Трепље су криве за све

Некако ми изгледа да су црна времена дошла када је потребно људе убеђивати да је развој медицине заправо бенефит. Управо то су радили професори и студенти са Биолошког факултета и направили видео у којем промовишу значај вакцине у овим пандемисјким временима.

Институције и организације

Оно што следи је порука са Биолошког факултета у Београду.

Наука

Медицина не напредује само што се вакцина тиче, наравно. И у другим сферама ове широке људске делатности увек се проналазе нове ствари. Рецимо, научници сада верују да се бројни генетски поремећаји, од полицистичне болести бубрега до неких облика дегенерације мрежњаче, потичу од цилија – чекињастих, трепљастих структура које красе површине ћелија.

У научном чланку објављеном у часопису BioScience од 1. децембра, Џорџ (George B. Witman), цитолог са Медицинске школе Универзитета у Масачусетсу, истакао је све већи број доказа да абнормалне или одсутне цилије могу проузроковати широк спектар људских поремећаја, названих „цилиопатије“ (логично).

„Болести бубрега и слепило, скраћене кости или екстремитети, гојазност – испоставило се да су све те ствари настале због оштећења цилија“, тврди он. Стручњаци додају да откриће заједничке нити између ових различитих поремећаја на крају може помоћи истраживачима да развију генске терапије за борбу против тих стања.

На први поглед, трепље делују релативно безазлено. Док ударају напред-назад ван ћелије, координисаним радом регулишу проток течности у близини. Али скоро све људске ћелије такође имају један примарни или непокретни цилијум који функционише више попут молекуларне антене. Примарни цилијум је интерно динамична структура, препуна протеина који откривају и преносе важне поруке својој ћелији о локалном окружењу. „Сигнална машина концентрисана је у трепљама“, каже Џорџ.

Ефикасна ћелијска комуникација је посебно важна за ембрион у развоју. Ако неисправне молекуларне антене одсеку или искриве сигнал у овим раним фазама, настала погрешна комуникација може пореметити стварање органа. Из тог разлога, „када имате недостатке на тим трепљама, имате пуно урођених болести“, такође каже Џорџ.

Најчешћа цилиопатија је полицистична болест бубрега, која погађа око 12,5 милиона људи широм света, што заиста није мало. Више о свему овоме у чланку:

Scientific American: Why Scientists Are Blaming Cilia for Human Disease (10.12.2014)

Корисни материјали

Када смо већ у области медицине и здравља, ево и једног корисног рада нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један користан видео ђака истог наставника, а у вези са тим како правити хранилицу за птице.

Са часова

Управо ову активност имали су ђаци Емине Илић и правили кућице за птице. Ученици Љубице Савић правили су разне скулптуре од здраве хране, а моделе система органа Јелене Симић. Уживајте у дивним радовима.

Трећи састанак наставника биологије и друге активности

О епидемији корона вирусом речено је много тога, али нису све приче испричане.

Предстојећи догађаји

Фондација „Петља“ у сарадњи са Уницефом указала ми је част да будем модератор на панел дискусији о којој ће се говорити о будућности образовања у условима који нам тренутно задају много бриге и мука. Догађај ће се згодити у уторак 16. марта у 19:00, а припреме су већ у току како би све било одлично. Саговорници су ми ауторитети у својим областима: психолог – ванредни професор са Учитељског факултета у Београду, вирусолог – доцент са Медицинског факултета у Београду и епидемиолог и човек који се својевремено борио са застрашујућом вариолом вером. У панел дискусији учествује и публика, а надам се да ћете посетити овај догађај. Пријављивање имате на линку који следи и врло је једноставно.

ФБ догађај: Знањем против епидемије — панел о образовању као кључу за превенцију епидемије (за 16.2.2021)

Следећи догађај ће се згодити два дана након тога и то је трећи по реду скуп наставника биологије из целе Србије. Преносим позив Оливере Коларић:

Драге колеге,
Позивам вас на трећи онлајн састанак Актива биолога Србије у четвртак 18. марта са почетком у 19 часова путем платформе Гугл мит.
Дневни ред :
1. Наставни материјал и реализација будућих такмичења из биологије
2. Стручно предавање „Хибридни модел наставе и учења – изазов и прилика“, Светлана Алексић
3. Разно
Позвала бих вас да ако нисте стигли да пошаљете мејл са предлогом о будућим такмичењима, то урадите до понедељка увече на мејл:
bioblog2021@gmail.com
Линк за састанак биће доступан дан раније (на наставничкој ФБ групи).
Водитељи састанка су Оливера Коларић и Дејан Бошковић, а домаћин састанка је Удружење биолога Крушевац.
Добродошли 🍀🐞!

