Општинско такмичење из биологије 2023.
У недељу 19. марта је одржано општинско такмичење. Општи утисак је да ово такмичење неће бити упамћено као добро и чак га поједине колеге упоређују са оним познатим од пре седам година које је тада подигло велику прашину. Но, да кренемо редом.
А ред налаже да најпре објавимо тестове и кључеве.
Уз ово иде и допуна кључа за 5. разред:
- 13. задатак под 1) се признаје свакако јер у самом задатку је пропуштен део са појмовима, а под 2) и под 3) се признају бројеви без обзира на редослед;
- 16. задатак под 2) носи по 2 бода за назив органа и по 1 бод за сваки број.
Реч наставника
Преносим мишљења колега.
Пети разред
Очекивања су да тестови за 5. и 6. разред буду растерећенији јер је то узраст где баш треба форсирати популаризацију биологије, али оваквим тестовима се изгледа постигао контраефекат.
У питању број 16 инсистирало се на људским органима, иако је анатомија и физиологија људског тела програмом предвиђена тек за наредну годину. Питање број 2 није коректно и могли бисмо дискутовати да ли се тачан одговор налази међу понуђеним дистракторима, а дискутабилно је и питање број 7; резултати и дискусија треба да претходе закључку у научном истраживању, а не обрнуто што је дато у кључу. У 12. питању у уводном тексту се каже да птице лете с јесени на југ, али је у одговору требало написати да се то дешава зими. Та одредница „с јесени“ није баш најјаснија који временски период заиста обухвата.
Шести разред
Овај тест је више критикован него тест за пети. У питању број 7 се појављују рибозоми иако их шестаци не уче. Такође, колеге сматрају и да је питање број 2 претеривање јер се помиње дезоксигенисана крв. Задатак број 8 је сигурно садржавао грешку у кључу јер када крошња дрвета заузима облик заставе то није реакција, већ акција: ветар делује на дрво, а не обрнуто. Да је наведен пример да шуме ублажавају налете ветра, тада би то већ био утицај живе на неживу природу. Ако ћемо баш да цепидлачимо у питању број 13 и бројем 2 су такође обележене и лажне ножице (свеједно је да ли имају хранљиве вакуоле или не, цитоплазма се прелива у њих). Примедба је и да је 15. задатак из области наслеђивања и еволуције која није била предвиђена Правилником.
Седми разред
Седми разред је мање критикован у односу на шести и осми. Задатак број 5 се испоставио проблематичан јер су ђаци обележавали алеле латиничним словом х. Х и х пишу се исто (за разлику од А и а) и тешко је било рећи да ли су ђаци написали два мала или два велика слова, тако да је сваки хомозигот са таквим избором слова био – тачан. Можда је било боље да су аутори задатка понудили симболе. У задатку број 11 ако се загледате у слику обележену бројем 4, веома је тешко одлучити се између гаметофита и спорофита јер су присутна оба. У задатку број 14 се тражило да се наведе број молекула ДНК, што јесте добро питање, али није примерено узрасту. Седми разред није ушао довољно у хемију, а о макромолекулима да не говоримо.
Осми разред
Тест за осми разред је оставио утисак због начина бодовања. Осмаци су масовно губили бодове на питању број 15 које се бодовало са фантастичних 14 бодова. То би имало смисла да се вредновало свако поље по два бода, али је тачан одговор подразумевао искључиво правилан низ. Још једно чудно бодовање је било за задатак број 7. Питање је вишеструког избора, али је једино носило 6 бодова. Изгледа да су аутори сваку наведену болест бодовали са по два бода, иако је било потребно заокружити слово испред комбинације три болести, а не сваку болест понаособ.
Колеге сматрају да су микротубуле у питању број 2 ипак претеривање, а да задатак број 4 није коректан. Бицепс и трицепс раде антагонистички, али само ако су у истој руци што у захтеву није дато. Могуће је да се бицепс једне руке и трицепс друге истовремено згрче. Такође, дисање и фотосинтеза нису баш скроз супротни процеси, иако изгледа да јесу. У фотосинтези се троши светлосна енергија, али се при дисању ствара хемијска. Питање број 13 је интересантно. За симптом замућење рожњаче потребно је било написати да је у питању катаракта иако је катарка стање када се замути сочиво. Колеге су пронашле на медицинском сајту да се замућење рожњаче може десити приликом коњуктивиса (додуше, само код неких људи), па би ова болест била једино решење без материјалне грешке.
