Најмањи диносаурус на свету

Данашњи чланак бих почео вестима из света. Пољска је прва држава која је у свој курикулум (школски програм, како га ми зовемо) унела видео-игре.

Методика

Да ли је то добро или лоше, процените сами, а некакво објашњење Пољака прочитаћете у следећем чланку.

Talkesport.com: Poland becomes world’s first Govt. to add videogames in schools as curriculum (23.6.2020)

Из штампе

Из Пољске селимо се у несрећну Италију. Зашто несрећну?

Курир: После короне, Италију погодила нова пошаст: Највећа најезда скакаваца још од Другог светског рата! (26.6.2020)

Но, није баш да смо ми у Србији у срећним временима, а посебно не наши ђаци, иако је школска година званично завршена.

Зелена учионица: Корона ушла у школе и Студентски град: Заражено 7 студената, 4 осмака, неколико директора и наставника (27.6.2020) & Др Кон: Организовати прославе матуре је неодговорно, млади једноставно не желе да чују за препоруке о понашању (26.6.2020)

Са друге стране, организовање утакмица (где је такође највећи број младих и то дословно највећи) је одговорно. Изгледа да је лакше одредити када је живео најмањи диносаурус на свету него шта је одговорно и пре свега нормално у Србији.

Наука

Научници су урадили управо то; одредили су старост најмањег диносауруса на свету.

Н1: Лобања најмањег диносауруса пронађена у 99 милиона година старом ћилибару (12.3.2020)

лобања у ћилибару

како је изгледао најмањи диносаурус

Са часова

Ђак Снежане Милановић бавио се периодом много пре диносауруса; када су митохондрија и хлоропласт тек постајале органеле у ћелији и то илустровао духовитим цртежом. Ученици Оливере Коларић су се бавили лепим и ружним утицајем човека на природу.

Ђаци Видице Штетин направили су модел бебе у стомаку, а то су успели захваљујући посебној техници која се користи када желимо поклон да ставимо у балон. Еколошке поруке су поставили ђаци Виолете Јововић, а занимљива поставка је из кабинета Гордане Владић.

Следи видео са сликама радова ђака Александре Милосављевић.

Гугле фото: Радови ђака (22.4.2020)

И за крај фотографије кућних љубимаца ђака, али постављене као у каквом музеју. Поставку обезбедила Ана Марковић. Препуштам вас разгледању.

Артстепс: Изложба кућних љубимаца (пре два месеца)

 

Потцењени и прецењени просветни радници

Видели сте управо како можете направити своју кућну башту. А о самим биљкама можете много научити из анимираног филмића који је руку дело колеге Мирослава Вулића.

Корисни материјали

Ево како то изгледа.

Заиста је изузетно, нема шта. Када смо већ код филмића, ево једног који препоручујем. Он је из серије емисија са Дизнијевог канала под називом „Art attack“ (у преводу „Напад креативности“).

У овом филмићу видели смо како можемо да искористимо једно од она три Р-правила (reuse, односно поново употреби).

Са часова

Наше колеге и те како користе ово правило како би обогатили своју наставу. На часовима колегинице Терезе Катоне настало је тако мноштво предивних модела из биологије.

Прилагођено ситуацији, ђаци Радета Перуничића радили су сличну ствар и то је приказано у јутарњем програму РТС-а. Нисам могао да увезем снимак на блог (сувише је много мегабајтова), али сам макар снимио екран да видите како је то изгледало.

Овакви примери у најбољем светлу презентују рад нас наставника. Светлих примера има још. Ученици Јадранке Милосављевић бавили су се штетним утицајем дувана, а Оливере Коларић кућним љубимцима.

Ево и неких презентација. Прве три су правили ђаци Александре Арсенијевић, а друге три Весне Милојковић.

1. Зачинско биље
2. Живот у екосистему
3. Фото-хербаријум
4. Кампања против пушења 1
5. Кампања против пушења 2
6. Кампања против пушења 3

Дакле, завршили смо здравственим аспектом овај блок, а да је здравље ипак најважније опоменуо нас је и период који није баш сасвим иза нас.

Методика

Дакле, у време пандемије настава се одвијала и мишљења о њој су различита. Ево једног.

