Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „зоологија“

Наука кроз приче

Да ли знате шта је грађанска наука? Ако знате, време је да учествујете у њој, а ако не знате, време је да сазнате и учествујете у њој. 🙂

bio04 naukaНаука

Мирко Ђорђевић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ нам је и прошле године представио пројекат и то се показало као успешна промоција. Најбоље узорке и највећи број њих добијали су управо од наставника биологије и њихових ученика из места у унутрашњости. Примера ради, проф. биологије Тамара Ђурић из Пожаревца је са ученицима послала жишке са више од 30 локалитета из источне Србије, док је проф. биологије Марија Атанасковић из Шапца прикупила са ученицима жишке са скоро 20 локација из западне Србије, што можете испратити на линку: http://www.opasuljise.rs/en/map/

Ове године настављају са пројектом уз подршку ЦПН-а и поново нам пишу са молбом наставницима да се укључе са ученицима у њихов пројекат. Посебно су им интересантни наставници из Војводине, пошто из тих крајева имају најмањи број узорака. Наставници могу сазнати и мејл и контакт телефон за додатне информације на ФБ групи за наставнике биологије.

Неке детаље о пројекту можете прочитати и у тексту „Наука кроз приче“.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Једна кратка прича и уједно смешна, стиже нам из једног музеја у Вашингтону. Погледајте.

У нашем природњачком музеју нема оваквих непријатних изненађења, напротив. Бирају се врло лепе теме и корисне за наше ђаке. Преносим део објаве са ФБ природњачког музеја.

На лак и забаван начин сазнајте како се поједине врсте на врло необичан и јединствен начин прилагођавају условима живота. Тајне о деветопојасном оклопнику, корморану, и рамонди откриће Вам наша колегиница Драгана Вучићевић, кустос.

Дакле, предвиђена је радионица сутра, 30. септембра 2021. у 12 часова у згради Природњачког музеја, Његошева 51. Пријавите се телефоном: 011 3442 265 или мејлом: draganav@nhmbeo.rs

Још један догађај, овај пут за ђаке из Сомбора:

Пошто је наша колегиница Ена Хорват баш вредна, ево још мало догађања у наредном периоду.

Занимљивости

У Сомбору фестивал, а у Европи је Амазон. Како сад то, одговара следећи текст.

Блиц: „Европски Амазон“ Екосистем Мура-Драва-Дунав постаје највеће заштићено речно подручје у Европи (12.9.2021)

Са часова

Екосистемима су се бавили и ђаци Наташе Ранђеловић и правили сјајне моделе. Ђаци њене имењакиње Наташе Јановић правили су моделе од природних материјала, а моделима микросвета бавили су се ђаци Оливере Коларић. Уживајте у овим сјајним радовима, а ми се видимо следеће недеље.

Прича о нама

Природњачки музеј има једну причу за нас, а богами и лепо предавање.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Најпре прича…

Изложбом „Прича о нама“ Природњачки музеј у Београду обележава 125 година рада (14.12.2020)

…а онда и предавање.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Када већ говоримо о водоземцима, ево једног гифа који лепо описује метаморфозу жаба.

Још увек смо у свету кичмењака, али овога пута су актери птице. Оне су научиле да ако донесу одбачени затварач за флаше добиће храну. И постале су чистачи околине. Погледајте у филмићу.

bio04 aktivizamАктивитам

И птице су схватиле, али питање је када ћемо ми? Сви већ знамо да су водоземци веома угрожени, а ни друге групе животиња нису боље прошле, укључујући и људску. Да, дошли смо до тога да нам је због загађења и здравље угрожено, па нека решења морају да се нађу. Отуда и следећа петиција чији потписници можете бити и ви.

Крени – промени: Решење за загађење (приступљено: 20.12.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Борба наставника за здравију животну средину одвија се непрекидно, а пре свега кроз едукацију младих на часовима.

Паное о глобалним променама радили су ђаци Гордане Владић. Ђаци Марте Мајорски уче како треба поштовати нашу планету. Ђаци Весне Миленовић бавили су се очувањем морског екосистема.

