакле поново се инсистира на чињеничним знањима!

• Задаци 12., 13., и 14., и 15., су задаци репродукције!
• У задацима 13., 14., и 15. не постоје захтеви за задатке који треба да опишу шта се од ученика захтева (као што је то урађено у предходним задацима)!
• задатак 17 – Непримерен узрасту ученика 5. разреда!
• Овај тест прати неуједначеност тежине задатака (нпр. задаци 20., 21., су превише лаки, за разлику од осталих)!
• задатак 21 – слике су нејасне; приликом копирања са боје на црно-бело!
• У тесту су тражене зачкољице које су сврстане у занимљивости, и налазе се у појединим уџбеницима!

Шести разред 

• задатак 12 – захтев задатка није примерен за основну школу!
• задатак 13 – захтев задатка није примерен за основну школу!
• Докимолошки је не примерено да слични задаци имају различит број захтева нпр. док задатак 12. има 5 захтева, задатак 13. има чак 17 захтева.
• Задаци 15., 16., и 17., захтевају чисту репродукцију.
• У задацима 14., 15., 16., 17., 18., 19. не постоје захтеви за задатке који треба да опишу шта се од ученика захтева (као што је то урађено у предходним задацима)!
• У задацима 18. и 19. на сликама постоје додатне линије које ничему не служе, и додатно збуњују такмичаре!

Седми разред 

• задатак 6 – постоји словна грешка костана срж уместо коштана срж!
• У 6. задатку постоји материјална грешка! У коштаној сржи, у унутрашњости дугих костију, ћелије крви се стварају током читавог живота, а не као што се у задатку тражи од ученика!
• задатак 6 – недостају знаци интерпункције!
• задатак 8 – тражи се чињенично, а не функционално знање!
• задатак 11 – непримерен узрасту ученика 7. разреда!
• задатак 13 – у биологији не постоји спољашњи, средњи и унутрашњи лист ћелија!
• задатак 14 – постоји аљкавост у захтеву задатка, линија која подвлачи мишић и функцију!
• задатак 15 – постоји нерелевантност у првом захтеву (опису појма)!
• задатак 15 – од ученика тражи репродуктивно знање!
• задатак 15 – четврти захтев није довољно прецизан, па самим тим подпада под материјалну грешку. У глави се поред доње вилице која је везана зглобом, постоје и покретне слушне кошчице!
• задатак 15 – пети захтев није довољно прецизан!
• У задацима 16. и 17. не постоје захтеви за задатке који треба да опишу шта се од ученика захтева (као што је то урађено у предходним задацима)!
• задатак 22 – постоји грешка у кључу. На слици нису приказане пигментне ћелије већ stratum germinativum!
• У задацима 22. и 23. не постоје захтеви за задатке који треба да опишу шта се од ученика захтева (као што је то урађено у предходним задацима). Слике су нејасне када се копирају у црно-белу варијанту за тест!

Осми разред

• задатак 2 – постоји правописна грешка (фали знак питања на крају питања). Поред осталог, не постоји подвучена или болдирана (италик) негација!
• задатак 2 – постоји материјална грешка. Све наведене животиње су сваштоједи!
• задатак 4 – постоји правописна грешка (фали знак питања на крају питања)!
• задатак 5 – постоји правописна грешка (фали знак питања)!
• У задацима 3., 4., 6 и 7. се захтева репродуктивно знање!
• задатак 9 – постоји материјална грешка. Деверика и балавац немају исту еколошку нишу јер балавац избегава акватичну вегетацију!
• задатак 10 – није примерен за основну школу!
• Докимолошки је не примерено да слични задаци имају различит број захтева нпр. док задатак 14. има 10 захтева, задатак 15., и 16., имају по 12 захтева!
• задатак 14 – постоји грешка у кључу. Дрезга не припада плутајућим биљкама него подводним (субмерзним) врстама биљака!
• У задацима 17. и 19. не постоје захтеви за задатке који треба да опишу шта се од ученика захтева (као што је то урађено у предходним задацима)!
• задатак 20 – слика мреже је непотпуна!
• задатак 21 – формулација задатка је нејасна.

Након  кратке анализе овогодишњих, општинских тестова из биологије за  основну школу можемо да извучемо неколико порука:

• да ни један наставник који ради у школи и спрема ученике за такмичење није довољно компетентан за ове активности,
• да наставник треба да инсистира на репродуктивном знању уместо на функционалном тражећи од ученика да памте појединачне примере које су не релевантне, разне занимљивости које су више за Гинисову књигу рекорда или за Фактопедију, а не за науку о животу,
• да је такмичење из биологије давно превазиђена манифестација која се раније чекала са нестрпљењем и подржавала такмичење у знању, а резултати одговарали Гаусовој кривој,
• и да биологију као обавезан предмет у основној школи треба обавезно укинути или избацити, тј. замрзети!

