Тешка стража за малу матуру

Осим овог нашег регуларног, завршено је још једно такмичење под називом „Не прљај, немаш изговор“. Победници ове године су другаци са Новог Београда.

Институције и организације

Поменуто такмичење организује SBB фондација уз подршку Министарства и ЗУОВ-а. Осим победничког, на интернет страни ове фондације можете наћи и архиву свих пројеката који су се такмичили и то може бити сјајан извор идеја за пројектну наставу коју треба да реализујемо у школама.

SBB fondacija: Galerija prijavljenih rešenja (до 10.6.2019)

Са часова

Још један еколошки пројекат можете погледати у следећем филмићу, а пример је доброг рада колегинице Наде Јовановић и њених колега из школе.

Колегиница Јелена Терзин у ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Сомбору бави се врло креативном рециклажом. Међу фотографијама видећете и праве балске хаљине од рециклираног материјала. Сада је време малих матура, па, ко зна, можда то буде нови модни крик међу омладином. 🙂

Ми наставници улажемо велике напоре како бисмо развили свест о очувању животне средине. И то је веома важно јер медији и научно-популарни часописи често обљављују нове узнемиравајуће вести.

Из штампе

Последњи мушки примерак суматранског носорога из Малезије је недавно угинуо. Ово је иначе најмања врста носорога (по димензијама, а сада и по броју).

National Geographic: Last male Sumatran rhino in Malaysia dies (27.5.2019)

Ако се овај тренд немара људи настави, још једна врста је виђена да доживи сличну судбину.

Мондо: Угрожена шкољка, симбол Јадрана (28.1.2019)

У тексту сам поменуо малу матуру, али у контексту прославе. Оно што још очекује мале матуранте је полагање завршног теста, на коме смо ми наставници биологије прегледачи. За крај сам приредио текст који ће нас информисати о новинама које најављује министар Шарчевић гледе овог тестирања.

Мондо: Малу матуру надзираће „тешка стража“ (9.6.2019)

Advertisements

Врана пецарош и друге приче

Иако је 1. јуни, временске прилике у Београду примереније су неком каснијем јесењем периоду. Колико сам видео у временској прогнози, ни сутра ништа боље бити неће, али то није разлог да не обиђемо једну лепу изложбу.

Предстојећи догађаји

Дакле, иако време није баш пролећно, ово годишње доба нас очекује у београдском Природњачком музеју.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Пролећна изложба гљива (за 2.6.2019)

Још један догађај који нас очекује је промоција две нове публикације од значаја за биологе.

Фејсбук догађај – Народна библиотека Србије: Црвена књига фауне Србије – птице и правокрилци (за 7.6.2019)

Занимљивости

Птице свакако заслужују посебну публикацију, а верујем да и једна врана треба да има макар једно поглавље. Погледајте снимак у следећем чланку.

Курир: Невероватно! Снимак вране која „пеца“ запалио интернет: Ево зашто ове птице важе за најпаметније животиње на свету! (ВИДЕО) (3.3.2019)

Ево још једног симпатичног текста, овог пута о другој врсти птице, из јануара ове године:

Блиц: Добрила је птице, али верна као пас: Овај белоглави суп толико је заволео Турке да му не пада на памет да се врати у Србију (29.1.2019)

Прича има и епилог.

BBC: Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude: Plemenita lešinarka opet u svom gnezdu na Uvcu (12.4.2019)

Корисни материјали

Иако је веран као пас, белоглави суп није кућни љубимац. О томе ко јесте идеалан кућни љубимац, наш колега Никола Арсић направио је презентацију.

Остављам вас да листате ову сјајну презентацију, која ће вам, сигурно, добро доћи следеће године у настави, а ми се читамо идуће недеље.

Око природњака, а корњачине сузе

Очекујем да добијем све материјале у вези са овогодишњим републичким такмичењем, па да објавим још један чланак на ту тему. Но, док чекамо, да нам време прође…

Предстојећи догађаји

Наш Жељко Станимировић вазда је активан и вазда нас позива на лепа дешавања. У петак 24. маја отворена је изложба дечјих радова које су прикупили Пријатељи деце Београда. Изложба носи назив „Заштитимо птице у Београду“ и трајаће до овог петка, те још има шансе да је обиђете.

