Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „зоологија“

Мој љубимац

tigerkingДанас је у САД њихов национални Дан угрожених врста. Но, ни нас то не спречава да погледамо занимљив постер о угроженим врстама, који има линкове за разне занимљиве сајтове који се баве овом проблематиком.

Wiley: Endangered Species Day 19th May (19.5.2017)

Проблематиком еволуције бавиће се трибина коју је заказао Центар за промоцију науке.

Центар за промоцију науке – Елементаријум: Борба за опстанак Чарлса Дарвина (за 23.5.2017)

Осим овог, добили смо још један позив. Овог пута на конкурс.

Дечји културни центар Београд расписује, 10730991_10203422322538973_8614595295157953659_nПет центар и ЈКП Ветерина Београд  први фото конкурс  за децу и младе „Мој љубимац“ .

Конкурс је отворен до 26.маја .

Фотографије слати на мејл  мojljubimac.dkcb@gmail.com.

Свака фотографија треба да буде послата као један атачмент и да садржи следеће податке : име и презиме учесника, кућну адресу, школу и разред који похађа, број мобилног телефона и мејл  на које треба послати резултате конкурса. Свака фотографија не сме бити мања од 3 мегабајта.

Додела награда и диплома ће се одржати у Дечјем културном центру Београд, Таковска 8. у суботу 10. јуна у 11 часова.

_1619153618322795_2281085203524680602_nПредвиђене су  три такмичарске категорије : деца од 1. до 4.разреда, деца од 5. до 8. разреда и средњошколци, и то у свакој категорији по три награде за најбољу фотографију ( прва, друга и трећа).

Сем награда за најбољу фотографију биће додељене  похвале за фотографије: најчупавији љубимац , најсмешнији, највеселији, најружнији, најтужнији, најбољи  друг, најмањи, највећи,  најспретнији, најгладнији, најзаљубљенији пар, најбоља мама, настарији, љубимац са највећим ушима, љубимац са највећим брковима, са најдужим репом, са најкрећим репом, са најлешим   очима  и са најлепшим  осмехом.Moj ljubimac (Small)

Сви учесници и посетиоци ће имати прилике да добију бесплатне ветеринарске савете.

Награђене фотографије ће бити изложене на сајту и  у Галерији Дечјег културног центра Београд.

У прилогу Вам шаљемо плакат који можете одштампати на обичном папиру и окачити на  Вашој огласној табли (клик на слику лево како бисте добили већу).

Таман на тему конкурса:

Животиње.рс: Дирљиво: Девојчица у неколико фотографија објаснила како је изгледало њено одрастање са мачком! (27.9.2016)

10734143_10152885665244700_1009349254952159467_nОсим мачака, љубав нам узвраћају и пси.

Блог – Тамо и овде: Пси нас воле (11.1.2016)

А ја волим викенд! Верујем и ви, па, зато, уживајте ова два дана. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 60fdc72084901267e3d136259c200aefВидели смо леп интерактивни пано о угроженим врстама;
  2. позвани смо на трибину Центра за промоцију науке;
  3. такође смо позвани да учествујемо у конкурсу;
  4. дирнути смо причом о мачки, али и псима;
  5. пожелели смо једни другима леп викенд.

У чему је виц?

majmun-selfi (Small)Једна од разлика између шимпанзи и бонобо је и у томе што су код првих мужјаци вође чопора, а код потоњих – женке. Иначе, ове две врсте мајмуна нису описане као посебне (односно, бонобо се није сматрала посебном врстом) све до 1928. јер су насељавале слична станишта, а веома су сличне и морфолошки гледано.

IFL Science: Brutal Warfare May Help Explain Differences In Chimpanzee And Bonobo Societies (3.5.2017)

Таксономија је у биологији увек била (и остала) осетљиво место, али развојем науке све некако леже на своје место. 🙂 И у педагогији некакве таксономије има и она, за разлику од биолошке, никад не застарева. 17353085_1868896816711929_8007338653163740192_n (Small)Доказ је увек актуелна Блумова таксономија. Следећи линк приказује ову таксономију на чак шест различитих и занимљивих начина.