Ђаци Милене Антонић Тојагић су правили моделе ћелије и њених делова, а ученици Наташе Јановић искористили су шишарке да би правили уметничка дела. Ђаци Весне Стојановић су се бавили таксономијом.

Прекрасним дечјим радовима и завршавам за данас.

Постаните едукатор

Данас имам баш много најава за разноврсне активности. Да почнемо од једног конкурса.

Конкурси и смотре

Дакле, конкурс је за то да постанете едукатор светски познате организације.

WWF: Konkurs: Postanite WWF edukator/ka na temu klimatskih promena (пријаве до 14.10.2020)

Међутим, то није све, дешавања има још у разним градовима.

Предстојећи догађаји

У Сомбору за ђаке организују се бесплатне едукативне радионице.

Природњачки музеј је организовао изложбу у Обреновцу. Пошто није дозвољено делити видео, кликните на корњачу, па ће вас одвести на Јутјуб снимак где ћете видети детаље.

У Вршцу сутра и прекосутра организују се предавања. Сутра су, према распореду, птице.

Наука

Када смо већ код птица, код нас је откривена нова врста. Кликом на слику добићете и објашњење.

Са часова

Готово сви догађаји посвећени су зоологији, па да не запоставимо биљке, али и њихове делове. Ђаци Виолете Јововић су направили занимљив ботанички експеримент, а ученици Весне Тошић су се показали вешти не само у микроскопирању, већ и у изради микроскопских препарата. Наставнице Александра Арсенијевић и Љубинка Мандић заједничким снагама су одржале радионицу на којој су ђаци правили моделе ћелија.

И за крај, једна презентација ђака Драгане Адамовић.

Грађа живих бића – спољашња и унутрашња

Делфини зависници

Да вам пишем о ситуацији у школама, тешко да бих могао било шта што вам већ није познато. О корони, богами, много тога још увек није познато.

Занимљивости

Оно што јесте познато и што би било корисно знати је како разликовати ову болест од алергије на амброзију, која, као што знамо, цвета све до краја септембра.

Н1: Како разликовати алергију од короне у доба амброзије (17.8.2020)

Следећа вест делује утешно за оне који имају домаће љубимце који воле да мјаучу.

Ужице – Огласна табла: Чувени српски вирусолог тврди: Нико ко има мачке није оболео од короне (11.9.2020)

Вест сигурно није научна, али следећа јесте, мада није у вези са короном.

Наука

Ово откриће научника ће вас изненадити. Наиме, људи нису једини који могу да постану уживаоци дроге. То се дешава и делфинима. Наиме, они намерно иритирају рибу фугу која ствара веома моћан отров тетродотоксин. У малим дозама овај отров ће на делфине имати учинак попут хероина на људе. Када јато делфина „узме своју дозу“, пуштају фугу да отплива својим путем.

Предстојећи догађаји

Биологија заиста уме да нас изненади и забави, а то је негде мисија и Дечјег научног клуба који води Ена Хорват.

Са часова

Сигуран сам да у овом научном клубу децу очекују креативне и занимљиве радионице, али таквих активности има и на часовима широм Србије.

Ђаци Дијане Јегиновић Кујунџић правили су постере са еколошким порукама, а ученици Данијеле Савић направили су инсталацију (како то уметници зову) са циљем да нам приближе здраву исхрану. Ученици Љиљане Лазић Филиповић направили су модел екосистема, рекао бих саване.

Ђаци Љиљане Лалић правили су постере и пирамиде који промовишу здраве стилове живота, а Леле Недељковић постер о рециклажи. Ученици Снежане Мицковић Петруновић су имали врло интересантан задатак – да пронађу жива бића у супермаркету. Шта рећи осим да је веома креативно и лепо. Остављам вас да разгледате галерију, а ми се видимо ускоро.

