Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „здравље“

Коцка за роботе и стаза за спретне

18157611_1875128932760714_7109826462283524571_n

Што каже једна колегиница, ово је Рубикова коцка која се лако решава. 🙂

Данас бих почео једним занимљивим Фејсбук видеом који приказује како роботи могу свашта, па чак да реше Рубикову коцку.

Facebook video – Buildatory.com: High School student Built a robot to solve a Rubik’s Cub.. AMAZING!! (21.10.2016)

На Фејсбуку могу да се нађу и занимљиви и едукативни садржаји, али треба бити опрезан.

Креативни свет Балкана: Полиција упозорава кориснике Фејсбука (приступљено 28.4.2017)

Следи још једно упозорење, али друге врсте.

Недељник: Један од најпознатијих епидемиолога упозорава: Прети нам епидемија малих богиња (27.4.2017)

Не бих да начињем (увек шкакљиву тему) о вакцинацији деце. Јасно је да родитељи морају добро да се информишу и да буду одговорни према њиховом здрављу. А, каже се и да је у здравом телу здрав дух. tumblr_nbuwp0LwZN1qbycdbo1_500 (Small)Зато је зоолошки врт на Палићу приредио једну лепу активност за најмлађе.

Fejsbuk događaj – Ground Level Fest: GLF Staza Spretnosti (за 29.4.2017)

Овај догађај је и начин да се лепо проведу првомајски празник. Надам се да ћете се ви за овај празник одморити јер нас чекају бројне активности након њих. Срећни празници и лепо их проведите. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_nfir6edXGU1rfyiu4o1_1280 (Small)Одгледали смо занимљив видео о роботима;
  2. упозорили смо на хакере на Фејсбуку;
  3. информисали се о епидемији која прети Србији;
  4. добили смо позив на лепу спортску активност;
  5. честитали једни другима првомајски празник.

Зачин на лош начин

tumblr_inline_mlhm3taRx11qz4rgpДанас почињемо уметнички. Снимак на првом линку приказује за свега један минут три месеца рада. И то маестралног.

Facebook video – Joe Fenton: This is a short film that was created over a 3 month period documenting the creation process of – Pater (20.5.2015)

Но, оно што нас занима је веза са биологијом. Јапанска уметница прави фантастичне (да не кажем божанствене) љуштуре за ракове самце. Погледајте.

Што се ракова тиче, имам још занимљивих филмића. На следећем линку пронаћи ћете, у дну стране, убрзан снимак пресвлачења џиновског пауколиког морског рака.

IFL Science: Time lapse of molting giant spider crab (23.6.2010)

А следећи видео приказује баш рака самца у борби са џиновским морским пужем (што има љуштуру коју када прислонимо на уво чујемо звук мора 🙂 ).

Док смо у мору, ево једне занимљивости о хоботницама. И оне и сви главоношци могу да мењају своју РНК, показала су најновија истраживања и тако утичу и на адаптације у складу са променама у околини. Код нас је тако да нам се мутације дешавају на нивоу ДНК. Овај молекул производи РНК, а даље овај утиче на стварање протеина, који регулишу малте не све што се дешава у организму. 10922636_493315004142537_8334920248826128963_nГлавоношци су „одлучили“ да ништа не препуштају спорој еволуцији ДНК, већ им се дешавају брже промене у самој производњи протеина. Такође, то би значило да се њихов наследни материјал мало мењао током много година и то указује да су оне присутне на Земљи много дуже него што се мислило.

IFL Science: Octopuses Are Even More Amazing Than We Thought (7.4.2017)

Шта се још, можда, погрешно мислило о еволуцији, преносе дневне новине.

Блиц: Једна од најважнијих теорија о животу на Земљи је управо пала у воду (11.4.2017)

И кад већ листамо новинске чланке, ево још једног, занимљивог, али и забрињавајућег, за крај.

Блиц: Појавила се нова дрога, зове се ЗАЧИН, ево како да препознате корисника (14.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1394334_655602644555537_7791444785711007102_nУживали смо у ликовној уметности;
  2. одгледали филмиће у вези са раковима;
  3. научили смо нешто ново о главоношцима;
  4. унели мало сумње у теорије о постанку живота;
  5. сазнали о новој врсти дроге која прети посрнулој младости.

Академија за природу

Најпре да вам проследим један позив.