Larry Ferlazzo’s Websites of the Day: Six New Videos Teaching Bloom’s Taxonomy In Creative Ways (3.5.2017)

И док Блумова таксономија не застарева, школски предмети изгледа да застаревају. Макар у Финској.

Atma.hr: Revolucija: Finska će postati prva zemlja na svijetu koja će ukinuti sve predmete u školi! (10.5.2017)

10428468_1011440885551015_6569261856119758229_nЗаиста ће то урадити. Није виц. За вицеве је задужена Јеца. 🙂

Како Јеца каже: Виц (27.4.2017)

Ако вас овај виц није насмејао, следећи текст сигурно хоће.

Зелена учионица: Паника због екстерне (трилер са елементима хорора) (28.4.2017)

А ако ни то не „упали“, следећи видео измамиће вам осмех, тврде аутори.

Facebook video – INature: This Will Make You Smile! (23.6.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. happy-faceРазликовали смо шимпанзе од боноба;
  2. утврдили смо Блумову таксономију уз помоћ креативних филмића;
  3. видели како стоје ствари у Финској;
  4. мало смо се насмејали;
  5. одгледали смо леп видео о животињама.

А где су им птићи?

{10A15F7F-2075-4AB5-82B2-ED84DCEE4EAF}_animated_kidНа сајту Министарства можете преузети речник оних израза који се користе у дидактици и методици. Верујем да може бити корисно, макар колико да разумемо страни језик педагога када нам нешто причају. 😀

Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС: Кратка објашњења неких коришћених израза (приступљено 12.5.2017)

Наравно, оно што је нама веома значајно је и да добијемо конкретне савете како да урадимо неке ствари у учионици. У помоћ нам пристиже Марија.

Family.rs: Marija Montesori – 14 korisnih saveta za nastavnike (приступљено 12.5.2017)

Супер је Марија, али њени захтеви већ припадају домену научне фантастике. Рецимо, да будемо невидљиви. 🙂 tumblr_mv1v4fjPva1sskdrho2У природи тешко да постоји баш невидљивост, али постоји камуфлажа, па су животиње добро скривене у својој средини. Друге, пак, имају стратегију да имитирају друге животиње или чак биљке. Неке од њих представљене су у следећем тексту.

National geographic: Watch: Bird Mimics Caterpillar (and Other Animal Imposters) (23.1.2015)

Птићи голубова, птица које нас све време прате по градовима, изгледају као да су невидљиви, иако не би требало да имају камуфлажу за коју ми знамо. Ако размислите о томе, закључићете да већина нас никад није видела бебе голубове. Зашто је то тако? _10207060597376253_2396008565814691949_nПре свега, голубови који око нас једу остатке пице на улицама највероватније припадају подврсти Columba livia domestica. Ова подврста птица је првобитно узгајана од дивљих голубова који су се размножавали међу морским литицама и стенама – у планинским пукотинама широм Европе, Северне Африке и западне Азије. У градовима они су камените обале заменили зградама, али и даље имају тенденцију да се гнезде у шупљинама високих објеката. Такође је битно знати да голубови напуштају гнездо у року од само 25 до 32 дана. Дакле, ако их ухвате у овом кратком периоду на врху зграде, онда ћете им вероватно видети младе. Али када они напуштају гнездо, већ су прилично велики и подсећају на одрасле птице више него на птиће.

IFL Science: Why Do You Never See Baby Pigeons? (25.4.2017)

_mti5glEzeO1sh9h80o6_250.gifУ филмићу за крај научници су поредили колико је бучан голуб када лети и упоредили га са совом. Резултати ће потврдити оно што знамо, али ће вас, ипак, задивити.

Facebook video – BBC Two: The silent symphony (3.3.2015)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Преузели смо листу стручних појмова са сајта Министарства;
  2. добили прегршт савета за рад са децом;
  3. видели смо неке примере мимикрије у царству животиња;
  4. нисмо видели бебе голубова;
  5. одгледали смо видео са интересантним истраживањем птичјег лета.

Пролеће у замаху

Иако је на петицију против еволуције, највероватније, стављена тачка, очекује се да Биолошки блог пропрати све текстове у вези са тим. Пошто нам је став креациониста јасан, ево пар текстова који побијају те ставове. Један стиже од професора Богословског факултета у Београду. Други је писан више, онако, популарно.

