Холограмска настава

Сви знамо да пластичне кесе загађују. Зато се у свету науке и технологије траже бројна решења која ће санирати ову пошаст и изгледало је да је решење у биоразградивим кесама. Међутим, не лези враже…

Из штампе

Вечерње новости: Велика превара са пластичним кесама: Нови пропис не штити животну средину, али зато извлачи паре из вашег џепа (11.1.2020)

Ако већ прописи не штите животну средину, можда ће то учинити макар биљке.

Наука

Национална географија: Ново оружје за очување околине: Откривена биљка која упија метал (14.5.2014)

Надам се да су научници до сада већ употребили ово „оружје“ јер заиста треба употребити сва оружја која имамо како бисмо заштитили природу. Том задатку су се, иначе, посветили и основци и средњошколци.

Са часова

Ево шта су радили основци.

Тимочка.рс: Тим Основне школе „Љуба Нешић” из Зајечара направио едукативни филм о природи (4.6.2019)

Средњошколци, као старији, бавили су се озбиљнијим послом.

РТС: Српски средњошколци осмислили како боље искористити сунчеву енергију (4.1.2020)

Врло су нам средњошколци технолошки напредни, рећи ћете. Међутим, министар Младен Шарчевић најављује технологију која превазилази све оно што смо до сада имали прилике да видимо. Осим можда у филмовима. 🙂

Институције и организације

Најпре једна најава која није технолошки напредна баш толико (јесте, али није баш, баш толико), али нама биолозима је интересантна.

Н1: Шарчевић: Осмаци ће на крају године полагати завршни испит по новом моделу (11.1.2020)

Као и за све остало, обавештени смо путем медија, али то је, чини ми се, сада мањи проблем. Идемо на главну вест која је буквално запалила друштвене мреже, а о Фејсбук групама које су посвећене размени искустава и мишљења наставника не треба ни да говорим.

Н1: Шарчевић најављује холограмске наставнике и роботе у учионицама (10.1.2020)

Било је очекивано да ће оваква изјава изазвати реакције. И претходне одлуке министра нису наилазиле на стопроцентно одобравање…

Н1: Представници школа и синдиката опречно о најављеном запошљавању професора (11.1.2020)

…али сада већ имамо и врло опречне ставове, најблаже речено. Ево једног.

Noizz: Astralne projekcije ministra prosvete Mladena Šarčevića (10.1.2020)

Забава

Изгледа да су три ствари у Срба напросто незаустављиве: прогрес, технологија и хумор. Овим првим двема већ сам се бавио, а остала је још и трећа. Најпре да видимо како су Њузовци обрадили ову вест о холограмима.

Њуз – инфографика: Које ће све иновације Младен Шарчевић увести у школе (10.1.2020)

Ту је и дневник наше колегинице Бобе Недић.

Блог – Клотфркет: Дневник просветног радника, 2030 – Холограми (12.1.2020)

И за крај, једна лепа песма од мене, а из филма „Џем и холограми“. Уживајте. 🙂

 

Најава састанка београдског актива у септембру

Одмах на почетку једна најава за наставнике биологије из Београда:

Састанак градског актика наставника биологије одржаће се у четвртак 20.9.2018. у ОШ „Дринка Павловић“ са почетком у 19:00.

Теме ће бити врло актуелне: нови програм за 5. разред (укључујући и идеје за такмичење) и понуде стручних семинара за наредни трогодишњи период. Специјални гост ће бити др Марија Смедеревац-Лалић, Научни сарадник са одсека за биологију и заштиту копнених вода Института за Мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду, која ће говорити о пројекту о водама. То се лепо уклапа у пројектну наставу која нам је сада један од главних задатака у новим методама рада.

И за крај, сви присутни добиће потврде са два сата стручног усавршавања унутар установе.

На активу ћемо, дакле, разговарати о семинарима који су у понуди, а ево једног кога су поједине колеге издвојиле.