Актив наставника биологогије општине Стари град

Раковица

Ми не знамо шта је био циљ овог такмичења, али шта год да је био, то сигурно није популаризација наше науке. Заправо, овим потезом настава биологије у Србији добила је тежак шамар и штету какву је тешко санирати. За наставнике биологије биће више од изазова да следеће године мотивишу ђаке да учествују поред свих других такмичења, где, чујемо, успеха има много.

Наш апел је да се максимално изађе у сусрет ђацима, јер они су у овом случају праве жртве и ми, као њихови наставници, имамо моралну обавезу да их заштитимо. Отуда и ово писмо као жеља да то и учинимо.

Годинама смо се борили да тестови од пуког меморисања гомиле детаља (латинских назива и врста за које је мало ко чуо) прерасту у такмичење за понос, где ће ђаци показати таленат за примену природних наука и верујемо да је овај тест све то поништио и вратио нас десет корака (година) уназад.

Не само да је тест лош, јер нити се руководи Правилником који је само СБД донело (па се у петом појављују папрати које нису предвиђене за овај ниво такмичења, као ни лимфоток у седмом), нити је усклађен са Планом и Програмом наше наставе (типова зглобова из седмог разреда тамо нема), већ су и кључеви лоши. Методички добро осмишљени кључеви не дају само бодове, већ и начине бодовања и што је још важније, предвиђају све тачне или делимично тачне одговоре. То је овог пута изостало, а при томе није нам дата могућност да признамо одговоре мимо штурог кључа. Обојене слике у тесту говоре као да је почетник састављао тест, јер сви већ знају да је такве слике у школским условима немогуће копирати да буду јасне, а нека питања не само да су нејасна, већ (попут шема у осмом) нису ни постављена.

Тестови нису испитивали основно и битно знање из биологије. Трећину бодова из теста петог разреда носило је познавање делова микроскопа и лабораторијског посуђа. Лепо је да се знају делови справе коју биолози користе – али то, ипак, није биологија.

Изгледа као да цео овај тест није био из биологије, макар не оне која се ради и која треба да се ради у основној школи. Ово је факултетско градиво, које ваљда сугерише да такмичари треба да купују факултетске уџбенике.

Волели бисмо да сте видели лица наших ђака и чули коментаре након такмичења.

Стручни Актив наставника биологије општине Раковица

Вршац

Актив наставника биологије општине Вршац је непријатно изненађен тестовима састављеним за Општинско такмичење 2016 године.
Тестови имају пуно термина и примера који нису прилагођени узрасту ученика. При томе се не налазе ни у једном уџбенику одобреном од стране Министарства просвете. Део задатака се односи на делове градива који још нису обрађени (пример лимфни органи…). Дати су задаци из градива које наставним планом и програмом за основну школу нису обухваћени (пример онтогенеза, органогенеза…). Тестови су тако састављени да се није водило рачуна о образовним стандардима и функционалним знањима, већ је суштина тестова усмерена на детаље и занимљивости које прате лекције у уџбеницима (пример псилотум, пирокока…).
Подизањем критеријума за даљи ниво такмичења (91 бод) и давањем неадекватних тестова за општински ниво такмичења стиче се утисак као да организатори не желе да се такмичење даље одржава. Овакав начин такмичења доводи до разочарења и демотивисаности ученика за даљи рад. Наставници се доводе у ситуацију да изгледају непрофесионално и некомпетентно у припреми деце за такмичење . Поставља се питање чему уложени труд и проведено време ученика и наставника у припреми за такмичење.
Из општине Вршац, ниједан ученик нема пласман на Окружно такмичење.
У седмом разреду нико од ученика није освојио ниједно од прва три места.
Ми смо расположени за сарадњу у интересу деце али нас обавестите о адекватној литератури потребној за припрему деце. Оформите комисију за проверу примерености тестова основношколском узрасту и размотрите критеријуме за следеће нивое такмичења.
Приговор упућујемо : МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ, СРПСКОМ БИОЛОШКОМ ДРУШТВУ, ШКОЛСКОЈ УПРАВИ ЗРЕЊАНИН И БИОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ .
У Вршцу
06.03.2016 године
Актив биолога Вршац