 

Видре пред судом

Хајде да једном кренем и распевано. Музика ће вам зазвучати познато, али је текст написала (и отпевала) учитељица Сања Максимовић.

bio04 zabavaЗабава

 

Верујем да би ђаци много тога мобли да науче кроз овако обрађене хитове. Тако можемо музику употребити за учење, а и друге врсте уметности могу и те како имати везе са биологијом. Шкотски скулптор Енди (Andy Goldsworthy) користио је објекте из природе, попут листова, семена и гранчица да би направио заиста задивљујућу галерију. Можете је видети овде:

Educate inspire change: Man Arranges Leaves, Sticks, And Stones To Create Magical Land Artworks (29.10.2016)

Порука Ендијевог рада, према неким мишљењима, еколошке је природе и подсећа нас да је животна средина врло крхка.

bio04 iz štampeИз штампе

У ствари, природа је много крхкија него што смо мислили, изгледа.

б92: Африка се цепа на два дела, и то много брже него што смо мислили (21.3.2018)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

_nuagubf8Ra1t26my0o1_500 (Small)А цепају се и наставници, вазда су то и радили. И овај пут имамо два табора, а један је за нужно зло (читај онлајн наставу), а други против ње (онлајн наставе, дакако). О томе и о још неким темама, две сјајне блогерке и уједно колегинице.

Клотрфкет: Пуна школа врата, ниоткуда ђака (24.7.2020)

Дневник једне учитељице: Одговор родитељима који не желе он лајн наставу (25.7.2020)

bio04 naukaНаука

Дакле, поставља се питање колико је разумно слати децу у школу у оваквим условима, а није да не очекујемо још лошије од септембра. Ситуацију додатно отежава то што у мору информација ми јако мало знамо о вирусу који нас је напао. Много се и дезинформација може чути, па и та да имунитет након прележане короне нестаје. О томе један изузетно добар текст.

Жељков викс сајт: Ковид-19 и имунитет – размишљање једног обичног српског биолога (22.7.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Тешко да је аутор тек обичан биолог, када тако пише. И тешко да су наставници биологије обични с обзиром на то какав рад можемо да видимо, а видимо га сваке недеље у овој рубрици.

Ученици Весне Милојковић су успели да изолују ДНК и да виде како нити ове супстанце заиста изгледају. Ученици Тамаре Микић правили су дрвеће живота, а Снежане Скендерије Булић моделе плућа.

Постери ђака Бранкице Анђелковић говоре о сиди, а ђаци Андријане Марковић Јанковић бавили су се пирамидама здраве исхране. Ђаци Милене Зетовић направили су модел једног травног екосистема, на свој, дечји начин.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Сигуран сам да децу наставници биологије врло квалитетно едукују. Међутим, едукација је изгледа неопходна и старијима, пре свега због већ поменутих дезинформација. Отуда и писмо које стиже из Природњачког музеја у Београду, којим и завршавам за данас.