Елементаријум: ЦПН акредитовао семинар за усавршавање наставника (приступљено 17.9.2018)

Семинари су нам важни, а изгледа и Министарству просвете јер су се у овом периоду позабавили њима.

Данас: Измењен Правилник о стручном усавршавању наставника (3.9.2018)

Између осталог, семинаре ће сада моћи да држе и они који су запослени у Министарству. Биљана Лајовић је то објаснила речима: „Идеја је била да омогућимо онима који су, по правилу, најстручнији, највише знају о образовању и учествују у доношењу стратегија, закона, програма и других прописа и докумената, да та своја знања преносе колегама.“

Ми наставници, дакле, по правилу мање знамо о образовању и мање смо стручни, али нисмо мање вични. Рецимо, не правимо стратегије и законе (макар не сви), али правимо лепе презентације. Једну такву направио је Никола Арсић о истраживању природе.

Што се Жељка Станимировића тиче, врло је јасно шта треба истраживати у природи. 🙂 Октобар је месец резервисан за птице.

Facebook event – eBird: October Big Day—6 Oct 2018

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо београдски актив;
2. пронашли смо један занимљив семинар;
3. информисали смо се о новинама у Правилнику;
4. обогатили смо своју библиотеку презентација још једном;
5. одлучили смо да ћемо у октобру посматрати птице.

За 360 степени

Пристигло нам је писмо од Александре Младеновић, националног координатора међународног програма Еко-школе. Она нас позива на конгрес Serbian Visions који ће се одржати 25. и 26. новембра од 10 до 20 часова.

• Serbian Visions 2017 -_програм за суботу_25.11.2017.
• Serbian Visions 2017 -_програм за недељу_26.11.2017.

Када смо већ код екологије, Бојана Молнар пронашла је сајт где виртуелно можете да обиђете 360 биома. Мало ли је? Или, пре ће бити, можете да видите крајолик за 360 степени. Углавном, 360 нечега ту има. 🙂

Aska biologist: Explore Biomes in Virtual Reality (приступљено 20.11.2017)

Много више од 360 евра плаћају родитељи ако им деца бацају петарде. Откуд то сада у новембру? Па, ако већ увелико имамо новогодишњу расвету по Београду, што не бисмо имали и петарде? 🙂

Зелена учионица: Казне за родитеље ако дете баци петарду (20.11.2017)

На неке родитеље ће казне, ваљда, деловати, када већ не делује здрав разум.

b92: Отац силеџије: Мој син дира девојчице? Неће ваљда дечаке (19.11.2017)

Хајдемо за крај једну мање осетљиву тему о девојчицама и дечацима. Ко боље учи?

Школски портал Бигза: Ко су бољи ђаци – дечаци или девојчице? Други део (15.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Позвани смо на један конгрес;
2. виртуелно смо обишли биоме;
3. сазнали смо колике ће казне бити за бацање петарди;
4. наново смо се и по ко зна који пут чудили изјавама појединих ђачких родитеља;
5. схватили смо у које ђаке можемо да се поуздамо. 🙂

Широм затворених очију

Насиље у школама је један од главних проблема са којима се ове институције суочавају. Без обзира на разне тимове, семинаре, обуке, уредно вођење папирологије и све остало што се предузима, изгледа да насиље не јењава. Шта раде родитељи и сви други учесници школског живота? Новинари кажу да – жмуре.

