Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „зоологија“

Записник са децембарског београдског састанка Актива

ЗАПИСНИК СА САСТАНКА АКТИВА НАСТАВНИКА БИОЛОГИЈЕ БЕОГРАДА

6. децембар 2017. 18:38 Школа „Дринка Павловић“

Председник Актива Xолод Албина је поздравила присутне и прво дала реч гостима из Омладинског клуба орнитолога (ОКО), Слободану Кнежевићу и Маријани Демајо, који су нам приказали презентацију овог пројекта.

20171206_185351 (Small)

ОКО је пројекат Друштва за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС). Ова организација, која је основана пре 29 година, и однедавно има и своју канцеларију у Београду (Македонска 4), 2013. је постала придружени члан Birdlife International. У својим многобројним активностима бави се проучавањем, заштитом и пописивањем птица у Србији, а важан аспект је популаризација орнитологије као и биологије и екологије уопште.
Друштво је приметило да деца нису укључена у активну заштиту природе иако су често публика при презентовању заштитарских активности. Зато је направљен пројекат ОКО који као циљну групу има ученике.
Један пример је акција прављења платформи за родина гнезда, где су у неким случајевима укључена и деца из локалне заједнице, која су сама сакупљала грање од кога су волонтери касније направили гнезда постављена на платформама. Деца су при том осетила да могу и сама да помогну некоме и једног дана када буде потребно да се укључе у активности заштите природе моћи ће да се осврну на ово искуство и кажу „ако смо као деца могли да помогнемо природи, сада то можемо и на много вишем нивоу“.
tumblr_njkc81p5Qp1s9rrcgo1_400Активности ОКО са школском децом до сада су укључивале четири облика:
-прављење кућица за птице
-прављење хранилица и појилица за птице
-попис птица (преко пројекта Пролеће уживо)
-предавања, излети итд.
После иницијалних активности на пробном узорку деце (по пет деце из сваке школе у одређеним местима) почели су да израђују стратешки план и одлучено је да је најбоље да се активности фокусирају на ученике од 5. до 8. разреда. Замолили су наставнике да дају своје предлоге и питали како је организован предмет Чувари природе.
Наставници су упознали представнике ОКО са ситуацијом са изборним предметима и слободним активностима, где спадају и Чувари природе, а у краћој дискусији је закључено да је боље да групе које врше активности буду мешовите по узрасту, односно да се одређене активности не везују за одређени разред.
Више о ДЗППС и ОКО можете прочитати на сајту Друштва www.pticesrbije.rs док ОКО има своју фејсбук страницу https://www.facebook.com/omladinskiklubornitologa/ где је могуће више сазнати о досадашњим активностима.
Присутни на састанку Актива добили су и апсолутно фантастичну флајер-књижицу о активностима ДЗППС.

20171206_185621 (Small)

Затим је Мајда Адлешић представила међународни пројекат Дунавске регије „Водни агент“. Овај пројекат је започело Друштво Водна агенција и односи се на образовање деце о трошењу и употреби воде.
Пројекат је започет радом са ученицима у разредној настави а сада се планира ширење обухвата и на ученике у предметној настави, због чега ће у трећој седмици јануара у Београду бити одржан семинар и за наставнике и за разне друге институције заинтересоване за тематику вода, а предавачи су професори факултета али и запослени у разним предузећима. Један семинар је већ организован у Новом Саду и тада је учествовало око 50 учесника.
На почетку активности школа добија мерач протока воде који је прикачен на славину у учионици или некој другој просторији у школи. У првој фази деца нису обавештена о чему се ради и троше воду као и до сада. Ови подаци се касније користе као нулти подаци за поређење са резултатима после неког времена одвијања пројекта. Касније им се објашњава за шта мерач служи и они и сами прате на графику колико су воде уштедели разним активностима.
Други део програма укључује интернет апликацију, преко које је могуће пратити потрошњу воде у изабраној учионици и одређивати законитости по којима се потрошња повећава или смањује. На почетку пројекта вредности стално иду горе-доле јер је деци нпр. занимљиво да стално иду да перу руке и отварају чесму да виде како ће се вредности променити, или намерно одлазе на другу чесму да исперу сунђер како би потрошња била мања, али касније када се навикну на ово као на свакодневни део живота, вредности прате одређене законитости, нпр. у топлим данима је потрошња воде већа јер деца користе чесменску воду за пиће.
Даље активности се односе на активности мобилне водне станице, што укључује комби са цистерном, у коме се налазе различите врсте цеви, шахтова и вентила, тако да деца уче како вода пролази кроз цеви, на који начин може вентилима да се контролише проток воде, а и сами могу да расклапају и склапају цеви, водокотлиће, врше пречишћавање воде, прављење разградивих пасти за зубе итд. На овај начин се постиже и укључивање наставника техничког и међупредметне корелације.
Четврти део програма је едукативни водни пут, што је у ствари излет на изворишта и постројења водопривреде где деца сазнају како производња воде функционише на великој скали.
Циљеви пројекта су едуковање на тему одговорног опхођења према води, промена свести и свакодневних навика (у просеку се потрошња воде у учионици смањује за 15-30 одсто у односу на нулте вредности) и коришћење апликације која омогућава међународну сарадњу.
Позивају се наставници биологије и других предмета да се укључе у овај пројекат и присуствују семинару.

