Успаване лепотице

На почетку један чланак који ће врло заинтересовати и обрадовати колегинице, што не могу исто да тврдим и за колеге. 🙂 Наиме, истраживачи са Института за истраживање сна у Лафбору тврде да жене морају да спавају дуже него мушкарци јер је њихов мозак – комплекснији. 🙂 У току дана ми користимо више или мање нашег мозга и правило је да што га више користимо, више мора да се опоравља, односно да спава. Жене имају „мултитаскинг“ мозак, односно раде више ствари одједном, па им је потребно да дуже спавају. Мушкарци који раде захтевне послове, при којима доносе много одлука и латерално размишљају (ма шта год то било), спаваће дуже од просека, али опет не колико и жене.

Higher perspectives: New Research Says Women Need More Sleep Than Men Because Their Brains Are More Complex (11.12.2015)

Ако вас занима колико је то више времена за сан, открићу вам и то – 20 минута. Дакле, драге колегинице, ништа шминкање ујутру пред посао, него спавањац. Мора мозак да се одмори. 🙂

Но, без обзира на пол, научници кажу да наш мозак ради тако да лева хемисфера мисли о малим бројевима, а десна о великим. Или ипак обрнуто, због укрштања нервних путева? Како год, научници не могу да се договоре да ли је то због утицаја гена или средине. Ова подела посла међу хемисферама постоји и код неких мајмуна и птица, али ни то није дало разрешење дилеме. Све до једног истраживања које је показало да постоји и код пилића који су сувише мало поживели да би могли да науче од некога. Биће да су гени одговорни, ипак.

У чланку је и видео са преслатким експериментом где ћете видети како пиленце реагује на мале и велике бројеве.

Phys.org: Study shows even newly hatched chicks have a left to right number space map (w/ Video) (30.1.2015)

Тако реагује пиленце на бројеве, а о томе како птице реагују на људску глупост, говори следећи чланак.

Блиц: У овај део Србије птице селице се следеће године неће вратити, а разлог је опасан и за људе (8.11.2018)

Заиста је невероватно колико је еколошка свест наших суграђана на ниском нивоу. Треба ли да кривимо нас наставнике јер их, кад је требало, ничему нисмо научили? Не бих рекао, тим пре што се ми заиста трудимо да нам настава буде одлична. Доказ за то су креативни радови које објављујем сваке недеље. Данас су на реду радови шестака из ОШ „Рифат Бурџовић Трсо“ и ОШ „Вук Караџић“ из Тутина. Ментор је наставник Семир Тутић.

И још мало радова ђака, а пошто сам некако данас највише писао о птицама, ево цртежа једног ђака из ОШ „Радоје Домановић“ из Београда. Тако то испадне када се споји таленат ђака и његова приврженост према биологији. Наравно, улога наставника је ту веома значајна и колегиница Тијана Морић само може да буде поносна.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Наспавали смо се за све паре, а због комплексности нам мозга (више-мање, зависи од пола, у ствари);
2. нашли смо заједничку карактеристику са пилићима;
3. упозорили смо на еколошку катастрофу која нам се дешава;
4. дивили смо се моделима протиста;
5. одушевили смо се цртежима птица.

Advertisements

Без изговора

Корњаче заиста немају среће са људима. Таман је прошао немио догађај из августа крај јужне мексичке обале када је стотине угинулих корњача плутало по мору…

…и ево опет нови проблеми.

Мондо: Украли бебе џинова: Нестале корњаче с Галапагоса (6.10.2018)

Људи заиста краду свашта, па зашто и ми не бисмо украли идеје сјајних колега, посебно ако су у питању пројекти у 5. разреду? Ђаци Ане Давидовић из ОШ „Милица Павловић“ из Чачка направили су заиста занимљиво дрво.

Ученици Виолете Апостоловски Дупор из ОШ „Ђура Даничић“ из Београда такође су били креативни и правили су моделе микроскопских објеката.

Мало сам „шпијунирао“ и шта се ради у гимназијама и нисам изненађен да и велики ђаци умеју да буду и креативни и вешти и да праве велике ствари. Погледајте радове ученика 13. београдске гимназије чији је ментор Татјана Миловановић.

Конкурс који сам приредио за крај ипак је само за основце.

СББ фондација: Расписан је први Не прљај. Немаш изговор! – Изазов (до 20.10.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Осетили смо емпатију према корњачама;
2. видели смо феноменално дрво;
3. дивили смо се радовима малих ђака;
4. завирили смо у то шта раде гимназијалци;
5. одлучили смо да учествујемо на конкурсу.

