Још увек смо у свету кичмењака, али овога пута су актери птице. Оне су научиле да ако донесу одбачени затварач за флаше добиће храну. И постале су чистачи околине. Погледајте у филмићу.
Активитам
И птице су схватиле, али питање је када ћемо ми? Сви већ знамо да су водоземци веома угрожени, а ни друге групе животиња нису боље прошле, укључујући и људску. Да, дошли смо до тога да нам је због загађења и здравље угрожено, па нека решења морају да се нађу. Отуда и следећа петиција чији потписници можете бити и ви.
Борба наставника за здравију животну средину одвија се непрекидно, а пре свега кроз едукацију младих на часовима.
Паное о глобалним променама радили су ђаци Гордане Владић. Ђаци Марте Мајорски уче како треба поштовати нашу планету. Ђаци Весне Миленовић бавили су се очувањем морског екосистема.
Ђаци Милене Антонић Тојагић су правили моделе ћелије и њених делова, а ученици Наташе Јановић искористили су шишарке да би правили уметничка дела. Ђаци Весне Стојановић су се бавили таксономијом.
Међутим, то није све, дешавања има још у разним градовима.
Предстојећи догађаји
У Сомбору за ђаке организују се бесплатне едукативне радионице.
Природњачки музеј је организовао изложбу у Обреновцу. Пошто није дозвољено делити видео, кликните на корњачу, па ће вас одвести на Јутјуб снимак где ћете видети детаље.
У Вршцу сутра и прекосутра организују се предавања. Сутра су, према распореду, птице.
Наука
Када смо већ код птица, код нас је откривена нова врста. Кликом на слику добићете и објашњење.
Са часова
Готово сви догађаји посвећени су зоологији, па да не запоставимо биљке, али и њихове делове. Ђаци Виолете Јововић су направили занимљив ботанички експеримент, а ученици Весне Тошић су се показали вешти не само у микроскопирању, већ и у изради микроскопских препарата. Наставнице Александра Арсенијевић и Љубинка Мандић заједничким снагама су одржале радионицу на којој су ђаци правили моделе ћелија.
И за крај, једна презентација ђака Драгане Адамовић.
Да вам пишем о ситуацији у школама, тешко да бих могао било шта што вам већ није познато. О корони, богами, много тога још увек није познато.
Занимљивости
Оно што јесте познато и што би било корисно знати је како разликовати ову болест од алергије на амброзију, која, као што знамо, цвета све до краја септембра.
Вест сигурно није научна, али следећа јесте, мада није у вези са короном.
Наука
Ово откриће научника ће вас изненадити. Наиме, људи нису једини који могу да постану уживаоци дроге. То се дешава и делфинима. Наиме, они намерно иритирају рибу фугу која ствара веома моћан отров тетродотоксин. У малим дозама овај отров ће на делфине имати учинак попут хероина на људе. Када јато делфина „узме своју дозу“, пуштају фугу да отплива својим путем.
Предстојећи догађаји
Биологија заиста уме да нас изненади и забави, а то је негде мисија и Дечјег научног клуба који води Ена Хорват.
Са часова
Сигуран сам да у овом научном клубу децу очекују креативне и занимљиве радионице, али таквих активности има и на часовима широм Србије.
Ђаци Дијане Јегиновић Кујунџић правили су постере са еколошким порукама, а ученици Данијеле Савић направили су инсталацију (како то уметници зову) са циљем да нам приближе здраву исхрану. Ученици Љиљане Лазић Филиповић направили су модел екосистема, рекао бих саване.
Ђаци Љиљане Лалић правили су постере и пирамиде који промовишу здраве стилове живота, а Леле Недељковић постер о рециклажи. Ученици Снежане Мицковић Петруновић су имали врло интересантан задатак – да пронађу жива бића у супермаркету. Шта рећи осим да је веома креативно и лепо. Остављам вас да разгледате галерију, а ми се видимо ускоро.
Хајде да једном кренем и распевано. Музика ће вам зазвучати познато, али је текст написала (и отпевала) учитељица Сања Максимовић.
Забава
Верујем да би ђаци много тога мобли да науче кроз овако обрађене хитове. Тако можемо музику употребити за учење, а и друге врсте уметности могу и те како имати везе са биологијом. Шкотски скулптор Енди (Andy Goldsworthy) користио је објекте из природе, попут листова, семена и гранчица да би направио заиста задивљујућу галерију. Можете је видети овде:
А цепају се и наставници, вазда су то и радили. И овај пут имамо два табора, а један је за нужно зло (читај онлајн наставу), а други против ње (онлајн наставе, дакако). О томе и о још неким темама, две сјајне блогерке и уједно колегинице.