Овавештење у вези са обољењем COVID-19
Током претходних неколико дана у многим домаћим медијима, на порталима и друштвеним мрежама појавила се застрашујућа вест о 93.000 јединки „видре“ на фарми у Шпанији, у једном селу у покрајини Арагон, од којих је већина заражена SARS-CoV-2 вирусом. Пошто тако представљају потенцијалне векторе болести COVID-19, наложено је њихово уништавање. Ова вест је у медијима потпуно погрешно интерпретирана и недовољно објашњена, због погрешног превода изворног текста. У том контексту Природњачки музеј у Београду има обавезу да разјасни ситуацију и спречи ширење погрешних стручних информација.
Приликом преузимања и превода изворног текста, преводиоцу се поткрала кључна грешка у преводу са енглеског језика имена заражене животињске врсте, јер се уопште не ради о видри (лат. Lutra lutra), већ о тзв. америчкој видрици, познатијој код нас као нерц или визон (лат. Neovison vison), а на енглеском језику American Mink. Име видре на енглеском језику је Eurasian Otter или само Otter.
Нерц је врста мале звери из породице куна (лат. Mustelidae) која је аутохтона у Северној Америци. Она се због цењеног крзна широм света одгаја на фармама животиња ради размножавања и коришћења њиховог крзна. Заједно са другим животињама које се фармски одгајају ради коришћења крзна, нерчеви се сврставају у тзв. „крзнашице“. Статус аутохтоних популација ове врсте у дивљини је повољaн и стабилан, а врста је ван својег аутохтоног ареала проглашена изразито инвазивном врстом, чија појава није добродошла с аспекта заштите природе. У Европи је нерц успео да се насели и устали своје присуство најпре у земљама Феноскандије и балтичким земљама, а у осталом делу Европе се среће ређе и у мањем броју. Код нас је први и последњи пут званично забележена једна јединка 1974. године у околини Панчева. Претпоставља се да је одбегла с фарме која је некада постојала у Панчевачком риту, а тај једини доказни примерак се чува у нашем музеју. Нерчеви у заробљеништву представљају полудоместификоване јединке које су подвргнуте вештачкој селекцији ради добијања различите боје и богатијег крзна и оне се гаје на фармама управо ради коришћења њиховог крзна у индустрији одеће и одевних предмета.
Евроазијска видра (Lutra lutra), која је у домаћим медијима апострофирана уместо америчког нерца, не гаји се на таквим фармама. Њен статус у природи није повољан, већ је популација у опадању, а врста је на глобалном нивоу сврстана у категорију скоро угрожених, чије се стање оцењује као погоршавајуће, јер им опада бројност и смањује се величина ареала. У Србији је проглашена за строго заштићену врсту, а иако је популациони тренд већ извесно време стабилан, сврстана је у категорију рањивих и осетљивих врста.
С друге стране, а што није разјашњено ни у преводу нити у пренесеном тексту из других медија, је да су се нерчеви у Шпанији (које комерцијално узгајају на фармама, у тесним кавезима, и жртвују ради коришћења крзна), као и раније неки примерци нерчева на фармама у Данској и Холандији, вероватно заразили вирусом који изазива COVID-19, управо од људи који су радили на фармама и манипулисали њима. Епидемиолошкиња Светске здравствене организације Марија ван Керков изјавила је да се сматра да је дошло до узајамног заражавања људи и нерчева, те да се истражује какву улогу нерчеви могу имати у преношењу вируса.
Иако је изворни текст био илустрован фотографијом нерчева у кавезима која описује о којој се врсти ради и у којим условима живе, српски медији су овај преведени, пренесени и битно модификовани текст илустровали фотографијама наше евроазијске видре у природним условима, које су биле доступне на интернету. Тим путем је наша јавност нехотице обманута, а видрама из слободне природе је нанета штета, јер су означене као потенцијална опасност по здравље људи, што није истина.

110227165_3095119387274912_2934275879913196357_n
Дивље животиње које живе слободно у природи, за разлику од оних потпуно или делимично доместификованих, имају веома мале могућности да буду заражене вирусом који хара људском популацијом, а такође, постоје веома мале шансе да, уколико су ипак некако постале носиоци вируса, да њега и пренесу на људе.
Природњачки музеј апелује на медије, новинаре и преводиоце да савесно раде свој посао и да не доводе у заблуду јавност која је постала посебно осетљива на сваку нову вест о узроцима, току и последицама актуелне пандемије. Такође, као што важи и за човека, стављање сваке друге органске јединке, популације, врсте или групе врста на „оптуженичку клупу“, а без проверених и научно заснованих података, може бити погубно по њен статус заштите и опстанак у природи.
Један од изворних текстова који садржи праве информације и илустрацију: https://www.bbc.com/news/world-europe-53439263.
Природњачки музеј очекује да медији који су нехотице објавили и пренели неистините информације, објаве овај деманти.