Нови Бечеј

Драге колеге, у општини Нови Бечеј се једна ученица шестог разреда пласирала на окружно такмичење. Ми смо уложили приговор школској управи и министарству просвете:
Приговор Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије на одржано општинско такмичење из биологије, школске 2015/2016.године
Актив биолога општине Нови Бечеј улаже протест на квалитет и избор задатака који су неприлагођени узрасту и обухватали су оквире ван прослеђеног плана и програма такмичења. Оваквим приступом утицали сте на мотивацију ученика, наставника и родитеља за даље учешће на такмичењу из биологије. Понизили сте нашу професију и повредили осећања деце.
Очекујемо да нам се званично обратите поводом нашег приговора.
Актив биолога општине Нови Бечеј

Чачак

Прочитајте саопштење из Чачка:

Синдикат образовања Чачак: Непримерен тест на такмичењу из биологије (7.3.2016)

Сурдулица

Приговор наставника биологије из Сурдулице на тестове за општинско такмичење из биологије

Нисмо могли да се отмемо утиску да Вам одамо признање за немарност, непоштовање, непрофесионалност и неодговорност!!!!

Колико год се ми у настави трудимо да биологију приближимо деци и популаришемо предмет и такмичарски дух, толико нас такви као Ви доводите у ситуацију да се више не такмичимо чиме би спречили овакво понижавање, а о осећањима деце и родитеља нећемо ни говорити!

Господо, овом приликом Вам шаљемо наше „ нестручне“ приговоре на Ваше „стручно“састављене тестове.Узгред, нисте ли помешали градиво и тестове за средњу школу са градивом и тестовима за основну школу или нас сматрате неписменима.

Него, да пређемо на конкретне ствари по тестовима….

Пети разред:

*питање бр. 2. Термин Псилотум –непознат ученицима и не поменут ни у једном уџбенику за пети разред , а узгред у питању је папрат што и није предвиђено градивом за такмичење;

*питање бр. 4. Термин Пирокока- непознат, место живота и услови се не проучавају

* питање бр. 5. Трипанозома је назив непознат ученицима петог , јер се паразитски бичари обрађују у шестом разреду

* питање бр. 13. Комплетно, сем стома и електронског микроскопа, све остало се учи у првом разреду средње школе, термини су из уџбеника „ ЛОГОС“…( банијана, оструге,микориза…)

* питања бр. 17 и 18. реч је о хаусторијама и коренским кртолама које се обрађују такође у средњој школи…

Шести разред:

*питање бр. 1. Сочивасте ћелије се не помињу у градиву за шести разред

* питање бр. 5. Филоксера….непознато….не помиње се нити се проучава

* питање бр.12. Деутеростомије и протостомије се раде у четвртом разреду средње школе!!!

* питање бр. 13. Неадекватни представници који се нигде не помињу, јер се деца тек упознају са појмовима и постојањем телесних дупљи код основних представника типова који се обрађују у шестом разреду

* питање бр.14. Термини педипалпи, хелицере, капитулум и сл. обрађују се у другом разреду средње школе у лекцији пауколики зглавкари

* питање бр. 16. Подела сунђера се не обрађује на овакав начин у шестом разреду

Седми разред:

*питање бр.12. Лимбички систем се помиње и обрађује у трећем разреду средње школе

*питање бр. 13. Клицини листићи, ектодерм, ендодерм и мезодерм као и гасрулација су теме које се обрађују у четвртом разреду средње школе у оквиру биологије развића

*питање бр. 15. Називи нерава се обрађују у трећем разреду средње школе

*питање бр.16. подела зглобова на равне, седласте, клинасте,… се не обрађује у књигама за основну школу

Осми разред:

*питања од бр.1 до бр.9. као и бр.16. и бр.17. Термини буберак, посејдонија, јеремичак, свиб, балавац, Гризебахова љубичица, биолагуне, не помињу се ни у једном уџбенику за осми разред основне школе

Сматрамо да такмичење треба поништити и поновити, а уједно најмање што очекујемо је извињење деци, родитељима и нама. Захтевамо писмени одговор.

Јагодина

Актив биолога општине Јагодина једногласно је дошао до следећих закључака на састанку одржаном након Општинског такмичења из биологије и имамо потребу да Вам их изнесемо:

-тежина питања у тесту за 6. разред је непримерена узрасту;

-у 7. разреду питања у тесту су двосмислена инепрецизна;

– задаци у тесту за 5. разред  су непримерени, нејасни и двосмислени.

Потребно је нагласити (таксативно) који програмски садржаји ће бити заступљени на тесту. Поменути садржају морали би бити обухваћени у свим уџбеницима.

Већина питања изискује само чињенична знања, репродуковање, која нисупримерена  циљевима и задацима наставе биологије основне школе.

                                                                     Општински актив професорa биологије Јагодине

6.3.2016.