РТС: Вршњачко насиље – кад жмуре и родитељи и школа (5.11.2017)

На следећи видео нећете моћи да зажмурите. Верујте ми, напросто ће вас фасцинирати. 🙂

Facebook video: Dubsmash Balkan (16.11.2015)

Но, да се вратимо на насиље у школама. Жмурке више нема и одговорност мора да се преузме.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Кривична и прекршајна одговорност родитеља према новом Закону о основама система образовања и васпитања (5.11.2017)

Према новом закону директори ће морати да имају лиценцу за посао који обављају. Ово није новост из најмање два разлога. Први је што је овај услов постојао и у претходном закону, а други што та лиценца никада није постојала. Да би нешто било новост мора најпре да постоји, зар не? 🙂 Углавном, директори, предузимљиви какви већ јесу, сами су осмислили комплетан Правилник о стицању лиценце. Колико можемо да закључимо, врховодству је остало још само да тај Правилник усвоји. 😀

Друштво директора школа Србије: Предлог Правилника за лиценцу директора (приступљено 6.11.2017)

Колико су директори мислили на сваки детаљ, говори и податак да су предвидели и исплату чланова комисије (чл. 14). У ствари, нису предвидели јер члановима комисије не следује хонорар. Мени то изгледа поштено; непостојећи хонорар за непостојећу лиценцу. 😀 Но, ипак, морам нешто и да замерим. Према овом Правилнику директор је стекао лиценцу ако одговори на 51% захтева… То ми звучи премало амбициозно за једног директора који треба и те како да ту амбицију покаже. 🙂

Амбиција у природи није необична ствар и мање врсте лако нападају веће, посебно ако су и бројчано надмоћне. То показује и видео за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Нисмо хтели да зажмуримо на насиље;
2. одгледали смо сјајан видео снимак;
3. прелистали смо нови закон;
4. такође смо прелистали и предлог који су дали директори;
5. дивили смо се мравима који неустрашиво лове плен.

Цветна ћелија

Нови закон се полако прима, па није згорег чит(уцк)ати помало, а како бисмо били упућени у своја права и обавезе.

Зелена учионица: У којим случајевима се наставнику, васпитачу и стручном сараднику може одузети лиценца (1.10.2017)

А и ја одмах почео са суморним темама, те губитком посла! Морам мало да разведрим расположење и то једним неодољивим филмићем.

Пси су предивне животиње, али мало опреза никад на одмет. Посебно у последње време.

Блиц: Опасни паразит појавио се и у Србији, понаша се као малигни тумор и може да изазове смрт (21.10.2017)

Ево још неких болести, односно епидемија које су веома опасне. Чак толико да се убрајају у најдеструктивније болести у људској историји. Очекивано, маларија је прва, а ту су негде и велике богиње.

Ranker.com: The Most Destructive Epidemics In Human History (приступљено 22.10.2017)

И опет ја одох на мрачну страну. Да бих на крају вратио добро расположење, представљам вам креативан рад ђака колегинице Данијеле Марковић. Дете је направило ћелију од делова цвета. Заиста креативно и свака част.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Научили смо чланове 148, 149. и 150. новог закона;
2. одгледали смо сјајан снимак куце фудбалера;
3. упозорили смо на болест која вреба Србију;
4. препали смо се од настрашнијих болести на свету;
5. дивили смо се цветној ћелији.

Излаз за необразоване

Један занимљив рад објављен је у престижном научном часопису „Наука“ (Science). Научници кажу да су становници Папуе Нове Гвинеје народ са највећом генетичком варијабилношћу на свету и то упркос томе што простор који заузимају није већи од Калифорније (што би значило да има и већих држава). Разлике у генетичком материјалу између популација је значајно већа него између народа на подручју Европе или источне Азије. Овај народ развио је чак 850 локалних језика, што чини 10% од броја свих језика на свету.

IFL Science: New Study Reveals Some Of The Most Genetically Diverse People On Earth (18.9.2017)

Упознали смо се са диверзитетом једног народа, а сада да погледамо учионице много различитих народа.

9gag.com: 33 Overwhelming Photos Of Classrooms Around The World (приступљено 16.10.2017) & The Washington post.com: How classrooms look around the world — in 15 amazing photographs (13.11.2015)

Но, какве год да су, нису свуда ефикасне.

021.рс: Из школе излазе необразовани (30.9.2017)

Необразовани излазе, а закони улазе.