Наука

Тиме догађањима није крај. Пошто прелазимо на онлајн наставу, ни онлајн стручни скупови нам нису потешкоћа, али верујем да ће се јавити потреба и за активностима ван куће. Зато вам преносим писмо Маје Лазаревић са Биолошког факултета у Београду.

Шаљем вам линк једног интересантног ситизен сајанс пројекта који води симпатични женски тим из Естоније.

Наиме, моја колегиница Tsipe Aavik је прво на нивоу Естоније пратила фреквенцију јављања два морфолошка облика јагорчевине Primula verris на нивоу Естоније. Сада ту причу шире на целу Европу. Пошто је врло лако разликовати та два облика, у пројекту могу да учествују све особе добре воље, од деце из вртића и школа, преко научника, до пензионера.

Сва упутства и објашњења о разликовању ова два облика, као и о томе како разликовати ову врсту јагорчевине од других сличних врста, можете наћи на линку:

https://nurmenukk.ee/about-cowslip

Како јагорчевина управо цвета, било би лепо, ако вам се укаже прилика, да учествујете слањем података из Србије и да проследите овај линк свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Хвала свима који су вољни да учествују!

Активизам

Ситизен сајанс (грађанска наука) је нови вид науке где сви можемо да помогнемо научницима, а не треба занемарити ни помоћ коју можемо да пружимо природи у Србији. Отуда и следеће две петиције.

Петиције „Крени-промени“: СТОП руднику литијума! Рио Тинто – Марш са Дрине!

Петиције „Крени-промени“: Референдум за Макиш и Кошутњак

Корисни материјали

Надам се да ће се сачувати природна добра која имамо, а ми наставници имамо и додатни задатак да промовишемо заштиту животне средине међу својим ђацима. Рецимо, када се угрожавају поједине врсте, угрожавају се и све остале због ланаца исхране и зато је и важно обрадити ту тему. Ђаци Славољуба Тоскића су то урадили кроз интересантан стрип. Стрип је уједно и метода коју препоручује овај сјајан наставник.

Са часова

Још мало дечјих радова: на часу Иване Бране ђаци су се бавили моделима ћелије, а Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић обележавали су делове цвета на врло оригиналан начин.

Остављам вас да листате презентацију ђака Гордане Владић коју сам одабрао за крај.

Болест зависности

Посадимо живот

Пошто нам је лепо успео први састанак на републичком нивоу, што не бисмо направили још један.

Важне информације

Да бисте могли да присуствујете састанку, морате бити наставник биологије (из основне или средње, свеједно) и морате бити члан наше ФБ групе. Детаљи о састанку следе:

Очекујемо вас, а од нас биолога се очекује да промовишемо здравље и да на сваки начин оздрављењу помогнемо.

Активизам

Овако изгледа оловка коју треба засадити.

Верујем да сте знали да је 15. фебруар Светски дан деце оболеле од рака. Национално удружење родитеља деце оболеле од рака НУРДОР дало је идеју како да се на хуман и сврсисходан начин обележи овај дан у школи. Активност се зове „Засади живот, буди херој!“, а све о томе у документу који следи.

Допис за школе

Корисни материјали

Када смо већ код сађења и биљака, свакако вреди видети лекцију Оливере Коларић.

wakelet.com: Građa biljaka – obrada (приступљено 10.2.2021)

Настави ботанике допринео је и Славољуб Тоскић дигиталним хербаријумом:

Са часова

Славољуб се, дакле, бавио ботаником, а Сања Урошевић Парезановић палеонтологијом. Њени ђаци су правили фосиле. Ђаци Силвије Јовичић су правили духовите, али едукативне цртеже и текстове, а ђак Славице Младеновић је направио стрип.

Из штампе

Заиста, наставници биологије раде сјајне ствари и чак и у условима пандемије. Но, питање је колико ће заиста ови услови утицати на наш рад. Човек који је стручан за то каже да ћемо тек видети.

Зелена учионица: Александар Бауцал: С последицама немара у образовању ћемо се дуго суочавати (8.2.2021)

Свакако ћете се дуго суочавати са објавама на Биолошком блогу, тако да видимо се ускоро.

Светска, а наша – природа

Занимљиво је да се данас неке ствари затварају, а друге отварају. О чему је реч, видећете у последњем чланку за ову 2020. годину.