Просвета у доба короне – јел смо ли потценили или преценили просветаре? (23.5.2020)

Занимљивости

У доба короне једна наша иноземна колегиница је патила за својим одељењем и нашла је начин да јој деца ипак увек буду пред очима и у тим лошим временима. Направила је (заправо сашила) лутке које личе на сваког од њих. Ево како је то изгледало.

Boredpanda.com: This Teacher Missed Her Students So Much, She Knitted Tiny Dolls Of All 23 Kids In Her Class (пре све недеље)

Ето можда и идеје за неки наредни час када можемо да повежено и екологију са креативним радом са материјалима које ваља наново употребити. До тада, на овом блогу видећемо још много лепих примера из наставе. Видимо се ускоро.

Више знања уз мање учења

О корона вирусу данас може да се нађе заиста много информација, али оно што је најважније свакако је да се одржавају дистанца и хигијена.

Практични савети

Оно о чему заиста нисам размишљао је да хигијенске навике у доба пандемије подразумевају и фазонирање мушке браде. Наиме, није свака брада довољно безбедна.

Newseu.cgtn.com: Should you shave your beard because of coronavirus? (8.4.2020)

Ово је било за мушке колеге, а за све колеге, без обзира на пол, добро дођу следеће препоруке пристигле из Министарства.

Зелена учионица: Препоруке Министарства просвете: Наставници прво да деле петице (15.4.2020)

Добро, делићемо петице, а да видимо шта нам саветују психолози; како школски, тако и они са универзитета.

Зелена учионица: Препоруке за наставнике – како одржати оптималан темпо рада током наставе на даљину (7.4.2020) & Данас: Сваког дана 10 минута разговарај са собом (13.4.2020)

Што се мене лично тиче, ја разговарам сам са собом много више од десет минута дневно. 😀 Да, мислим на часове које снимам. Кад смо већ код тога, поставља се питање да ли школски програм удружен са наставом на даљину даје неке резултате.

Из штампе

Н1: Шарчевић: Одржан континуитет наставе, неки кажу да ђаци мање уче, а више знају (15.4.2020)

Још увек не знамо засигурно када ће започети школа на близину. У медијима се могу наћи и различите процене стручњака, али и самог министра. Оно што свакако знамо је да ће пробе мале матуре бити, а како ће све то изгледати, погледајте.

Паланка данас: Онлајн проба мале матуре од 22. априла, ко нема рачунар добиће одштампано (14.4.2020) & Блиц: Онлајн проба мале матуре после васкрса Шарчевић: Није циљ да ђаци преписују, имаће 12 сати да реше задатке (8.4.2020)

Корисни материјали

Пошто ће мале матуре изгледа бити, ево згодног сајта малим матурантима за вежбу.

Биологија.рс: Проверите своје знање (приступљено 15.4.2020)

Врло корисни су и филмићи које прави Снежана Јовановић. Ја вам представљам један о одрживом развоју, а на каналу Јутјуба пронаћи ћете још врло лепих и занимљивих.

Ту су и сјане презентације Николе Арсића. За данас сам одабрао једну о наслеђивању особина.

Дакле, материјала за учење заиста има, а неки су врло забавни. На Фејсбук страни посвећеној пауцима Србије, пронаћи ћете једну баш, баш занимљиву (и едукативну) друштвену игру.

Фејсбук група: Паукови Србије (11.4.2020)

Институције и организације

Са пауцима је увек забавно, али са неким другим врстама имамо проблеме. И потребно је помоћи да се ти проблеми реше.

И птицама је потребна помоћ, такође. Зашто им је потребна помоћ, сазнаћете када кликнете на слику која следи.

Кад смо већ код птица, погледајте (боље рећи послушајте) апликацију коју је пронашао Никола Денчић. Потребно је да кликнете на цртеж птице чији пој вас занима.

Ocells de riu (приступљено 15.4.2020)

Са часова

И птицама и завршавамо, односно ђацима и њиховим креативним кућицама за птице. Најпре радови ђака Оливере Коларић.

Ево их и радови ђака Драгане Станишић.

Ту су и радови ученика Данијеле Савић, ништа мање сјајни.

И, напокон, кућице ђака Тамаре Микић, али намењени за инсекте.

Браво за сву децу и колеге! Видимо се ускоро.

Школска управа vs. такмичења

Добили смо и измене Правилника за такмичење за основне школе, а тиче се промена процедура током такмичења.