Видовдан: Поводом „Петиције за ревизију изучавања теорије еволуције“ огласио се и део професора Богословског факултета (9.5.2017) & xxz magazin: Naukom protiv šarlatanstva (10.5.2017)

14947630_1053579741421300_4179533896774156661_n

Научне теорије су, свакако, предмет критике, али научне заједнице и само она може да их ревидира. Такав је случај и са теоријом како су настале еукариотске ћелије (за основце ово су ћелије које имају једро). Ове ћелије су настале негде пре две милијарде година (до 1,6 милијарди). Важећа теорија тврди да су ове ћелије настале симбиозом између бактерија и археја. Поједностављено, археја би прогутала бактерију која је наставила да обитава као митохондрија, а од делова мембране археје настале су друге структуре у еукариосткој ћелији. Међутим, Дејвид (David Baum) професор ботанике и еволуционе биологије на Универзитету у Медисону, има своју теорију, названу „унутра-напоље“. 00701b103af (Small)Према тој теорији, бактерије су већ биле налик на слободно живеће митохондрије, које су посебне ћелије (назвао их је „blebs“) заробиле, да тако кажем, тако да су постале попут избочина на ћелијама. Од масти из њихове мембране направиле су друге ћелијске структуре, а сама ћелија која је заробила другу, дала је једро. Звучи компликовано, али графика на почетку следећег линка добро илуструје идеју. У ствари, ово је значајно једноставнија теорија и захтевала би мање еволутивних промена на ћелијском и молекулском нивоу, тврди аутор.

Phys.org: New theory suggests alternate path led to rise of the eukaryotic cell (12.12.2014)

Још једна еволуциона прича:

Национална географија: Како људи утичу на еволуцију птица (20.3.2013)

11136674_10206596889983858_5480148758905545726_nКад смо код птица, да ли сте знали да су научници утврдили да градске птице боље решавају проблеме од сеоских?

IFL Science: City Birds Are Better Problem-Solvers Than Country Birds (20.4.2017)

Иначе, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије на свом сајту направило је сјајну инфографику.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: „Пролеће уживо“ у пуном замаху (21.4.2017)

И за крај видео о птицама, прецизније пингвинима. Рађен је за „њихов“ дан.

Facebook video – IFL Science: Happy International Penguin Day! (25.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 11076275_840929769312940_265469841362204398_n (Small)Пропратили још неке текстове који се баве еволуцијом и петицијом против ње;
  2. разматрали смо теорију о настанку еукариотске ћелије;
  3. прочитали смо два лепа текста о птицама и њиховој еволуцији;
  4. преузели смо сјајан пано Друштва за заштиту и проучавање птица Србије;
  5. одгледали смо леп филм о пингвинима.

Кожа им је сува, док их крљушт чува

Данас бих почео распевано, а песму су смислиле ученице наше Снежане Трифуновић.

ALB (Small)Ко је први кичмењак био,
Што се животу на копну прилагодио?
Одговор је познат од давнина,
Пре више од сто милиона година,
То су гмизавци различите врсте и рода,
Што им копно постаде живот и слобода.

На ваздуху живе,
Плућни мехур шире.
Кожа им је сува,
Док их крљушт чува.

thorny-dragon (Small)Некада их много више беше,
Али једанаест група изумреше.
Ко би данас гмизавце да погледа,
Сврстани су у четири реда.

Један ред је прича за баладу,
Хатерија живи на Новом Зеланду,
Али их много мало има,
И страх је да не оду прецима.

Друга врста позната је свима,
Јер на себи оклоп има.
Поред копна и тропских мора,
Корњача је понос наших бара и гора.

Трећу групу чине најкрупније дасе,
То су крокодил и алигатор зна се.
Велика глава, много зуба и снажне вилице,
Крокодили су велике и опасне грабљивице.

tumblr_nunw098SNv1s2gntso1_500Стигли смо и до четврте групе најброније,
Коју чине гуштери и змије.
Код нас су они много добро звани,
Зидни и ливадски гуштерска су браћа,
Да не заборавимо слепића и зелембаћа.
На пиринејима нико не мења боју коже као он,
Претпостављате то је камелеон.