Пројекти

Затворен је, односно успешно приведен крају један леп, теренски пројекат. Зрењанинска група НПН (наставника природних наука) већ другу годину реализује пројекат под називом „Наша природа – наша одговорност“ који подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.
Циљ пројекта је био подизање свести о неповољном утицају инвазивних биљних врста на биодиверзитет нашег краја.
Рад се састојао из предавања и обука за теренски рад, самог теренског рада и самосталног мапирања присуства инвазивних врста биљака у подручју које су обишли и срединама у којима учесници живе.

Како је све то изгледало, можемо погледати у следећем филмићу.

Институције и организације

Оно што је тек отварено данас је изложба у Природњачког музеју.

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Прича о нама“ (траје до 15.4.2021)

Због пандемије отварању је могао да присуствује мањи број људи и сва је прилика да ће и многи други догађаји бити организовани или на овај начин или искључиво онлајн.

Из штампе

Право питање је када ћемо моћи као некада да присуствујемо и учествујемо у догађајима. Одговор је јасан: када крене масовна вакцинација. Неки медији извештавају да ћемо ми наставници бити високо позиционирани на списку приоритета.

Курир: Кризни штаб на Куриру: Лончар: Сви који мисле да ће да организују дочек, кажем им да неће и нека људима врате новац (29.12.2020)

Иначе, један од знакова короне је губитак чула мириса и укуса. Него, да ли сте знали да некада и сензационалистички и претерано драматични новински наслови попут „Ваш њух би могао да предвиди када ћете УМРЕТИ“ нису скроз без врага. Произашли су као резултат студије која је открила да колико добро функционише олфакторни систем старије особе може се у доброј мери предвидети вероватноћа смрти у року од пет година. Јасно ми је шта сте сада помислили, али иза лудог наслова заиста стоји наука: ово чуло је заправо повезано са широким спектром физиолошких процеса у телу. И сада, изгледа да постоје додатни докази који подржавају ову идеју, јер је велика релативно нова студија управо поткрепила ове налазе. Да ли то значи да ћемо моћи да предвиђамо време смрти? Не баш, пошто знамо да се увек у оваквим истраживањима пре свега ради о вероватноћи.

IFL: Sense Of Smell Linked With Mortality Risk (29.4.2019)

Са часова

Са чула мириса прелазимо на чула вида и верујем да ћете уживати у разгледању сјајних дечјих радова насталих на часовима наших колегиница.

Ђаци колегинице Љубице Савић бавили су се здравом храном, али и укусним аранжирањем. Ђаци Љиљане Малић Илић бавили су се ћелијском деобом, а ученици Марине Нешић били су креативни уметници, а користили су хербарски материјал.

Лепе паное и експеримент са нарцисом радили су ђаци Марте Мајорски, а ученици Зоке Станковић правили су паметне фасцикле о крвном систему. И ту је рад о штетности дувана ђака Маријане Стојичић.

Остаје ми још само да вам пожелим лепе предстојеће празнике и да уживате на заслуженом предаху. Ми се видимо чим крене друго полугодиште.

Планови за ОШ и СШ

Оно што нас све веома занима је како ће изгледати програм за наредну 2020/2021. школску годину. За основну школу, ЗУОВ је дао детаљну разраду по часовима.

Корисни материјали

ЗУОВ: План реализације наставе у случају непосредне ратне опасности, ратног стања, ванредног стања или других ванредних ситуација и околности за основну школу (24.8.2020)

На овом линку пронаћи ћете за сваки разред и за сваки предмет оно што вам је потребно. Захваљујући љубазности Драгане Петровић Косановић, прослеђујем вам план и за средње школе.

Биологија ОШ за онлајн наставу 2020-2021

Биологија за гимназију 2020-2021. за септембар

Из штампе

Ово је нека помоћ Биолошког блога за предстојећу годину, која, према мишљењу синдиката, баш и није спремна.

Н1: Унија синдиката тражи одлагање почетка школске године за најмање две недеље (24.8.2020) & Недељник: Просветари: „Улази се у хаос ако се почетак школске године не помери…“ (25.8.2020)

Међутим, министар не мисли тако.

Курир: Шарчевић у усијању признао: Поднећу оставку 1. септембра ако се ОВО деси (22.8.2020)

Министар нам се усијао, али ни у свету ситуација није много боља.

Демостат: Свет без јединственог модела за повратак ђака у школске клупе (21.8.2020)

Оно што за сада знамо је да Немачка, која је прва закорачила у школску авантуру, баш и није прошла славно.