Отровно, а лепо

Први чланак за данас безмало је ужасан; говори о најужаснијим паразитима који се могу наћи на свету. Неки од њих су и црви из раздела Nematomorpha, које на енглеском говорном подручју називају коњским длакама (знају Енглези да то нису коњске длаке, већ им личе на њих). Ларве им живе у слатким водама и чекају да их поједе неки комарац. Комарца ће потом појести неки цврчак, коме ће се црвић населити у телесној шупљини. Но, то црвићу неће бити довољно; он тера свог домаћина да оде до оближње воде и заплива, како би изашао из њега и довршио свој циклус развића. Цврчци нерадо пливају јер се та активност не завршава добро по њих, али немају куд – паразит их претвара у праве камиказе. На линку имате и кратак филмић (једини у чланку) који приказује како цврчак скаче у воду и како црвић (који је у односу на цврчка огроман) излази из њега. Веома језиво, заиста.

IFL Science: Some Of The Most Awful Parasites In The World (приступљено 13.9.2018)

Некоме су и змије ужасавајуће, али има нас и који мислимо да су прелепе. Да ли ће на следећој изложби Природњачког музеја бити само њих или још којекаквих отровница, остаје нам да одемо и откријемо.

Још једно дешавање вредно посете је већ сутра. Ко може да стигне, предавање је у 14 часова. Надам се да ће бити још слободних места на које се пријављујете путем линка.

Институт за модерно образовање: „Комуникацијски троугао: наставник–ученик–родитељ” (за 14.9.2018)

Иначе, родитеље чека сасвим другачији облик ако не комуникације, а онда рада са својим дететом. Посебно оне родитеље чија су деца извршила насилни чин према некоме.

Мондо.рс: Нова правила у школама: Ко се бије, доноси дрогу… (11.9.2018)

Наравно, најбоље би било да до насиља уопште не дође. А то се, ваљда, постиже васпитањем код куће. Ево једне приче која ће можда бити поучна баш у вези са том темом.

Зелена учионица: „Где сам то погрешила у васпитању свог детета?” (29.1.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Направили смо топ листу најужаснијих паразита;
2. припремили смо се да посетимо једну лепу изложбу;
3. најавили смо занимљиво предавање;
4. успоставили смо нова правила понашања у школама;
5. испричали смо причу за лаку ноћ. 🙂

Питам се, питам се

Имамо још мало од распуста, а још мање од годишњег одмора. Већина наставника већ од понедељка почиње да ради и то не мало; има ту много припрема, тим пре што нам пети разред креће по новом програму. Но, ако вам све то није довољно рада за полетни почетак, организација „Scientix“ предлаже да се укључите у њихове радионице.

Scientix Србија: Next-Lab/Go-Lab радионице у Нишу и Београду (за 23, 25. и 26. август 2018)

Поменуо сам нови програм (који ће, верујем, бити честа тема) и већ већина биолога зна да је једна од ствари које треба урадити операционализација исхода. Нешто слично томе је тема следећег чланка, па нам можда буде од помоћи.

Математички коучинг: Операционо дефинисање циљева (15.2.2016)

Са новим програмом дошли су и нови платни разреди. Већ смо причали о томе како би то требало да изгледа, али неслагања има. Са једне стране, синдикат се не слаже да наставник са факултетом и више него одговорним послом има мању плату него струке у бројним другим занимањима са навршеном средњом школом, а са друге министар просвете се не слаже да наставник (географије) има плату као лекар. На ове његове речи постоји и врло интересантна реакција блогера под псеудонимом Ахмед Нурудин.

б92 блог: Пита се пита министар (14.8.2018)

И док се ми сви у Србији нешто питамо, питају се и инострани научници. Рецимо, како да проучавају царске пингвине. Иако највећи од свих врста, ови пингвини су и најстидљивији и клоне се људи. Зато су мудри научници осмислили возило које изгледа као младунче пингвина. Ове птице су га лепо прихватиле, па чак и комуницирале са њим. Следи прича о томе.

Phys.org: Cute chick rover: A new way to spy on shy penguins (2.11.2014)

И у свету птица и завршавам једном вешћу која није баш лепа.

Мондо: Мртве роде по Војводини, апел за помоћ! (14.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо лепе радионице;
2. операционализовали смо циљеве;
3. мало смо се питали и ми;
4. разговарали смо са пингвинима;
5. сазнали смо лошу вест.

