Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „задаци“

Заштићено: Школско такмичење 2020.

Овај садржај је заштићен лозинком. Да бисте га видели, молимо вас да унесете своју лозинку испод:

Интервју са председником Управног одбора СБД-а

Др Душко Благојевић је научни саветник и руководилац одељења за физиологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду. Он је, између осталог, и Председник Управног одбора Српског биолошког друштва. То је био разлог да направим интервју са њим, а главна тема је врло актуелна ових дана: такмичење из биологије.

Шта се догађа у СБД-у у вези са такмичењем из угла председника УО СБД?

УО СБД је на својој 3. седници од 23.10.2019. разматрао питање организације такмичења из биологије за 2019/2020 школску годину. Биолошки факултет у Београду и Департман за биологију и екологију ПМФ у Новом Саду су прихватили да буду само логистичка и техничка подршка организацији такмичења. У складу са тим, УО СБД је био става (свих присутних на састанку) да Комитет за образовање треба да одреди остварив формат за такмичење у школској 2019/2020. (који би могао реално да се реализује), формира тимове за припрему задатака и одреди правила по којима би се такмичење одвијало.  Такође, у складу са послатим мишљењем и упућеним препорукама у вези са тим како би такмичење требало да изгледа, УО СБД је става да Комитет за образовање треба да разради концепт будућег такмичења за 5. и 6. разред основне  школе и 1. и 2. разред гимназије.

У суботу, 30. новембра, у библиотеци Института за зоологију БФ, у 11.00 часова, одржан је састанак поводом такмичења из биологије за ученике основне и средњих школа у школској 2019/2020. Предложени су датуми такмичења, а на адресу председника СБД и председника УО СБД је стигла информација са одржаног састанка.

  • Констатована одлука УО СБД-а: такмичење (републичко) за гимназије и средње школе ће се организовати  у Новом Саду, а за основну школу  у Београду.
  • Координатори такмичења: за Нови Сад одредиће се координатор до краја текуће недеље, а за Београд је то прихватила др Драгана Миличић. Координатори ће формирати тим, од наставника из школа, као и професора са Универзитета. Тим организује активности за израду тестова, као и методичку и научну проверу предложених тестова.
  • У најкраћем року треба да се ускладе правилници такмичења, да се уједначе за основну и средње школе.
  • Изнаћи решење за проблем  провођења тестова на девет језика националних мањина.
  • Да се нови концепт такмичења за 5, 6. и 7.  и 1, 2. и 3. разред осмисли до маја 2020, када би се презентовао наставницима на републичком такмичењу. Пре тога, хеопходно је организовати обуку довољног броја наставника за писање тестова оријентисаних ка исходима.

Тренутно, Правилник такмичења за основне и средње школе је на сајту СБД.

Које тело у оквиру Српског биолошког друштва ради поделу посла и доношење Пропозиција и Правилника за такмичење? Другим речима, ко је заиста одговоран за овакав формат такмичења?

Послове у вези са образовањем идеја је да не ради управа, да не раде чланови који су само укључени, већ да то раде они који су компетентни у области образовања. Замисао је да Комитет за образовање, баш као и Комитет за науку, буду оперативна тела Српског биолошког друштва. Председник комитета за образовање, како у претходном сазиву тако и у овом, уједно је и члан Националног просветног савета. Та позиција омогућава председнику комитета за образовање, да, као најпозванијем међу нама, адекватно и брани позиције биологије у оквиру наставе. На овај начин Управни одбор друштва је показао да има слуха, односно направио је поделу, не у лошем смислу те речи, већ у смислу поделе посла према компетенцијама. Треба да прође мало времена да свако прихвати те одговорности која им је променом Статута дата.

Ако заиста управа има слуха, како је могуће да управа није чула да наставницима не одговара што су пропозиције дате тако касно, а и да им саме пропозиције нису прихватљиве?