…

За сада знамо да се из Трстеника, Владичиног Хана, Алексинца и Велике Плане, као и београдске општине Чукарица пласирао по један осмак, из Врања, Ћуприје, Лознице, Бора, Оџака, Шида, Нови Бечеј и Нишке Бање, као и београдских општина Лазаревац и Звездара по један шестак, из београдске општине Раковице један седмак, а Александровац, Алибунар, Ариље, Баточина, Бела Црква, Бечеј, Бујановац, Ваљево, Власотинце, Вршац, Голубац, Деспотовац, Жабаљ, Зрењанин, Ивањица, Инђија, Јагодина, Кањижа, Кладово, Ковин, Краљево, Крупањ, Крушевац, Кула, Куршумлија, Лесковац, Лучани, Љиг, Мајданпек, Мали Зворник, Неготин, Нови Сад, Осечина, Петровац на Млави, Панчево, Пећинци, Пирот, Пожега, Прибој, Пријепоље, Рашка, Рума, Сврљиг, Сечањ, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Тител, Топола, Ужице, као ни београдске општине Нови Београд, Младеновац, Палилула, Вождовац, Земун, Сопот, Савски Венац, Стари град немају ни једног пласираног ђака. Врачар је прошао кудикамо боље – два пласирана осмака, а у Пожаревцу су два седмака. У Нишу се изгледа пласирало по два петака и (чак) осам шестака. Аранђеловац и Шабац имају пласираних ђака, али бојкотују даље такмичење, тако да податке нећемо сазнати, макар не до коначне одлуке СБД шта ће се даље дешавати, а резултате није објавио ни Крагујевац. Тестови у Горњем Милановцу и Чачку уопште нису прегледани. Колеге бојкотују и стоје иза своје одлуке.

Према ономе што смо видели и колико смо разменили искуства, велико је питање да ли ће ђака уопште и бити следеће године. Пишите нам, а ми ћемо објавити свако писмо актива које добијемо.

Записник са Стручног актива наставника биологије 13.10.2015.

13. октобар 2015. 18:15 Школа „Дринка Павловић“

Марина Дрндарски је поздравила присутне и најавила тачке дневног реда:

1. Представљање еколошког пакета WWF
2. Представљање новог сазива СБД
3. Информације о семинарима и конференцијама
4. Ново руководство Актива
5. Разно

1. Представљање еколошког пакета WWF

Соња Бађура је прво представила едукативни програм Дунавско-карпатски програм, кроз едукативни комплет везан за кампању против тровања орла белорепана. Орлови белорепани су страдали као колатерална штета при коришћењу пестицида. Биљоједи као што су ждралови, зечеви и срне су се хранили отрованим биљем, а месоједи који су се њима хранили такође су страдали. Већина тих орлова су биле одрасле птице у репродуктивној фази, тако да су истовремено страдали и њихови младунци у гнездима.

WWF је обезбедио писану припрему часа и девет активности везаних за белорепане, које ће нам бити прослеђене када буду финализоване. Представници WWF ће посећивати школе како би на лицу места добили повратне информације.

Током пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“ организује се повезивање школа и заштићених подручја Горње Подунавље, Авала, Тара, Фрушка гора и Ђердап. Укључено је 15 општина. Циљ пројекта је ширење едукативне понуде јер је установљено да многе екскурзије на ове локалитете никада не обиђу заштићена подручја.

Још једна активност WWF је изложба „Сат за нашу планету“ која путује од школе до школе. Састоји се од десет великих илустрованих паноа на посебним сталцима. WWF организује превоз паноа до школа и само је потребно да им се јави да се закажу термини гостовања.

2. Српско биолошко друштво

Активу су се представили Ана Блечић из Девете гимназије, председница Комитета за образовање, и Душко Благојевић из ИБИСС, председник Управног одбора. Они су детаљно информисали скуп о променама у организацији СБД и преузимању истог од стране групе ентузијаста. Дошло је до промене статута, укључивања много више људи, дефинисања свих позиција и уклањања могућности заузимања вишеструких позиција. Створена су два комитета: за образовање и науку. Такође је било потребно поправити имиџ СБД после афере са плаћањем објављивања текстова у Архиву биолошких наука.

СБД је убрзо (крај маја-почетак јуна) добило задатак од Министарства образовања да се направи Појмовник биолошких наука (као што су добила и сва друга стручна друштва). Појмовник би укључивао дефиниције кључних појмова за предмете Биологија и Свет око нас, пошто неки уџбеници имају дефиниције а други имају пасусе текста без дефиниције. На сајту је направљена база за уношење појмова. Координатор ове активности је Марина Дрндарски, а у радној групи су и Зорица Лазић, Дејан Бошковић, Албина Холод.

У августу, у светлу предстојеће сече радних места, СБД је упутило Апел за очување кадровског потенцијала у настави Биологије.