Из осмог у девети разред

Данас је Светски дан лавова. О овим лепим животињама немам неких занимљивих чланака, али имам о њиховим доместификованим рођацима. Упркос свом не баш најбољем могућем карактеру, студије показују, у Европи полагано постају доминантни кућни љубимци и бројчано побеђује псе, који су пословично приврженији људима. То има везе са модерним начином живота при коме су људи много више заузети него пре и више времена проводе ван куће. Мачке су у том случају захвални кућни љубимци; могу да живе на мањем простору, не захтевају шетње и могу да остају саме без видне узнемирености. Истраживања показују да је то тако и зато што одрасле мачке не повезују осећај сигурности са својим власницима.

IFL Science: Think Your Cat Misses You? It’s Probably Just Pissed Off (приступљено 10.8.2018)

Но, то не значи да мачке нису привржене људима. И да не умеју да уживају у лепој музици. 🙂

Када смо већ код еколошки значајних датума, у недељу је Светски дан слонова. Слонове немилосрдно убијају ловци на слоновачу и при томе користе отровне стреле. Следи прича о томе како су убили једну женку, те тако угрозили и њено младунче које још увек доји.

National geographic: For Orphaned Elephant Calf, Harrowing Rescue Ends in Hope (7.1.2015)

Занимљиво је да ће нека женка из крда често прихватити овакво сироче и дојиће га, али само ако има довољно млека и за њега и за сопствено потомство.

Углавном, то је било то што се тиче еколошки значајних датума, а ево нечега што је пронашла колегиница Јелена Палинкаш у вези са еколошки значајним појмовима – како их објаснити новим, интернет зависним генерацијама.

Јако ми се допада што је популација објашњена преко стикера који се међусобно визуелно разликују, те тако може да се стекне и идеја о варијабилности, али не допада ми се што је биоценоза објашњена само помоћу животињских стикера. И Јелена је ту такође дала примедбу да треба убацити мало и биљака и гљива како би слика била потпуна. Ипак, начин је свакако занимљив и – илустративан.

То ће бити занимљиво за ђаке, а најзанимљивије што се дешава ових дана за нас, наставнике су платни разреди. Најкраће речено, постоји 13 платних група са по неједнаким бројем платних разреда.

Данас: Наставници хоће у девету платну групу (4.8.2018)

Наставници биологије ће бити у осмој и деветој групи. У овој бољој (деветој) биће они који имају звања. Било ми је нејасно да ли се мисли на академска (магистратура, докторат) или струковна (педагошки саветник). Следећи текст то разјашњава.

Зелена учионица: Шарчевић: Очекујем да кроз напредовање у звањима плата постепено буде увећана за око 25 одсто просветних радника (8.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали смо зашто мачке не пате претерано за својим власницима;
2. уживали смо у лепој музици;
3. обележили смо Светски дан слонова;
4. илустративно смо објаснили популацију, биоценозу и екосистем;
5. радовали смо се што ће нам се повећати плата.

Хотели за инсекте и солитери за врапце

Почео бих примером добре праксе из учионице. Колегиница Тереза Катона у својој школи направила је спој биологије и ликовне културе, па су лепи хербаријуми постали још лепши.

Примера доброг рада има и у науци.

Noizz.rs: Bojanovo revolucionarno otkriće moglo bi da promeni svet (23.5.2018)

У Новом Саду, према писанију Урбансити радија, неће да мењају свет, али један његов део хоће. У питању су градски паркови.

Urbancityradio: Gradski park dobiće sistem za rasterivanje ptica i sitnih životinja (25.6.2018)

Вест је веома штура и не пружа кључне информације, тако да не знам колико је веродостојна. Уз то, само је овај магазин и дојавио. Но, гледајући коментаре, јавност је свакако није прихватила са одушевљењем.

Ова два гуштера сам ја фотографисао у школском дворишту и иако су ситне животиње нисам их растерао, већ их оставио да се на миру сунчају.

И док једни намеравају да растерују врапце, други им омогућавају да добију дом. Следећи видео гледамо према препоруци Жељка Станимировића.

Фејсбук видео – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Врапци у Београду (приступљено 7.7.2018)

У овом филмићу сазнали смо да су врапци значајни јер тамане комарце и корове. Желео сам да вам покажем још једног летећег створа, овог пута из Индије. Он има толико добру мимикрију да не мрда својим крилима, не бисмо успели да га разликујемо од сувог лишћа.

Следећи лептирић уопште није овако сладак. Наиме, у питању је ноћни лептир који се храни – крвљу, чак и људском. Пронађен је у скорије време и то само у појединим популацијама врсте која се иначе храни воћем. Насељава јужну и централну Европу. Када своју дугачку сурлицу забоде испод коже, у стању је да пије крв чак и двадесет минута!