021: Корона у школама у Берлину, у карантину стотине ученика и наставника (21.8.2020)

Дакле, свет је остао без идеја, али српски просветари их ипак имају.

Нова: Просветари у 10 тачака: Како бисмо ми решили хаос у настави (15.8.2020)

Нисам сигуран да ће било која од ових тачака бити усвојена, али ево десет ствари које треба да знамо.

Блиц: Недељу дана је преостало до почетка школске године, ђаци и родитељи морају да знају ових 10 СТВАРИ о томе шта их све чека (24.8.2020)

Дакле, просветари десет, Министарство десет – изгледа да је нерешено за сада.

Методика

Ко ће победити у једној другој утакмици – корона или школство? Одговара следећи текст.

Школа без зидова: Да ли је могуће да образовни систем преживи Корону? (9.8.2020)

И оно што никада не бисмо, пре само годину дана, уопште помислили да ће нам бити потребно.

Школски портал: Може ли се квалитетно поучавати с маском на лицу? (17.8.2020)

Црна хроника

Маске ће нам, упркос противљењу многих, изгледа бити неопходне.

Нова.рс: Пулмолог упозорава: Корона опасна и за децу, улази у срце (23.8.2020)

Такође, оно што ће нам бити неопходно је и локална и глобална свест о очувању животне средине.

Директно: Нечувено – Уништено гнездо рода старо 20 година (20.8.2020) & Курир: Планета Земља изгубила 28 трилиона тона леда од 1994. године: Научници запањени, а ево шта нас чека ако се ово настави (23.8.2020)

Са часова

Наш посао наставника биологије је да ђаке освестимо чак и тамо где одрасли нису свесни, и са здравственог и са еколошког аспекта. Многе колеге чуда праве у учионици и постижу и ове циљеве и зато је ова рубрика једна од најредовнијих на овом блогу.

Ђаци Гордане Живковић бавили су се здравом храном, те су направили врло маштовите сластице. Ђаци Драгане Јовановић бавили су се штетним утицајем дуванског дима, а Иване Глувић – киселих киша.

Ђаци Јелене Бабић правили су моделе различитих органа људског тела. Ученици Зоре Миличевић имају врло уредне свеске са лепим порукама, а ученици Милице Марковић израдили су Венове дијаграме са различитим екосистемима.

Заиста импресивно и свака част!

Воће које нестаје

Иако је распуст увелико у току, нисам стекао утисак да смо се опустили. Сви размишљају о томе како ће изгледати школа од септембра.

Из штампе

Н1: Хоће ли ђаци од септембра у клупе или пред телевизоре и рачунаре? (30.7.2020)

Неки медији су већ објавили како ће све то да изгледа…

Мондо: Објављено како ће изгледати настава од 1. септембра: скраћени часови, маске (28.7.2020)

…али да ли ће то тако тећи, не може да потврди ни први човек Србије.

РТВ: Председник: Не искључујем могућност онлајн наставе у новој школској години (1.8.2020)

Реч наставника

На све ово не изостају реакција како практичара, тако и методичара.

Данас: Настава може и онлајн, по оцене у школу (31.7.2020)

Треба видети и како су се колеге изјасниле гледе онлајн наставе. Анкету је урадио ЗУОВ на већем броју испитаника, али најављује још већи број у наредној анкети.

ЗУОВ: Резултати анкете: шта 15.000 просветних радника мисли о остваривању образовно васпитног процеса путем учења на даљину (29.7.2020)

Методика

И родитељи имају своје мишљење и има ту и аргумената за и аргумената против онлајн наставе, али би требало да је безбедност на првом месту. Онлајн настава, без обзира шта о њој мислили, може лагано да буде једина опција и треба се спремити и на ту могућност. Но, свакако треба послушати и савет стручњака.

Зелена учионица: Ранко Рајовић: На пола сата телевизије, најмање сат времена скакања, трчања, игре (28.6.2016)

Што се тиче имунитета, увек је добар савет да га појачавамо, а како другачије него да једемо воће? Да ли сте знали да поједино воће са нашег простора нестаје?

Институције и организације

Преносим објаву Природњачког музеја.