Поштовани,

_biomiвелико нам је задовољство да вас обавестимо да је почело пријављивање за други циклус „WWF академије за природу“. Образовни програм WWF-а који зближава школе, природу и управљаче заштићених подручја део је пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“, а осмишљен је тако да наставници и ученици из основних и средњих школа науче како да живе на одржив начин и активно и креативно заштите природу.

„WWF академија за природу“ отворила је своја врата за пријем друге генерације полазника и будућих амбасадора заштићених подручја, а пријављивање ће трајати до 10. маја текуће године.

У пројекат је укључено 5 заштичених подручја: национални паркови Тара, Ђердап, Фрушка гора, специјални резерват природе Горње подунавље и предео изузетних одлика Авала.

Детаљне информације и критеријуме конкурса ћете наћи на страници:
http://www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/zasticena_podrucja_za_prirodu_i_ljude/edukacija/

Видео позив погледајте на

Срдачан поздрав и радујемо се вашим пријавама,

WWF тим

Пропратна документација: Позив за школе

А ако се већ спремате за један квалитетан рад, треба адекватно и да се обучете. Препорука наше колегинице Светлане Конта је јакна коју можете да видите на следећем сајту.

Teespring.com: Limited edition!! (приступљено 7.4.2017)

41TUOHnRLIL._SX342_Ако вас занима шта пише на јакни, а не знате најбоље енглески, превешћу вам. „Све жене су рођене једнаке, али само најфиније постају биолози.“ 🙂 Следеће о чему ћемо причати није чињеница као што је ова била, али ако се испостави да јесте, кафопије ће комотно моћи да пију шта год пожеле (осим кафе, наравно). Наиме, у следећем тексту се тврди да испијање кафе може да спречи оштећења јетре услед испијања алкохола. Уколико пијемо две шоље дневно шансе од обољења јетре смањују се за 43%.

IFL Science: Drinking Coffee May Protect The Liver From Alcohol Damage (25.2.2016)

Уз кафу иде и цигара, али њој никако не бисмо могли да нађемо оправдање. Док кафа има нека лековита дејства, цигарете имају само штетна. Чак и на начине на које не бисмо ни помислили, а то приказује следећи видео. 🙂

Следећи видео је значајније озбиљнији, а на исту тему.

Фејсбук видео – Биологија – лако и занимљиво: Сваки пут кад повучете дим, кроз ваше тело за пар секунди проциркулише крв прљава токсинима (8.4.2016)

Нездраву пушачку навику свакако треба победити, а текст за крај нас учи како да победимо несаницу.

b92: Савети који ће вам помоћи да победите несаницу (19.12.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. unnamed1Добили смо прилику да учествујемо у сјајном еколошком пројекту;
  2. одабрали јакну за овај прелазни период;
  3. сазнали нешто ново о кафи;
  4. погледали један симпатичан и један забрињавајући видео против пушења;
  5. научили како да победимо инсомнију.

Дивљи и писмени: биолози

gifje-leraren-363768Свако зашто има своје зато. Разлоге зашто дао је наш колега Зоран Милојевић.

Школа без зидова: Зашто треба да се пријавите као предавач на конференцији Нове технологије у образовању? (25.10.2016)

То је за оне који воле да предају. А за оне који воле да слушају предавања, имамо једно и то баш, баш занимљиво:

Фејсбук догађај: Дивљи Београд – предавања и затварање изложбе (за 31.10.2016)

Ова изложба се затвара, али у школама у Србији вазда је некаква изложба отворена. Ђаци праве феноменалне радове, што од пластелина, што оригами, а уз идејно вођство наших колегиница. Прву галерију приказала нам је колегиница Весна Милојковић. Њени ђаци бавили су се нивоима организације живог света.

Ученици Виолете Апостолоски Дупор, бавили су се миграцијама животиња.

Прелепо, заиста. А наша колегиница Ивана Дамњановић бавила се паразитским праживотињама.