Проблем је у томе што нико неће да ради. Прошле године, ми смо до краја године чекали да видимо ко ће уопште да се прихвати посла у вези са такмичењем. Буквално у пет до дванаест пријавили су се људи који су били спремни да изнесу такмичење и оно је било какво је било. Слична ситуација је била и ове године. Мало је људи који су спремни да организују и припреме такмичење, односно да преузму одговорност за такмичење. Зато ми у Српском биолошком друштву тражимо људе који су спремни да се ухвате у коштац са тим. Технички гледано није потребно да се нека институција прихвати такмичења; то могу бити и чланови Друштва у било ком граду који би се прихватио да организује такмичење и угости такмичаре. То подразумева и велику припрему, као и све нивое такмичења, те то заиста јесте велики посао.

Да ли је онда решење да се паузира такмичење док се не створе услови и не нађу људи који би то радили?

И та идеја је била у оптицају. Мислим на то да не радимо такмичење, односно да свесно одбијемо да учествујемо у тој активности. Колико ја видим, ми имамо три могућности. Једна могућности је да прихватимо да радимо такмичење, са тим да видимо који је ту посао Школске управе, односно Министарства, а шта треба да ураде чланови Друштва. Друга могућност је бојкот, која се помињала и прошле, а помиње се и ове године, а трећа ствар је да паузирамо, те да ту паузу искористимо да направимо добар формат такмичења. Проблем прави притисак да ако не организујемо такмичење трпеће деца. Ако организујемо такмичење по овим правилима опет ће трпети деца.

Ко у ствари ту трпи највећи притисак?

Наравно да највећи притисак трпе деца, али ја мислим да ту ипак има различитих интереса и размишљања. Мислим да се многи крију иза деце и да заговарају интерес деце, али да та иста деца могу да изаберу и да се такмиче из хемије, на пример.

Да ли је циљ да се деца преоријентишу на хемију? И то је једна од ствари о којој колеге причају. Изгледа као да колеге физичари и хемичари све више привлаче децу под своје окриље, када је већ биологија таква каква је.

Контра-питање је како то да је биологија таква каква јесте. Да ли је биологија као наука тако лоша или је проблем у такмичењу и пласману?

Ја мислим да се одговор логично намеће.

Реци га онда ти ако се већ логично намеће.

Биологија је божанствена наука, али је поента у томе да су услови за такмичење прилично отежани. За разлику од такмичења других струка.

Да те исправим. Услови за добијање диплома су прилично отежани.

Истина је.

То су, дакле, две различите ствари. Што се мене тиче, ти знаш мој став и ти знаш да је Управни одбор изгласао одлуку да директори школа могу да дају посебне дипломе ђацима који су учествовали на такмичењу док је Правилник као такав био на снази. Сада смо дали могућност Комитету за образовање и наставницима који су том телу да креирају нови Правилник. Прилика је да се наставници активније укључе у ту причу и узму учешћа у креирању Правилника. Нека направе формат онакав какав њима одговара. Поента Комитета за образовање и поента Српског биолошког друштва треба да генеришу, односно да стварају оно за шта мисле да је за децу најбоље.

А за струку?

Самим тим и за струку. Када сам рекао да је за децу најбоље, нисам мислио у смислу повлађивања, већ у смислу знања и развоја. Ако је то циљ и ако такмичење служи томе, онда то наставници најбоље знају. Идеја јесте да они формирају такмичење и да учествују преко Комитета за образовање. Заиста мислим да највећи број мишљења остаје на периферији врло малих радних актива, а оно што би била права снага – разговори на републичком нивоу кроз различите врсте дебата – то изостаје. И што је такође битно, не само да изостају, него и ако се спорадично десе, људи који у њима учествују слабо преузимају одговорност за оно што следи даље. Има колега, и то сјајних, које сам питао да ли су вољни да раде у Српском биолошком друштву. Они су одбили са речима да не желе, али јако добро знају шта би било добро за децу. Мени, као човеку који је у науци на Институту, најлогичније је да људи који су у образовању преузму послове и одговорност образовања. Аналогија је врло једноставна. Сјајан клинички лекар који има искуство у свом послу ће најбоље знати који лек делује него најбољи фармаколог са врхунске клинике, који то искуство нема. Поента је управо разлика између теорије и искуства. Моја апел да се наставници више укључе остаје без одзива.