У Галерији Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду постављена је гостујућа изложба Природњачког музеја „Старо и нестало воће Србије“, ауторке Александре Савић, музејског саветника. Изложба се реализује у сарадњи са Музејом Војводине.
🍐 Изложба је приређена са циљем да се представи богатство и разноврсност великог броја сорти аутохтоног и традиционалног воћа наших простора које полако нестаје а које је потребно истражити, забележити и сачувати од заборава.
🍎 На изложби је путем илустрација и пратећих текстова на паноима представљено преко 40 сорти аутохтоног и одомаћеног воћа које се гаји, или се гајило некада у Србији, међу којима су старе сорте јабука, крушака, шљива, трешања и другог воћа.
🍒 На изложби су изложени и бројни уникатни предмети са подручја Војводине, из Етнолошке збирке Музеја Војводине, међу којима су алатке за орезивање и брање воћа и ручно осликане чутурице за ракију, као и тиквице за ракију и воду, а чија је старост преко сто година.
🍑 Ауторка је на овај начин имала за циљ да промовише руралну баштину Србије ради афирмације традиционалних вредности које су од значаја за нашу средину и њено памћење.
🍎 Због актуелне ситуације у вези са пандемијом СOVID-19, званичних препорука и ограничења окупљања у затвореном простору, свечано отварање изложбе је изостало овом приликом.
🍒 Изложба је доступна за посету сваког радног дана од 8 до 16 часова у просторијама Завода, а улаз је бесплатан. Изложба ће бити отворена до 1. октобра 2020.

Са часова

Једну изложбу и то ручних радова приређује и Биолошки блог у сарадњи са Бошком Ивановићем који је направио модел корона вируса.

Моделе (али делова људског тела) су правили и ђаци Јасне Бранковић, а дрвеће живота Јелене Цветковић. Ту је и лента еволуције ђака Бранке Настасијевић.

И за крај две презентације. Прву је правио ђак Александре Стајић Радомировић, а другу наше Суки Станисављевић. Обе презентације су јако интересантне и препоручујем да их погледате.

1. Стоп: дувану, дроги и енергетским пићима
2. Биологија из угла једног ђака

Појурите пчелу и посадите дрво

Какво је време дошло, мораћемо да прибегавамо новим видовима наставе.

Методика

Наиме, од септембра нас очекује слична настава као у другом полугодишту ове школске године.

РТВ: Ђаци од септембра поново пред екраном? (30.6.2020)

Помиње се и комбиновани модел учења. Шта је то заправо, открива нам следећи новински наслов.

Курир: Ђаке у Србији чека школска година на какву нису навикли: Шта подразумева и како ће изгледати комбиновани модел учење? (5.7.2020)

Можда је ипак боље да уведемо интегративну наставу? Аутор следећег текста тврди да је буквално савршена.

Зелена учионица: Зашто је интегративна настава један од најсавршенијих облика наставе (29.6.2020)

Некоме ће се учинити да је ово вид мултидисциплинарне наставе. Но, да не брзам са терминима, пошто мулти није исто што и интер, а то опет није исто што и интра. И да не стојите добро са енглеским, довољно је да погледате кружиће који илуструју сваки од ових приступа.

Alexander Refsum Jensenius: Disciplinarities: intra, cross, multi, inter, trans (12.3.2012)

Корисни материјали

Каква год настава била, јасно је да ће се добрим делом (ако не и у потпуности) одвијати онлајн. Зато су нам значајни материјали које на тај начин можемо користити. Одличан материјал вазда прави сјајни Никола Арсић.

Са часова

Не сумњам ја да ће се наставници биологије снаћи ма каква год да је врста наставе у питању, а о томе сведочи стална рубрика која промовише добру праксу.

Ученици Теодоре Ристановић правили су дрвеће живота (једно личи на хоботницу и заиста је маштовито), а ученици Снежане Мицковић Петруновић моделе ћелија. Ђаци Славице Јовановић приказали су све ситуације у којима треба прати руке.

btr

Ђаци Сање Томашевић правили су пирамиду правилне исхране, а њене имењакиње Сање Милошевић фотохербаријум. Остали радови у галерији су од ученика Маријане Марковић.

И за крај овог блока две презентације ђака Мирјане Георгијев чија је тема настанак живота на Земљи.

• Настанак живота 1
• Настанак живота 2

Наука

Живот је, дакле, настао и сада, много милиона година касније, има проблем са којим се сви боримо. Корона не јењава и научници траже решења како да је победимо. Један од њих су и најновији тестови о којима говори следећи инфографик који нам је уступила Александра Равас. Кликом на слику постаће већа.

Предстојећи догађаји

Није баш ни да је живот стао, тако да имамо неколико догађаја у којима можемо учествовати. Преносим вам објаву Природњачког музеја.