20171206_185641 (Small)

У трећем делу састанка скупу се обратио др Срђан Стаменковић, који је објаснио да још није урађен календар такмичења (иако су предата мишљења Српског биолошког друштва) и да тек треба да се одрже неки састанци, па зато нема никаквих званичних информација о такмичењу, а очекују се после Нове године.

Састанак је завршен у 20:32.

У Београду, 06.12.2017.

Записничар
Жељко Станимировић

Advertisements

Треће око и кравата од паучине

У ОШ „II шумадијски одред“ у Марковцу био је дан посвећен науци у школи. На сликама, које је приредила Маријана Пауновић, види се да је била права фестивалска атмосфера.

Када се овако представи, наука уме баш да буде лепа. Но, несумњиво је и потребна. А када видите изуме на следећем линку, биће вам јасно да вам је баш сваки од њих потребан. Не морате знати језик да би вам било јасно чему који служи.

Дете.бг: 20 невероятно умни изобретения (18.7.2014)

herrenblatt_head_accessoires_sommerschalКравате су можда потребне, а можда и не, али се, свеједно, носе. Мушки биолози би требало да носе оне у складу са занимањем. 🙂

Мушки магазин: Кравате направљене од паукове мреже (21.3.2017)

И кад смо код мушке моде…

City magazine: Pet stilova muškog oblačenja koji su uvek u modi (31.5.2016)

Но, да се вратимо на пауке. Неки граде веома занимљиве мреже (додуше, не баш са идејом да једног дана постану кравате), док су други занимљиви по неким другим карактеристикама. Овај филм говори о десет најзанимљивијих паука на свету.

И даље смо у свету зглавкара. Научници са Универзитета у Индијани су случајно успели да оспособе бубу из рода Onthophagus да добије још једно, треће око. Тим је нагласио да нема јединственог гена који утиче на развој очију. Пуно тога мора да ради уједначено да би произвело сложене ефекте, а понекад мењање може имати нежељене последице на другим местима. Но, они су све ово извели случајно и без последица по бубу. 🙂

IFL Science: Researchers Create Beetle With A Fully Functioning Third Eye (15.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо како је протекао Дан науке у школи у Марковцу;
  2. такође смо видели и веома мудро осмишљене патенте;
  3. постали смо модно свеснији;
  4. одгледали смо сјајан видео о сјајним пауцима;
  5. отворили смо очи (односно око) бубама.

Дан паука

_1198240280186472_214639534946412490_nКрај је недеље, али тема о насиљу не јењава – и даље је акуелна. У вези са тим почињем са два занимљива текста са „Зелене учионице“.

Зелена учионица: Модел из куће као узрок насиља (16.11.2017) & И ми смо се свађали и тукли, али никада није било овако (16.11.2017)

Повод су догађања у Аранђеловцу. Председник државе је управо у том граду и тој учионици и тој деци одржао час.

Н1: Вучић у Аранђеловцу разговарао с ђацима о вршњачком насиљу (16.11.2017)

Што се часова биологије тиче, није потребно да их одржи неко са државног врха да би били занимљиви. На пример, можете да их одржите у корелацији са музичком културом и да од песме која је хит међу младима, направите врло едукативно (и певљиво) штиво. Послушајте.

Пошто смо данас у уметничком расположењу, ево мало и корелације са ликовном културом.

Facebook video – New York Magazine: These artistic renderings of animals are secretly humans in incredible body paint (10.6.2016)

d54b1b566281f443d244c32754482445У природи, прави уметници су пауци са оним њиховим мрежама. Више о овим занимљивим животињама можете сазнати колико већ сутра.