Ето чиме се баве биолози. И то не само да су креативни и информатички писмени, већ су писмени и што се језика тиче. Ако не верујете мени, ево вам текст, па се уверите сами. 🙂

РТС: Кад ликовно предаје географ, а српски језик апсолвент биологије (24.10.2016)

_10156223211625182_409455470138898329_nОчигледно је да некада школа, па и она висока, није услов да се добије посао. Уосталом, у Србији школа никад није била услов да се лепо живи.

b92: Писали Вучићу: Ни школованијих, ни мање плаћених (25.10.2016)

Ови што су писали су наши синдикати. Да чланком са њиховог сајта и завршим за данас, а ви уживајте у емисији коју су нам и овај (тридесет и шести пут) приредили. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 36. емисија (26.10.2016)

Миш са људским мозгом

За почетак две презентације о костима. За седмаке приредила Ивана Дамњановић.

Вилице у овим лекцијама помињемо, мада се зубима бавимо онда када радимо систем органа за варење. Што се еволуције вилица тиче, то чак ни не помињемо. Зато ћу ја ту тему поменути данас.

IFL Science: Chew On This: We Finally Know How Our Jaws Evolved (20.10.2016)

Вилице су се најпре појавиле код групе оклопњача. Настала је у силуру, пре око 440 милиона година и владале су морима 80 милиона година (и бројношћу јединки и бројношћу врста), да би изумрле негде пре 359 милиона година, највероватније због исцрпљивања микроелемената у тадашњим океанима. Са њима је умрло и разрешење тајне о томе како су њихове вилице, које немају никакве сличности са вилицама данашњих животиња, утицале на еволуцију тог дела скелета. Све до данас, када је тајна, изгледа, откривена. 🙂

World-War-Z-zombie-1452653233.gifРад који је ових дана публикован у престижном часопису „Наука“ (Science) бави се управо овом темом. Публиковали су га научници са Института за палеонтологију кичмењака и палеоантропологију из Пекинга. Они су се бавили врстом коју су назвали чилинју, а пронашли су је у Кини. Живела је пре 425 милиона година. Она је значајна, јер је њена вилица слична вилици оклопњача, али и вилици модерних риба са коштаним скелетом. Кости горње вилице ове рибе заиста су еквивалент премаксили и максили, које се јављају код сисара (осим примата, где је премаксила уграђена у максилу – само у случају атавизма, те кости су раздвојене).

tumblr_nxqe4320up1qa70eyo1_250Но, шта ће нам вилице ако не можемо да једемо оно што волимо. 🙂 Некако важи правило да све што је укусно, то није ни здраво, а непријатељ број један нам је, свакако, холестерол. Међутим, можда и није. Још прошле године, Дијететски саветодавни комитет, који ради при Влади САД, саопштио је да „холестерол није нутритијент о коме треба бринути“.

Time: Cholesterol Is Not a ‘Nutrient of Concern,’ Report Says (11.2.2015)

Па, како сад то? Стручњак са Универзитета у Медфорду тврди да, заправо, бројне анализе нису показале да холестерол утиче на срчани инфаркт. Тек неколико анализа указује да постоји веза са дијебетесом типа 2. Колико сам схватио, поменути комитет донео је сличну пресуду као што се ради у тамошњем законодавству. Холестерол је ослобођен оптужби, јер нема јаких доказа против њега. 🙂

_717301678366785_751510881739385967_n-smallИзгледа да је много битније како ће изгледати храна коју једемо, него шта садржи. 🙂 Једна студија је утврдила да је мишевима који су недељама јели храну у праху био значајно повишен крвни притисак, виши ниво глукозе у крви, као и виши ниво одређених хормона у крви. И то у односу на мишеве, који су јели потпуно исту храну, само је била у гранулама!

Рopular science: What Happens When Mice Eat Nothing But Powdered Food (23.5.2014)

Шта раде јадним мишевима. Али то није ништа у поређењу са следећим експериментом. Замислите, беби мишу убризгали су људске мождане ћелије. _nl4nivtntb1s2wio8o1_500И оне су се примиле и чак, заузеле већину простора у лобањи миша, јер су тзв. астроците људи много су веће од истих тих ћелија код мишева. Многи делови мозга садржавали су већину људских или чак само људске нервне ћелије. Ове ћелије размножавале су се убрзано и за само годину дана постигле доминацију. Настало их је 12 милиона и пролиферација је стала, али само због помањкања простора. Све ово није довело до тога да миш постане попут човека, али су когнитивни и тестови меморије показали значајно боље резултате и до четири пута) у односу на друге, обичне мишеве.