Дакле, поставља се питање колико је разумно слати децу у школу у оваквим условима, а није да не очекујемо још лошије од септембра. Ситуацију додатно отежава то што у мору информација ми јако мало знамо о вирусу који нас је напао. Много се и дезинформација може чути, па и та да имунитет након прележане короне нестаје. О томе један изузетно добар текст.
Тешко да је аутор тек обичан биолог, када тако пише. И тешко да су наставници биологије обични с обзиром на то какав рад можемо да видимо, а видимо га сваке недеље у овој рубрици.
Ученици Весне Милојковић су успели да изолују ДНК и да виде како нити ове супстанце заиста изгледају. Ученици Тамаре Микић правили су дрвеће живота, а Снежане Скендерије Булић моделе плућа.
Постери ђака Бранкице Анђелковић говоре о сиди, а ђаци Андријане Марковић Јанковић бавили су се пирамидама здраве исхране. Ђаци Милене Зетовић направили су модел једног травног екосистема, на свој, дечји начин.
Институције и организације
Сигуран сам да децу наставници биологије врло квалитетно едукују. Међутим, едукација је изгледа неопходна и старијима, пре свега због већ поменутих дезинформација. Отуда и писмо које стиже из Природњачког музеја у Београду, којим и завршавам за данас.
Овавештење у вези са обољењем COVID-19
Током претходних неколико дана у многим домаћим медијима, на порталима и друштвеним мрежама појавила се застрашујућа вест о 93.000 јединки „видре“ на фарми у Шпанији, у једном селу у покрајини Арагон, од којих је већина заражена SARS-CoV-2 вирусом. Пошто тако представљају потенцијалне векторе болести COVID-19, наложено је њихово уништавање. Ова вест је у медијима потпуно погрешно интерпретирана и недовољно објашњена, због погрешног превода изворног текста. У том контексту Природњачки музеј у Београду има обавезу да разјасни ситуацију и спречи ширење погрешних стручних информација.
Приликом преузимања и превода изворног текста, преводиоцу се поткрала кључна грешка у преводу са енглеског језика имена заражене животињске врсте, јер се уопште не ради о видри (лат. Lutra lutra), већ о тзв. америчкој видрици, познатијој код нас као нерц или визон (лат. Neovison vison), а на енглеском језику American Mink. Име видре на енглеском језику је Eurasian Otter или само Otter.
Нерц је врста мале звери из породице куна (лат. Mustelidae) која је аутохтона у Северној Америци. Она се због цењеног крзна широм света одгаја на фармама животиња ради размножавања и коришћења њиховог крзна. Заједно са другим животињама које се фармски одгајају ради коришћења крзна, нерчеви се сврставају у тзв. „крзнашице“. Статус аутохтоних популација ове врсте у дивљини је повољaн и стабилан, а врста је ван својег аутохтоног ареала проглашена изразито инвазивном врстом, чија појава није добродошла с аспекта заштите природе. У Европи је нерц успео да се насели и устали своје присуство најпре у земљама Феноскандије и балтичким земљама, а у осталом делу Европе се среће ређе и у мањем броју. Код нас је први и последњи пут званично забележена једна јединка 1974. године у околини Панчева. Претпоставља се да је одбегла с фарме која је некада постојала у Панчевачком риту, а тај једини доказни примерак се чува у нашем музеју. Нерчеви у заробљеништву представљају полудоместификоване јединке које су подвргнуте вештачкој селекцији ради добијања различите боје и богатијег крзна и оне се гаје на фармама управо ради коришћења њиховог крзна у индустрији одеће и одевних предмета.
Евроазијска видра (Lutra lutra), која је у домаћим медијима апострофирана уместо америчког нерца, не гаји се на таквим фармама. Њен статус у природи није повољан, већ је популација у опадању, а врста је на глобалном нивоу сврстана у категорију скоро угрожених, чије се стање оцењује као погоршавајуће, јер им опада бројност и смањује се величина ареала. У Србији је проглашена за строго заштићену врсту, а иако је популациони тренд већ извесно време стабилан, сврстана је у категорију рањивих и осетљивих врста.
