Величине у микро-свету

За почетак сам одабрао два видео снимка са Фејсбука. Један приказује креативно решење за рупе у асфалту, а други разне величине у микросвету.

Facebook video – Chikitolindo Rodriguez: Come on Erie! I’ll be the first to start!! Let’s adopt a pothole challenge & George I Gisca: Sizes of Microorganisms (приступљено 1.8.2018)

Гљиве могу бити разних величина и то од микроскопских до веома макроскопских. О томе и свему другом што о гљивама основци треба да знају, у презентацији ауторке Марије Ступар.

Гљивица која изазива проблеме људима је Candida albicans. То је коменсални организам који нормално живи безопасно на кожи или у цревима. Међутим, овај квасац може расти на неконтролисан начин – посебно код имунокомпромитованих појединаца – изазивајући гљивичне инфекције у распону од благе до смртоносне. Ова гљивица је снажан непријатељ јер су многи сојеви отпорни на антимикотичне лекове. Да би развили нове антифунгалне агенсе, истраживачи треба више да сазнају о њеној основној биологији. Једна тактика за идентификацију нових лекова за сузбијање код таквих патогена је метода елиминације гена организма како би се дошло до оних који су од суштинског значаја и стога одговарајући да на њих делују лекови. Геном C. albicans-а је посебно тешко разбити јер има две копије сваког гена, а постојеће методе за утврђивање генома нису биле ефикасне у истовременом избијању обе копије.

Зато су научници са Вајтхед института (у склопу Кембриџа) у једном експерименту ефикасно мутирали обе копије неколико различитих гена, укључујући и чланове фамилије гена значајних за отпорност на антибиотике, као и есенцијални ген. Све ово уз помоћ модификоване CRISPR технике (о којој сам већ писао) и она би даље требало да омогући да се нациља (да тако кажем) више од 98% генома Ц. албицанс. То значи да би требао бити у стању да одреди који од гена C. albicans (има их око 6000) су битни да на њих лекови могу ефикасно да утичу.

Phys.org: CRISPR-Cas editing of C. albicans holds promise for overcoming deadly fungal infections (3.4.2015)

Тако раде научници, а ево тек делића атмосфере како раде ђаци за Дан науке у ОШ и СШ „Петро Кузмјак“. Некада и пар слика говори више од речи, а слике је поделила наставница Тереза Катона.

Овакви дани у школи су ретки, али су нешто што ће ђаци сигурно памтити. А какве ће наставнике памтити? Оне који су добри, ваљда. А какви су наставници добри? Према тексту који сам изабрао за крај, то су они који имају пет квалитета. Прва два су флексибилност и креативност, а остале пронађите сами. 🙂

Busyteacher.org: Top Teacher Types – 5 Qualities Every Great ESL Teacher Should Have (приступљено 1.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо занимљиве видео-снимке на Фејсбуку;
2. обогатили смо своју колекцију ПП презентација још једном сјајном;
3. сазнали смо како научници траже лекове за гљивичне болести;
4. промовисали смо примере доброг рада;
5. схватили смо које квалитете поседујемо. 🙂

Advertisements

Три боје: Браон

Почео бих једним питањем о којем сигурно нисте размишљали. Да ли знате зашто су фекалије браон боје? 🙂 Одговор сам нашао на следећем сајту на коме можете да играте (и ваши ђаци, наравно) едукативну игру која има везе са трансфузијом крви.

Nobelprize.org: The blood typing game (приступљено 22.5.2018)

Ах, да, одговор. Два милиона црвених крвних ћелија умире сваке секунде у нашем телу. Нешто хемоглобина у црвеним крвним ћелијама се не искористи у производњи нових таквих ћелија, већ се претвара у пигмент који измету даје браон боју.

Занимљиво, али нећемо о томе, већ баш о црвеним крвним ћелијама. Не, нећемо ни о њима, већ о белим крвним ћелијама и њиховој способности да бране наше тело од болести. Све то имате у презентацији Драгане Косовац.

Наше тело се фино брани од болести, али некада то није довољно, па морамо да узимамо подршку у виду лекова. О лековима нас очекује једно лепо предавање на Биолошком факултету. Најављено је за чланове БИД-а, али верујем да неће имати ништа против да се ту умува и покоји наставник, али и ђак колега из средњих школа.