СБД је већ успоставио сарадњу са Фондом за заштиту птица грабљивица и другим удружењима, и отворено је за сарадњу и са свима осталима.

Једно од питања се односило на повећање фонда часова о коме се говорило на прадавном претходном састанку СБД. Одговор је да биологија већ има највећи могући фонд часова у односу на остале науке и да су историја и географија нпр. у много лошијој ситуацији.

Уследила је дискусија о такмичењу из биологије, за које још нема конкретних информација и све је у фази планирања. Ново руководство СБД се залаже да о свему постоји јасан транспарентан став, укључујући и само постојање такмичења. Тренутно постоји иницијални одбор за активности везане за такмичење како се не би десило да се СБД повуче из такмичења а убаци нека друга заинтересована група.

Ранија пракса је била да СБД пренесе све активности на Биолошки факултет, али онда не може да организује општинска и регионална такмичења. Тога сада неће бити, зато је потребно направити организациони одбор који организује све нивое такмичења. СБД ће ургирати да школске управе својима поделе задужења ради организације и кренуће са контактирањем министарства.

Неки од проблема на које су се осврнули учесници дискусије су:

-министарство дугује новац за две године организације такмичења;

-школа која организује градско такмичење мора сама све да плати;

-слање диплома поштом је онемогућено због великог броја примерака. Прошле године су послане представнику општине али је то било незванично и могло је да дође до губљења диплома.

-било би добро сазнати како друге државе у окружењу организују такмичења па да се користе њихова добра искуства.

Дејан Бошковић ће поново направити задатке за школско такмичење, који ће бити постављени на сајт у тачно одређено време и нема никаквих померања. Сви су се сложили да је добро да питања буду јако тешка јер ће се на тај начин пробрати ученици који имају шансе да прођу на више нивое такмичења. Постоји лозинка коју не смете јавно да делите!

3. Информације – семинари, конференције

Марина Дрндарски је презентовала своја искуства са учешћа на међународној конференцији Европске уније за геонауке (European Geosciences Union), где учествује већ две године. Следеће године тема ће бити везана за свемир и астробиологију, а раније теме су биле о минералним ресурсима и климатским променама.

На конференцији учествује око 12000 људи, потребно је послати мотивационо писмо итд. Марина ће на следећем састанку презентовати детаљну презентацију свега што је потребно за учешће.

Део овог пројекта је интернет страница Planet Press на којој се објављују најновије научне вести. Марина преводи вести на српски, а последња је била о кудравом леду који изазива једна врста гљивице.

4. Ново руководство Актива

Марина је 8 година била председник Актива и сматра да је потребно ново руководство, нове идеје, нови елан. Дејан Бошковић остаје аутор Биолошког блога а Жељко Станимировић записничар.

За председницу Актива изабрана је Албина Холод а за потпредседницу Ивана Стаменковић. Честитамо!

5. Разно

Најављени су Green Fest средином новембра и Фестивал науке почетком децембра.

Записничар

Жељко Станимировић

У Београду,

13. 10. 2015.

Наставничка фаца

Научни камп „Виминацијум“ (Science Camp “Viminacium”) одржаће се од 20. јуна до 31. августа 2015. у истоименом археолошком налазишту. Организатори Научног кампа су Археолошки институт САНУ, Математички институт САНУ, Завод за заштиту природе, Центар за нове технологије и Центар за науку и иновације. Намењен је деци узраста од 7 до 12 година. Све детаље о програму, терминима, контактима и пријављивању можете да неђете у прилогу:

Позив за научни камп „Виминацијум“ (од 20.6.2015)

То је од краја јуна, а сутра је последњи наставни дан ове школске године.

Радио Сто плус: Сутра крај школске године за основце (11.6.2015)

За крај школске године актуелна је тема закључивање оцена. Пронашли смо два занимљива текста која се баве овом проблематиком:

Зелена учионица: Како се решавају кечеви у дневнику (10.6.2015) & b92: Двојка или живот? (19.5.2013)

Ми не можемо да вам помогнемо да се изборите са кечевима и двојкама, али можемо да вас упутимо на сајт где ћете пронаћи разне обрасце који вам могу помоћи у свођењу евиденције оцена:

Мајкрософт.ком: Образовни програми – Обрасци за школску евиденцију у основним школама

Осим оцена, све више постаје актуелан и завршни испит за осмаке. За специјалне школе већ се увелико одвија и то не баш по прописима, ако је судећи по насловима у медијима:

Вечерње новости: Велики скандал у Трећој београдској гимназији (10.6.2015)

У Бору се није десио скандал, али су ипак сви остали шокирани. Наиме, у аутомобилу су пронашли змију :

Телеграф: Паника у Бору: У аутомобилу су нашли нешто што је цео град шокирало! (11.6.2015)

Можда и превише шока за врсту која не може озбиљније да науди човеку. Паника би за следећу врсту већ била оправдана:

IFL Science: Deadly Boomslang Snake Venom Makes You Bleed From All Of Your Orifices Until You Die (15.8.2014) & Курир: 5 дана крварења из свих отвора на телу: Не желите да сретнете ову зеленооку змију! (8.6.2015)

Следећа врста није змија, иако бисте на први поглед свакако рекли да јесте. 🙂 Погледајте слике на следећем линку, па ће вам бити јасно о чему се ради.