Драги пријатељи, најављујемо скорашње отварање наше нове изложбе „Зов даљине – сеобе у царству животиња“
аутора др Далиборке Станковић, у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану.
Изложба „Зов даљине – сеобе у царству животиња“ објашњава феномен сеоба (миграција) животиња на Планети. Посетиоци ће имати прилику да сазнају какву улогу имају сеобе у животном циклусу, не само птица, као најпокретљивијих организама, већ и других животиња као што су: инсекти, слепи мишеви, гмизавци, рибе и неки копнени сисари за које је мало познато да имају селидбене активности. Да ли је сеоба подухват вредан дивљења и које све опасности вребају на том путу? Где зимују наше роде, а куда све лете слепи мишеви?
На фотографији: јато ждралова, фото: Милан Пауновић.

Пројекти

Дакле, можемо обићи изложбу, али и посматрати пчеле…

Центар за биологију пчела, Биолошки факултет у Београду: Грађани у акцији! Азијска пчела смоларица у Србији (приступљено 5.7.2020)

…или да посадимо дрво.

Засади своје Дрво: Пријава за јесењу садницу која ти бесплатно стиже на кућну адресу у Новембру (приступљено 5.7.2020)

Из штампе

И док једни саде дрвеће, градске власти се баш труде да их све посеку. Сада је на удару ни мање ни више него 30 хектара градске шуме у Кошутњаку зарад изградње нових комерцијалних и стамбених објеката. Све можете видети овде:

Београд.рс: Рани јавни увид поводом израде плана детаљне регулације за комплекс „Авала филма”, Градска општина Чукарица (29.6.2020)

Министарство простора је понудило онлине темплејт за примедбу коју можемо да поднесемо до 13. јула Секретаријату за урбанизам у Краљице Марије: http://vodic.iup.org.rs/formular/

Дакле, списак тога шта можемо урадити је: обићи изложбу, јурити пчеле, посадити дрво и писати Министарству простора. И читати Биолошки блог већ следеће недеље.

Може, ако баш мора

Мала матура је прошла, а са њом и комбиновани тест. Утисци су разнолики, али колико сам успео да пропратим углавном ђаци кажу да задаци са овог теста (па тако и из биологије) нису били тешки.

Из штампе

Вечерње новости: Завршено полагање мале матуре: Комбиновани тест био лак, тврде ђаци (19.6.2020)

Мала матура није баш прошла без проблема, иако је уложено много труда да се све то уради. Уосталом, сам политички врх био је укључен.

Политика: Премијерка се лично укључила у пројекат мале матуре (14.6.2020)

Углавном, све је прошло и обично након оваквих ствари (пре свега пандемије) кажемо – било и не поновило се. Да ли?

Нова.рс: Родитељи о наставку онлајн наставе: Само ако баш мора (14.6.2020)

Ево још мало о родитељима.

Политика: Кад родитељи заводе ред у школи (15.6.2020)

Методика

Да бисмо родитеље забавили неким другим стварима и одвукли им пажњу од завођења реда, ево пар текстова са корисним саветима стручњака.

Детињарије: Немојте живети за децу (12.5.2015) & Family.rs: Dr Kevin Leman – 5 konkretnih saveta roditeljima skolaraca (14.6.2020)

Из овог другог текста издвојио сам трећи савет:

Не претерујте са похвалама. Кад дете донесе из школе петицу на контролном, немојте га дизати у звезде, већ реците нешто попут „Ооо, то је баш добро за тебе!“ Тиме му дајете до знања да не учи да би вас учинило срећним, већ да би имало успешан живот.

Са часова

Ја просто морам да хвалим своје колеге и њихове ђаке, без обзира на овај мудри савет, јер раде заиста сјајне ствари.

Ђак Маријане Пауновић направио је друштвену игру која промовише заштиту животне средине, а ђаци Андријане Марковић Јанковић правили су животиње од отпадних материјала како би обележили Међународни дан биодиверзитета. Ту је и живописан пано о рециклажи настао на часовима Барбаре Јовчић.

Следе изузетни цртежи ђака Анђеле Васојевић, песма настала на часу Ирене Николић и модели ДНК које су правили ученици Марте Мајорски.

И представљам вам фото-хербаријум ђака Славице Поповић Бубујук (прва ставка) и презентације које су урадили ученици Славице Гвоздић.

1. Фото-хербаријум
2. Житарице
3. Глобалне последице загађивања животне средине
4. Здрава исхрана
5. Прва помоћ

Прегршт одличних радова ђака наћи ћете на следећем блогу који води колегиница Биљана Ускоковић Брковић.