Највише је коментарисано питање број 16 чија је тема била еволуција човека. Када су колеге уложиле приговор да према правилнику област Наслеђивање и еволуција није била предвиђена за овај ниво такмичења, одговор је био да ова лекција припада Пореклу и разноврсности. То заиста звучи натегнуто, а ни колеге нису убеђене у то. Поједине колеге су поставиле питање зашто у 18. задатку ауксин не би могао да буде тачан одговор.
Општи утисак
Колеге које су сумирале су изјавиле да су питања била набацана, бодовање баш лоше и мање битна питања носила су велики број бодова, док су значајнија била вреднована мање. Области су биле шире од оних које је предвиђао Правилник за такмичења. Да не буде све црно, неке колеге су похвалиле нека питања која јесу захтевала логичко закључивање и била су на вишим когнитивним нивоима. Ипак, преовладава утисак за све тестове да су били лоши, те не баш у циљу популаризације наше науке. Због свега тога, колеге и ђаци се надају да ће се праг спустити, тим пре што пласираних ђака има значајно мање у односу на претходне године. Да ли ће то бити, одлучиће СБД, а ја вас поздрављам до идуће недеље осим ако не буде неких хитних вести. Свим учесницима – ђацима и њиховим менторима честитам на раду и ангажовању.
Пројекти
Корисни материјали
Са часова
Наука
И још један сјајан рад стиже нам из ОШ „Јајинци“. Наша колегиница Гордана Владић известила нас је да је јесенас заочела сарадња са Заводом за заштиту природе Србије. Наиме, школа поседује драгоцену колекцију фосила (о чему је Биолошки блог већ писао) и сада је урађена детерминација тих фосила. То је урадио Срђан Маринчић, кустос – палеонтолог. На следећем линку видећете импресивну колекцију, односно списак, а ја вас поздрављам до следеће недеље.
Занимљивости
Глупост може бити толика да се од ње направи наука.
Из штампе
Тест за пети, кажу и наставници и ученици, био је прилично лаган, мада многи наводе питање са урином (број 10) као превише. Као спорно виђено је питање број 6. јер се правилна исхрана (према плану ЗУОВ-а за све наставнике) ради тек на крају године, а хемија се одвајкада ради тек од седмог разреда (помињу се протеини). Изгледа да је било још питања која „не гађају“ пети разред, а највише је дискутовано питање број 15, где је требало пловне кожице и плућа сврстати у адаптације заједничке за копнену и водену средину што је, најблаже речено, спорно.
Поједини наставници протестовали су против мишића у веновом дијаграму (број 7) јер их у појединим уџбеницима нема, а слично је и са крвотоком (питање број 2). Питање број 6. је помало нејасно јер није јасна ни веза у конкретном примеру између датих врста предатора, њиховог станишта и њихове сличности. Бодовање у овом тесту није јасно, посебно што се питања ређања најчешће бодују са све или ништа, а не свако поље понаособ. Негде кључ није био довољно прецизан и није предвиђао ситуације када ученик упише све плусеве у табели (питање број 10) или када од три могућа одговора одабере три тачна и заокружи још један нетачан, на пример (питање број 11). 
Тесту за седми је највише замерено бодовање и некако је изгледало као да су нека питања убачена да би се добио збир од 100 бодова, па је тако исфорсирано питање број 10 где је задатак био да ученици упишу скраћеницу ДНК и то питање је носило (добрих) 4 бода. Шакоперке су ураниле у овом тесту јер би их требало радити у „Пореклу и разноврсности“, а можда тек у осмом разреду (када се уче геолошки периоди). Неким наставницима је највећи проблем било питање број 5 где је требало поређати систематске категорије. Само питање нема грешку, али нема ни никакво оправдање. Захтев је да се науче стручни називи без смисла и без могућности примене, тим пре што су на Дрвету живота за основну школу ипак најважније категорије домени и царства.
Институције и организације
А сада креативност у Министарству просвете. Нико не воли посету инспекције, али ће се то изгледа променити. Наиме, инспекторке и инспектори ће нам бити лепо обучени, да не кажем униформисани, те ће изгледати, према речима Драгомана Пауновића из Мреже инспектора Србије „као посада Боинга“. Дакле, када нам следећи пут дође инспекција, осећај ће бити као да смо у авиону. 
Важне информације
Ако вас је ова вест изненадила, шта тек рећи за следећу: изгледа да разлози зашто су неки од нас каснолегаоци (сове), а неки раноустајачи (шеве) нису толико у вези са навикама које стичемо колико са нашим генима. Научници са 
Методика
Testovi iz biologije za V razred osnovne skole Skolsko takmicenje, 2021-22.
Био-блог 