И то се сада мења. Вероватно си упућен да су се наставници организовали на последњем Активу и одлучили да формирају делегацију која ће преговарати са представницима Српског биолошког друштва у вези са такмичењем. При томе се пре свега мислило на председника друштва и Управни одбор. Колико је Управни одбор спреман на ову врсту дијалога?

Ти знаш да су, од самог почетка рада Управног одбора у овом сазиву, представници овог тела долазили и на састанке београдског Актива. И све је почело увек истом причом око такмичења. Разговор на ову тему уопште није споран. Најмањи је проблем да седнемо да разговарамо. Спорно је када ће наставници који ће нам доћи у делегацију да се активније укључе и постану део Српског биолошког друштва који учествује на Скупштини овог друштва? При томе мислим на то да предлажу чланове Комитета за образовање и да ти чланови дају конкретан допринос организовању такмичења. Ми смо од почетка за то потпуно отворени, али све се сведе на неколико имена и то је то. Највећи број наставника се учланио у Српско биолошко друштво онда када је требало да дајемо препоруке Министарству просвете када су се бирали саветници спољни сарадници министарства. Ми смо добијали препоруке од својих чланова за те наставнике да су заиста квалитетни у свом послу, али поента није у томе. Поента је да ти људи нису били наши чланови, већ су постали чланови за само једну годину. Морам да напоменем да није ствар у чланарини. Ми смо чак доносили одлуке да наставници плаћају мању чланарину. Чланарина је симболична и она се троши наменски за потребе друштва. Тренутно највећи део чланарине се добија од истраживача. Број наставника је веома мали у оквиру Друштва. Овде се пре свега ради о вољи да се наставници више ангажују у раду друштва. Закључак је да не недостају идеје, има их чак превише; недостају људи који ће своје идеје да реализују, а не да их само проследе другима и очекују да ће неко други да их одради.

Питање је колико ће бити могућности да наставници из других градова присуствују Скупштини?

И то смо решили тако што ти наставници могу да формирају подружнице. Моћи ће да делегирају своје гласове и да на тај начин доприносе раду Друштва. Када се већ Комитет за науку прихватио тога да организује предавања, зашто се подружнице не би организовале да обезбеде простор и логистику за таква предавања? Само је потребно да се људи организују, виде интерес за то и верујем да је то лако решиво.

Када смо поменули интерес, осим што ће моћи да гласају на Скупштини за поједине кандидате, која би још могла да буде корист за наставнике ако су чланови Српског биолошког друштва?

Пошто сам ја истраживач, одговорићу питањем. Зашто наставници не би рекли том истом Српском биолошком друштву шта је то што би за њих било корисно? И да онда потом раде на томе што је њихова корист да се спроведе у дело? Ја за себе признајем да не видим даље од онога што се дешава са децом у неком мом окружењу. Дакле, као човек из науке препустио бих ономе ко је у наставничкој струци да каже које потребе има, али не само да каже већ да се прихвати посла да то реализује. Наравно да ће имати подршку, или ће наићи на опонентни тон са којим ће дискутовати. Биће потребно да придобије већину Српског биолошког друштва за оно што жели да постигне. Тиме се наставници укључују у рад и то је поента. И Поента је у томе да заједнички креирамо оно што је добро.

Колико имамо слуха за наставнике говори и податак да је у оквиру конференције у Кладову једна сесија била посвећена настави. Дошли су наставници из Новог Сада из других градова и презентовани пример своје праксе. На овај начин све сфере биологије су биле заступљене. Сада, да ли смо довољно транспарентни то је већ друго питање. Свакако треба пратити сајт Српског биолошког друштва, као и Биолошки блог. Наравно, Биолошки блог би требало све то и да прати и да објављује. 🙂

Мислим да знаш да Биолошки блог све то лепо прати. 🙂

Ти врло лепо радиш блог. Али треба указати и на то да се све прелама око такмичења. Између такмичења ништа се не дешава. Сад замисли следећу ситуацију. Да осим тог блога, а између такмичења, постоје и четири издања „Савремене биологије“, па да су ту и неки стручни семинари. Такође могу да се организују и радионице, које би правили сами наставници и на тај начин надокнађивали недостатак инструкција за рад које би требало да добијају од Министарства. Наставници имају искуства и не морају да чекају да им инструкције даје Министарство. Та размена добре праксе може да се одвија и преко сајта и блога Српског биолошког друштва. Такође, у часопису „Савремена биологија“ могу да се публикују радови наставника који се иначе могу видети на Биолошком блогу и верујем да би то представљало вредну референцу наставничког рада.