Успаване пчеле

Битка за Кошутњак и даље траје.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Све информације о овој борби за природу можете прочитати овде:

Фејсбук страна: Битка за Кошутњак (приступљено 18.7.2020)

_1286202264832230_4955096269298700938_nТреба нагласити и да су: Институт за биолошка истраживања, Биолошки факултет, Шумарски факултет и Факултет спорта и физичког васпитања послали допис Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове са негативним мишљењем за предложену пренамену. Свака част за наше факултетске професоре и научне раднике, а надамо се да ће све то допринети да се Кошутњак очува онакав какав јесте. Свакако у овим временима није лако сачувати природне пределе, али помака има – макар када је Ђердап у питању.

Недељник: УНЕСКО уписао Ђердап на Светску листу геопаркова (13.7.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

И док у Србији постоји намера да се зелени делови претворе у бетонске урбане, у Бечу је сасвим обрнут случај – бетонски делови се озелењавају.

Курир: Фасаде као природни клима уређаји: Беч издвојио милион евра за озелењавање зграда до 2023. године! (16.7.2020)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

У зеленилу које покрива фасаде могу се наћи и ситнији примерци животиња, посебно инсеката. Видећемо колико ће мештанима Беча ове нове комшије бити занимљиве, али мени су фасцинантни. Посебно две врсте које су ме забезекнуле, а о којима сам научио на овој Фејсбук страни.

109564743_4166010236772614_3444707327171394455_n

Ово што видите на слици нису три инсекта. То је један инсект врсте Goniurellia tridens која има шаре на крилима у облику инсеката!

108203734_977146022737191_8482820422600112747_n

Пчеле врсте Diadasia diminuta воле да спавају у цвету и то у пару и то изгледа овако. 🙂 Цео текст о томе имате на:

Bored Panda: Turns Out, There’s A Bee Species That Sleep In Flowers And It’s As Cute As It Sounds (пре годину дана)

bio04 sa časovaСа часова

И док пчеле спавају, наше колеге су неуморне у осмишљавају креативних идеја, а њихови ђаци у маштовитој реализацији тих идеја.

Ђак Весне Јуришић Тодоровић бавио се израдом Веновог дијаграма са различитим екосистемима, Александре Лукић је био у поетском расположењу, а ђаци из Добановаца Јасне Бранковић уочавали су варијабилност у својој околини.

Ђаци Бранкице Анђелковић послали су нам неколико еколошких порука, а ђаци Жаклине Ђурић правили су пирамиде здраве исхране. Ученици Жељке Симић су на цртежима стрип јунака направили разлику између урођених и стечених особина.

И за крај, презентација ђака Гордане Владић. Разгледајте и уживајте.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Битка за Кошутњак

Поред свих лоших ствари које су нас задесиле, једна од њих је и најновија одлука да се парк Кошутњак урбанизује.

bio04 iz štampeИз штампе

16800_10152836156531983_1682170779563922484_n (Small)Да би било јасно шта се спрема Кошутњаку, најпре треба да се информишемо.

Политика: Протест због планиране сече у Кошутњаку (10.7.2020)

Људи су се организовали и решили да не дају овај део природе. О томе све информације имате на следећој Фејсбук страни:

Фејсбук страна: Битка за Кошутњак (приступљено 12.7.2020)

bio04 metodikaМетодика

На овај начин се бије битка за Кошутњак и навијам да буде добијена, а ево како се бије битка за знање.

Студентски живот: Учити мање, али учити боље (приступљено 12.7.2020)

Некад је мање више, рекао бих. А ево шта би рекла колегиница Рита (има титл).

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Кад смо већ код гледања филмића, ево једног из морских дубина.

Јесте риба у питању, али море ипак није… Нема везе, сад идемо у море (виртуелно, кад већ не можемо реално).

Курир: Океан и даље препун тајни: На самом дну откривене многе нове врсте, никада нисте видели ништа слично (6.7.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Никаква тајна није да наставници биологије и њихови ђаци праве фантастичне радове.

Ученици Јасне Бранковић правили су загонетке где је потребно пронаћи погрешно слово или слова. Ђак Биљане Антоковић упозорава на штетност дувана, а ученици Весне Миленовић правили су пирамиде исхране.