Важне информације

Вест је пристигла од председника СБД-а др Мирослава Живића и најважније је да Школске управе више немају одговорност према такмичењима, већ да је сва одговорност сада на школама домаћинима и Биолошком факултету у Београду. Детаљније:

Промена Правилника и пропозиција такмичења ученика основних школа 2019-2020

У овом документу имате упутства за спровођење такмичења.

Реч наставника

Изгледа да школске управе нису једине које „одустају“ од такмичења. Према новим информацијама, бојкоту се придружује и Смедерево. То је потврдила председница Актива наставника Смедерева Оливера Калуђеровић Тесановић. Такође, постоје говоркања, да их тако назовем, да поједини градови у Војводини ове године неће учествовати, али те вести нису потврђене.

У разговору са Милевом Рогић, председником стручног Актива Ужица, сазнао сам да су директори тамошњих школа одобрили одлуку својих наставника, а Школска управа је нагласила да се не меша у организацију (што је у складу са вешћу коју сам прву и објавио).

Са часова

Оно од чега наставници биологије не одустају је свакако добар рад. Ђаци Иване Дамњановић неуморно раде пројектну наставу и много тога су научили кроз рад.

Практични савети

Гледајући фотографије које је Ивана послала сигурно сте добили мноштво идеја, али ево још једне за крај. У питању је игра меморије која може да се искористи за учење о симетрији у седмом разреду.

16. Биоценоза – обрада

Припрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део:

1. корак: Обнављање знања о нивоима организације живог света.

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Главни део

2. корак: Наставник предаје уз помоћ презентације.Овог пута можете да бирате између неколико. 🙂

Аутор прве је Ивана Дамњановић.

А имате и две које је направио Методичар: прва & друга.

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Завршни део

3. корак: Игру асоцијације у ПП презентацији осмислила је Сузана Симић Добрић (најпре је потребно да постанете члан Фејсбук групе):
Фејсбук група – Наставници биологије: Асоцијације

Активности наставника: презентер и испитивач

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају), продуктивне (одговарају на проблемска питања) и креативне (траже решења, која не морају да буду конвенционална)

4. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Животна заједница и њена организација (приступљено 24.10.2016)

Биолошки пластелин

Да је Александар Дима доживео данашњицу,  његови мускетари имали би, вероватно другачије гесло: лајк за све и све за лајк. 🙂 Иако звучи смешно, за многе блогере ово је и те како реално, као што је реално и да нису баш сви блогери успешни.

Креативно писање: Зашто је лоше писање неопходно за добро блоговање? (5.9.2016)

Нешто се у овом тексту нисам пронашао, а и данас нећу о овој друштвеној мрежи, већ о једној другој која је наставницима милија: Фејсбуку.

Марио Пилар: Фејсбук маркетинг: Анатомија успешног Фејсбук поста (11.9.2015)

Фејсбук нам значи све више и више, а видно утиче и на квалитет наставе. Ових дана неко је дао и на Фејсбуку поделио идеју да се биолошки системи вајају од пластелина и неколико колега је пробало ту активност на часу. И веома су задовољни радом, а и настала су заиста лепа дела. погледајте ову мини-галерију:

Еуглену су радили ђаци из ОШ „Мајка Југовића“, нервну ћелију је на Фејсбук поставила колегиница Весна Миленовић, амебу Наташа Јановић, а ћелију са штапићима од сладоледа радили су ђаци Тијане Морић.

Када смо већ у свету ћелија, један заиста леп филм, препоручен такође на Фејсбуку:

Након ћелија, следећи ниво организације су – ткива. Реч дајемо колегиници Ивани Дамњановић.

Али што се задржати само на ткивима? Таман је прилика да одрадимо комплетну телесну организацију, макар животињску. И наново иста ауторка.

Док смо у свету животиња, постоји прича од пре месец дана да тасманијски тигар ипак није ишчезао. Извор је „Курир“, али сам извор није толико важан, јер се прича базира на видео снимку. Сам снимак прилично указује да прича има основа, али је сувише кратак и из даљине, тако да је тешко рећи са сигурношћу.