_mc9hrkOW8t1r4zr2vo1_500

Надам се да је и овај интервју био вредан вама, а и да сте добили одговоре на нека питања. Душку се много захваљујем, а вас поздрављам.

Тешка стража за малу матуру

Осим овог нашег регуларног, завршено је још једно такмичење под називом „Не прљај, немаш изговор“. Победници ове године су другаци са Новог Београда.

bio04 institucijeИнституције и организације

Поменуто такмичење организује SBB фондација уз подршку Министарства и ЗУОВ-а. Осим победничког, на интернет страни ове фондације можете наћи и архиву свих пројеката који су се такмичили и то може бити сјајан извор идеја за пројектну наставу коју треба да реализујемо у школама.

SBB fondacija: Galerija prijavljenih rešenja (до 10.6.2019)

bio04 rad na časuСа часова

Још један еколошки пројекат можете погледати у следећем филмићу, а пример је доброг рада колегинице Наде Јовановић и њених колега из школе.

Колегиница Јелена Терзин у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Сомбору бави се врло креативном рециклажом. Међу фотографијама видећете и праве балске хаљине од рециклираног материјала. Сада је време малих матура, па, ко зна, можда то буде нови модни крик међу омладином. 🙂

Ми наставници улажемо велике напоре како бисмо развили свест о очувању животне средине. И то је веома важно јер медији и научно-популарни часописи често обљављују нове узнемиравајуће вести.

bio04 iz štampeИз штампе

Последњи мушки примерак суматранског носорога из Малезије је недавно угинуо. Ово је иначе најмања врста носорога (по димензијама, а сада и по броју).

National Geographic: Last male Sumatran rhino in Malaysia dies (27.5.2019)

Ако се овај тренд немара људи настави, још једна врста је виђена да доживи сличну судбину.

Мондо: Угрожена шкољка, симбол Јадрана (28.1.2019)

tumblr_nhgzti4WFz1qhjczno1_500

У тексту сам поменуо малу матуру, али у контексту прославе. Оно што још очекује мале матуранте је полагање завршног теста, на коме смо ми наставници биологије прегледачи. За крај сам приредио текст који ће нас информисати о новинама које најављује министар Шарчевић гледе овог тестирања.

Мондо: Малу матуру надзираће „тешка стража“ (9.6.2019)

Републичко такмичење 2019.

Пролог

dav

Сви ђаци су, осим похвалнице за учешће, добили и овакве фасцикле са брошурама. Леп знак пажње, нема шта.

Завршено је и овогодишње такмичење из биологије. Неки ће рећи напокон јер готово је крај године за осме разреде. Но, готово је и ево тестова…

…а ранг можете наћи на добро познатој страни Биолошког факултета Универзитета у Београду. Остало ми је још да честитам свим учесницима, као и победницима и њиховим менторима.

Но, ту није крај. 🙂

Трибина

Док су ђаци решавали, наставници су учествовали на трибини коју је организовао факултет. Трибина је имала поприличан назив и дуго ми је требало да га препишем:

Трибина о правцима развоја модалитета такмичења у наредном периоду у складу са новим планом и програмом наставе биологије у другом циклусу

У име факултета наступио је др Срђан Стаменковић, а модератори су били наставници мр Ана Ђокић Остојић (ОШ „Свети Сава“ у Крагујевцу) и мр Милена Цветковић (ОШ „Сретен Младеновић Мика“ у Нишу). Све троје су чланови Комитета за образовање СБД-а.

Пре било какве дискусије на тему, Милена је направила једну ретроспективу такмичења почевши од 2012. Како је то изгледало, видећете у презентацији.

 

Након ове презентације, кренула је дискусија. Неки наставници су иступили у име својих општинских актива, док су други говорили у своје име. Др Срђан Стаменковић је захтевао да се дају печатиране и потписане изјаве, односно предлози и примедбе наставника, али се од тога одустало јер то није тражено у обавештењу пренетом и на сајту СБД-а и на овом блогу.