Фејсбук догађај: Предавање: „Од змијског отрова до лека“ (за 24.5.2018)

Предавања нису једини начин да сазнамо нешто ново. Има нешто и у читању. 🙂 За ту прилику, настављамо са објављивањем сјајне књиге др Алексеја Тарасјева:

• Биологија и креационизам: Проблем демаркације
• Биологија и креационизам: Постанак живота

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Играли смо едукативну игрицу;
2. сазнали смо одговор на вишегодишње питање које нас је мучило;
3. обогатили смо своју библиотеку презентација једном новом;
4. најавили смо лепо предавање;
5. наставили смо са читањем књиге о еволуцији.

Немојте погрешно да схватите

Свака прича, ма колико ружна била, има свој епилог.

Media group021.rs: Nasilnici izbačeni iz škole – Slučaj na Višem sudu, roditelji žrtve tužili sve učesnike incidenta (30.11.2017)

Један од чина насиља је и вербално насиље. Некада има облике које не можемо одмах да препознамо. Рецимо – етикетирање.

Данас: „Ти си преосетљив/а“ – брига о нама или агресија и етикетирање? (19.11.2017)

Исти извор и још један сличан текст.

Данас: „Немој погрешно да ме схватиш“ (22.10.2017)

Следећи чланак саветује да мушкарци никако не говоре неке ствари женама, чак ни у пакету са горепоменутом фразом. 🙂

Мушки магазин: Ево шта никако не треба да говорите женама (21.9.2015)

Када смо код тога шта се не сме, ево још неких савета за крај. 🙂

Blic: Ove stvari ne smete da radite u WC-u ako želite da ostanete zdravi (12.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Информисали смо се о суморном догађају из школске праксе;
2. говорили смо о насиљу;
3. открили смо нову страну етикетирања;
4. учили смо шта никако не треба говорити нежнијем полу, да не би постао мање нежан;
5. сазнали смо да је и тоалет опасно место по здравље.

Пушење или плата – одлучите сами

Дани су све хладнији и право је време да се хране веверице…

Facebook video: Nid D’oiseaux (22.6.2016)

…или да се броје сове.

Још увек смо у свету животиња, али из света птица прелазимо у свет глиста нематода. Ови мали створови када су суочени са избором између хране и парења, одабраће ово друго. Али само мушке јединке, како наводи научни рад у часопису Current Biology. Суптилне промене у нервном систему одређују разлике у понашању мужјака и женки.

IFL Science: Male Worm Brains are Wired to Choose Sex Over Food (21.10.2014)

Постоји и други начин да откријемо које су мушке, а које женске јединке. Дамо им храну и ако је појео значи да је мужјак, а ако је појела, онда је женка. 🙂 Без све шале, разлике постоје и код људи и то још на малом узрасту.

Школски портал Бигза: Ко су бољи ђаци – дечаци или девојчице? (13.11.2017)

Сада знамо ко и зашто боље учи, а ево ко и зашто боље ради. 🙂

Телеграф: Да ли пушачи раде мање од непушача? Велика дилема, сталне расправе и коначно питање – да ли би због тога требало кориговати плате? (24.10.2017)

Плате ће нам, изгледа бити кориговане. Цитирам:

За десет одсто већа примања имаће и они који раде у установама основног и средњег образовања, ученичког и студентског стандарда, као и у установама социјалне и здравствене заштите и установама културе.

И ово звучи чудно јер Министарство просвете од следеће године добија мањи буџет у односу на ову. Све пише у тексту који сам приредио за крај.

Политика: Највише пара Вујовићу, најмање Јоксимовићевој (9.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Размишљали смо о зимским активностима у вези са животињама;
2. сазнали смо која је разлика између женских и мушких глиста;
3. открили смо зашто дечаци лошије уче од девојчица;
4. критиковали смо пушаче;
5. радовали смо се што ће нам бити веће плате.

Цветна ћелија

Нови закон се полако прима, па није згорег чит(уцк)ати помало, а како бисмо били упућени у своја права и обавезе.

Зелена учионица: У којим случајевима се наставнику, васпитачу и стручном сараднику може одузети лиценца (1.10.2017)

А и ја одмах почео са суморним темама, те губитком посла! Морам мало да разведрим расположење и то једним неодољивим филмићем.

Пси су предивне животиње, али мало опреза никад на одмет. Посебно у последње време.