IFL Science: Believe It Or Not, This Isn’t A Snake. So What Is It? (30.5.2015)

У природи није увек све онакво каквим се чини. Рецимо, није сваки зец – зец. Неки су и кунићи. 🙂 Одиста, у чему је разлика? Па, зечеви су већи и са већим ушима и мање су социјални од кунића. То је укратко, а ево и нашироко:

National geographic: What’s the Difference Between Rabbits and Hares? (19.12.2014)

А која је разлика између наставника и наставника? Ми не знамо, али ће министарство просвете знати, јер ће приликом укрупњивања норми, неки добити већу, а други – отпремнину.

РТС: Вербић: Спремне отпремнине за 2.000 наставника (11.6.2015)

Неки нови наставници би можда направили и овакву поделу:

Блог – Неки нови наставници: „Хоћу да будем наставничка фаца или наставнички баџа!“ (19.11.2014)

А ви будите фаца или баџа, па нам пошаљите неки свој коментар. 🙂

Алфа и омега

И ове године отворен је конкурс за најбоље едукаторе. Било би лепо да се међу најбољима нађе и покоји биолог, а ми знамо да има сјајних колега:

За колеге (не и за колегинице) који не успеју да постану најбољи едукатори, постоји друга могућност – да постану (макар) алфа мушкарци (ако то већ нису). И много је лакше то постићи него бити један од најбољих наставника – довољно је посетити предавања. 🙂

Vice: Хтео сам да научим како да постанем „алфа мушкарац“ (19.5.2015)

Не знамо да ли би Радивоје био алфа када би живео у чопору, али свакако некакав предводник јесте. И то модни и према речима његовог газде, на њега се угледају и наше и иноземне познате личности. И то не би било тако ексклузивно да Радивоје није пас. 🙂

Булевар b92: Правда за Радивоја: Њега имитирају Ким, Бијонсе, ЈК… (14.5.2015)

Мимикрија, имитације које одликују нека жива бића, умеју да буду заиста невероватне. Погледајте и сами:

IFL Science: Masters of Disguise: Top 25 Camouflaged Animals (18.12.2014)

Козе нису мајстори имитације, али умеју да се камуфлирају. 🙂

Тигрићи, јунаци следеће приче, нису имали потребе да се камуфлирају и имитирају рецимо орангутане, да би их један припадник те врсте усвојио.

Блиц: Чупави бебиситер – Мужјак орангутана усвојио три тигрића (14.5.2015)

Орангутан се сналази са чак три припадника друге врсте, а поједини родитељи не могу ни са сопственом децом. Зашто је то тако или другим речима…

Детињарије: Зашто родитељи немају ауторитет? (5.3.2014)

То је било једно питање, а следи још неколико које је „Зелена учионица“ преузела са сајта „Њуз.нет“, а намењена малим матурантима и свима осталима који воле добру сатиру:

Зелена учионица: Да ли су ова питања претешка за матуранте? (19.5.2015)

Имамо и ми једно питање за вас:

Одговор можете потражити у следећем чланку:

IFL Science: Which Is Most Valuable: Gold, Cocaine Or Rhino Horn? (18.5.2015)

Када бисмо пушаче питали шта им је вредније – здравље или цигаре, очекивани одговор би био супротан од онога што практикују. Компромисно решење између та два би могле да буде електричне цигарете. Или ипак можда не?

IFL Science: So Your Teenager Is Vaping E-Cigarettes – Should You Worry? (13.5.2015)

За пуњење електричних цигарета и других значајних нам уређаја, неопходну енергију добијамо и искоришћавањем снаге ветра. Новина је да те ветрењаче уопште не морају да имају пропелере који се врте:

IFL Science: New Wind Turbine Generates Electricity Without Rotating Blades (18.5.2015)

Ветар покреће и необичније ствари. Недавно је једно место у Аустралији било прекривено паучином милиона беба паука, а које су ту пристигле користећи нити своје паучине попут параглајдера.

The Sidney morning herald: Raining spiders in Goulburn? Entirely possible, scientist says (14.5.2015)

Има неке сличности између беба паука и нас – и ми пишемо како нас ветар нанесе. 🙂 До следећег поветарца!