Пре него што почнем да кажем да је велика сала на зоологији била крцата, о чему сведоче и фотографије које ћете разгледати у тексту. И, напокон, почињем.

Представници Котежа: Предлог је да 10 % ученика на нивоу округа добије дипломе на градском такмичењу и то тако што ће се „одвојити“ по 3,3 % за сваку награду.

Представник Ниша (Милена): Предлог је да се врати стари начин рангирања (71, 81, 91) из више разлога, а најважнији је што ђак пролази из нивоа у нови ниво такмичења, а да притом не добије ниједну диплому. Колеге из Ниша су такође тражиле да се ретроактивно поделе дипломе. За такмичење следеће године су тражили да учествују само 7. и 8. разред због нових програма, али и да се такмичење измести из Београда и да датуми не буду овако касно – буквално на крају школске године.

Представник Ариља: Сагласни су да је ранг нефер из више разлога, па и због аплицирања тих ђака за ђака генерације у сопственим школама.

Представник Крагујевца (Ана): Такође су се сагласили да је ранг нефер, без обзира на толерантан став према малим срединама. Залажу се за оно старо рангирање. За 5. и 6. разред предлажу смотру, а не такмичење, на којој би ђаци радили пројекте. Јасно им је да је тешко то све вредновати и гарантовати да ће то бити самостални рад ђака.

 

 

 

Представник Ужица: Не буне се за пласман, може да се пласира и мањи број ђака, али се противе подели диплома. Сматрају да је сулудо да се дете пласира без дипломе. Може да се разговара и о вишем прагу, рецимо 75 или 80 бодова. Углавном, ако пропозиције остају, наставници из овог града су најавили своје повлачење из даљег такмичења. Напросто не пристају на овакав статус у односу на друге предмете.

Представник Панчева: Констатовали су такође да на такмичењима из математике, физике и хемије ђаци добијају значајно више диплома, па се на та такмичења и одлучују. Предложили су да уз прва три места постоје и награде (прва, друга, трећа).

Представник Лазаревца: Што се тиче пласмана ђака из малих места треба да постоји неки праг за број бодова, како се не би пласирали и они са заиста малим бројем бодова. У реду је мотивисати ђаке из малих места, али овакав систем демотивише ђаке из великих градова. Предложили су да се организује такмичење само за ђаке 7. и 8. разреда док се не заврши циклус са увођењем новог програма.

Представник Ниша (Милена): Што се тиче ђака из малих средина, ако би постојао практичан, лабораторијски рад онда бисмо могли да разговарамо о (не)условима у којима ђаци раде. Овако, потребно је само да уче.

Представник Лазаревца: Тестови треба да мере способности, а не да буду „бубалачки“ и такав пример добрих тестова су ови у последњих три године. Дали су предлог да градска такмичења буду у истим школама где су се одржала и општинска. То би смањило далека путовања са којима се сваки пут суочавају наставници из приградских општина. Драгана Станишић се осврнула и на Анин предлог гледе пројеката и прокоментарисала како их је тешко вредновати.

Представник Панчева: Школе домаћини се суочавају са тим да такмичење финансирају из сопствених средстава.

 

 

 

Др Срђан Стаменковић: Још од 2016. добијен је „сигнал“ (није прецизирао од кога, прим.Метод) да такмичење не сме бити као такмичење из те године. Он сматра да је ранг од 20 % фер јер онда није важно колико ће тест бити тежак (па макар био као и тај из 2016). Тај проценат остаје и неће се ни повећавати, ни смањивати. Подсетио је наставнике да постоји и школско такмичење, а он одговорно тврди да се у 50 % школа не одржава и најавио је да ће школске управе вршити неку врсту надзора над тим. Он сматра да ђаци нису демотивисани, а у прилог његовој тврдњи је да тренутно четиристо ђака решава тест (овде је негодовање наставника било веома приметно, прим.Метод). Директни пласмани ем повећавају број ђака, ем не фаворизују велика места. Поменути праг мора бити „педагошки брањив“, а директни пласмани фаворизују места у којима „ми никада не бисмо радили“.