Курир: Друга шанса изумрле врсте? Она тврди да је на снимку животиња истребљена пре 100 година (19.9.2016)

Било би лепо да је овај торбар и даље присутан на планети, а треба пазити да његову судбину не доживе још неке врсте, које су још увек међу нама. О томе се брине и организација WWF, па су представници те организације направили једну едукативну игру, а како би популарисали тај проблем угрожености и нестанка врста (макар у Дунаву):

WWF: Save the river game (приступљено 11.10.2016)

У питању је занимљив квиз о речним врстама, а видећете и лепе видео-снимке и свашта нешто. Таман да се наши осмаци мало и опусте уз игру, јер имају и те како много посла ове године. Довољно је рећи – завршни тестови. Ове тестове имаће и велики матуранти.

Политика: Велика матура на крају школске 2018/2019. (10.10.2016)

До тада има још времена, а и до сутра, када се гледамо поново. 🙂

Седам информатичких заповести

На самом почетку овог чланка препоручили бисмо вам онлајн семинар под називом „Блог, твитер и фејсбук у настави“. Постоји много разлога зашто; акредитован је, практично бесплатан (плаћа се кортизација, али је цена заиста симболична у односу на друге семинаре), време за рад је флексибилно, а веома је практичан. Уосталом, ни овог блога не би било да није било и тог семинара. Разлози зашто баш овај семинар врло су детаљно објашњени на линку који следи. Следећи циклус креће од 6. марта.

http://www.skolskidnevnik.net/2012/02/zasto-blog-twitter-i-facebook-u-nastavi/

Ипак, верујемо да вас није потребно убеђивати у то колико информатика постаје све значајнија у настави свих предмета, па тако и биологије. Са тим у вези, преносимо савете, како су је назвали, „ветерана“ (20 година ради у настави), Хедер (Heather Wolpert-Gawron), а која је у Калифорнији где ради, проглашена наставником године. Савети су упућени ученицима који интернет користе за учење.

1. Потребно је имати свест о себи, односно развијену метакогницију, што подразумева унутрашњу мотивацију, иницијативу и одговорност за сопствено деловање. Да би онлајн учење било успешно, није довољно само знати шта се учи, већ и на који начин.
2. Време треба трошити мудро. То значи и да се задаци прихватају критички, планирају сходно томе и завршавају уз некакве резултате, и то много пута, без присуства тутора сваки пут.
3. Смисао за сарадњу је важнији од познавања технологије и вештине писања.
4. Важно је и поставити циљеве, али и осмислити план како да се стигне до њих.
5. Учење преко интернета захтева изузетну вештину у писању и при томе је потребно заиста дати све од себе. Уосталом, комплетна онлајн заједница заснована је на писаној речи и улаже напоре да комуницира на тај начин што ефикасније.
6. И онлајн заједница има своја правила понашања, баш као што она постоје и у учионици и потребно је придржавати их се. При томе, правила може да постави администратор сајта или још боље, онлајн заједница која се окупила око тог сајта.
7. Свако је свој адвокат. Уколико особа која учи преко интернета не поставља питања, не преузима контролу и ако се не постара да се њен глас чује, треба да се запита ко ће то учинити уместо ње.

Према мишљењу Хедер, онлајн учионица се не разликује битно у односу на класичну. Управо ове савете које је навела, упоредила је са очекиваним способностима које би ђак требало да има како би био успешан у учионици. И сличности има много. Уколико вас занима мишљење ове наставнице, која је и књигу објавила, линк је:

http://www.edutopia.org/blog/digital-learning-seven-tips-heather-wolpert-gawron

Ми смо вам за крај овог текста припремили један необичан задатак којим нећете проверити да ли имате неку од ових седам побројаних вештина, већ колико је заиста стар ваш мозак. 🙂 Сајт је јапански, па је потребно да вам дамо упутства унапред (осим ако нисте наставник тог језика, заинтересован за то шта раде биолози :)):

1. Притисните „START“.
2. Причекајте да прође одбројавање (3, 2, 1).
3. Запамтите положај бројева на екрану (пазите, приказују вам их практично тренутак) и онда кликните на кругове редом од најмањег до највећег броја. Овај задатак ће се поновити више пута са различитим бројевима.
4. На крају игре добићете резултат о старости свог мозга (није обавезно резултат схватити озбиљно :)).

Линк је: http://flashfabrica.com/f_learning/brain/brain.html