У сусрет такмичењу и глобалним променама

Са новосадског ПМФ-а, тачније Департмана за биологију и екологију, пристигле су нам још неке информације важне за сам финиш такмичења:

Информације за републичко такмичење из биологије 2015.

А бићемо ускоро и у финишу школске године – најпре осмаци, па и сви остали – а то значи и закључивање оцена.

Блог – Клотфркет: У сусрет закључивању оцена (15.5.2015)

Наши осмаци треба да одлуче коју ће средњу школу уписати, а после тога, ко зна, можда се неко одлучи и за биологију. „Ја сам дипломирани молекуларни биолог и физиолог. Много дуго тражим посао. До сада сам само волонтирала и то у Институту за кукуруз. И то је то. Послала сам око 100 пријава за посао. Не само да ме нико није запослио, већ ме ниједном нису позвали ни на разговор. У Националној служби за запошљавање су ми предложили да се преквалификујем у пица мајстора. Очајна сам, па ћу на крају пристати и на то.“

Најстудент.ком: Факултет у ђубре: НСЗ даје срамотан савет незапосленима са дипломом (15.5.2015) & Блиц: Ево зашто образовани беже из Србије – Баците дипломе, траже се пица-мајстори (15.5.2015)

Можда уопште не би било лоше да се као обавезни предмет на Биолошком факултету уведе и домаћинство. Ем нам значи као изборни предмет у школама, ем младима који се одлуче на живот у Србији значи приликом запослења. Ето нама идеје за будућност, која ће тако бити светла. Додуше, еколози то исто не могу да тврде. Нека истраживања показала су да је у претходној деценији ниво мора растао спорије него у деценији пре тога. И то би била сјајна вест, да је истинита. Наиме, са Универзитета у Тасманији стигао је извештај да је отапање леда са западног Антарктика и Гренланда значајно допринео повећању нивоа мора. Како то да онда нисмо приметили? Па, зато што сателитска мерења нису узела у обзир тзв. вертикална померања копна.

IFL Science: Sea Level Rise Is Accelerating Globally (13.5.2015)

Ето, некада су и научници у заблуди што се глобалног загревања тиче, а о ненаучној јавности тек да не говоримо. Следећи филм разоткрива чак 13 погрешно усвојених веровања о томе:

Људи имају погрешна уверења у вези са свим и свачим и веома је тешко указати на све њих. Па, ипак, трудимо се. Ево и погрешних веровања у вези са кућним љубимцима:

Сuriosity.com: Мisconceptions about pets (21.11.2014)

Још мало о кућним љубимцима, конкретније псима:

Животиње.рс: Откривамо: Ове ствари пси једноставно не воле! (22.9.2014)

А ако ви желите да заволите неког, односно да се заљубите у неку особу, те она у вас, то уопште није тако компликовано као што се чини. Психолог Артур (Arthur Aron) успео је да то уради, односно да наведе двоје да се страсно заљубе и то на следећи начин: ушли су у лабораторију на различите улазе (што значи да се нису познавали), сели једно наспрам другог и одговарали на веома интимна питања. Након тога гледали су се у очи нетремице тачно четири минута. Шест месеци касније, ово двоје су се венчали и позвали све запослене у лабораторији на свадбу. 🙂

The New York Times: To Fall in Love With Anyone, Do This (9.1.2015)

За заљубљивање је потребно око четири минуте, а за одређене високотехнолошке изуме сигурно много, много више времена. Па ипак, аутор следећег текста тврди, макар 15 таквих биће готови за наших живота:

Science dump: 15 Futuristic technologies you’ll see in your lifetime (11.5.2015)

Једна од њих је робот у облику јегуље који ће истраживати океан на Европи, Јупитеровом сателиту, који има све шансе да садржи, ако не живот, а оно значајне супстанце од којих је живот сачињен:

IFL Science: Fishy Robot Designed To Dunk Into Europa’s Oceans (14.5.2015)

Најбољи кандидат за домаћина ванземаљског живота изгледа да је ипак Сатурнов сателит Енкелад. Иако је тамо веома хладно (-180 °C) и иако је прекривен ледом дебелим читавих 30-40 км, изгледа да испод њега постоји вода, али и хидротермални извори. Научници су то закључили на основу „млазница“ уочених на јужном полу. Такође су закључили да је вода прилично базна (pH 12), што би одговарало веома концетрованом раствору амонијака. Таквих вода има у Калифорнији (језеро Моно) које заправо јесу насељене посебним врстама рачића и алги. Па, што их не би било и на Енкеладу?