Др Срђан Стаменковић позвао се на стручно упутство министарства, али и на одлуке Управног одбора СБД-а, који инсистира на директним пласманима. Према поменутом упутству, директор може да подели дипломе у складу са статутом школе и на то је указао др Срђан Стаменковић. Изнео је податак да је прошле године подељено 12.000 диплома.

На ово је уследило питање наставница: Зар то није наш понос? Друго питање је било да ли је др Срђану Стаменковићу нормално да дете са 95 бодова не добије диплому. Он је одговорио да је није добило ни прошле године. И на ово су наставници бурно реаговали.

Др Срђан Стаменковић је рекао како дипломе ни до сада нису потписивали представници СБД-а. Што се њега тиче, нека се овде и договоримо да ће се дипломе поделити, али Управни одбор (нагласио је да није члан тог тела) то никада неће одобрити. Лично, он нема ништа против поделе диплома јер кад је он био координатор (прошле године) поменутих 12.000 диплома је и подељено, закључио је Стаменковић.

Поједине колеге су закључиле да је давање предлога бесмислено јер не наилазе на разумевање др Срђана Стаменковића. Он је објаснио да се предлози односе на наредну годину, никако ретроактивно. Ана и Милена су увериле присутне да су забележиле предлоге и да ће их изнети где треба (најпре су замолиле др Срђана да напише писмо Управном одбору, али, колико сам разумео, то се неће десити). Сумирале су да је 20 % најбољих за пласман проценат који је у реду, али да треба те ђаке некако наградити.

У другом делу излагања др Срђан Стаменковић је изнео идеју о будућим такмичењима за ђаке који раде по новом програму. Према његовој визији, то би требало да буду ПИСА задаци. Разлог је и тај што су наши ђаци слабији на овом тестирању. Но, запитао се да ли је ико од нас способан да направи довољно оваквих задатака.

 

 

 

Мр Светлана Конта: Предлог је да се нови програми „тестирају“ тек у 7. разреду. Позвала је наставнике да покажу више иницијативе.

Ја: Поставио сам питање који закључак да напишем на Блогу, пошто је потпуно нејасно остало шта да предложимо директорима гледе поделе диплома. Наиме, након излагања представника факултета, повела се (све)општа дискусија о томе шта урадити и како, па су се чули неки предлози, а и нису се чули. Уосталом, треба пренети свим школама у Србији шта да раде јер мислим да је то фер, а Био-блог као званичан медиј СБД-а то може да уради.

Др Срђан Стаменковић је дао предлог Ани и Милени да буду „револуционарно тело као Дејан Бошковић“ (апропо мог питања), те да оснују републички актив и изгласају одлуку. Сви наставници ту су довели децу на републичко такмичење и заслужују статус у том активу.

Милена: Истина је да је Управни одбор дао задатак Комитету за образовање да направи модел такмичења, али сама не може да донесе овакву одлуку.

Ипак, одлучено је да се поступи према стручном упутству. Но, о томе у закључку који следи.

Пролог још један

Као што видите, посао новинара није једноставан. Ако не постављате подобна питања одмах постајете „страни плаћеник“ или – у бољем случају – „револуционарно тело“. Но, нисам желео да вам се жалим (сам сам се прихватио, уосталом), већ да вас вратим који месец раније. Као што знате, моја школа је била један од домаћина (бео)градског такмичења. Тада је мој директор др Милан Пашић послао молбу следеће садржине Управном одбору СБД-а:

Молба СБД-у

На ову молбу добили смо и одговор председника тог одбора др Душка Благојевића, који преносим у целости:

УО СБД се са 11 гласова за и једним гласом против сагласио са одлуком директора школе да у складу са својим ингеренцијама и у складу са стручним упутством награди ученике. Толико од УО СБД.

Све ово време смо чекали са доделом диплома како бисмо видели шта ће да се одлучи на трибини, а како бисмо поступили у складу са осталим школама домаћинима.

Након трибине, позвао сам др Душка Благојевића и изнео му укратко оно о чему се причало на том скупу. Он ми је дао дозволу да објавим овај мејл и не види препреку да директори школа искористе своје дискреционо право.

