Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „зоологија“

Хербаризована изложба и домаћинске ласте

Нисам сигуран да је по новом плану и програму домаћинство предвиђено као изборни предмет, али ћемо се ми домаћинством свеједно бавити. У ствари, нећемо ми него Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале“ (до 17.6.2018)

Поменуто Друштво је израдило сјајан постер и то наново о ластама.

А лепе постере, односно паное, направили су ђаци колегинице Весне Миленовић, а у вези са националним парковима диљем света.

Весна има још лепих идеја, па је тако у својој школи организовала изложбу хербаризованог биља. Ова поставка радова као у каквом музеју показала је малим петацима да је њихов труд довољно вредан да се прикаже и да му се да на значају.

Изложба у (правом) Музеју науке и технике, под називом „Од ћелије до домена“ завршена је 3. јула. За оне који нису успели да је обиђу, фотографије аутора Милоша Јуришића дочараће како је све то изгледало. Фотографије припадају Документационом центру Музеја науке и технике у Београду.

То је био омаж старим врстама, а ево једне вести и о новим – макар на подручју Србије.

Национална географија: На обронцима Старе планине откривена нова врста биљке (4.6.2018)

У Јапану откривена је нова врста воденог медведа.

Једна од разлика између новопронађене врсте и других, до сада познатих, у томе је што су виђени представници оба пола. Код других врста налажене су углавном само женке. Друга разлика је што једу алге, док су друге врсте карниворе.

И кад поменух алге, ево једне која је необична по томе што иако нарасте до 5 цм, састоји се од једне једине ћелије. На латинском је зову Valonia ventricosa, а на енглеском говорном подручју и мехурић алга и морнарево око. Слика ће вам најбоље објаснити разлог за овакво име. 🙂

Ова алга није нова врста, али лепо илуструје да и о старим врстама можемо да научимо штошта новог. Оно што нас још новога очекује је нови закон.

Н1: Триван: Србија ће се мењати уз Закон о климатским променама (23.5.2018)

И доста са новинама данас, а читамо се следеће недеље где ћу опет представити неке нове и старе вести. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Вабили смо ласте да нам дођу у домаћинство;
  2. дивили смо се радовима ђака;
  3. разгледали смо дивне фотографије;
  4. открили смо нове врсте;
  5. поздравили смо усвајање новог закона.
Advertisements

Готово и републичко такмичење 2018.

tumblr_mti5glEzeO1sh9h80o5_250Као што већ знате, завршено је републичко такмичење из биологије. На друштвеним мрежама и уживо што сам чуо, колеге су похвалиле оба теста као врло лепа и што је битније, са логичким задацима где се инсистирало на разумевању и примени знања. У поређењу са градским такмичењем, сматрају колеге, ово је значајно квалитетније.

Ђаци су нам сви били препаметни и без обзира да ли су освојили награду или нису, сам долазак на републичко је већ огроман успех. tumblr_mm4oyceeJ21s2xab7o1_400Честитам свим ђацима и њиховим наставницима.

Ево их и тестови:

Тестови за седми и осми разред са кључевима

Тестови су преузети са сајта на коме ћете видети и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Републичко такмичење из биологије за основне школе, 2018. – Коначна ранг листа (27.05.2018)

Организатори су и овај пут припремили леп програм за ђаке који су дошли, па су, заједно са наставницима, могли да бирају између четири дестинације. Ја сам се одлучио за Музеј науке и технике где је била поставка „Од ћелије до домена“. Поставка је мала, али заиста импресивна. Модели који су тамо су фасцинантни, а информације које ћете тамо чути су скроз занимљиве. Разговарао сам са Наташом Ђорђевић, студенткињом са факултета која сјајно објашњава разлику између прокариотске и еукариотске ћелије. Давно нисам видео бољу илустрацију која прати ту причу, а ту су и сјајни џиновски модели ћелија. Мало сам и фоткао, али нисам све јер вам желим да одете са ђацима и уверите се и сами колико је добро.