Зелена учионица: Шарчевић: У процедуру улазе још четири закона (1.10.2017)

И за крај да дамо још простора министру.

Кутак.нет: Да се ослободи место за млађе – Министар Шарчевић наредио да у школама престане радни однос свима који имају 65 година! (11.10.2017)

Надам се да ће се појавити неко млађи да преузме и Биолошки блог, а до тада… Па, читамо се сутра. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали смо који је народ генетички најразноврснији;
2. видели смо како изгледају учионице диљем Земљиног шара;
3. увидели смо како ђаци излазе из школе;
4. избројали смо колико закона треба још да се донесе;
5. ослободили смо места млађима.

Сад је много боље

На почетку, допустићу себи луксуз да будем носталгичан. 🙂

Дневно.рс: Хит писмо на интернету: школе су некада биле апсолутно грозне, деци је сада много боље (2.9.2017)

Данас ђаци више не могу ни да беже са часова, као некад. 🙂

Телеграф: Ако дете побегне са часа, родитељи плаћају казну 100.000: Стижу драконске мере у школе! (29.9.2017)

Са неких часова се не бежи, па и да се казне не плаћају и сигуран сам да су ти часови – часови биологије јер колеге раде сјајне и занимљиве ствари. У ОШ „Радоје Домановић“ на Новом Београду, код наставнице Тијане Морић часови су песма, те настају и песме о протистима.

Кад већ зборимо о протистима, ево га један филм који је идеалан за увод у тему која се њима бави.

И даље гледамо под микроскоп, али овог пута како ћелије ван контроле формирају тумор.

И таман да са овом темом и завршимо, најавом једног занимљивог предавања.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике, Београд: Предавач проф.др Зоран Радовановић: Прави и умишљени узроци рака (за 16.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Уверили смо се да је некад било грозно;
2. упознали смо се са једном ставком закона;
3. промовисали смо добру праксу колегинице;
4. одгледали смо филмиће у вези са протистима и канцером;
5. најавили смо занимљиво предавање.

 

Да ли сте геније?

Као што знате, нови ЗОСОВ је усвојен и промена има.

Гугл док Уније синдиката просветних радника Србије: Закон о основама система образовања и васпитања (приступљено 2.10.2017)

Ово сада треба проучити, али неће вам однети много времена, пошто и нема много – свега 210 чланова. 🙂 Још једно кратко штиво, заправо, најкраће могуће је најкраћи могући тест интелигенције.

б92: Најкраћи тест интелигенције: 3 питања откривају да ли сте геније (27.9.2017)

Следећи текст односи се на тестове знања. Текст је добар и практичан за коришћење јер је прављен као подсетник. Аутор је Биљана Радовић.

Тестови знања: Упутство за наставнике (приступљено 2.10.2017)

Тест знања решавали су ђаци и на недавно одржаној манифестацији „Ноћ истраживача“, али све то није прошло сјајно.

Дневник једне учитељице – Ивана Бошњак Бошњак: Да ли су навијачи део екипе? (30.9.2017)

Верујем да ће на следећој манифестацији искуства бити искључиво позитивна.

Фејсбук догађај: Физи Бизи Фест 7 (за 18.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Детаљно смо проучили нови ЗОСОВ;
2. решавали смо тест интелигенције;
3. подсетили смо се свега што је значајно приликом израде тестова знања;
4. сазнали смо каква су искуства са дела манифестације „Ноћ истраживача“;
5. најавили смо фестивал у новембру.

 

Није исток, већ је југ

Протест је јуче био и некаква саопштења у медијима постоје.

Блиц: Завршен протест испред Владе – Просветари траже заштиту од масовних отказа, саобраћај нормализован (28.9.2017)

Вероватно вас занима колико је школа било укључено. Некакав податак постоји на сајту Министарства просвете.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС: У 70 одсто школа настава се нормално одвија (28.9.2017)

Саопштење је кратко, али ни сам протест није био дуг. Утисци колега, које су поделили путем друштвених мрежа, говоре да је био и блед и неупечатљив, а, углавном, критикују синдикате, односно њихове вође због разних пропуста. Ја нисам никакав вођа, а камоли синдиката, али нећу пропустити да вам представим једно од новијих открића из области еволуције.