IFL Science: Meet The Mice Whose Brains Are Part Human (1.12.2014)

Ђацима нећемо да убризгавамо астроците (то не долази у обзир), али би згодно било да буду ефикаснији него што јесу. Како то постићи, одговара текст за крај. 🙂

Едукација – основне школе: Шта најповољније утиче на рад мозга? (2.2.2016)

_mj422zXyvT1rgjhrlo1_400.gif

Госпођо, је л’ може четири? Треба ми за екстерну.

Ако је веровати „Куриру“, нова дрога појавила се и на нашим просторима. Дрога је увек злокобна, а што се ове тиче, такав јој је и назив:

Курир: Алармантно: Дрога гора од хероина стигла на Балкан, досад умрло 28 људи (6.9.2016)

И цигарете су нека дрога и отац Јоил каже да пушаче треба сахранити ван гробља. Надам се да је мислио само на оне који су умрли. 🙂

То је став оца Јоила према пушачима, а свој став према хомосексуалцима једна професорка је изрекла и добила – условну затворску казну.

b92: Професорки условна казна због вређања ЛГБТ популације (7.9.2016)

14202731_1277097309009028_1592028283160095111_nНекакву казну добијаће и родитељи чија деца беже из школе. Додуше, ради се о новцу који ретко која породица има да искешира. Да ли је могуће да су нам институције толико измештене од просечних зарада и просечног живота у Србији?

Телеграф: Новине министра просвете: Родитељи чија деца беже из школе сносиће последице (1.9.2016) & Кутак.нет: Лични став: Моја мама да плати казну јер бежим из школе? Може, под једним условом (2.9.2016)

Ипак, промена о којој сви пишу је та што ће наставнике оцењивати родитељи.

Зелена учионица: Где би нас одвело увођење родитељског оцењивања наставника (4.9.2016)

У овом тексту мишљење је дао и психотерапеут, Зоран Миливојевић. Он сматра да треба да постоји друштвени уговор између школе и родитеља. Детаљније:

Политика: Педагошки уговор родитеља и учитеља (4.9.2016)

10580170_863803153644872_3530244123779542029_nНо, вратимо се на оцене. Колико сам похватао, идеја је да наставници оцењују описно и то методички приступ, а не и струку.

Просветни информатор: Министар просвете о променама које чекају ђаке, родитеље (4.9.2016) & Данас: Родитељи ће процењивати педагошки стил рада наставника (5.9.2016) & Блиц: Интервју – Младен Шарчевић, министар просвете: Родитељи ће се много више питати за све у школи (4.9.2016)

Овај потоњи текст сугерише да се родитељи тренутно много не питају.

Данас: Родитељи искључени из школског живота (6.9.2016)

Ако је већ тако, свакако их треба укључити.

Зелена учионица: Како до боље сарадње родитеља и наставника? (7.9.2016)

ag-studentpencilА Србија се наново укључила у ПИСА тестирање.

Данас: Србија поново у ПИСА тестирању (4.9.2016)

А ја ћу се и сутра укључити у најновија дешавања. До тада – поздрављам. 🙂

Трибина у САНУ

Данас сам (Методичар) био у САНУ као део публике на трибини (а која је у ствари била конференција) под називом: „Истраживачки приступ у образовању за одрживи развој – ресурси за наставнике развијени у оквиру пројекта Рука у тесту, EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN и искуства наставника у школама Србије“.

Уводне речи

На самом почетку обратио нам се академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ. Поздравио је госте и посебно представницу Француског института у Србији, јер са поменутом институцијом САНУ је и направила сарадњу на пројектима поменутим у наслову трибине: EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN. Потом је говорила управо представница, односно аташе за сарадњу Француског института, Виржини Малфрони. Она је најавила конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016, који носи назив „Чувајте климу и сачувајте своје здравље“. Све детаље пронаћи ћете на следећем линку:

Француски институт у Србији – Наука за све: Конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016. (до 15.6.2016)

Рок је кратак, али не очајавајте ако не стигнете да саставите пројекат, јер то није једина активност у којој можете учествовати са својим ђацима. Дана 20. септембра биће отворена изложба која ће повезивати климу и здравље, а у оквиру те изложбе биће организовани атељеи (како их је назвала), сваког уторка почевши од 27. септембра. То у ствари подразумева интерактиван рад са децом, а у вези са разним темама, као што је исхрана и све ће бити применљиво у настави. За овај атеље (који је заправо радионица) потребно је само најавити се, пошто ће бити бесплатне.