Када поменух импресивне моделе и рад студената, имам још један сјајан, мимо изложбе, али пре тога док још нисмо изашли из еволуције, да завршимо са читањем књиге др Алексеја Тарасјева:

И обећани модел за крај дело је Дијане Крстески.

Дијана Крстески

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

  1. Погледали смо (још једном) тестове са републичког такмичења;
  2. честитали смо свим учесницима;
  3. посетили смо изложбу „Од ћелије до домена“, а ако нисмо, морамо јер штета је пропустити;
  4. завршили смо са читањем књиге „Биологија и креационизам“;
  5. дивили смо се моделу анатомије морског јежа.

Још мало о конгресу и још неким стварима

Пристигао је још један мејл др Мирослава Живића у име Организационог одбора конгреса.

_n7lcs42yh01r51oypo9_500Драге колеге,

Крајњи рок за пријаву на Други конгрес биолога Србије је продужен до 15.04.2018. Позивамо све заинтересоване да узму учешће у раду Скупа. Сви потребни обрасци и информације се налазе на интернет страници Српског биолошког друштва:

Српско биолошко друштво: Други конгрес биолога Србије (до 15.4.2018)

Попуњен образац за пријаву треба послати на е-маил адресу: kongres@serbiosoc.org.rs.

С поштовањем,
Организациони одбор

Подсећам вас да на конгресу можете представити и неки пример добре праксе из учионице, а наставници биологије таквих примера заиста имају. Данас вам представљам рад колегинице Снежане Јовановић. У њеној школи одржан је угледни час из биологије и веронауке. Идеја је била да покушају да помире наизглед непремостиве разлике о развоју живота на Земљи, према еволуционој теорији и библијском шестодневу. Посебну пажњу посветили су јајету и са биолошког аспекта, али су ђаци упознати и са његовом симболиком у Васкрсу.

Овај лепи цртеж је ручни рад и дело вероучитеља, а задатак за ђаке је био да обележе све оне врсте чија јаја имају амнион. Сјајна идеја и маштовита реализација, што се види по сликама. Верујем да оваквих радова има још и да би на том конгресу могло да се чује много тога лепог уколико се више колега пријави.

tumblr_mka67r3wFd1r9bfqro1_250Но, конгрес није једино догађање на које се можете пријавити. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије позива да се пријавимо за обуку за распознавање птица према програму Норд Универзитета из Норвешке, 5. по реду коју организују у Србији. Обука је бесплатна, организована је у Новом Саду и Београду, а траје у периоду април-јул. За више информација пишите на raspoznavanjeptica@yahoo.com, а рок за пријављивање је 5.4.2018. Сви су добродошли.

1411673525ls-looking-through-the-window-148За 5. мај предвиђен је велики птичји догађај и за њега, тврди се на следећем сајту, није потребно ни да будете експерт за птице. Дакле, сви могу да учествују у том догађају, а детаље ћете наћи на страни:

eBird.org: Global Big Day—5 May 2018: get excited! (1.3.2018)

Но, доста о птицама: а сад мало она. 🙂 У ствари, сада мало они – људи. Иако смо веровали да макар имамо сва сазнања о себи, ако не већ о другим врстама, то изгледа није баш тако. За крај вест која је постала права сензација.

РТС: Откривен нови орган у људском телу? (28.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проследили смо позив на конгрес;
  2. промовисали смо пример добре праксе;
  3. позвали смо на обуку из распознавања птица;
  4. такође смо упутили позив да се укључимо у велики дан за птице широм света;
  5. открили смо нови орган.

Конгрес биолога за наставнике

tumblr_mk0p6a4Mik1rkzxuzo1_500Поново је пристигао мејл др Мирослава Живића у вези са II конгресом биолога Србије. Послао нам је нову документацију, у ствари измењену стару, коју треба да користе они наставници који се одлуче да презентују свој рад. Тај рад може бити научни, односно стручни из области методике наставе биологије, али могу бити и примери добре наставничке праксе. Све је детаљно објашњено у писму наставницима које следи, а ту су и друга пратећа значајна документа.