С друге стране, а што није разјашњено ни у преводу нити у пренесеном тексту из других медија, је да су се нерчеви у Шпанији (које комерцијално узгајају на фармама, у тесним кавезима, и жртвују ради коришћења крзна), као и раније неки примерци нерчева на фармама у Данској и Холандији, вероватно заразили вирусом који изазива COVID-19, управо од људи који су радили на фармама и манипулисали њима. Епидемиолошкиња Светске здравствене организације Марија ван Керков изјавила је да се сматра да је дошло до узајамног заражавања људи и нерчева, те да се истражује какву улогу нерчеви могу имати у преношењу вируса.
Иако је изворни текст био илустрован фотографијом нерчева у кавезима која описује о којој се врсти ради и у којим условима живе, српски медији су овај преведени, пренесени и битно модификовани текст илустровали фотографијама наше евроазијске видре у природним условима, које су биле доступне на интернету. Тим путем је наша јавност нехотице обманута, а видрама из слободне природе је нанета штета, јер су означене као потенцијална опасност по здравље људи, што није истина.
Дивље животиње које живе слободно у природи, за разлику од оних потпуно или делимично доместификованих, имају веома мале могућности да буду заражене вирусом који хара људском популацијом, а такође, постоје веома мале шансе да, уколико су ипак некако постале носиоци вируса, да њега и пренесу на људе.
Природњачки музеј апелује на медије, новинаре и преводиоце да савесно раде свој посао и да не доводе у заблуду јавност која је постала посебно осетљива на сваку нову вест о узроцима, току и последицама актуелне пандемије. Такође, као што важи и за човека, стављање сваке друге органске јединке, популације, врсте или групе врста на „оптуженичку клупу“, а без проверених и научно заснованих података, може бити погубно по њен статус заштите и опстанак у природи.
Један од изворних текстова који садржи праве информације и илустрацију: https://www.bbc.com/news/world-europe-53439263.
Природњачки музеј очекује да медији који су нехотице објавили и пренели неистините информације, објаве овај деманти.
Треба нагласити и да су: Институт за биолошка истраживања, Биолошки факултет, Шумарски факултет и Факултет спорта и физичког васпитања послали допис Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове са негативним мишљењем за предложену пренамену. Свака част за наше факултетске професоре и научне раднике, а надамо се да ће све то допринети да се Кошутњак очува онакав какав јесте. Свакако у овим временима није лако сачувати природне пределе, али помака има – макар када је Ђердап у питању.
У зеленилу које покрива фасаде могу се наћи и ситнији примерци животиња, посебно инсеката. Видећемо колико ће мештанима Беча ове нове комшије бити занимљиве, али мени су фасцинантни. Посебно две врсте које су ме забезекнуле, а о којима сам научио на овој Фејсбук страни.
Ово што видите на слици нису три инсекта. То је један инсект врсте Goniurellia tridens која има шаре на крилима у облику инсеката!
Пчеле врсте Diadasia diminuta воле да спавају у цвету и то у пару и то изгледа овако. 🙂 Цео текст о томе имате на:
И док пчеле спавају, наше колеге су неуморне у осмишљавају креативних идеја, а њихови ђаци у маштовитој реализацији тих идеја.
Ђак Весне Јуришић Тодоровић бавио се израдом Веновог дијаграма са различитим екосистемима, Александре Лукић је био у поетском расположењу, а ђаци из Добановаца Јасне Бранковић уочавали су варијабилност у својој околини.
Ђаци Бранкице Анђелковић послали су нам неколико еколошких порука, а ђаци Жаклине Ђурић правили су пирамиде здраве исхране. Ученици Жељке Симић су на цртежима стрип јунака направили разлику између урођених и стечених особина.
И за крај, презентација ђака Гордане Владић. Разгледајте и уживајте.
Никаква тајна није да наставници биологије и њихови ђаци праве фантастичне радове.
Ученици Јасне Бранковић правили су загонетке где је потребно пронаћи погрешно слово или слова. Ђак Биљане Антоковић упозорава на штетност дувана, а ученици Весне Миленовић правили су пирамиде исхране.
Ђаци Маријане Пауновић бавили су се здравом исхраном (и не само бавили, већ применили), а Бранке Настасијевић су одлучили да не одбацују истрошене предмете и повећају ђубре него да их искористе на нове и оригиналне начине.
Следе још две презентације за крај. Једна приказује фото-хербаријум ђака Зоре Миличевић, а друга је презентација ђака Душице Александров. Уживајте у разгледању, а ми се видимо следеће недеље.
Некоме ће се учинити да је ово вид мултидисциплинарне наставе. Но, да не брзам са терминима, пошто мулти није исто што и интер, а то опет није исто што и интра. И да не стојите добро са енглеским, довољно је да погледате кружиће који илуструју сваки од ових приступа.