Но, то није једина изложба, упутио нас је Жељко.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Оком природњака“ (за 31.5.2019)

Осим изложби, организује се и трибина. Могуће је да се неки још увек нису опоравили од овонедељне, али ми биолози знамо да сличност није исто што и сродност, те тако ни две трибине не морају припадати истој грани на Дрвету живота, да се поетично и уједно биолошки изразим. 🙂

Fejsbuk događaj – BAZAART: Tribina: „Prosveta u tranziciji društvenih vrednosti“ (за 30.5.2019)

Из штампе

Ми смо увек у некаквим транзицијама, али промене не прате само привреду. Прате и просвету и то осећамо сваке године. Ми основци смо имали велике промене у програму ове године (имаћемо их и наредне три), а исто се дешава и колегама у средњим школама. Но, једна од новина су и посебна одељења при гимназијама за надарене за биологију и хемију. Иако осмаци до скоро нису знали да ће се оваква одељења уопште оформити, интересовање је прилично.

РТВ: Највећа конкуренција за ново одељење хемије и биологије (17.5.2019)

Методика

Јасно је да ће постојати и посебан пријемни испит за таква одељења, али ће се сабирати и са бодовима са завршног теста и онима које називамо „из школе“. Верујем да је већ отпочео процес закључивања оцена осмацима, па ево једног пригодног текста.

Учитељица која не жели да одрасте: Зашто моје дете не може да има све петице? /Мс Јелена Стошић/ (септембар 2015)

Са часова

Много важније од петица је да деца стекну знања, вештине и ваљане ставове, а врло верујем да се то дешава на часовима биологије. Наставници овог предмета су изузетно креативни и не прође чланак без сјајних практичних радова. Овог пута у питању је изложба у школи колегинице Снежане Јовановић. Како нам је рекла имају уметника у школи који реализује њихове идеје.

Овако су обележили Светски дан морских корњача, а да ли сте знали да је недавно (23. мај) био Светски дан (свих) корњача?

Занимљивости

У вези са овим даном и ја имам једну занимљивост и једну интересантну фотографију.

Национална географија: Осмогодишњак помогао да се открије прави разлог зашто корњаче имају оклоп (19.7.2016) & Национална географија: Редак феномен: Лептири пију корњачине сузе (13.9.2015)

Корисни материјали

Још увек смо у свету животиња. Наш стални сарадник пчелар Рајко Борић из Друштва пчелара „Стражилово“ из Сремских Карловаца несебично је поделио са нама литературу о пчеларству. Ту имате и брижљиво сакупљене народне називе великог броја врста биљака које расту код нас.

• Речник корова и медоноса
• Приказ и лексикографија
• Пчеларски и ентомолошки појмови

Остављам вас да листате ову литературу и поздрављам до скорог виђања.

Птица на длану, а апликација на мобилном

Сећате ли се да сам у једном од скоријих издања писао о раду наставника биологије из Крушевца? Е, па, добар рад у том граду не јењава.

Са часова

Као што знате, 5. март је дан када се обележава један значајан еколошки датум – Дан енергетске ефикасности.

Ове лепе слике је приредила колегиница Снежана Јовановић.

Ево како је тај дан обележен у поменутом граду.

Град Крушевац: Дани енергетске ефикасности 2019 – „Играј за енергију“ (6.3.2019)

И у Алексинцу је било лепих активности гледе истог догађаја.

AlPress: U Aleksincu obeležen Svetski dan energetske efikasnosti (5.3.2019)

Управо је овај дан био добар повод да се ђацима каже нешто и о обновљивим изворима енергије. Но, оно што је обновљиво не мора увек да значи и да је еколошки оправдано.

Из штампе

Управо је такав случај са мини хидроелектранама. Следећи текст објашњава и зашто.

Noizz: Kratko i jasno: Sve što nije u redu sa izgradnjom MHE na jednom mestu (26.1.2019)

Ако овај текст није довољан, ево га још један.

Оригинал: Пред нашим очима нестаје 500 река Србије (27.1.2019)

И још један.

Политика: Реке Старе планине морају да наставе да теку! (25.1.2019)

Техничка подршка

Реке морају да наставе да теку, а птице да лете. А да бисте уловили птицу у лету, све што вам је потребно је мобилни телефон. И једна посебна апликација.

Фејсбук заједница: Птице на длану (29.12.2018)

Ја вам желим да вам на длану буде све што вас чини срећним, а на интернету имаћете врло ускоро ново издање Биолошког блога.

Сви смо дело и део природе

Широм Србије, колеге раде заиста сјајне ствари у учионици биологије, али и ван ње. Ево како то изгледа у Крушевцу.

