Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „здравље“

Повратак шуме

Ако вас неко пита да ли сте крштени, јасно вам је да то, у ствари, није право питање. За крштеницу не знам, али што се тиче извода из матичне књиге рођених, можда вам буде од користи први текст који сам одабрао за данас.

bio04 praktični savetiПрактични савети

Блог – Ветар који шапуће: Извод из матичне књиге рођених (приступљено 16.6.2019)

Овај извод нас подсећа колику смо „километражу“ прешли. И колико смо се променили. Међутим, не мењамо се само ми.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

У следећем тексту кажу да не обраћамо много пажње на наше окружење које се такође мења. Заиста, да ли је једнако сада као онда када смо били деца? Промене су некада споре, али су очигледне. Processed with VSCOcam with a6 presetПосебно су драматичне у областима које су пошумљене и које се уништавају. Сви смо свесни проблема, али мали број држава је нешто предузео гледе тога. Зато је један бразилски фотограф решио да ствар узме у сопствене руке и, уз помоћ своје супруге, направио кампању и привукао све заинтересоване стране да врате шуму тамо где је више није било. Стрпљење и труд су се исплатили и за двадесетак година направили су чудо. Реинтродуковали су 293 врсте биљака, по 15 врста водоземаца и гмизаваца, 172 врсте птица (од којих шест пред изумирањем) и 33 врсте сисара (од којих је двема претило да нестану потпуно из природних станишта).

Truth Theory: How A Brazilian Photographer Restored An Entire Forest With 2.7 million Trees In 20 Years (29.1.2019)

bio04 rad na časuСа часова

Ученик Сање Урошевић Парезановић на путу је да буде велики фотограф као овај из претходног чланка. Бави се пејзажном фотографијом од своје осме године, заједно са дедом. Деда је заслужан за развој љубави према природи и талента да се уметнички прикажу предели у природи. На конкурсу Покрета горана, поводом обележавања Дана заштите животне средине, добио је другу награду.

bio04 institucijeИнституције и организације

Иначе, награду коју помињем додељује Покрет Горана Србије на конкурсу који организује сваке године и ево резултата…

Горани Србије: Извештај о резултатима конкурса за 2019 (13.6.2019)

…а неке од радова објавићу и ја на блогу у наредним издањима. За сада честитам свим учесницима и награђенима.

Advertisements

Посао са ефектом мучења

Као што знате, 26. маја нас очекује републичко такмичење које организује Српско биолошко друштво.

bio04 infoВажне информације

Од координатора такмичења за основне школе др Драгане Миличић добили смо спискове пласираних ђака, као и сатницу. unnamedСве ово ћете пронаћи у прилогу.

На такмичењу нас очекује и трибина у вези са будућим модалитетом такмичења. Потребно је да наставници дођу са предлозима о којима ће се расправљати. Слично се очекује и за средње школе, а сатницу и спискове можете преузети овде.

bio04 institucijeИнституције и организације

Још један догађај значајан за биологе дешаваће се у периоду од 13. маја до 18. маја.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Манифестација „Музеји за 10“ (за 13.5.2019)

Ово је пета манифестација по реду и има за циљ промоцију музеја. Очекујте разноврсне активности којима можете присуствовати бесплатно.

bio04 iz štampeИз штампе

Одлазак у музеј увек је лепо искуство, али одлазак на посао је већ другачија прича. У ствари, сасвим другачија ако се ради преподне. 🙂

Прва.рс: Потврђено: Одлазак на посао пре 10 сати ујутру, има ефекте сличне мучењу! (6.3.2019)

Оно што су медији такође потврдили (а што смо ми већ знали) је да вакцине не узрокују аутизам.

Popsci.com: Vaccines don’t cause autism, another massive study confirms (5.3.2019) & РТС: ММР вакцина не узрокује аутизам – доказује још једна студија (5.3.2019)

pretty-butterfly-tattoo-designs (Small)Вакцинација свеједно није популарна тема и псеудонаучни радови урадили су лош посао у овом случају. Некада није било тако и људи су у редовима чекали да се вакцинишу, посебно када је била завладала епидемија великих богиња. И данас људи чекају у редовима, али из сасвим другачијег разлога.

Београд уживо.рс: Невероватна сцена у Миријеву – родитељи целу ноћ стајали у редовима испред школе (фото) (1.4.2019)

Надам се да су родитељи успели да упишу своју децу у жељене школе, те да им пожелим срећу у будућем осмогодишњем школовању, које ће, можда, изгледати сасвим другачије у односу на досадашњу праксу.

иКрагујевац: Највећа промена икада: Од 1. септембра школе добијају потпуно ново радно време (4.4.2019)

Изгледа да је министар читао овај први чланак у овој рубрици јер би часови почињали у пола један. 🙂 Дакле, ништа ефекти, ништа мучење, само посао. 🙂 А наставници биологије посао обављају заиста квалитетно и креативно. Доказ за то је (сада већ стална) рубрика на овом блогу која следи.

bio04 rad na časuСа часова

Колегиница Драгана Ђурагин Сабо са својим ђацима дочарала је екосистем мора на начин који се може лако претворити у луткарско позориште.