Фејсбоок догађај – Покрајински завод за заштиту природе: Дан паукова (за 18.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наново смо говорили о насиљу;
  2. и председник је говорио о насиљу;
  3. одслушали смо биолошки хит;
  4. дивили смо се креативном сликарству;
  5. најавили смо један леп догађај.

 

Пушење или плата – одлучите сами

Дани су све хладнији и право је време да се хране веверице…

Facebook video: Nid D’oiseaux (22.6.2016)

…или да се броје сове.

23658465_1460411594008527_2773262828282072486_n (Small)

Још увек смо у свету животиња, али из света птица прелазимо у свет глиста нематода. Ови мали створови када су суочени са избором између хране и парења, одабраће ово друго. Али само мушке јединке, како наводи научни рад у часопису Current Biology. Суптилне промене у нервном систему одређују разлике у понашању мужјака и женки.

IFL Science: Male Worm Brains are Wired to Choose Sex Over Food (21.10.2014)

worm-activities-6Постоји и други начин да откријемо које су мушке, а које женске јединке. Дамо им храну и ако је појео значи да је мужјак, а ако је појела, онда је женка. 🙂 Без све шале, разлике постоје и код људи и то још на малом узрасту.

Школски портал Бигза: Ко су бољи ђаци – дечаци или девојчице? (13.11.2017)

Сада знамо ко и зашто боље учи, а ево ко и зашто боље ради. 🙂

Телеграф: Да ли пушачи раде мање од непушача? Велика дилема, сталне расправе и коначно питање – да ли би због тога требало кориговати плате? (24.10.2017)

Плате ће нам, изгледа бити кориговане. Цитирам:

За десет одсто већа примања имаће и они који раде у установама основног и средњег образовања, ученичког и студентског стандарда, као и у установама социјалне и здравствене заштите и установама културе.

И ово звучи чудно јер Министарство просвете од следеће године добија мањи буџет у односу на ову. Све пише у тексту који сам приредио за крај.

Политика: Највише пара Вујовићу, најмање Јоксимовићевој (9.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. cigaretteРазмишљали смо о зимским активностима у вези са животињама;
  2. сазнали смо која је разлика између женских и мушких глиста;
  3. открили смо зашто дечаци лошије уче од девојчица;
  4. критиковали смо пушаче;
  5. радовали смо се што ће нам бити веће плате.

Птичји фестивал

Scientix је међународни пројекат који окупља наставнике природних наука, па тако и биологе. Више о њој можете сазнати на промотивним постерима.

Још један промотивни постер за данас – овог пута у питању је најава једне лепе манифестације.

23519237_1459542980762055_4589476826034371661_n

Оно што нам се дешава по школама далеко је од фестивала. Насиље коме смо имали прилике да посведочимо преко друштвених мрежа и даље је актуелна тема. О томе Министарство просвете има шта да каже.

Данас: Лајовић: Важна улога породице у превенцији вршњачког насиља (10.11.2017)

12661980_1198240033519830_7962463373920402931_nНије било тако давно када су стручну службу управо челници министарства десетковали у школама. Изгледа да се потврдило оно што је већина нас у школама и знало: да је то била лоша одлука. Постоје, пак, најаве, да ће се та одлука преиначити.

Вечерње новости: Шарчевић: За насиље у школама одговараће и директори, запослићемо више психолога и педагога (13.11.2017)

И познате личности нису остале индиферентне на ову тему.

Family.rs: Mirjana Bobić Mojsilović: Nasilje (14.11.2017)

_347708145406294_6789133546968054548_nНи ми не бисмо смели да останемо индиферентни на догађања на Арктику, сматра организација Гринпис. Они нас моле да будемо потписници петиције против намере норвешке владе да експлоатише нафту у том делу света.

Save the Arctic.org: Help us beat Arctic oil in court (приступљено 14.11.2017)

Но, да се вратимо на тему насиља, односно да шаљиво завршимо са њом за данас – у стилу „Њуз.нета“:

Њуз.нет: Вршњачко насиље уједначеније у униформама (27.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Ближе смо се упознали са познатим међународним пројектом за природњаке;
  2. најавили смо једну лепу манифестацију;
  3. прочитали смо шта све задужени у министарству имају да кажу поводом вршњачког насиља, али и познате личности;
  4. потписали смо петицију да спасемо свет;
  5. мало смо се нашалили на сву ову муку.