Са часова

Еко камп 2018 „ Откријмо Јастребац“

У организацији ОШ „ Брана Павловић“ Коњух, а под покровитељством Канцеларије за заштиту животне средине Града Крушевца, организован је други по реду Еко камп 2018 „Откријмо Јастребац“ за ученике осамнаест основних школа са територије Града Крушевца у периоду 14.09.-27.10.2018. године на планини Јастребац.

Основна идеја пројекта Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је да нашим најмлађима представимо наше богатство, планину Јастребац. Овогодишњи домаћин и реализатор пројекта је ОШ „Брана Павловић“ Коњух на челу са аутором и координатором пројекта професором биологије Оливером Коларић. Циљ пројекта је мотивисање и активно укључивање ученика узраста од 11-15. године крушевачких основних школа у истраживање биодиверзитета Јастребца на терену, интерактивно – едукативне радионице и научно популарна предавања, а све у циљу подизања еколошке свести очувања унапређења животне средине и биодиверзитета Јастребца. Ученици су имали прилике да открију све тајне Јастребца: биљни и животињски свет, планинске слапове, врсте које живе у планинским потоцима, расадник Србија шуме, како се сакупљају плодови и семена за расадник, културни и историјски значај Јастребца, природно добро „Прокоп“, Ловиште, водећи се основним мотом:

…сви смо дело природе
сви смо и део природе…

Програм је обухватио преко 300 ученика и осамнаест наставника екокординатора из крушевачких школа. Ученици су били смештени на Јастребцу у вили Идили – Хотел Трајал и нису сносили никакве материјалне трошкове о којима се побринуо буџетски фонд Града Крушевца – Канцеларије за заштиту животне средине као и спонзори, пријатељи еко кампа. Један од спонзора и пријатељ Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ је издавачка кућа Бигз, која је својим издањима и едукативним паноима обрадовала основце и омогућила ученицима да наставе своја истраживања у својим школама уз поклон – практикум из природних наука.

Свакодневна пракса показује да је заједнички боравак деце у природи важан у процесу социјализације и развоја личности детета јер деца својим чулима могу да осете природу, упознају флору и фауну, вежбају сналажење у природи, перманентно учећи, тако да овакав начин учења представља најбољу методу за рад. Оваквом пројектном активношћу код ученика се развија истраживачки и тимски дух, међупредметне компетенције, дигитална писменост, логичко и стваралачко мишљење као и мотивација да дају свој допринос заштити животне средине. Током Еко кампа 2018 „Откријмо Јастребац“ ученици су пратили појаве и процесе у планинском екосистему јер временски период еко кампа (септембар и октобар) обухвата смену вегетације и све промене у биодиверзитету које су ученици забележили и приказали кроз мултимедијалне садржаје, паное, литерарне радове, ликовне радове. Радови ученика су били изложени на изложби и приказани на манифестацији Дан климатских промена 05.11.2018. године у Народном позоришту Крушевац и то пред бројном публиком.

Аутор текста: Оливера Коларић, професор биологије

Занимљивости

Дакле, у Крушевцу је била приређена дивна изложба, а ево мале изложбе и на Биолошком блогу која ће вам се, верујем, веома допасти.

Национална географија: Силуете сутона: Нестварне фотографије животиња које ће вас оставити без даха (приступљено 5.3.2019)

Још једна лепа галерија истог часописа:

Национална географија: Зимске радости: Снежна чаролија на животињски начин (приступљено 5.3.2019)

Зима је прошла (надам се), па тако и зимске радости. На улицама више нема снега, али има шта за очистити.

Из штампе

Тако се показало у Новом Саду прошлог месеца.

Мондо: Оволико прљамо: За сат времена 100 џакова ђубрета! (10.2.2019)

Ето разлога више зашто морамо да радимо активности попут ових које су реализовале колеге из Крушевца. Свака част за колеге, а свима нама желим да нам предстојеће активности на такмичењу у суботу прођу што успешније. Срећно, колеге!

Божићни чланак

Кажу да је добро да се на Божић нешто ради, па ето да ја урадим овонедељно издање Биолошког блога.

Са часова

За Божић се не кити јелка, а бадњак не можемо да рачунамо у дрвеће. Ипак, неко дрво за данашњи чланак имамо. Ђаци Славољуба Тоскића из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора направили су модел дрвета живота.

Колико видим, има ту места да се додају врсте како их ђаци буду упознавали.