Епилог

Некакав договор који је постигнут на трибини је да дипломе може да додели директор школе домаћина у складу са стручним упутством. Прилажем то упутство:

Стручно упутство за такмичења

Издвајам реченицу на четвртој страни:

Директор школе, у складу са статутом школе, може посебно да награди наставника и ученика за постигнуте резултате на такмичењу и смотри.

Ако се одлучите за ово, оно што треба да знате је:

  • дипломе потписује само директор школе, не и представник Српског биолошког друштва, што је Упутством прецизирано;
  • дипломе се не могу назвати по освојеним местима јер су она прецизирана Правилником. Предлог је да се дају „за освојени пласман“;
  • предлог је да се дају оним ученицима који су се пласирали за даљи ниво (логично с обзиром на претходни предлог);
  • како ће их школе вредновати, зависи од школа и њихових статута, односно Правилника о награђивању ђака.

Још ми је остало да похвалим организацију и захвалим се дивном домаћину др Драгани Миличић и њеном тиму. Свакако треба поменути да су имали помоћ студената који су били врло љубазни и предусретљиви и наставника који су се и ове године показали као ефикасни у дежурству и прегледању.

Ах, да. Морам још једном да поменем др Срђана Стаменковића. Пошто су наставници често наводили неравноправан став између такмичења из различитих предмета, рекао је да су хемичари своје пропозиције преписали од нас. (Додуше, они су их задржали и ове године.) Мислим се ја, па и ако је тако, као наставник тврдим да се увек преписује добар рад. Право питање је зашто смо ми одустали од њега. Мислите о томе, а ја…

…одјављујем се за вечерас.

Поздрав од вашег револуционарног тела

Посао са ефектом мучења

Као што знате, 26. маја нас очекује републичко такмичење које организује Српско биолошко друштво.

bio04 infoВажне информације

Од координатора такмичења за основне школе др Драгане Миличић добили смо спискове пласираних ђака, као и сатницу. unnamedСве ово ћете пронаћи у прилогу.

На такмичењу нас очекује и трибина у вези са будућим модалитетом такмичења. Потребно је да наставници дођу са предлозима о којима ће се расправљати. Слично се очекује и за средње школе, а сатницу и спискове можете преузети овде.

bio04 institucijeИнституције и организације

Још један догађај значајан за биологе дешаваће се у периоду од 13. маја до 18. маја.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Манифестација „Музеји за 10“ (за 13.5.2019)

Ово је пета манифестација по реду и има за циљ промоцију музеја. Очекујте разноврсне активности којима можете присуствовати бесплатно.

bio04 iz štampeИз штампе

Одлазак у музеј увек је лепо искуство, али одлазак на посао је већ другачија прича. У ствари, сасвим другачија ако се ради преподне. 🙂

Прва.рс: Потврђено: Одлазак на посао пре 10 сати ујутру, има ефекте сличне мучењу! (6.3.2019)

Оно што су медији такође потврдили (а што смо ми већ знали) је да вакцине не узрокују аутизам.

Popsci.com: Vaccines don’t cause autism, another massive study confirms (5.3.2019) & РТС: ММР вакцина не узрокује аутизам – доказује још једна студија (5.3.2019)

pretty-butterfly-tattoo-designs (Small)Вакцинација свеједно није популарна тема и псеудонаучни радови урадили су лош посао у овом случају. Некада није било тако и људи су у редовима чекали да се вакцинишу, посебно када је била завладала епидемија великих богиња. И данас људи чекају у редовима, али из сасвим другачијег разлога.

Београд уживо.рс: Невероватна сцена у Миријеву – родитељи целу ноћ стајали у редовима испред школе (фото) (1.4.2019)

Надам се да су родитељи успели да упишу своју децу у жељене школе, те да им пожелим срећу у будућем осмогодишњем школовању, које ће, можда, изгледати сасвим другачије у односу на досадашњу праксу.

иКрагујевац: Највећа промена икада: Од 1. септембра школе добијају потпуно ново радно време (4.4.2019)

Изгледа да је министар читао овај први чланак у овој рубрици јер би часови почињали у пола један. 🙂 Дакле, ништа ефекти, ништа мучење, само посао. 🙂 А наставници биологије посао обављају заиста квалитетно и креативно. Доказ за то је (сада већ стална) рубрика на овом блогу која следи.

bio04 rad na časuСа часова

Колегиница Драгана Ђурагин Сабо са својим ђацима дочарала је екосистем мора на начин који се може лако претворити у луткарско позориште.