Ђаци Маријане Пауновић бавили су се здравом исхраном (и не само бавили, већ применили), а Бранке Настасијевић су одлучили да не одбацују истрошене предмете и повећају ђубре него да их искористе на нове и оригиналне начине.

Следе још две презентације за крај. Једна приказује фото-хербаријум ђака Зоре Миличевић, а друга је презентација ђака Душице Александров. Уживајте у разгледању, а ми се видимо следеће недеље.

  1. Фото-хербаријум
  2. Значај животиња за човекa

Појурите пчелу и посадите дрво

Какво је време дошло, мораћемо да прибегавамо новим видовима наставе.

bio04 metodikaМетодика

Наиме, од септембра нас очекује слична настава као у другом полугодишту ове школске године.

РТВ: Ђаци од септембра поново пред екраном? (30.6.2020)

_nyyfkrI6OW1qblqseo1_500Помиње се и комбиновани модел учења. Шта је то заправо, открива нам следећи новински наслов.

Курир: Ђаке у Србији чека школска година на какву нису навикли: Шта подразумева и како ће изгледати комбиновани модел учење? (5.7.2020)

Можда је ипак боље да уведемо интегративну наставу? Аутор следећег текста тврди да је буквално савршена.

Зелена учионица: Зашто је интегративна настава један од најсавршенијих облика наставе (29.6.2020)

Некоме ће се учинити да је ово вид мултидисциплинарне наставе. Но, да не брзам са терминима, пошто мулти није исто што и интер, а то опет није исто што и интра. И да не стојите добро са енглеским, довољно је да погледате кружиће који илуструју сваки од ових приступа.

Alexander Refsum Jensenius: Disciplinarities: intra, cross, multi, inter, trans (12.3.2012)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Каква год настава била, јасно је да ће се добрим делом (ако не и у потпуности) одвијати онлајн. Зато су нам значајни материјали које на тај начин можемо користити. Одличан материјал вазда прави сјајни Никола Арсић.

bio04 sa časovaСа часова

Не сумњам ја да ће се наставници биологије снаћи ма каква год да је врста наставе у питању, а о томе сведочи стална рубрика која промовише добру праксу.

Ученици Теодоре Ристановић правили су дрвеће живота (једно личи на хоботницу и заиста је маштовито), а ученици Снежане Мицковић Петруновић моделе ћелија. Ђаци Славице Јовановић приказали су све ситуације у којима треба прати руке.

Ђаци Сање Томашевић правили су пирамиду правилне исхране, а њене имењакиње Сање Милошевић фотохербаријум. Остали радови у галерији су од ученика Маријане Марковић.

И за крај овог блока две презентације ђака Мирјане Георгијев чија је тема настанак живота на Земљи.

bio04 naukaНаука

Живот је, дакле, настао и сада, много милиона година касније, има проблем са којим се сви боримо. Корона не јењава и научници траже решења како да је победимо. Један од њих су и најновији тестови о којима говори следећи инфографик који нам је уступила Александра Равас. Кликом на слику постаће већа.

testovinanatitela

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Није баш ни да је живот стао, тако да имамо неколико догађаја у којима можемо учествовати. Преносим вам објаву Природњачког музеја.

106442092_3039646789488839_8659393737077998541_oДраги пријатељи, најављујемо скорашње отварање наше нове изложбе „Зов даљине – сеобе у царству животиња“
аутора др Далиборке Станковић, у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану.
Изложба „Зов даљине – сеобе у царству животиња“ објашњава феномен сеоба (миграција) животиња на Планети. Посетиоци ће имати прилику да сазнају какву улогу имају сеобе у животном циклусу, не само птица, као најпокретљивијих организама, већ и других животиња као што су: инсекти, слепи мишеви, гмизавци, рибе и неки копнени сисари за које је мало познато да имају селидбене активности. Да ли је сеоба подухват вредан дивљења и које све опасности вребају на том путу? Где зимују наше роде, а куда све лете слепи мишеви?
На фотографији: јато ждралова, фото: Милан Пауновић.

bio04 projektiПројекти

Дакле, можемо обићи изложбу, али и посматрати пчеле…

Центар за биологију пчела, Биолошки факултет у Београду: Грађани у акцији! Азијска пчела смоларица у Србији (приступљено 5.7.2020)

…или да посадимо дрво.