По питању змија опасност је широка,
Од отровног уједа шарке и поскока.
Код нас се још у барама крије,
Белоушка која отровна није.
Ако у шуми наиђете на смука,
Од уједа вам неће задрхтати рука.
Светски познате су још из змијског рода,
Удов, питон, кобра и анаконда!

unnamed12И даље смо у свету гмизаваца, а шта се дешава када тај свет стане на пут једном коњу, видећете у филмићу на следећем линку.

IFL Sceince: Check Out What This Horse Does To A Floridian Alligator (13.4.2017)

И док се алигатор бори са коњем, или коњ са алигатором, свеједно, један инвертебрат се бори са климатским променама. У питању је Bathochordaeus који се може наћи у површинском слоју океана. Утврђено је да ова животиња значајно уклања концентрацију угљен-диоксида из тог дела морске воде.

IFL Sceince: This Sightless Invertebrate Is Probably Doing More To Fight Climate Change Than You (3.5.2017)

evolutionИ док се по белом свету боре са климатским променама, код нас се боримо да се наука предаје у школама.

Пешчаник: Напад креациониста – опет! (9.5.2017)

Да ли ћемо одолети овом новом нападу, видећемо. А да ли ће природа одолети нашим глупостима, приказује видео за крај.

Фејсбук видео – Победник: Човјек vs. Земља (24.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. cdde32b16cf10f7d87cfdcb695afafa7Били смо песнички расположени;
  2. сведочили сукобу алигатора и коња;
  3. борили смо се са климатским променама (у ствари, нисмо ми);
  4. такође смо се борили да се наука предаје у школама;
  5. одгледали смо видео који говори о заштити животне средине.

Коме треба кисеоник?

Поводом срамне петиције која је доспела до самог државног врха, у наредном периоду одржаће се стручна трибина.

Фејсбук догађај – Центар за промоцију науке: ЦПН трибина – Борба за опстанак Чарлса Дарвина (за 23.5.2017)

4188973

Сигуран сам да ће макар неки од следећих стручњака за ову област говорити на трибини.

Блиц: Пет стручњака за „Блиц“ разбија петицију против Дарвина у парампарчад (6.5.2017)

12399349_1674271692790221_1980459828_n

Са прозора кабинета наставника биологије: „Ви сте резултат еволуције која траје већ 3,8 милијарде година. Понашајте се тако!“

Огласила се и Српска академија наука и уметности, чији су поједини чланови против те исте науке. У ствари, колико сам схватио, САНУ ће се тек огласити. 🙂

 

Н1: САНУ о петицији за ревизију Дарвинове теорије (8.5.2017)

И док чекамо да се Српска академија наука и уметности аргументовано изјасни по питању науке (извините ако неке речи понављам, просто није до стила, него до околности), можемо да прочитамо како се Министарство изјаснило по питању наших плата.

Зелена учионица: Шарчевић: Неће бити отпуштања у просвети, повећаћемо плате (29.4.2017)

Не знам за вас, али ја се већ радујем. 🙂 Но, то је тек следеће године, а оно што се дешава сада су пријаве за „Академију за природу“ организације WWF. Ово је, заиста, последњи позив јер рок за пријаву истиче прекосутра.

WWF: Академија за природу – позив за школе (до 10.5.2017)

10383986_666405996808535_8588948976312487667_nОсим позива за школе, дефинитивно треба позвати људе и на здрав разум. Уништавање природе све је жешће и драматичније. Орка Лулу, коју су шкотски рибари извадили мртву из мора, угинула је од тровања. У телу је имала сто пута више токсичних полихлорованих бифенила од вредности која се сматра минимумом токсичности за морске сисаре. При обалама Велике Британије остало је свега осам јединки ове врсте. Иначе, поменути бифенили сакупљају се у ланцу исхране и могу угрозити и здравље човека; оштећују имуни систем, повећавају шансе за добијање рака и могу узроковати стерилност.

IFL Science: Orca Killed In Scotland Found With Some Of The Highest Toxic Chemicals Levels Ever Seen (4.5.2017)

Орка, иначе, може да одбаци фоку невероватних 24,5 метара у ваздух! Ако не верујете мени, погледајте једноминутни видео.