У настави биологије и те како има примера који могу да се представе на овом скупу, а неки од њих објављени су и на Биолошком блогу. Данас вам представљам рад колегинице Катарине Радовић. how-to-create-fresh-blog-content-regularly-300x223У питању су биолошке домине, да их тако назовем, а на часу можете да их употребите како би испитивање било занимљивије.

Биолошке домине Катарине Радовић

Оно што следи тек овлаш има везе са нашом науком (у ствари, ако посматрамо као начин рециклаже) и те како има, а представља ако не пример доброг рада, онда пример врло спретног рада. Може бити идеја за секцију у петом и изборни у каснијим разредима – чуваре природе.

Када већ гледамо Јутјуб снимке, ево једног који говори о томе како треба посећивати неки час. Корисно је и за оне који обилазе, али и за оне који посету имају. Овај видео је приредио Образовно-креативни центар који и даље нуди сјајне семинаре.

И даље прегледавамо снимке са Јутјуба. Овај невероватни, а крајње једноставни видео приказује мраве у светлу у коме их нисмо познавали. 🙂

И једна песма са Јутјуба која јесте лепа, али је перформанс тај који је упечатљив. 🙂

Не могу да завршим распевано, пошто немам неки добар чланак који повезује музику и биологију, али једна друга (ликовна) уметност и те како „иде“ уз природу. Уметник Брус (Bruce Munro) употребио је око 50.000 необичних светиљки како би пределе близу Улуру учинио огромним уметничким платном. Погледајте галерију јер верујем да ће вас фасцинирати.

Bored Panda: Field Of Light: Artist Uses 50,000 Lights To Turn Desert Into Surreal Fairytale (пре годину дана)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проследили смо позив на конгрес;
  2. промовисали смо пример добре праксе;
  3. научили смо како да правимо цветне украсе у неколико потеза;
  4. гледали смо неке занимљиве Јутјуб прилоге;
  5. дивили смо се необичној уметности.

Термити су бубашвабе

cryptocercus-wood-roachТермити су изгубили свој сопствени ред. Научници су их приклонили реду бубашваба и то није изненађујућа вест. Још 1934. неки научници су пријавили да исти они микроорганизми који живе у цревима термита и помажу им да варе дрво, налазе се и у цревима неких бубашваба. Зна се да неке бубашвабе живе животом налик на онај који воде термити. Такав је случај са родом Cryptocercus (слика десно) које настањују Апалачке планине. Ове бубице су моногамне и хране се дрветом. У том дрвету подижу младе који се хране аналним излучевинама својих родитеља, а које им обезбеђују и хранљиве супстанце и почетну дозу микроба – симбионте како би и сами једног дана могли да једући копају свој пут кроз дрво.

Macrotermes_bellicosus_minor_soldierНеке бубашвабе имају неку форму групног живота, али код термита то је доведено до екстрема. Они су суперорганизам сачињен из заиста великог броја јединки. Посебно се издвајају Macrotermes из Аустралије (слика лево) чија гнезда броје и по три милиона чланова са свега једним паром (краљицом и краљем) репродуктивно способних јединки.

Углавном, термити су сада ништа више (или мање) до социјалних бубашваба. Докази, посебно генетички, изгледа да су необориви и сада се само чека да обједињени ред добије назив.

Science News: It’s official: Termites are just cockroaches with a fancy social life (1.3.2018)

10579974_10153796808962692_3505109455651615877_nИ вукови су прилично социјални, а према једној причи у чопору се крећу тако да то звучи заиста фасцинантно. По друштвеним мрежама је често кружила фотографија (слика десно) која је приказивала како су вукови племенити и дивни. Но, следећи сајт спушта лопту и приказује вукове онаквима какви заиста јесу.

Еспресо: Не, она фотографија с чопором вукова коју сви шерују не показује како се понаша прави вођа! (26.8.2017)

Наш вођа, односно министар, најавио је нека повећања плате до краја године.

Зелена учионица: Шарчевић: Најављује се ново повећање плата до краја године (26.2.2018)

И без великих плата наше колеге чуда стварају. Примера добре праксе има свуда, а ево како изгледа када се повежу наука и уметност у учионици. Ментор креативних ђака је колегиница Сања Урошевић Парезановић.