 

Сличном темом су се бавили и ђаци Марице Огњановић и настали су такође сјајни радови.

 

Ја сам заиста импресиониран и остављам вас да разгледате ове две фантастичне галерије и можда добијете идеје за неке ваше маштовите часове.

Величине у микро-свету

scoop-of-water-magnified-990x500За почетак сам одабрао два видео снимка са Фејсбука. Један приказује креативно решење за рупе у асфалту, а други разне величине у микросвету.

Facebook video – Chikitolindo Rodriguez: Come on Erie! I’ll be the first to start!! Let’s adopt a pothole challenge & George I Gisca: Sizes of Microorganisms (приступљено 1.8.2018)

Гљиве могу бити разних величина и то од микроскопских до веома макроскопских. О томе и свему другом што о гљивама основци треба да знају, у презентацији ауторке Марије Ступар.

Гљивица која изазива проблеме људима је Candida albicans. То је коменсални организам који нормално живи безопасно на кожи или у цревима. Међутим, овај квасац може расти на неконтролисан начин – посебно код имунокомпромитованих појединаца – изазивајући гљивичне инфекције у распону од благе до смртоносне. Ова гљивица је снажан непријатељ јер су многи сојеви отпорни на антимикотичне лекове. Да би развили нове антифунгалне агенсе, истраживачи треба више да сазнају о њеној основној биологији. Једна тактика за идентификацију нових лекова за сузбијање код таквих патогена је метода елиминације гена организма како би се дошло до оних који су од суштинског значаја и стога одговарајући да на њих делују лекови. Геном C. albicans-а је посебно тешко разбити јер има две копије сваког гена, а постојеће методе за утврђивање генома нису биле ефикасне у истовременом избијању обе копије.

b676505b33fede48f0c9d58076434493Зато су научници са Вајтхед института (у склопу Кембриџа) у једном експерименту ефикасно мутирали обе копије неколико различитих гена, укључујући и чланове фамилије гена значајних за отпорност на антибиотике, као и есенцијални ген. Све ово уз помоћ модификоване CRISPR технике (о којој сам већ писао) и она би даље требало да омогући да се нациља (да тако кажем) више од 98% генома Ц. албицанс. То значи да би требао бити у стању да одреди који од гена C. albicans (има их око 6000) су битни да на њих лекови могу ефикасно да утичу.

Phys.org: CRISPR-Cas editing of C. albicans holds promise for overcoming deadly fungal infections (3.4.2015)

Тако раде научници, а ево тек делића атмосфере како раде ђаци за Дан науке у ОШ и СШ „Петро Кузмјак“. Некада и пар слика говори више од речи, а слике је поделила наставница Тереза Катона.

тереѕа катона петро куѕмјак

Овакви дани у школи су ретки, али су нешто што ће ђаци сигурно памтити. А какве ће наставнике памтити? Оне који су добри, ваљда. А какви су наставници добри? Према тексту који сам изабрао за крај, то су они који имају пет квалитета. Прва два су флексибилност и креативност, а остале пронађите сами. 🙂

Busyteacher.org: Top Teacher Types – 5 Qualities Every Great ESL Teacher Should Have (приступљено 1.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо занимљиве видео-снимке на Фејсбуку;
  2. обогатили смо своју колекцију ПП презентација још једном сјајном;
  3. сазнали смо како научници траже лекове за гљивичне болести;
  4. промовисали смо примере доброг рада;
  5. схватили смо које квалитете поседујемо. 🙂

Три боје: Браон

Почео бих једним питањем о којем сигурно нисте размишљали. Да ли знате зашто су фекалије браон боје? 🙂 swirls_with_disco_lights_by_andrea1981g-d69p9zi (Small)Одговор сам нашао на следећем сајту на коме можете да играте (и ваши ђаци, наравно) едукативну игру која има везе са трансфузијом крви.

Nobelprize.org: The blood typing game (приступљено 22.5.2018)

Ах, да, одговор. Два милиона црвених крвних ћелија умире сваке секунде у нашем телу. Нешто хемоглобина у црвеним крвним ћелијама се не искористи у производњи нових таквих ћелија, већ се претвара у пигмент који измету даје браон боју.

Занимљиво, али нећемо о томе, већ баш о црвеним крвним ћелијама. Не, нећемо ни о њима, већ о белим крвним ћелијама и њиховој способности да бране наше тело од болести. Све то имате у презентацији Драгане Косовац.

Наше тело се фино брани од болести, али некада то није довољно, па морамо да узимамо подршку у виду лекова. О лековима нас очекује једно лепо предавање на Биолошком факултету. Најављено је за чланове БИД-а, али верујем да неће имати ништа против да се ту умува и покоји наставник, али и ђак колега из средњих школа.tumblr_mjv8cnmgQH1rs8w78o1_500 (Small)

Фејсбук догађај: Предавање: „Од змијског отрова до лека“ (за 24.5.2018)

Предавања нису једини начин да сазнамо нешто ново. Има нешто и у читању. 🙂 За ту прилику, настављамо са објављивањем сјајне књиге др Алексеја Тарасјева:

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Играли смо едукативну игрицу;
  2. сазнали смо одговор на вишегодишње питање које нас је мучило;
  3. обогатили смо своју библиотеку презентација једном новом;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. наставили смо са читањем књиге о еволуцији.

