Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају), продуктивне (одговарају на проблемска питања) и креативне (траже решења, која не морају да буду конвенционална)
4. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:
Да је Александар Дима доживео данашњицу, његови мускетари имали би, вероватно другачије гесло: лајк за све и све за лајк. 🙂 Иако звучи смешно, за многе блогере ово је и те како реално, као што је реално и да нису баш сви блогери успешни.
Фејсбук нам значи све више и више, а видно утиче и на квалитет наставе. Ових дана неко је дао и на Фејсбуку поделио идеју да се биолошки системи вајају од пластелина и неколико колега је пробало ту активност на часу. И веома су задовољни радом, а и настала су заиста лепа дела. погледајте ову мини-галерију:
Еуглену су радили ђаци из ОШ „Мајка Југовића“, нервну ћелију је на Фејсбук поставила колегиница Весна Миленовић, амебу Наташа Јановић, а ћелију са штапићима од сладоледа радили су ђаци Тијане Морић.
Када смо већ у свету ћелија, један заиста леп филм, препоручен такође на Фејсбуку:
Након ћелија, следећи ниво организације су – ткива. Реч дајемо колегиници Ивани Дамњановић.
Али што се задржати само на ткивима? Таман је прилика да одрадимо комплетну телесну организацију, макар животињску. И наново иста ауторка.
Док смо у свету животиња, постоји прича од пре месец дана да тасманијски тигар ипак није ишчезао. Извор је „Курир“, али сам извор није толико важан, јер се прича базира на видео снимку. Сам снимак прилично указује да прича има основа, али је сувише кратак и из даљине, тако да је тешко рећи са сигурношћу.
Било би лепо да је овај торбар и даље присутан на планети, а треба пазити да његову судбину не доживе још неке врсте, које су још увек међу нама. О томе се брине и организација WWF, па су представници те организације направили једну едукативну игру, а како би популарисали тај проблем угрожености и нестанка врста (макар у Дунаву):
У питању је занимљив квиз о речним врстама, а видећете и лепе видео-снимке и свашта нешто. Таман да се наши осмаци мало и опусте уз игру, јер имају и те како много посла ове године. Довољно је рећи – завршни тестови. Ове тестове имаће и велики матуранти.
На самом почетку овог чланка препоручили бисмо вам онлајн семинар под називом „Блог, твитер и фејсбук у настави“. Постоји много разлога зашто; акредитован је, практично бесплатан (плаћа се кортизација, али је цена заиста симболична у односу на друге семинаре), време за рад је флексибилно, а веома је практичан. Уосталом, ни овог блога не би било да није било и тог семинара. Разлози зашто баш овај семинар врло су детаљно објашњени на линку који следи. Следећи циклус креће од 6. марта.
Ипак, верујемо да вас није потребно убеђивати у то колико информатика постаје све значајнија у настави свих предмета, па тако и биологије. Са тим у вези, преносимо савете, како су је назвали, „ветерана“ (20 година ради у настави), Хедер (Heather Wolpert-Gawron), а која је у Калифорнији где ради, проглашена наставником године. Савети су упућени ученицима који интернет користе за учење.
Потребно је имати свест о себи, односно развијену метакогницију, што подразумева унутрашњу мотивацију, иницијативу и одговорност за сопствено деловање. Да би онлајн учење било успешно, није довољно само знати шта се учи, већ и на који начин.
Време треба трошити мудро. То значи и да се задаци прихватају критички, планирају сходно томе и завршавају уз некакве резултате, и то много пута, без присуства тутора сваки пут.
Смисао за сарадњу је важнији од познавања технологије и вештине писања.
Важно је и поставити циљеве, али и осмислити план како да се стигне до њих.
Учење преко интернета захтева изузетну вештину у писању и при томе је потребно заиста дати све од себе. Уосталом, комплетна онлајн заједница заснована је на писаној речи и улаже напоре да комуницира на тај начин што ефикасније.
И онлајн заједница има своја правила понашања, баш као што она постоје и у учионици и потребно је придржавати их се. При томе, правила може да постави администратор сајта или још боље, онлајн заједница која се окупила око тог сајта.
Свако је свој адвокат. Уколико особа која учи преко интернета не поставља питања, не преузима контролу и ако се не постара да се њен глас чује, треба да се запита ко ће то учинити уместо ње.
Према мишљењу Хедер, онлајн учионица се не разликује битно у односу на класичну. Управо ове савете које је навела, упоредила је са очекиваним способностима које би ђак требало да има како би био успешан у учионици. И сличности има много. Уколико вас занима мишљење ове наставнице, која је и књигу објавила, линк је:
Ми смо вам за крај овог текста припремили један необичан задатак којим нећете проверити да ли имате неку од ових седам побројаних вештина, већ колико је заиста стар ваш мозак. 🙂 Сајт је јапански, па је потребно да вам дамо упутства унапред (осим ако нисте наставник тог језика, заинтересован за то шта раде биолози :)):
1. Притисните „START“.
2. Причекајте да прође одбројавање (3, 2, 1).
3. Запамтите положај бројева на екрану (пазите, приказују вам их практично тренутак) и онда кликните на кругове редом од најмањег до највећег броја. Овај задатак ће се поновити више пута са различитим бројевима. 4. На крају игре добићете резултат о старости свог мозга (није обавезно резултат схватити озбиљно :)).