За разлику од комараца, у овом случају крвљу се хране искључиво мужјаци и то да би могли да се размножавају. Макар је то разлог који научници претпостављају. Можете погледати и видео за детаљнију причу.

И инсектима, иако крв умеју да нам попију, баш као и врапцима, неки наставници и ђаци праве кућице. У ствари, хотеле, да будемо прецизнији.

Блог – Зрењанинска група НПН: Хотели за инсекте – практичан рад (19.6.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Промовисали смо примере доброг рада у настави и науци;
2. сазнали смо који су наводни планови са парковима Новог Сада;
3. одгледали смо видео о врапцима и о једном чудесном лептиру;
4. пронашли смо крвопије међу лептирима;
5. добили смо идеју за практичан рад.

Уметничка башта

Запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“ биће вредни и ово лето. На њиховој Фејсбук страници можете прочитати следећу објаву:

Драги љубитељи природе и уметности,

Имамо предивне вести 🎉

Захваљујући Министарству културе и информисања Републике Србије, у Ботаничкој башти „Јевремовац“ , ове сезоне ће се одржати низ занимљивих радионица за децу основношколског узраста .
Реч је о пројекту „Ботаничар = уметник“. Идеја је да деца, током радионице, обиђу башту, упознају свет биљака, направе свој хербарски лист и као ботаничари у прошлости, детаљно нацртају и обоје биљку.
Верујемо да ће деци бити занимљиво да проведу дан као ботаничари и уметници. 🌳🎨🖼️🖌️🌳

🌿🌿🌿 Радионице су бесплатне.🌿🌿🌿

Број деце по радионици је ограничен на 15.
Без панике, радионице ће се одржавати и током септембра и октобра, сваког викенда. 😊
Први сет радионица ће се одржати овог викенда (30.06 – 1.7.2018.).

Термини:

30.06. (11 – 14 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (10 – 13 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (15 – 18 часова) Радионица је намењена ученицима виших разреда основне школе (V – VII)

Молимо заинтересоване родитеље да попуне формулар на линку : https://goo.gl/t2zLeU
(НАПОМЕНА: Упишите у поље за датум одржавања радионице један од три термина, у складу са узрастом детета)

Обавестићемо Вас путем друштвених мрежа чим се капацитети попуне али, као што смо нагласили, без панике, биће још радионица и дешавања у башти и прилика да се дружимо и упознајемо свет биљака. 😊🌿

НАПОМЕНА: Ове радионице нису намењене за групне посете

Уколико имате било каква питања, слободно нам пишите на адресу: botanicarumetnik@gmail.com

Када смо већ код објава на Фејсбуку, једну лепу има и Покрет Горана из Сомбора, која је слична претходној. У оквиру пројекта „Пронађи свој хоби“ остварена је сарадња са ученичком задругом „Липа“ из ОШ „Бранко Радичевић“ Стапар кроз креативне радионице израде сувенира од дрвета. Учениици су вешто користили алате за гравирање и пирографију уз помоћ своје наставнице Јелке Филиповић. Прави уметници! Погледајте неке изабране радове.

Јасно је да многи ђаци имају уметничку црту, али чак ни ја нисам знао да је имају и – бубамаре! Погледајте.

Јадне бубамаре иначе нападају посебне осе које им преносе вирусе који могу да их „зомбификују“ и претворе у бебиситере осињих потомака. Међутим, шкампи имају паразите који им раде још горе ствари; терају их да буду канибалисти. У питању је гљивица Pleistophora mulleri која се, највероватније, преноси тако што је животиња поједе. Међутим, то много не изгледа смислено; зашто би већ инфицирана животиња наново уносила гљивичног паразита? Изгледа да болест изазвана инфекцијом смањује способност шкампа да хвата плен, па му је много једноставније да налови сопствено потомство.

IFL Science: Parasite Causes Cannibalism In Shrimp (приступљено 28.6.2018)

Изгледа као канибализам, али није. Ова жаба рађа младунца из уста. 🙂

У овом тексту се каже да је канибализам, иако нама не много привлачна појава, уочен код преко 3.000 врста. Када црв једе црва то не мора да буде канибализам (јер иако су сродна, нису иста врста), али може да изгледа и те како нестварно. Погледајте снимак на врху следећег сајта.

BBC Earth: Monster leech swallows giant worm (14.10.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо радионицу у Ботаничкој башти;
2. промовисали смо пример доброг рада;
3. сазнали смо нешто ново о бубамарама;
4. такође смо сазнали нешто ново о паразитима и канибализму;
5. гледали смо борбу два црва.