Мој љубимац
Данас је у САД њихов национални Дан угрожених врста. Но, ни нас то не спречава да погледамо занимљив постер о угроженим врстама, који има линкове за разне занимљиве сајтове који се баве овом проблематиком.
Wiley: Endangered Species Day 19th May (19.5.2017)
Проблематиком еволуције бавиће се трибина коју је заказао Центар за промоцију науке.
Центар за промоцију науке – Елементаријум: Борба за опстанак Чарлса Дарвина (за 23.5.2017)
Осим овог, добили смо још један позив. Овог пута на конкурс.
Дечји културни центар Београд расписује,
Пет центар и ЈКП Ветерина Београд први фото конкурс за децу и младе „Мој љубимац“ .
Конкурс је отворен до 26.маја .
Фотографије слати на мејл мojljubimac.dkcb@gmail.com.
Свака фотографија треба да буде послата као један атачмент и да садржи следеће податке : име и презиме учесника, кућну адресу, школу и разред који похађа, број мобилног телефона и мејл на које треба послати резултате конкурса. Свака фотографија не сме бити мања од 3 мегабајта.
Додела награда и диплома ће се одржати у Дечјем културном центру Београд, Таковска 8. у суботу 10. јуна у 11 часова.
Предвиђене су три такмичарске категорије : деца од 1. до 4.разреда, деца од 5. до 8. разреда и средњошколци, и то у свакој категорији по три награде за најбољу фотографију ( прва, друга и трећа).
Сем награда за најбољу фотографију биће додељене похвале за фотографије: најчупавији љубимац , најсмешнији, највеселији, најружнији, најтужнији, најбољи друг, најмањи, највећи, најспретнији, најгладнији, најзаљубљенији пар, најбоља мама, настарији, љубимац са највећим ушима, љубимац са највећим брковима, са најдужим репом, са најкрећим репом, са најлешим очима и са најлепшим осмехом.
Сви учесници и посетиоци ће имати прилике да добију бесплатне ветеринарске савете.
Награђене фотографије ће бити изложене на сајту и у Галерији Дечјег културног центра Београд.
У прилогу Вам шаљемо плакат који можете одштампати на обичном папиру и окачити на Вашој огласној табли (клик на слику лево како бисте добили већу).
Таман на тему конкурса:
Животиње.рс: Дирљиво: Девојчица у неколико фотографија објаснила како је изгледало њено одрастање са мачком! (27.9.2016)
Осим мачака, љубав нам узвраћају и пси.
Блог – Тамо и овде: Пси нас воле (11.1.2016)
А ја волим викенд! Верујем и ви, па, зато, уживајте ова два дана. 🙂
И да резимирамо…
Којих смо 5 ствари урадили данас?
Видели смо леп интерактивни пано о угроженим врстама;- позвани смо на трибину Центра за промоцију науке;
- такође смо позвани да учествујемо у конкурсу;
- дирнути смо причом о мачки, али и псима;
- пожелели смо једни другима леп викенд.
Разликовали смо шимпанзе од боноба;
На сајту Министарства можете преузети речник оних израза који се користе у дидактици и методици. Верујем да може бити корисно, макар колико да разумемо страни језик педагога када нам нешто причају. 😀
У филмићу за крај научници су поредили колико је бучан голуб када лети и упоредили га са совом. Резултати ће потврдити оно што знамо, али ће вас, ипак, задивити.
Према тој теорији, бактерије су већ биле налик на слободно живеће митохондрије, које су посебне ћелије (назвао их је „blebs“) заробиле, да тако кажем, тако да су постале попут избочина на ћелијама. Од масти из њихове мембране направиле су друге ћелијске структуре, а сама ћелија која је заробила другу, дала је једро. Звучи компликовано, али графика на почетку следећег линка добро илуструје идеју. У ствари, ово је значајно једноставнија теорија и захтевала би мање еволутивних промена на ћелијском и молекулском нивоу, тврди аутор.
И док се по белом свету боре са климатским променама, код нас се боримо да се наука предаје у школама.
Били смо песнички расположени;
Осим позива за школе, дефинитивно треба позвати људе и на здрав разум. Уништавање природе све је жешће и драматичније. Орка Лулу, коју су шкотски рибари извадили мртву из мора, угинула је од тровања. У телу је имала сто пута више токсичних полихлорованих бифенила од вредности која се сматра минимумом токсичности за морске сисаре. При обалама Велике Британије остало је свега осам јединки ове врсте. Иначе, поменути бифенили сакупљају се у ланцу исхране и могу угрозити и здравље човека; оштећују имуни систем, повећавају шансе за добијање рака и могу узроковати стерилност.
Када би се рангирала жива бића, вируси би били испод црте. Вируси су вазда на некој клацкалици; час су живи, час нису. Заједно са вирусима, на клацкалици су и научници, који нису баш сигурни да ли треба да их свсртају у четврти домен или не. Забуну је тек направио џиновски Klosneuvirus, који је показао неке одлике које нису виђене (до сада) у свету вируса. Неки од сојева ових вируса, нађених у биљкама Аустралије, у стању су да произведу ензиме који могу да интерагују са 19 амино-киселина. Способност склапања протеина вируси нису имали, тако да овај преседан може озбиљно да их квалификује као живе. Макар ову групу. Научници знају да су Klosneuvirusi настали од мајушних предака и да су временом нарасли. И то се десило, каже научник Фредерик (Frederik Schulz) не зато што су ови вируси еволуирали, већ зато што су покрали гене од својих домаћина. У питању су мајушни крадљивци гена, што значи да све оно што раде није њихова оригинална својина, од предака стечена, те то није довољно да бисмо их прогласили живима. 🙂
То што нису живи, не значи да немају проблеме. Научници су пронашли да Н1 (латинично) сој вируса грипа убија отров са коже јужне индијске жабе Hydrophylax bahuvistara. Да би се добила слуз која уништава овај сој, научници са Универзитета Емори на 
Једна друга врста жабе, Limnonectes larvaepartus, откривена почетком претпрошле године, једина је у свету која рађа живе пуноглавце. Процењује се да жаба има више од 6.000 врста. Од тога, свега 10-12 има унутрашње оплођење (све остале имају спољашње), а само ова, једна једина врста, која, иначе, насељава 
Следећи видео мање је научан, а више забаван. Главни протагонисти су кучићи.
Проверили смо коначне ранг листе да видимо где су наши ђаци;