Потом нам се обратио академик Милосав Марјановић, председник академијског Одбора за образовање, који је, у складу са својом функцијом, управо о образовању говорио. И о природним наукама, којима, сматра он, треба дати право место у систему образовања. На крају уводне речи говорио је др Стеван Јокић, руководилац пројекта „Рука у тесту“, EU-SUSTAIN, који је и водио трибину. Професор Јокић говорио је и уопштено о образовању, те је приметио да смо ми образовани по једном систему, те да савремено образовање захтева сасвим другачији систем, а говорио је и о самом пројекту. У оквиру пројекта ресурси за наставнике постоје (а биће их још), чак и за рад са децом ометеном у развоју. Колико сам разумео ове ресурсе могу да користе и наставници у регуларним школама, па је то можда и искористљиво за инклузију, са којом вечито кубуримо.

Трибина

Неки мој општи утисак са ове трибине је да је била поприлично ужурбана. Чини ми се да ни на једном скупу нисам видео тако прецизно темпирано време за сваког говорника, о чему се прилично старао професор Јокић. Тако да бих овај скуп могао да назовем Твитером уживо, јер оно што смо добили су само кратке информације. Зато ће и моји поднаслови бити управо такви. 🙂

Приказ модула за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN

Ову презентацију је приказала др Драгана Миличић, доцент на Биолошком факултету БУ, а уз помоћ сараднице Марине Дрндарски, наставника биологије из ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Уз њих, на раду је и Бојана Молнар, наставник биологије „2. октобар“ у Зрењанину.

20160601_102803 (Small)

У модулу за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN учествују четири учеснице пројекта, међу којима и Србија као једина земља ван ЕУ. Остале су Словачка, Немачка и Аустрија. Модул садржи четири одабрана примера хране: хлеб, млеко, мед и сезонско воће и поврће. За сваки од ових производа развијена су четири сета активности комбиновањем метода ИБСЕ (Inquiry-Based Science Education) и ЕСД (Education for Sustainable Development), које се односе на карактеристике хране, специфичности процеса производње и дистрибуције, као и на продају и потрошњу. То пројекту даје ширину, јер су укључене друштвене науке, економија на пример. Истраживање хлеба је пример погодан за рад са млађом децом, а мед, млеко и сезонска храна су примеренији старијим ђацима. Драгана је почела да објашњава пројекат на примеру хлеба, а колико то добро изгледа стећи ћете идеју ако завирите у следећи ПДФ:

Презентација за трибину у САНУ – др Драгана Миличић (1.6.2016)

Марина је завршила излагање о пројекту. Занимљиво је да су кроз креативне активности успешно савладали чак и осмозу, која се у оквиру основношколског градива не помиње.

20160601_103239 (Small)

Тестирање неких делова модула за енергију и свакодневне објекте са студентима Учитељског факултета у Београду

Др Сања Благданић, доцент на учитељском факултету БУ већ неко време ради са студентима овакав, практичан вид наставе, јер има за циљ да се што више учитеља одлучи за предмет „Рука у тесту“. Према неким подацима у Србији овај предмет предаје мање од 10% њих. Такође, потребно је променити систем рада у школама у корист практичних активности.

Кратак приказ докторске дисертације урађене у оквиру пројекта „Рука у тесту“ и EU-FIBONACCI о примени истраживачког приступа у настави

Др Марија Бошњак Степановић, доцент на учитељском факултету у Сомбору представила је своју тезу. Њен докторат је показао да је истраживачки рад повећао и квалитет и квантитет знања четвртака, али су уочени и неки недостаци. Један од њих је време, кога је изгледа потребно више одвојити за овакав начин рада. Потом, овакав приступ захтева и увежбаност, као и промену образовне парадигме, јер учитељ више није „чувар истине“. Другим речима, не испоручује готова знања, већ до њих ђаци долазе самосталним радом. И напокон, на тестовима може бити непријатних изненађења, јер ђаци који су навикли да уче напамет неће постићи добре резултате.