Биолошке теме: Мапирање и још понешто (27.4.2020)

Корисни материјали

Биљана је уз мапирање додала још понешто, па ћу уз данашње писаније додати и ја још понеке корисне материјале. Ево једне презентације колеге Николе Арсића.

Prilagodjavanje živih bića from Nikola Arsic

Ево и интерактивне слике Маријане Трифуновић Димитријевић.

И за крај, сигурно корисно – календар рада за следећу годину. Додуше, ова још није прошла, али следећа се свакако ближи. Ипак, ближи је наш сусрет следеће недеље и до тада, па покушајте да се одморите.

Полудигитална младост

Да ли сте знали да смо много млађи него што у ствари мислимо?

Занимљивости

Према Светској здравственој организацији, односно њиховом истраживању просечног квалитета здравља и очекиваном трајању живота, у 21. веку имамо нови критеријум који дели људску старост на следећи начин:

• 0-17 година: малолетни
• 18-65 година: млади
• 66-79 година: средњих година
• 80-99 година: старији
• 100+ година: дуговечни старији

Ако не верујете мени, ево је референца. 🙂

Еn.brilio.net: 65 Years old is still young! (20.11.2016)

Са часова

Хајде да видимо шта су млади (наставници) радили са њиховим још млађим ђацима. 🙂

Кристина Јозић је направила читаву књигу од радова својих ђака.

Read.bookcreator.com: Dan planete Zemlje (приступљено 28.5.2020)

Сличан зборник радова видећете и на следећем линку.

Padlet.com: Deca Župe zajedno za našu planetu (приступљено 28.5.2020)

Ученици Весне Милојковић такође су се бавили екологијом, али тако што су правили моделе који приказују загађивање, а Андријане Марковић Јанковић су правили здраве, витаминске коктеле. Толико лепо и освежавајуће изгледају да верујем да би свако од нас радо попио неки од њих.

Ученици Наташе Јановић правили су моделе ћелија и плућа, а ђаци Тијане Пејић Ивановић на свој, дечји и маштовит начин приказали су свет бактерија и вируса.

Ученица Данице Пушковић се бавила системом органа за циркулацију, а ђаци Мирјане Георгијев су правили стрипове на тему постанка и развоја живота на Земљи.

Корисни материјали

Кад већ поменух постанак и развој живота, Оливера Коларић је направила игрицу у којој ђаци могу да обнове основне појмове.

Wordwall.net: Postanak i razvoj života na planeti Zemlji – šesti razred (приступљено 28.5.2020)

Организације и институције

То је да шестаци мало провежбају, а богами мораће да вежбају и осмаци. Њих чека завршни тест и ево шта институције имају да кажу на ту тему.

МПНТРРС: Завршни испит за школску 2019/2020. годину (приступљено 28.5.2020)

Ево нечега и за средњошколце, а у вези са њиховим испитима.

ЗУОВ: Средње стручно образовање: Организација и полагање матурских и завршних испита у јунском испитном року 2020. (26.5.2020)

Из штампе

Ево шта на тему завршних тестова кажу медији, који су често и једини извор информација за нас.

РТС: Шарчевић каже да ће мала матура бити „полудигитална“, како ће то изгледати (26.5.2020)

Пошто и нас биологе, као прегледаче, качи полудигитализација, ево још мало појашњења, овај пут од помоћника министра за основну школу.

Данас: Прегледање тестова на малој матури уз помоћ софтвера (27.5.2020)

Дакле, начин полагања завршног теста се ове године променио. Годинама уназад мења се и клима, па тако и дешавања у нашем природном окружењу. Можда је и следећи чланак опис једне такве промене.

Serbian Times: Klimatske promene? Jato retkih ptica doletelo iz Indije, ružičasti čvorak po prvi put u Šumadiji (27.5.2020)

Предстојећи догађаји

О чворцима и другим птицама имамо и предавање које почиње за мање од сат времена. Кликом на слику добићете детаље.

Пројекти

И док су обичне птице незаштићене, стручњаци чине све да заштите нека подручја од великог значаја за природу. За крај, преносим текст са ФБ странице Природњачког музеја.