Каква год настава била, јасно је да ће се добрим делом (ако не и у потпуности) одвијати онлајн. Зато су нам значајни материјали које на тај начин можемо користити. Одличан материјал вазда прави сјајни Никола Арсић.
Са часова
Не сумњам ја да ће се наставници биологије снаћи ма каква год да је врста наставе у питању, а о томе сведочи стална рубрика која промовише добру праксу.
Ученици Теодоре Ристановић правили су дрвеће живота (једно личи на хоботницу и заиста је маштовито), а ученици Снежане Мицковић Петруновић моделе ћелија. Ђаци Славице Јовановић приказали су све ситуације у којима треба прати руке.
btr
Ђаци Сање Томашевић правили су пирамиду правилне исхране, а њене имењакиње Сање Милошевић фотохербаријум. Остали радови у галерији су од ученика Маријане Марковић.
И за крај овог блока две презентације ђака Мирјане Георгијев чија је тема настанак живота на Земљи.
Живот је, дакле, настао и сада, много милиона година касније, има проблем са којим се сви боримо. Корона не јењава и научници траже решења како да је победимо. Један од њих су и најновији тестови о којима говори следећи инфографик који нам је уступила Александра Равас. Кликом на слику постаће већа.
Предстојећи догађаји
Није баш ни да је живот стао, тако да имамо неколико догађаја у којима можемо учествовати. Преносим вам објаву Природњачког музеја.
Драги пријатељи, најављујемо скорашње отварање наше нове изложбе „Зов даљине – сеобе у царству животиња“
аутора др Далиборке Станковић, у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану.
Изложба „Зов даљине – сеобе у царству животиња“ објашњава феномен сеоба (миграција) животиња на Планети. Посетиоци ће имати прилику да сазнају какву улогу имају сеобе у животном циклусу, не само птица, као најпокретљивијих организама, већ и других животиња као што су: инсекти, слепи мишеви, гмизавци, рибе и неки копнени сисари за које је мало познато да имају селидбене активности. Да ли је сеоба подухват вредан дивљења и које све опасности вребају на том путу? Где зимују наше роде, а куда све лете слепи мишеви?
На фотографији: јато ждралова, фото: Милан Пауновић.
Пројекти
Дакле, можемо обићи изложбу, али и посматрати пчеле…
И док једни саде дрвеће, градске власти се баш труде да их све посеку. Сада је на удару ни мање ни више него 30 хектара градске шуме у Кошутњаку зарад изградње нових комерцијалних и стамбених објеката. Све можете видети овде:
Министарство простора је понудило онлине темплејт за примедбу коју можемо да поднесемо до 13. јула Секретаријату за урбанизам у Краљице Марије: http://vodic.iup.org.rs/formular/
Дакле, списак тога шта можемо урадити је: обићи изложбу, јурити пчеле, посадити дрво и писати Министарству простора. И читати Биолошки блог већ следеће недеље.
Оно у шта сам потпуно сигуран је да наставници биологије широм Србије подстичу ђаке на учење – не знам колико оцењивањем, али свакако одличним методама рада. О томе сведочи редовна и увек предивним радовима затрпана следећа рубрика.
Са часова
Ђаци наставнице Силвије Јовичић бавили су се фарбањем јаја на биолошки начин, а Јасне Бранковић и Јадранке Милосављевић направили су сјајне постере. Јаснин ђак еколошки, а Јадранкин у вези са актуелном ситуацијом и здрављем.
Ево га и фото-хербаријум ђака Иване Стојковић. У питању су дечје аутентичне фотографије.
Има још фото-хербаријума. Ове су направили ђак колегинице Ане Остојић, али и једна девојчица из Крагујевца која ми је послала свој рад како би се похвалила. И има зашто, јер је направила сјајан хербаријум.
Колегиница Зока Станковић увек има неке интересантне идеје које спроводи на часу (и на даљину и на близину) и ево неких од њих. Једна је и игра погоди ко сам, где ђак треба да састави целу слику животиње из делова. Моделе ДНК су правили ђаци Жељке Симић.
Следе још радови ђака Иване Дамњановић, а ту је и рад који приказује како је петакиња наставнице Весне Миленовић видела ћелију.
Предстојећи догађаји
Ето како је ученица наше Весне видела ћелију, а оно што никако не можемо видети су ноге код змије. Зато можемо видети једно интересантно предавање на ту тему. Кликом на слику видећете детаље о том догађају.
Овога пута почињем једном сликом коју је насликала ученица Мирјане Стојичић.