И за крај, још један видео, овај пут о ракунима. Видео носи назив: „Коме је, уосталом, потребан кисеоник?“

Facebook video – Viral Thread: Who needs oxygen anyway? (21.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. _984427924918978_6918946702501525406_n

    Опрез: забрањено пецање! Водена површина садржи велику количину ДХМО (дихидроген-моноксида).

    Борили се за опстанак Чарлса Дарвина;

  2. сазнали да ће нам се стандард повећати;
  3. ухватили последњи тренутак да се пријавимо за „Академију за природу“;
  4. прочитали драматичну причу о оркама;
  5. одгледали занимљиве видео снимке.

Имитација живота

На сајту Биолошког факултета Универзитета у Београду изашле су и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Коначни резултати – Окружно-градско такмичење из биологије за основне школе 2017. (04.05.2017)

phageКада би се рангирала жива бића, вируси би били испод црте. Вируси су вазда на некој клацкалици; час су живи, час нису. Заједно са вирусима, на клацкалици су и научници, који нису баш сигурни да ли треба да их свсртају у четврти домен или не. Забуну је тек направио џиновски Klosneuvirus, који је показао неке одлике које нису виђене (до сада) у свету вируса. Неки од сојева ових вируса, нађених у биљкама Аустралије, у стању су да произведу ензиме који могу да интерагују са 19 амино-киселина. Способност склапања протеина вируси нису имали, тако да овај преседан може озбиљно да их квалификује као живе. Макар ову групу. Научници знају да су Klosneuvirusi настали од мајушних предака и да су временом нарасли. И то се десило, каже научник Фредерик (Frederik Schulz) не зато што су ови вируси еволуирали, већ зато што су покрали гене од својих домаћина. У питању су мајушни крадљивци гена, што значи да све оно што раде није њихова оригинална својина, од предака стечена, те то није довољно да бисмо их прогласили живима. 🙂

IFL Science: Giant Viruses Could Be Genetic Frankensteins That Mimic Life (6.4.2017)

Ping-pong-tongue-animated-frogs-breakfastТо што нису живи, не значи да немају проблеме. Научници су пронашли да Н1 (латинично) сој вируса грипа убија отров са коже јужне индијске жабе Hydrophylax bahuvistara. Да би се добила слуз која уништава овај сој, научници са Универзитета Емори на Друид Хилсу у Џорџији подвргли су жабицу (благим) електрошоковима. У тој слузи налази се супстанца уримин која уништава хемаглутинин, а који помаже вирусима да се закаче за ћелију домаћина.

UPI.com: Skin mucus of South Indian frog kills flu virus (18.4.2017)

Frog_žábaЈедна друга врста жабе, Limnonectes larvaepartus, откривена почетком претпрошле године, једина је у свету која рађа живе пуноглавце. Процењује се да жаба има више од 6.000 врста. Од тога, свега 10-12 има унутрашње оплођење (све остале имају спољашње), а само ова, једна једина врста, која, иначе, насељава Сулавеси, рађа пуноглавце (остале носе јаја, попут птица, на пример).

Sci-news.com: Limnonectes larvaepartus: Scientists Discover Tadpole-Bearing Species of Frog in Indonesia (3.1.2015) & b92: Kako se razmnožava nova vrsta žabe? (6.1.2015)

Селимо се у Гвајану и тамо је снимљен документарац о маленој жаби која крије тајну. Тако тврди „Национална географија“.

National geographic: Tiny Toad to Tell Secrets? (28.9.2013)

302bceda40f8912c5086c221c1cf3f51Следећи видео мање је научан, а више забаван. Главни протагонисти су кучићи.

Facebook video – All Animals: A family (25.4.2017)

И за крај, још једна прича где пас има главну улогу. Ова прича десила се пре две године, али је толико необична да је вреди испричати наново.

Животиње.рс: Сасвим необичан дан напуштеног пса: Уместо у смрт, отишао у нови дом! (3.4.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. unnamed5Проверили смо коначне ранг листе да видимо где су наши ђаци;
  2. нисмо сврстали вирусе у жива бића;
  3. још једном се уверили да су нам жабе веома корисне, а и да су занимљиве;
  4. одгледали кратак видео „Националне географије“ и још један приде;
  5. прочитали лепу причу са срећним крајем о напуштеном псу.

Облак ознака