Дикинсонија је изумрла врста чији је фосил углавном налажен на тлу јужног дела Аустралије. Веома је древна јер је живела у доба знаном као едијакаријум, од пре 580 до 540 милиона година. Научници дуго година нису знали којем царству припада – да ли је гљива (лишај, можда?) или животиња. Сада, научници са Кембриџа, Оксфорда, Бристола и Британског геолошког истраживачког центра тврде да имају јаке доказе да је у питању била животиња. То би значило да су се животиње развиле значајно пре познате камбријумске експлозије.

IFL Science: Bizarre Fossil That Has Baffled Scientists Was An Animal After All, According To A New Study (18.9.2017)

Што се људи тиче, наша еволуција је увек била подложна корекцијама. Према следећем тексту, објављеном у престижном научном часопису „Наука“ (Science), Homo sapiens се појавио пре 300000 година (што помера садашња сазнања за 100000 година у прошлост) и то на подручју југа Африке (а не истока, као што је до сада било речи). У ствари, научници сматрају да је потекао са више места у Африци и да су се те популације међусобно мешале.

IFL Science: Ancient African DNA Suggests Humans Evolved At Least 350,000 Years Ago (29.9.2017)

Направих дигресију, па да се вратим на прву тему. Дакле, протест је био у вези са новим законом. О томе, Боба Недић.

Блог – Клотфркет: ЗОСОВ је мртав, живео ЗОСОВ (27.9.2017)

Променио се ЗОСОВ, али тиме промене у образовању нису завршене.

Н1: Србија добила 27,5 милиона евра од ЕУ за реформу образовања (27.9.2017)

Једино што је завршено то је ова радна недеља. Лепо се одморите током викенда.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Информисали се о протесту;
2. установили смо да је дикинсонија животиња;
3. кориговали смо сазнања о нашој еволуцији;
4. прочитали смо мишљење колегинице о новом закону;
5. сазнали смо да нам предстоји реформа.

Закон или контрола – питање је сад

Као што већ, сигурно, знате, за сутра је најављена потпуна обустава рада. Да ли ће се овој најави синдиката приклонити све школе, не верујем, а колико школа ће бити укључено, заиста не бих да прејудицирам. Једно је извесно; бројеви ће се разликовати у зависности од извора информација. Пре непуних пола сата поједини извори објавили су да је нови закон о образовању усвојен.

РТВ: Парламент усвојио: Већа одговорност и наставника и ученика (27.9.2017)

Иако је закон изгласан, нису сви посланици одушевљени њиме. Прецизније, нису одушевљени са оба предложена.

Н1: Јерков: Нису закони о образовању већ о контроли образовања (27.9.2017)

И овај закон је један од разлога за сутрашњи штрајк. Више о томе на конференцији коју су, заједничким снагама, одржали челници свих просветних синдиката.

Форум београдских гимназија: Одбранимо јавно добро! Јавне службе су јавно добро! (27.9.2017)

Министар је против штрајка, што није неочекивано.

Данас: Просветари на улици, министар прети смањењем плата (27.9.2017)

Да сам шерет рекао бих да је и тако свеједно јер ће нам се плате, ионако, повећати, али ситуација је врло озбиљна, па ћу тако и завршити. Биолошки блог се сутра неће огласити јер би једина тема била штрајк, а тиме више не бих био објективан. О свакој другој теми нема смисла писати. Видимо се у петак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали смо да је изгласан нови закон о образовању;
2. видели смо мишљење појединих посланика о том закону;
3. одгледали смо конференцију синдиката;
4. прочитали смо поруку министра;
5. закључили смо да је ситуација веома озбиљна.