И још једна збирка семена за крај, а коју су правили ђаци Емине Милетић.

Emina Miletić

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сврстали смо термите у бубашвабе;
  2. сазнали смо понешто о обе ове групе (у ствари, сад су једна) инсеката;
  3. почели смо да прихватамо вукове мање романтично;
  4. радовали смо се што ће нам бити већа плата;
  5. видели смо примере добре праксе.

Записник са децембарског београдског састанка Актива

ЗАПИСНИК СА САСТАНКА АКТИВА НАСТАВНИКА БИОЛОГИЈЕ БЕОГРАДА

6. децембар 2017. 18:38 Школа „Дринка Павловић“

Председник Актива Xолод Албина је поздравила присутне и прво дала реч гостима из Омладинског клуба орнитолога (ОКО), Слободану Кнежевићу и Маријани Демајо, који су нам приказали презентацију овог пројекта.

20171206_185351 (Small)

ОКО је пројекат Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС). Ова организација, која је основана пре 29 година, и однедавно има и своју канцеларију у Београду (Македонска 4), 2013. је постала придружени члан Birdlife International. У својим многобројним активностима бави се проучавањем, заштитом и пописивањем птица у Србији, а важан аспект је популаризација орнитологије као и биологије и екологије уопште.
Друштво је приметило да деца нису укључена у активну заштиту природе иако су често публика при презентовању заштитарских активности. Зато је направљен пројекат ОКО који као циљну групу има ученике.
Један пример је акција прављења платформи за родина гнезда, где су у неким случајевима укључена и деца из локалне заједнице, која су сама сакупљала грање од кога су волонтери касније направили гнезда постављена на платформама. Деца су при том осетила да могу и сама да помогну некоме и једног дана када буде потребно да се укључе у активности заштите природе моћи ће да се осврну на ово искуство и кажу „ако смо као деца могли да помогнемо природи, сада то можемо и на много вишем нивоу“.
tumblr_njkc81p5Qp1s9rrcgo1_400Активности ОКО са школском децом до сада су укључивале четири облика:
-прављење кућица за птице
-прављење хранилица и појилица за птице
-попис птица (преко пројекта Пролеће уживо)
-предавања, излети итд.
После иницијалних активности на пробном узорку деце (по пет деце из сваке школе у одређеним местима) почели су да израђују стратешки план и одлучено је да је најбоље да се активности фокусирају на ученике од 5. до 8. разреда. Замолили су наставнике да дају своје предлоге и питали како је организован предмет Чувари природе.
Наставници су упознали представнике ОКО са ситуацијом са изборним предметима и слободним активностима, где спадају и Чувари природе, а у краћој дискусији је закључено да је боље да групе које врше активности буду мешовите по узрасту, односно да се одређене активности не везују за одређени разред.
Више о ДЗППС и ОКО можете прочитати на сајту Друштва www.pticesrbije.rs док ОКО има своју фејсбук страницу https://www.facebook.com/omladinskiklubornitologa/ где је могуће више сазнати о досадашњим активностима.
Присутни на састанку Актива добили су и апсолутно фантастичну флајер-књижицу о активностима ДЗППС.

20171206_185621 (Small)