Минипројекти у настави интегрисаних природних наука и математике – реализација пројекта „Вода је драгоцена“

Овај пројекат ми је баш привукао пажњу, јер је овде било и прилично биологије, уз друге природне науке, али и математику. Теме су биле, рецимо „запремина течности“, али и „човек и вода“. Др Маријана Горјанац ранитовић, доцент на учитељском факултету у Сомбору објаснила нам је ток пројекта. На почетку је била уводна активност – филм који су пуштали ђацима, а потом дискутовали о њему. Идеје ђака, али и њихова питања, прикупљена су, како би се кроз теме које су обрађивали, одговорило на њих. Нека питања су била заиста интересантна. Зашто људи не иду тамо где има воде? Да ли ће они људи који немају воду имати, ако је ми штедимо? У току рада ђаци су показали један озбиљан приступ и били су прилично прецизни у мерењима. Учитељице су сматрале да је истраживачки рад претежак захтев за четвртаке, али су их ђаци демантовали на крају када су презентовали своје радове.

„Чувајмо енергију, енергија је живот“, награда на конкурсу пројекта „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2014

Др Гордана Хајдуковић-Јандрић, професорка у ОШ „Мирослав Антић“ из Футога испричала нам је о активностима у њеној школи. Од децембра 2013. до априла 2014. на сајту њихове школе постављали су, једном месечно, проблемски задатак за ђаке. Ђаци су овај проблем решавали на практичан начин, са тим да су имали извесну слободу у осмишљавању експеримента, али су рад достављали тако што су га писали према протоколу (који је подразумевао да се напишу материјал и методе, као и други потребни подаци, али и да се доставе видео-прилози). Пројекат је био широк, па су могли и креативно да презентују свој рад, кроз музику и ликовне радове. Огледе су радили из две области: уштеде енергије (рецимо, један задатак је био да упореде количину утрошене воде за купање и туширање) и добијање енергије из обновљивих извора. Пристигло је било више од 450 радова. Сваке године мењају тему и ове године се баве буком.

Примена истраживачког приступа у подучавању наука – Летња школа науке у Шапцу, награда на конкурсу „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2015

Ово је иначе пројекат Канцеларије за младе и у њему је учествовало 30 учитеља (мада се тај број осипа), 400 ђака и 100 родитеља (мисли се активно). Пројекат је представила мр Татјана Марковић-Топаловић, професорка физике у Медицинској школи у Шапцу. Подразумевао је неке радионице, од којих је нама, биолозима, најзанимљивија пета под називом „Свет чула“ (тема је иначе „протерана“ из прва четири разреда, каже Татјана), где су уз помоћ материјала правили аналогије за бубном опном и испитивали чуло слуха.

20160601_111534 (Small)

Уз овај пројекат, Татјана је представила још један – израду биолошких пасоша за стабла у Шапцу. Ову активност подржало је неколико институција, а ради се о томе да се методама које неће оштетити стабло измери старост стабала како би се спречила њихова исхитрена сеча, што је данас често. Нисам успео да забележим формулу, али се помиње 2π, мере се висина и обим и множи се са фактором који се разликује од врсте до врсте и поднебља где та врста живи. Грешка мерења није страшна, тако да за стабло старо шестдесет година износи око четири године плус-минус.

Оптичка клупа за сваког ђака

Добро нам познати Владан Младеновић, професор у ОШ „Иван Вушовић“, Ражањ, изнео је став да наставници налазе изговор да не раде истраживачке задатке са ђацима у недостатку средстава. Међутим, показао је и доказао да буквално уз помоћ штапа и канапа (конкретније, метле, столице и канапа) могу да се изведу огледи који тек наизглед захтевају скупу опрему. Испричао нам је да када је једном мењао колегиницу у млађим разредима, да ђаци нису желели ни да раде на компјутерима, ни да иду напоље, већ да имају „руке у тесту“. „Навукли су се на науку“, закључио је Владан. 🙂

20160601_115023 (Small)

Закључак

Да полако закључујем и ја. 🙂 Одслушао сам још две учитељице које су пренеле своја добра искуства у раду са ђацима како у редовним, тако и у комбинованим одељењима, али сам онда морао да идем и нисам успео да чујем нашу колегиницу Зорицу Лазић из ОШ „Филип Кљајић Фића“ у Београду која је причала о фарми кишних глиста. Зато је била љубазна да пошаље презентацију.

И док ви листате презентацију, да завршавам мудрим речима које сам чуо на трибини, а пре много векова изговорио их је Марко Тулије Цицерон:

Није довољно само стећи знање, треба га и применити.

Облак ознака