Надам се да ће тако и бити и да ће Земља победити. Иначе, наша борбена планета данас слави рођендан.
Важни датуми
Данас је Дан планете Земље и посвећен је пчелама. Још пре пет година смо могли да прочитамо да су пчеле угрожене. Угрожавају их монокултуре, инсектициди, али и антибиотици којима их лече иноземни пчелари. Више о томе у тексту који сам одабрао за почетак.
Процене су да пчеле опрашују од (најмање) једне до целих две трећине наших усева. Без њих, научници кажу, живот би нам био немогућ. Живот нам је већ сада значајно отежан због свих ових дешавања, а и ту можда има наше кривице.
Наука
Наиме, научници верују да смо ову пандемију изазвали нашим немаром.
Иако није научни извор у питању, мени заиста изгледа да овакав закључак пије воду, што бисмо рекли. А то би рекла и једна девојчица која је написала рад какав би сваки наставник пожелео да добије од свог ђака.
Уна је увидела колико смо немарни према природи и до чега смо себе довели – до кућног притвора. И док смо ми ту где смо, природа се полагано враћа на своја стара станишта. 🙂
Веома се надам да ће на овом конкурсу учествовати наставници биологије јер и на даљину и на близину раде фантастичне ствари.
Ученици Весне Милојковић су имали задатак да ураме своју омиљену, али угрожену врсту, а Иване Стојковић да дизајнирају насловну страну црвене књиге. Ево како је то испало добро.
Ђак Душице Ристовић је направио цртеж ћелије као стрип, а ученици Марте Мајорски су правили трофичке пирамиде.
Ђак Александре Лукић направио је прави уметнички модел сунђера, Весне Миленовић моделе ДНК, а Видице Штетин веома интересантне еколошке постере.
И да се и ја похвалим, не замерите јер стварно ретко то радим, следећи рад ми је послала Невена Карлић Добановачки, мајка мог дигиталног ђака из Новог Сада.
Предстојећи догађаји
Верујем да сте бацили поглед на ове дивне радове, а сутра имате прилику да баците и урбани поглед. Кликом на слику која следи добићете још детаљнији поглед.
А ми ћемо бацати погледе, односно гледаћемо се на истом месту идуће недеље. До тада гледаћемо се на ТВ-у. И да не заборавим, ево и шта ћете гледати. Надам се да ће вам овај програм бити од помоћи.
О корона вирусу данас може да се нађе заиста много информација, али оно што је најважније свакако је да се одржавају дистанца и хигијена.
Практични савети
Оно о чему заиста нисам размишљао је да хигијенске навике у доба пандемије подразумевају и фазонирање мушке браде. Наиме, није свака брада довољно безбедна.
Што се мене лично тиче, ја разговарам сам са собом много више од десет минута дневно. 😀 Да, мислим на часове које снимам. Кад смо већ код тога, поставља се питање да ли школски програм удружен са наставом на даљину даје неке резултате.
Још увек не знамо засигурно када ће започети школа на близину. У медијима се могу наћи и различите процене стручњака, али и самог министра. Оно што свакако знамо је да ће пробе мале матуре бити, а како ће све то изгледати, погледајте.
Врло корисни су и филмићи које прави Снежана Јовановић. Ја вам представљам један о одрживом развоју, а на каналу Јутјуба пронаћи ћете још врло лепих и занимљивих.
Ту су и сјане презентације Николе Арсића. За данас сам одабрао једну о наслеђивању особина.
Дакле, материјала за учење заиста има, а неки су врло забавни. На Фејсбук страни посвећеној пауцима Србије, пронаћи ћете једну баш, баш занимљиву (и едукативну) друштвену игру.
Са пауцима је увек забавно, али са неким другим врстама имамо проблеме. И потребно је помоћи да се ти проблеми реше.
И птицама је потребна помоћ, такође. Зашто им је потребна помоћ, сазнаћете када кликнете на слику која следи.
Кад смо већ код птица, погледајте (боље рећи послушајте) апликацију коју је пронашао Никола Денчић. Потребно је да кликнете на цртеж птице чији пој вас занима.
Институције и организације
Занимљивости
Активитам
Са часова
Забава
Из штампе
Реч наставника
Да би било јасно шта се спрема Кошутњаку, најпре треба да се информишемо.
Методика
Корисни материјали
Пројекти
Прва је решена још раније, а била је у вези са тим како ћемо оцењивати.
Важни датуми
Угрожавају их монокултуре, инсектициди, али и антибиотици којима их лече иноземни пчелари. Више о томе у тексту који сам одабрао за почетак.
Практични савети