Ријалити у реалности

_1198240163519817_5020687742935006602_nСви сте видели, а и Биолошки блог је о томе известио, језиви снимак злостављања девојчице из Аранђеловца. Овом насиљу је претходило електронско насиље.

Media Group021.rs: Majka pretučene devojčice : Zbog šifre na facebok-u naša ćerka dobila 33 šamara! (9.11.2017)

Епилог приче полако се дешава, а насилнице тврде да су се „играле“ ријалитија.

Информер: Мале насилнице из Аранђеловца нашле изговор: Кајемо се што смо претукле другарицу, само смо се играле ријалитија! (11.11.2017)

12190055_520227278141708_7463709750248227711_n

Можда су се девојчице ипак уплашиле казне, па су пребациле одговорност, а можда има нечег и у ријалитима. Било како било, медији жељни сензационализма, одмах су избацили и бомбастичне наслове.

Курир: СРБИЈА НА НОГАМА ЗБОГ УЧЕСТАЛОГ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА: Родитељи најодговорнији, ријалитији праве од деце делинквенте! (10.11.2017)

_1200992479911252_7741484094294770613_nНо, то може да изађе и на добро, пошто притисак медија каткад и покрене ствари. Ствари у Министарству су се, свакако, покренуле.

Вечерње новости: Шарчевић: Министарска група за проблем насиља у школама (12.11.2017)

Како насиље решавају наши суседи? Можда можемо нешто и да научимо?

Слободна Далмација: Је ли ово крај ноћних мора за наставнике и родитеље? Ево како ће се се санкционирати насилничко понашање и недисциплина у школама (11.11.2017)

И још два текста о овој теми које вреди прочитати.

Блог – Клотфркет: Драги учениче, не мора тако (12.11.2017) & Блиц: Ужасне слике злостављања девојчице у Аранђеловцу имају дубоке корене (11.11.2017)

_n8f15pjXqh1qzfjmqo4_250Верујем да има дубоке корене, а није тајна ни да дубоко корење имају и неке биљке. Додуше, оно што биљке немају је интелигенција. Или ипак имају и то? Можете сазнати на предавању прекосутра.

Фејсбук догађај Центра за промоцију науке: Интелигенција биљака (за 15.11.2017)

И још једно биолошко предавање биће на Биолошком факултету у Београду:

Фејсбук догађај Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“: Рак камењар у Србији – распрострањеност и заштита (за 16.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посветили смо одређен простор насиљу, разговарали о њему и извештавали, чиме смо дали и свој мали допринос решавању проблема;
  2. сазнали смо да ће се оформити посебно стручно тело у оквиру Министарства просвете;
  3. погледали иноземна искуства;
  4. прочитали пар квалитетних текстова о актуелној теми;
  5. најавили смо два лепа предавања.

 

 

Утине на зимовању

Наша колегиница Наташа Јановић приказала је како користи мапе ума на часу.

Natasa Janovic

И ја их користим и то са мапама ума уопште није лоше. Таман да прикажем још једну слику; није мапа ума, али је врло занимљиво као постер у учионици – цртежи разних врста змија тако урађен да приказује односе величина и шаре.

21730975_1501468563263577_2063745891714585618_n

Цртеж сам пронашао на овој Фејсбук страни:

Facebook page: Bird and Moon Comics (приступљено 7.11.2017)

Према наслову стране рекао бих да се бави птицама (енг. Bird), али очигледно има ту још којечега. Следећи текст се бави птицама, односно једном мајушном, али срчаном врстом. Иако је дуга до 15 цм (свега), врста грмуше Новог света (Setophaga striata) у стању је да за свега пар дана прелети готово 3.000 километара и то без одмора. Креће из Канаде и долази до Јужне Америке.

Phys.org: Tiny songbird discovered to migrate non-stop, 1,500 miles over the Atlantic (31.3.2015)

500px-10151315_582216498542848_18876053_nИ још један текст о птицама, али овог пута из наших крајева.

Еколошко друштво „Аркус“: Утине се окупљају на зимовалишту у Бачкој Тополи (31.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо добар рад колегинице;
  2. представили једну добру идеју за школски пано;
  3. такође смо представили и једну занимљиву Фејсбук страну;
  4. дивили смо се врсти грмуше;
  5. сазнали смо где се окупљају утине.

Облак ознака