Немојте погрешно да схватите

Свака прича, ма колико ружна била, има свој епилог.

Media group021.rs: Nasilnici izbačeni iz škole – Slučaj na Višem sudu, roditelji žrtve tužili sve učesnike incidenta (30.11.2017)

Један од чина насиља је и вербално насиље. Некада има облике које не можемо одмах да препознамо. Рецимо – етикетирање.

Данас: „Ти си преосетљив/а“ – брига о нама или агресија и етикетирање? (19.11.2017)

Исти извор и још један сличан текст.

Данас: „Немој погрешно да ме схватиш“ (22.10.2017)

Следећи чланак саветује да мушкарци никако не говоре неке ствари женама, чак ни у пакету са горепоменутом фразом. 🙂

Мушки магазин: Ево шта никако не треба да говорите женама (21.9.2015)

Када смо код тога шта се не сме, ево још неких савета за крај. 🙂

Blic: Ove stvari ne smete da radite u WC-u ako želite da ostanete zdravi (12.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Информисали смо се о суморном догађају из школске праксе;
  2. говорили смо о насиљу;
  3. открили смо нову страну етикетирања;
  4. учили смо шта никако не треба говорити нежнијем полу, да не би постао мање нежан;
  5. сазнали смо да је и тоалет опасно место по здравље.

Пушење или плата – одлучите сами

Дани су све хладнији и право је време да се хране веверице…

Facebook video: Nid D’oiseaux (22.6.2016)

…или да се броје сове.

23658465_1460411594008527_2773262828282072486_n (Small)

Још увек смо у свету животиња, али из света птица прелазимо у свет глиста нематода. Ови мали створови када су суочени са избором између хране и парења, одабраће ово друго. Али само мушке јединке, како наводи научни рад у часопису Current Biology. Суптилне промене у нервном систему одређују разлике у понашању мужјака и женки.

IFL Science: Male Worm Brains are Wired to Choose Sex Over Food (21.10.2014)

worm-activities-6Постоји и други начин да откријемо које су мушке, а које женске јединке. Дамо им храну и ако је појео значи да је мужјак, а ако је појела, онда је женка. 🙂 Без све шале, разлике постоје и код људи и то још на малом узрасту.

Школски портал Бигза: Ко су бољи ђаци – дечаци или девојчице? (13.11.2017)

Сада знамо ко и зашто боље учи, а ево ко и зашто боље ради. 🙂

Телеграф: Да ли пушачи раде мање од непушача? Велика дилема, сталне расправе и коначно питање – да ли би због тога требало кориговати плате? (24.10.2017)

Плате ће нам, изгледа бити кориговане. Цитирам:

За десет одсто већа примања имаће и они који раде у установама основног и средњег образовања, ученичког и студентског стандарда, као и у установама социјалне и здравствене заштите и установама културе.

И ово звучи чудно јер Министарство просвете од следеће године добија мањи буџет у односу на ову. Све пише у тексту који сам приредио за крај.

Политика: Највише пара Вујовићу, најмање Јоксимовићевој (9.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. cigaretteРазмишљали смо о зимским активностима у вези са животињама;
  2. сазнали смо која је разлика између женских и мушких глиста;
  3. открили смо зашто дечаци лошије уче од девојчица;
  4. критиковали смо пушаче;
  5. радовали смо се што ће нам бити веће плате.

Цветна ћелија

15055766_1132403293542134_207097999627169705_nНови закон се полако прима, па није згорег чит(уцк)ати помало, а како бисмо били упућени у своја права и обавезе.

Зелена учионица: У којим случајевима се наставнику, васпитачу и стручном сараднику може одузети лиценца (1.10.2017)

А и ја одмах почео са суморним темама, те губитком посла! Морам мало да разведрим расположење и то једним неодољивим филмићем.

Пси су предивне животиње, али мало опреза никад на одмет. Посебно у последње време.

Блиц: Опасни паразит појавио се и у Србији, понаша се као малигни тумор и може да изазове смрт (21.10.2017)

_m88yd6BMnI1r1xavwo5_1280Ево још неких болести, односно епидемија које су веома опасне. Чак толико да се убрајају у најдеструктивније болести у људској историји. Очекивано, маларија је прва, а ту су негде и велике богиње.

Ranker.com: The Most Destructive Epidemics In Human History (приступљено 22.10.2017)

И опет ја одох на мрачну страну. Да бих на крају вратио добро расположење, представљам вам креативан рад ђака колегинице Данијеле Марковић. Дете је направило ћелију од делова цвета. Заиста креативно и свака част.

данијела марковић (Small)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Научили смо чланове 148, 149. и 150. новог закона;
  2. одгледали смо сјајан снимак куце фудбалера;
  3. упозорили смо на болест која вреба Србију;
  4. препали смо се од настрашнијих болести на свету;
  5. дивили смо се цветној ћелији.

Облак ознака