Засади своје Дрво: Пријава за јесењу садницу која ти бесплатно стиже на кућну адресу у Новембру (приступљено 5.7.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

И док једни саде дрвеће, градске власти се баш труде да их све посеку. Сада је на удару ни мање ни више него 30 хектара градске шуме у Кошутњаку зарад изградње нових комерцијалних и стамбених објеката. 1003915_465117146929762_318008882_nСве можете видети овде:

Београд.рс: Рани јавни увид поводом израде плана детаљне регулације за комплекс „Авала филма”, Градска општина Чукарица (29.6.2020)

Министарство простора је понудило онлине темплејт за примедбу коју можемо да поднесемо до 13. јула Секретаријату за урбанизам у Краљице Марије: http://vodic.iup.org.rs/formular/

Дакле, списак тога шта можемо урадити је: обићи изложбу, јурити пчеле, посадити дрво и писати Министарству простора. И читати Биолошки блог већ следеће недеље.

Отворене летње школе

Одмах на почетку да дам нови, мало коригован распоред за предавања на РТС-у.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Распоред сам морао да коригујем у седмом разреду јер сам добио још један час због радне суботе.

Untitled

Иначе, према информацијама које имам, радне суботе ће бити 9. и 23. мај. Верујем да ће вам и ова информација значити.

bio04 zabavaЗабава

Но, како је кренуло, можда добијем и замену, пише Њуз.нет. 🙂

Појачање: Жељко Митровић од понедељка предаје биологију и физику на РТС-у (27.4.2020)

Углавном, уз Жељка или мене, онлајн настава се завршава до 1. јуна, а онда ћемо се вратити у школе. Не баш сви, додуше.

bio04 iz štampeИз штампе

Ево како је то замишљено.

Зелена учионица: Школе ће бити отворене у јуну: У клупама ће бити само одређени ђаци (28.4.2020)

Тиме смо решили другу дилему. _1859303617426950_4759313944290525184_nПрва је решена још раније, а била је у вези са тим како ћемо оцењивати.

Кутак.нет: Нови начин оцењивања: Ево како ће се закључивати оцене после онлајн наставе (25.4.2020)

У вези са овом темом, увек добро дође савет више.

Данас: Оцењивањем подстицати учење (28.4.2020)

Оно у шта сам потпуно сигуран је да наставници биологије широм Србије подстичу ђаке на учење – не знам колико оцењивањем, али свакако одличним методама рада. О томе сведочи редовна и увек предивним радовима затрпана следећа рубрика.

bio04 sa časovaСа часова

Ђаци наставнице Силвије Јовичић бавили су се фарбањем јаја на биолошки начин, а Јасне Бранковић и Јадранке Милосављевић направили су сјајне постере. Јаснин ђак еколошки, а Јадранкин у вези са актуелном ситуацијом и здрављем.

Ево га и фото-хербаријум ђака Иване Стојковић. У питању су дечје аутентичне фотографије.

Има још фото-хербаријума. Ове су направили ђак колегинице Ане Остојић, али и једна девојчица из Крагујевца која ми је послала свој рад како би се похвалила. И има зашто, јер је направила сјајан хербаријум.

Колегиница Зока Станковић увек има неке интересантне идеје које спроводи на часу (и на даљину и на близину) и ево неких од њих. Једна је и игра погоди ко сам, где ђак треба да састави целу слику животиње из делова. Моделе ДНК су правили ђаци Жељке Симић.

Следе још радови ђака Иване Дамњановић, а ту је и рад који приказује како је петакиња наставнице Весне Миленовић видела ћелију.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Ето како је ученица наше Весне видела ћелију, а оно што никако не можемо видети су ноге код змије. Зато можемо видети једно интересантно предавање на ту тему. Кликом на слику видећете детаље о том догађају.