 

Сличном темом су се бавили и ђаци Марице Огњановић и настали су такође сјајни радови.

 

Ја сам заиста импресиониран и остављам вас да разгледате ове две фантастичне галерије и можда добијете идеје за неке ваше маштовите часове.

Дани, али светски

Ако има још неких који не знају ко се пласирао на републичко такмичење, листе можете пронаћи на сајту организатора такмичења – Биолошког факултета Универзитета у Београду. Према њиховим листама, седмака ће бити укупно 228 и ту су укључени сви они који су на окружном такмичењу остварили резултат од 88 и више бодова, као и они са мањим бројем бодова, али који су освојили једно од прва три места. Осмака је нешто мање – 195, иако је праг нижи и износи 81 бод.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Да ли су осмаци мање мотивисани, да ли им је тест био тежи или екологија (са све заштитом животне средине) напросто није довољно атрактивна, заиста не знам. Skeleton flowerНо, шта год било од наведеног, за бољу мотивацију и учење можда може да буде од помоћи следећи видео који на илустративан начин приказује угрожене врсте наше земље.

Fejsbuk video – OrganicNet: Dan planete Zemlje – Sačuvajmo ugrožene biljke! (22.4.2019)

Овај видео је направљен поводом Дана планете Земље. Колеге диљем Србије су направиле креативне часове како би обележиле овај значајан еколошки датум, а објавићу их у наредним издањима.

bio04 rad na časuСа часова

За сада један час који је приредила колегиница Тијана Пејић Ивановић из ОШ „Иво Лола Рибар“ из Великог Градишта. Слике говоре више од речи.

И таман смо завршили са Даном планете Земље, кад стиже нам нови еколошки значајан датум, на који нас је подсетио Жељко Станимировић.

bio04 institucijeИнституције и организације

Жељко нам је пренео вест да је 11. tumblr_n2zpmvcuwu1skn1oxo1_1280мај Светски дан миграторних птица.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Светски дан миграторних птица (за 11.5.2019)

Организатор је наш Природњачки музеј, али не сумњам да ће и колеге осмислити креативне часове.

bio04 korelacija sa drugim naukamaТехничка подршка

Наставници биологије свакакве лепе ствари раде на часовима, али се тешко одлучују да тај свој рад и истакну и аплицирају за звање педагошког саветника. Волео бих да охрабрим колеге на тај корак, а ако вам недостаје сертификат да сте усавршили рад на рачунару, што је један од услова, имам решење и за то.

Образовно креативни центар: Онлајн семинар: Основе рачунарске писмености (приступљено 26.4.2019)

Иначе вам препоручујем овај семинар, као и све друге које прави поменути ОК центар, а које ћете пронаћи на њиховом сајту. Остављам вас да прелистате семинаре и, пре свега, да се одморите на овом распусту.

Окружно такмичење из биологије 2019.

7-small-flowersЗавршено је и овогодишње окружно, односно градско такмичење. Најпре је ред да објавим тестове, које можете пронаћи и на сајту Биолошког факултета Универзитета у Београду.

Постоји корекција кључа за седми разред и као одговор на прво питање признавало се и ако су ђаци одабрали дужицу.

Посебно објављујем ранг листе за град Београд јер, као што знате, такмичење се одвијало у три различите школе, пошто је проходност кроз град била отежана због одржавања Београдског маратона. Свака школа домаћин је зато имала непотпун списак, те би на сајтовима тих школа могао да се види тек део слике, да тако кажем. Комисија за такмичења са факултета је објединила сва три списка у један потпун. Зато објављујем ранг-листе за седми и осми разред и напомињем да је ова листа још увек прелиминарна. Чим добијем информације о пласираним ђацима за републички ниво, свакако ћу јавити.

Остало ми је још да се захвалим свим колегама на учешћу, а да похвалим све ђаке и честитам им на изузетном знању које су показали.

Облак ознака