Наука

Новим научним сазнањима дрво живота се све више увећава и разгранава. Представника које можемо придодати појединим гранама је све више, како научници откривају нове врсте. Новоткривена врста жабе Hyloscirtus hillisi живи на дрвећу Јужне и Средње Америке и била је скривена од очију истраживача пре свега јер јој је боја тела у складу са гранама где се може наћи. Осим занимљиве бронзане боје, ова жаба има још једну изванредну особину: увећану куку налик канџи која се пробија из базе палца. Функција абнормалног привеска је непозната, али истраживачи сумњају да га жаба користи или за одбрану од предатора или у борбама мужјака око женке. Фотографије како ова занимљива жаба изгледа видећете на следећем линку.

IFL Science: Newly Described Tree Frog Has Some Really Freaky Features (3.1.2019)

Док откривамо нове врсте, неке „старе“ смо истребили. То не значи да су сви примерци нестали са лица Земље, али их има толико мало да је њихов нестанак само питање времена. На пример, од северне подврсте белих носорога преостале су само још две женке. Ево галерије неких од врста које су дефинитивно изгубљене током претходне године. Ту су плава ара из Бразила, источни кугуар и вакита, најмањи кит на свету (одрасла јединка достиже до 1,5 метар у дужину).

Више о овој теми можете пронаћи на линку:

IFL Science: In Memoriam: The Species We Lost To Extinction In 2018 (31.12.2018)

Практични савети

Оно где ми наставници можемо да допринесемо очувању врста је да образујемо и освестимо ђаке о том проблему. Часопис „Национална географија“ нам помаже и то тако што објављује готове и креативне припреме за часове екологије и заштите животне средине. За данас сам одабрао једну са темом абиотичких фактора у океану.

National geographic: Ocean Abiotic Factors (приступљено 7.1.2018)

Десно и испод ове припреме имате још неколико, па вас препуштам истраживању погодних материјала за час и поздрављам вас најкасније до идуће недеље.

Први чланак у 2019.

Биолошки блог улази у своју седму годину, надам се успешну као и све претходне. До сада је променио многе формате, како то новинари и ТВ водитељи називају, те је ред да са новом годином добије и нови изглед. Овај пут сам се одлучио да буде малко уређенији. Вести ће бити распоређене по областима, за које верујем да ће бити мање-више сталне рубрике. Тако да ћете из свих за наставу биологије значајних области остварити своје право да знате све. 🙂

Из штампе

Ми наставници смо још у септембру прошле године указали Српском биолошком друштву на проблем са такмичењем у 5. разреду. И, убрзо након тога, дакле, сад у неко ово идеално време, кад смо сви на пар дана празнично слободни, СБД још увек размишља како ће се званично огласити. Но, ту су неуморни медији да, попут ензима, убрзају ствар. 🙂

Данас: Реформа укида школско такмичење? (5.1.2019)

Цитирао бих др Душка Благојевића, председника Управног одбора СБД-а:

…проблем је у томе што је концепт такмичења превазиђен и то захтева реорганизацију, мора да буде промењен смисао такмичења…

Да, свакако треба. Досадашња такмичења су превазиђена, а како ће убудуће изгледати, видећемо. Можда би могао да буде од помоћи појмовник?

Институције и организације

Појмовник за сада постоји само за пчеларе. Сарадник Биолошког блога пчелар Рајко Борић послао је линкове на којима можемо пронаћи пчеларско-ентомолошки појмовник, како га је назвао и научити много о овој веома важној грани пољопривреде. Верујем да ће колеге које предају петацима овде наћи занимљиве информације о медоносном биљу и значају пчела за човека.

Пчела.рс: Пчеларски појмовник (приступљено 5.1.2019)

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 5.1.2019)

Нису само пчелари вредни. Вредни су и запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“. Заправо, у великом су послу, а како би сачували чувени Панчићев хербаријум. Више о томе:

Фејсбук албум – Ботаничка башта „Јевремовац“: Конзервација Панчићеве збирке (око 27.12.2018)

Техничка подршка

И док су сви вредни, ми одмарамо до среде. Празници нам још увек трају, а сва је прилика да најмлађи још увек нису завршили са петардама. Очекујем да ће „прашити“ на Бадње вече и, вероватно, за Божић. И очекујем да се ретко ко радује том праскању. Посебно не они који имају кућне љубимце. Но, спас, као и увек, нуди модерна технологија.

Мондо: У овој кућици љубимци могу у миру дочекати петарде (21.12.2018)

У сваком случају, желим вам да лепо проведете ове празничне дане како бисте пуни елана кренули у нове радне победе. Уживајте. 🙂