Блиц: Опасни паразит појавио се и у Србији, понаша се као малигни тумор и може да изазове смрт (21.10.2017)

Ево још неких болести, односно епидемија које су веома опасне. Чак толико да се убрајају у најдеструктивније болести у људској историји. Очекивано, маларија је прва, а ту су негде и велике богиње.

Ranker.com: The Most Destructive Epidemics In Human History (приступљено 22.10.2017)

И опет ја одох на мрачну страну. Да бих на крају вратио добро расположење, представљам вам креативан рад ђака колегинице Данијеле Марковић. Дете је направило ћелију од делова цвета. Заиста креативно и свака част.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Научили смо чланове 148, 149. и 150. новог закона;
2. одгледали смо сјајан снимак куце фудбалера;
3. упозорили смо на болест која вреба Србију;
4. препали смо се од настрашнијих болести на свету;
5. дивили смо се цветној ћелији.

Сад је много боље

На почетку, допустићу себи луксуз да будем носталгичан. 🙂

Дневно.рс: Хит писмо на интернету: школе су некада биле апсолутно грозне, деци је сада много боље (2.9.2017)

Данас ђаци више не могу ни да беже са часова, као некад. 🙂

Телеграф: Ако дете побегне са часа, родитељи плаћају казну 100.000: Стижу драконске мере у школе! (29.9.2017)

Са неких часова се не бежи, па и да се казне не плаћају и сигуран сам да су ти часови – часови биологије јер колеге раде сјајне и занимљиве ствари. У ОШ „Радоје Домановић“ на Новом Београду, код наставнице Тијане Морић часови су песма, те настају и песме о протистима.

Кад већ зборимо о протистима, ево га један филм који је идеалан за увод у тему која се њима бави.

И даље гледамо под микроскоп, али овог пута како ћелије ван контроле формирају тумор.

И таман да са овом темом и завршимо, најавом једног занимљивог предавања.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике, Београд: Предавач проф.др Зоран Радовановић: Прави и умишљени узроци рака (за 16.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Уверили смо се да је некад било грозно;
2. упознали смо се са једном ставком закона;
3. промовисали смо добру праксу колегинице;
4. одгледали смо филмиће у вези са протистима и канцером;
5. најавили смо занимљиво предавање.

 

Обојени ум

Почињемо једним необичним квизом који ће одредити које боје је ваш ум. Звучи необично, а и јесте. 🙂

Bitecharge.com: What color is your mind? (приступљено 9.10.2017)

Обично нисмо склони да ум посматрамо кроз боје, већ кроз степен интелигенције. Коефицијент интелигенције не мора да се мери искључиво тестовима, каже се у следећем тексту.

City magazine: To koga mrzite zavisi od toga koliko ste inteligentni (30.12.2016)

Не знам да ли јунакиња из следеће приче мрзи било кога, али коефицијент интелигенције 24-годишњакиње није баш претерано висок. Наиме, пошто воли љубичасту боју (да ли јој је и ум у тој боји, не знам), одлучила је да јој (сада већ бивши) дечко истетовира очну јабучицу љубичастим мастилом. Он је то и урадио, али нестручно и завршила је код лекара. Око јој је било затворено три недеље и, иако су прогнозе биле да ће трајно изгубити вид, то се није десило, али се девојка пожалила (на друштвеним мрежама, наравно) да види замагљено и, повремено, дупло. Јасно, све је праћено боловима који и после много недеља не јењавају.

IFL Science: A Woman Got Her Eyeball Tattooed. This Is What It Looks Like Now (3.10.2017)

Жена која је хероина следеће приче урадила је далеко виспренију ствар и постала личност о којој медији говоре на сав глас.

Кутак.нет: Враћам ти твоје ђубре: Жена нашла смеће на Фрушкој гори, спаковала га и поштом вратила власнику! (30.9.2017)

Ана је вратила ђубре власнику, а нама ће, изгледа, бити враћене старе плате. Или, можда, неће, али ће бити повећане.

Блиц: Откривамо договор са ММФ: Коме ће све бити веће плате у 2018. години (6.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Проверили смо које боје је наш ум;
2. сазнали смо да је боље да никог не мрзимо;
3. прочитали смо хорор причу;
4. такође смо прочитали и једну виспрену причу;
5. радовали смо се што ће нам бити веће плате.