Затим је Мајда Адлешић представила међународни пројекат Дунавске регије „Водни агент“. Овај пројекат је започело Друштво Водна агенција и односи се на образовање деце о трошењу и употреби воде.
Пројекат је започет радом са ученицима у разредној настави а сада се планира ширење обухвата и на ученике у предметној настави, због чега ће у трећој седмици јануара у Београду бити одржан семинар и за наставнике и за разне друге институције заинтересоване за тематику вода, а предавачи су професори факултета али и запослени у разним предузећима. Један семинар је већ организован у Новом Саду и тада је учествовало око 50 учесника.
На почетку активности школа добија мерач протока воде који је прикачен на славину у учионици или некој другој просторији у школи. У првој фази деца нису обавештена о чему се ради и троше воду као и до сада. Ови подаци се касније користе као нулти подаци за поређење са резултатима после неког времена одвијања пројекта. Касније им се објашњава за шта мерач служи и они и сами прате на графику колико су воде уштедели разним активностима.
Други део програма укључује интернет апликацију, преко које је могуће пратити потрошњу воде у изабраној учионици и одређивати законитости по којима се потрошња повећава или смањује. На почетку пројекта вредности стално иду горе-доле јер је деци нпр. занимљиво да стално иду да перу руке и отварају чесму да виде како ће се вредности променити, или намерно одлазе на другу чесму да исперу сунђер како би потрошња била мања, али касније када се навикну на ово као на свакодневни део живота, вредности прате одређене законитости, нпр. у топлим данима је потрошња воде већа јер деца користе чесменску воду за пиће.
Даље активности се односе на активности мобилне водне станице, што укључује комби са цистерном, у коме се налазе различите врсте цеви, шахтова и вентила, тако да деца уче како вода пролази кроз цеви, на који начин може вентилима да се контролише проток воде, а и сами могу да расклапају и склапају цеви, водокотлиће, врше пречишћавање воде, прављење разградивих пасти за зубе итд. На овај начин се постиже и укључивање наставника техничког и међупредметне корелације.
Четврти део програма је едукативни водни пут, што је у ствари излет на изворишта и постројења водопривреде где деца сазнају како производња воде функционише на великој скали.
Циљеви пројекта су едуковање на тему одговорног опхођења према води, промена свести и свакодневних навика (у просеку се потрошња воде у учионици смањује за 15-30 одсто у односу на нулте вредности) и коришћење апликације која омогућава међународну сарадњу.
Позивају се наставници биологије и других предмета да се укључе у овај пројекат и присуствују семинару.

20171206_185641 (Small)

У трећем делу састанка скупу се обратио др Срђан Стаменковић, који је објаснио да још није урађен календар такмичења (иако су предата мишљења Српског биолошког друштва) и да тек треба да се одрже неки састанци, па зато нема никаквих званичних информација о такмичењу, а очекују се после Нове године.

Састанак је завршен у 20:32.

У Београду, 06.12.2017.

Записничар
Жељко Станимировић

Треће око и кравата од паучине

У ОШ „II шумадијски одред“ у Марковцу био је дан посвећен науци у школи. На сликама, које је приредила Маријана Пауновић, види се да је била права фестивалска атмосфера.

Када се овако представи, наука уме баш да буде лепа. Но, несумњиво је и потребна. А када видите изуме на следећем линку, биће вам јасно да вам је баш сваки од њих потребан. Не морате знати језик да би вам било јасно чему који служи.

Дете.бг: 20 невероятно умни изобретения (18.7.2014)

herrenblatt_head_accessoires_sommerschalКравате су можда потребне, а можда и не, али се, свеједно, носе. Мушки биолози би требало да носе оне у складу са занимањем. 🙂

Мушки магазин: Кравате направљене од паукове мреже (21.3.2017)

И кад смо код мушке моде…

City magazine: Pet stilova muškog oblačenja koji su uvek u modi (31.5.2016)

Но, да се вратимо на пауке. Неки граде веома занимљиве мреже (додуше, не баш са идејом да једног дана постану кравате), док су други занимљиви по неким другим карактеристикама. Овај филм говори о десет најзанимљивијих паука на свету.

И даље смо у свету зглавкара. Научници са Универзитета у Индијани су случајно успели да оспособе бубу из рода Onthophagus да добије још једно, треће око. Тим је нагласио да нема јединственог гена који утиче на развој очију. Пуно тога мора да ради уједначено да би произвело сложене ефекте, а понекад мењање може имати нежељене последице на другим местима. Но, они су све ово извели случајно и без последица по бубу. 🙂

IFL Science: Researchers Create Beetle With A Fully Functioning Third Eye (15.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо како је протекао Дан науке у школи у Марковцу;
  2. такође смо видели и веома мудро осмишљене патенте;
  3. постали смо модно свеснији;
  4. одгледали смо сјајан видео о сјајним пауцима;
  5. отворили смо очи (односно око) бубама.

Облак ознака