IFL Science: Saturn’s Moon Enceladus Could Be Suitable For Primitive Life (13.5.2015)

И док трагамо за животом у немогућим свемирским условима, уопште не поштујемо овај на нашој планети. Србија је, нажалост, пример тога.

Блиц: Узнемирујући призор – Остаци угинулих животиња труну на планини Жељин (13.5.2015)

Ипак, није баш истина да младе генерације не поштују ништа (и никог). Они су верни поштоваоци електронске музике, па због тога једна необична вест за крај:

Блиц: Британија: Матуранти могу да полажу предмет из ди-џејинга (16.5.2015)

Жабљи биоскоп

Морамо да приметимо да ове године колеге наставници биологије из основних и средњих школа више него икад прискачу у помоћ колегама и да деле материјале и информације међусобно, па и оне који су у вези са предстојећим републичким такмичењем. И морамо да похвалимо такав рад и да се захвалимо колегама које показују да је сарадња изнад сваког такмичења, а и да са поносом приметимо да је свој допринос дао и Биолошки блог. 🙂 Зато данас почињемо упутствима за дисекцију бубрега и микроскопирања препарата крви, а које је приредила наша сарадница Биљана Ускоковић:

Што се дисекције бубрега тиче, Ивана Дамњановић је наишла на још један снимак:

Колега Саша Лалевић пронашао је интерактиван сајт на коме можете виртуелно да радите дисекцију, али овога пута жабе:

Roketoyun.com: Kurbağa Ameliyat Et Oyunu

Не верујемо да би овај сајт жабама био занимљив, али дефинитивно знамо која емисија јесте. Ово морате да видите – како су се жабе окупиле да би гледале снимак црва:

Science dump: A bunch of frogs gather to watch a video about worms (4.10.2014)

То је био снимак занимљив жабама, а један Јутјуб снимак који је, из непознатих разлога, постао хит (под условом да је хит када има нешто више од 9000 посета), представља прави пример играчке-плачке. Нешто што је требало да буде безазлена пошалица од синоћ, сада је новинска прича у којој се помињу суспензије и реакције у складу са законом.

Блиц: Након Јутјуб хита – Просветари тврде да никога нису увредили, Кригер не жели да прича (9.5.2015)

Прича која има много озбиљније последице је тренутно она која окупира медије, а у вези је са немилим догађајем од пре неколико дана:

b92: Претучен помоћник министра просвете (7.5.2015) & Блиц: Павлов тражи реакције свих нивоа власти поводом напада на Шувакова (9.5.2015) & Зелена учионица: УСПРС: Медијима, Министарству просвете (8.5.2015) & Данас: Шуваков и наредних дана у болници (9.5.2015)

У коментару синдиката је наведено и да „уколико је овај инцидент повезан са радним местом  помоћника министра за високо образовање, то је још један показатељ неуређености српског школства, као и  велике несигурности свих који се у њему налазе.“ Следећа прича потврђује ову тврдњу:

Зелена учионица: Родитељи захтевају да се заустави насиље у школи (9.5.2015)

Један текст на ту тему:

Блог – Облак знања за учитеље: Агресивност деце – дечији гнев /Небојша Јовановић/ (17.1.2015)

Кликом на слику постаће интерактивна.

Психолог Дејвид (David Lykken) је једном написао да се већина насилних криминалних деликата може спречити криогенским замрзавањем свих мушкараца старости од 12 до 28 година. 🙂 Иако ова опција може бити донекле привлачна наставницима и родитељима тинејџера, она има неке прилично очигледне проблеме. Рецимо, када се једном одмрзну, 28-годишњи мушкарци могу реаговати насилно када схвате да им је овим замрзавањем одузета младост. 🙂 Озбиљније гледано, „криогено решење“ губи смисао због чињенице да ипак мали број људи изврши неки насилни злочин. Многи од ових људи испуњавају дијагностичке критеријуме за асоцијални поремећај личности. Људи са овим стањем имају историју импулсивне агресије, преузимања ризика и неодговорности која се протеже уназад у детињство. Текст који се бави њима, односно психопатама је:

IFL Science: Why Violent Psychopaths Don’t ‘Get’ Punishment (30.1.2015)

Ако желите да проверите да ли можете да прођете тест за психопате, изволите па решавајте. 🙂

What character are you.com: Can you pass the psychopath test?

Тест који наши средњошколци неће пролазити је популарна ПИСА:

Блиц: Одлаже се ПИСА национално тестирање јер држава нема пара (8.5.2015)

О тестовима, али за завршни испит и о свему осталом, Боба Недић.

Блог – Клотфркет: Школа након пет месеци боловања (9.5.2015)

Једино добро у целом том тексту је што нам је Боба оздравила. 🙂 А да ли ће нам оздравити и просвета, остаје да се види.