94864740_2818280661554940_1981392482365079552_o

Магија у рукама, пчеле у опасности

Овога пута почињем једном сликом коју је насликала ученица Мирјане Стојичић.

Мирјана Стојичић

Надам се да ће тако и бити и да ће Земља победити. Иначе, наша борбена планета данас слави рођендан.

bio04 vazni datumiВажни датуми

Данас је Дан планете Земље и посвећен је пчелама. Још пре пет година смо могли да прочитамо да су пчеле угрожене. Мирјана Стојичић8Угрожавају их монокултуре, инсектициди, али и антибиотици којима их лече иноземни пчелари. Више о томе у тексту који сам одабрао за почетак.

The Ecologist: Bee collapse is the result of their enslavement in industrial monocultures (2.5.2015)

Процене су да пчеле опрашују од (најмање) једне до целих две трећине наших усева. Без њих, научници кажу, живот би нам био немогућ. Живот нам је већ сада значајно отежан због свих ових дешавања, а и ту можда има наше кривице.

bio04 naukaНаука

Наиме, научници верују да смо ову пандемију изазвали нашим немаром.

Н1: Нови докази о повезаности пандемије са уништавањем природних станишта животиња (14.4.2020)

Иако није научни извор у питању, мени заиста изгледа да овакав закључак пије воду, што бисмо рекли. А то би рекла и једна девојчица која је написала рад какав би сваки наставник пожелео да добије од свог ђака.

Суботица.ком: „Чујте људи“ из пера Уне Божић из Новог Жедника (7.4.2020)

JS111918Cartoon-Medium1Уна је увидела колико смо немарни према природи и до чега смо себе довели – до кућног притвора. И док смо ми ту где смо, природа се полагано враћа на своја стара станишта. 🙂

Курир: Рајске плаже окупирали крокодили: Како нема туриста због короне, догађају се велике промене (16.4.2020)

Дакле, потребно је да се што пре освестимо. И као врста и као наставници. Што као наставници?

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

На ово питање одговориће вам наш колега Душан Благојевић.

Научи ме: Наставници, освестите се! (или: Настава и вирус корона у пет тачака) (15.4.2020)

Један наставник је више него свестан свог позива. Ево његовог интересантног примера.

Зелена учионица: Наставник дошао испред куће своје ученице да јој покаже задатак (6.4.2020)

bio04 konkursi i smotreКонкурси и смотре

_no71jtKEVw1qz6f9yo7_540Ето једног свесног и светлог примера, а људи који раде у Заводу верују да их има још међу нашим наставницима. Отуда је и потекла идеја за конкурс.

ЗУОВ: Наградни конкурс за избор најбољих примера наставе на даљину: Магија је у рукама наставника (до 31.5.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Веома се надам да ће на овом конкурсу учествовати наставници биологије јер и на даљину и на близину раде фантастичне ствари.

Ученици Весне Милојковић су имали задатак да ураме своју омиљену, али угрожену врсту, а Иване Стојковић да дизајнирају насловну страну црвене књиге. Ево како је то испало добро.

Ђак Душице Ристовић је направио цртеж ћелије као стрип, а ученици Марте Мајорски су правили трофичке пирамиде.

Ђак Александре Лукић направио је прави уметнички модел сунђера, Весне Миленовић моделе ДНК, а Видице Штетин веома интересантне еколошке постере.

И да се и ја похвалим, не замерите јер стварно ретко то радим, следећи рад ми је послала Невена Карлић Добановачки, мајка мог дигиталног ђака из Новог Сада.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Верујем да сте бацили поглед на ове дивне радове, а сутра имате прилику да баците и урбани поглед. Кликом на слику која следи добићете још детаљнији поглед.

93860126_2800120653370941_4557164689959682048_o

А ми ћемо бацати погледе, односно гледаћемо се на истом месту идуће недеље. До тада гледаћемо се на ТВ-у. И да не заборавим, ево и шта ћете гледати. Надам се да ће вам овај програм бити од помоћи.

М

Облак ознака