Ђердап је прво подручје у Србији номиновано за приступањe UNESCO Глобалној мрежи геопаркова, а његово званично проглашење очекује се током септембра 2020. године.
Поводом обележавања Eвропског дана паркова данас вас водимо управо на ову дестинацију.
Геопарк Ђердап у оснивању налази се у североисточној Србији, а река Дунав природна је и административна граница између Србије и Румуније. Обухвата приобални појас Ђердапске клисуре у средњем току Дунава и његово залеђе – делове планинских масива Кучај и Мироч. Покрива територију од 1.330 км2, укључујући и подручје Националног парка Ђердап, који је основан 1974, просторно га превазилазећи за додатних 692 км2.
Најмаркантнији природни феномен на подручју будућег геопарка је Ђердапска клисура. На свом путу од Голупца до Кладова, Дунав се усеца у ободни део Јужних Карпата, спајајући Панонски басен на западу и Дакијски басен на истоку. Дуж клисуре могу се видети бројни репрезентативни објекти природне и културне баштине. Ђердап је уједно и једно од најбоље проучених подручја Балканског полуострва, које је пленило и дан данас плени пажњу реномираних домаћих и страних геолога, геоморфолога, ботаничара, зоолога, археолога и етнолога.

Природњачки музеј у Београду, заједно са другим институцијама, учествовао је у креирању апликационих докумената за номинацију геопарка Ђердап у УНЕСКО Глобалну мрежу геопаркова.

Александра Маран Стевановић, кустос-саветник Природњачког музеја у Београду

Додатна појашњења јасног упутства

Ја завршио снимање часова за ТВ и још следеће недеље ће таква настава бити емитована. Но, у школама, онлајн настава још увек није готова.

Из штампе

Новости: Онлајн настава завршава се следећег петка, али то није крај другог полугодишта: У јуну у школу по боље оцене (23.5.2020)

Како ће нам изгледати настава, можемо наслутити из правилника који се бави изменама правилника.

ЗУОВ: Измене календара образовно-васпитног рада основне и средње школе (23.5.2020)

Пошто се враћамо у школе, важна је и ова вест:

Спутњик сазнаје: Када ће запослени у школама морати да се тестирају на корону (21.5.2020)

Остало нам је још да разјаснимо како ћемо оцењивати, пошто нам то није било јасно (и поред упутства које смо добили), па смо добили додатне инструкције.

Зелена учионица: Допис школама: Додатно тумачење о оцењивању ученика (20.5.2020)

А онда је стигао додатак додатку. У ствари није, пошто Министарство сматра да је упутство било довољно јасно, али под условом да га читамо са разумевањем. Дакле, драге колеге, све сте ви то погрешно – не треба да га тумачимо како га читамо, већ како га они пишу. Шта ту није јасно? 🙂

Данас: Непотребна додатна усмена испитивања ђака (21.5.2020)

Корисни материјали

Дакле, усмена оцењивања ђака су свакако непотребна, а нама су увек потребни неки иновативни и интересантни материјали како бисмо обогатили онлајн и сваку другу наставу. Ево га најпре један стрип, сликовница можда пре, која објашњава малишанима све битно у вези са короном.

Корона – стрип за децу и младе (приступљено 24.5.2020)

На ову тему се таман наставља прича о имунитету кроз одличан цртани филм и уједно ауторско дело колеге Мирослава Вулића.

Још један његов одличан филм:

Са часова

Заиста импресивно, а импресивни су и радови ђака наших колега биолога. Ученица Ане Аксентијевић направила је презентацију о дивљим животињама (прва ставка), а ученик Радета Перуничића о пореклу и развоју живота (друга ставка). Ученица Јоване Милишић написала је песму о штетности дувана (трећа ставка), а ученици Бранка Анића (четврта ставка) и Александре Стајић Радомировић (пета ставка) правили су фото-хербаријуме.

1. Дивље животиње као кућни љубимци
2. Порекло и развој живота на Земљи
3. Песма
4. Самоникле биљке Србије
5. Фото-хербаријум

Ученици Оливере Коларић правили су поређење колико шећера има у појединим намирницама.

Исту активност имали су и ђаци Жаклине Ђурић. И они су се сјајно снашли са овим задатком.

Ђаци Милене Антонић Тојагић бавили су се темом воде, а ту је и рад ђака Ирене Николић који је заправо духовити задатак о животињама где треба пронаћи погрешно слово.

Конкурси и смотре

Након оволико сјајног рада (приказиваних из чланка у чланак), мислим да неко од наших колега биолога дефинитивно заслужује награду на конкурсу за најбоље, који је покренут и ове године.

Удружење „Живојин Мишић“: Отворен је конкурс за Најбоље едукаторе Србије за 2020. годину (до 1.7.2020)