Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „извештај“

Записник са састанка Стручног актива наставника биологије основних школа у Сомбору

Датум: 24.10. 2015.

Присутне чланове актива поздравила је Сања Стефановић и предложила Дневни ред.

Дневни ред:

  1. Договор о динамици рада у овој школској години
  2. Организација стручног семинара у Сомбору – покушај
  3. Договор о учешћу основних школа на фестивалу науке  „Физи-бизи“
  4. Разно

back-to-school-01 (Small)

1. Договор о динамици рада у овој школској години

Договорено је да следећи састанак одржимо у току израде теста на општинском такмичењу из биологије. Уколико се укаже потреба, одржаћемо још највише два састанка како учесталост не би утицала на одзив.

2. Организација стручног семинара у Сомбору – покушај

Предлог Сање Стефановић , наставнице у ОШ „Аврам Мразовић“ да покушамо да организујемо стручни семинар у Сомбору је усвојен. Има довољно заинтересованих наставника биологије, а ако бисмо укључили и наставнике физике и хемије, имали бисмо довољан број да формирамо групу и позовемо предаваче у Сомбор. Од предложена три семинара из Каталога стручног усавршавања за ову школску годину, одабран је „Између физике и биологије има неке хемије“. Семинар траје један дан (осам бодова), компетенца је К1. Потребно је да сви заинтересовани пренесу ову идеју директорима школа, предају молбу за похађање семинара и да се крене у реализацију.

3. Договор о учешћу основних школа на фестивалу науке „Физи-бизи“

Ена Хорват, наставница у ОШ  „Никола Вукићевић“ је упознала све присутне са организацијом фестивала који је подржан од стране Центра за промоцију науке и Града Сомбора. Фестивал је такмичарског типа за ученике средњих школа. Ученици из скоро свих сомборских средњих школа ће бити учесници фестивала. Ученици из три основне школе – „Иво Лола Рибар“, „Никола Вукићевић“ и „Аврам Мразовић“ припремиће разне огледе које могу изводити посетиоци фестивала. Колеге су позване да са ученицима посете овај фестивал.

back-to-school-02 (Small)

4. Разно

Присутни чланови актива су се изјаснили да не желе да мењају руководство Актива у овој школској години.

Разменили смо искуства у вођењу педагошке свеске.

Скоро сви присутни чланови редовно прате „Био-блог“ који је  нас информише о свим битним питањима за струку и омогућава лакшу размену искуства међу наставницима биологије.

back-to-school-03 (Small)

Сања Стефановић,

председник Актива

Advertisements

Записник са Стручног актива наставника биологије 13.10.2015.

13. октобар 2015. 18:15 Школа „Дринка Павловић“

Марина Дрндарски је поздравила присутне и најавила тачке дневног реда:

  1. Представљање еколошког пакета WWF
  2. Представљање новог сазива СБД
  3. Информације о семинарима и конференцијама
  4. Ново руководство Актива
  5. Разно

20151013_182954 (Small)

  1. Представљање еколошког пакета WWF

Соња Бађура је прво представила едукативни програм Дунавско-карпатски програм, кроз едукативни комплет везан за кампању против тровања орла белорепана. Орлови белорепани су страдали као колатерална штета при коришћењу пестицида. Биљоједи као што су ждралови, зечеви и срне су се хранили отрованим биљем, а месоједи који су се њима хранили такође су страдали. Већина тих орлова су биле одрасле птице у репродуктивној фази, тако да су истовремено страдали и њихови младунци у гнездима.

WWF је обезбедио писану припрему часа и девет активности везаних за белорепане, које ће нам бити прослеђене када буду финализоване. Представници WWF ће посећивати школе како би на лицу места добили повратне информације.

Током пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“ организује се повезивање школа и заштићених подручја Горње Подунавље, Авала, Тара, Фрушка гора и Ђердап. Укључено је 15 општина. Циљ пројекта је ширење едукативне понуде јер је установљено да многе екскурзије на ове локалитете никада не обиђу заштићена подручја.

Још једна активност WWF је изложба „Сат за нашу планету“ која путује од школе до школе. Састоји се од десет великих илустрованих паноа на посебним сталцима. WWF организује превоз паноа до школа и само је потребно да им се јави да се закажу термини гостовања.

20151013_182920 (Small)

  1. Српско биолошко друштво

Активу су се представили Ана Блечић из Девете гимназије, председница Комитета за образовање, и Душко Благојевић из ИБИСС, председник Управног одбора. Они су детаљно информисали скуп о променама у организацији СБД и преузимању истог од стране групе ентузијаста. Дошло је до промене статута, укључивања много више људи, дефинисања свих позиција и уклањања могућности заузимања вишеструких позиција. Створена су два комитета: за образовање и науку. Такође је било потребно поправити имиџ СБД после афере са плаћањем објављивања текстова у Архиву биолошких наука.

СБД је убрзо (крај маја-почетак јуна) добило задатак од Министарства образовања да се направи Појмовник биолошких наука (као што су добила и сва друга стручна друштва). Појмовник би укључивао дефиниције кључних појмова за предмете Биологија и Свет око нас, пошто неки уџбеници имају дефиниције а други имају пасусе текста без дефиниције. На сајту је направљена база за уношење појмова. Координатор ове активности је Марина Дрндарски, а у радној групи су и Зорица Лазић, Дејан Бошковић, Албина Холод.

У августу, у светлу предстојеће сече радних места, СБД је упутило Апел за очување кадровског потенцијала у настави Биологије.

СБД је већ успоставио сарадњу са Фондом за заштиту птица грабљивица и другим удружењима, и отворено је за сарадњу и са свима осталима.

Једно од питања се односило на повећање фонда часова о коме се говорило на прадавном претходном састанку СБД. Одговор је да биологија већ има највећи могући фонд часова у односу на остале науке и да су историја и географија нпр. у много лошијој ситуацији.

Уследила је дискусија о такмичењу из биологије, за које још нема конкретних информација и све је у фази планирања. Ново руководство СБД се залаже да о свему постоји јасан транспарентан став, укључујући и само постојање такмичења. Тренутно постоји иницијални одбор за активности везане за такмичење како се не би десило да се СБД повуче из такмичења а убаци нека друга заинтересована група.

20151013_182943 (Small)

Ранија пракса је била да СБД пренесе све активности на Биолошки факултет, али онда не може да организује општинска и регионална такмичења. Тога сада неће бити, зато је потребно направити организациони одбор који организује све нивое такмичења. СБД ће ургирати да школске управе својима поделе задужења ради организације и кренуће са контактирањем министарства.

Неки од проблема на које су се осврнули учесници дискусије су:

-министарство дугује новац за две године организације такмичења;

-школа која организује градско такмичење мора сама све да плати;

-слање диплома поштом је онемогућено због великог броја примерака. Прошле године су послане представнику општине али је то било незванично и могло је да дође до губљења диплома.

-било би добро сазнати како друге државе у окружењу организују такмичења па да се користе њихова добра искуства.

Дејан Бошковић ће поново направити задатке за школско такмичење, који ће бити постављени на сајт у тачно одређено време и нема никаквих померања. Сви су се сложили да је добро да питања буду јако тешка јер ће се на тај начин пробрати ученици који имају шансе да прођу на више нивое такмичења. Постоји лозинка коју не смете јавно да делите!

20151013_183753 (Small)

  1. Информације – семинари, конференције

Марина Дрндарски је презентовала своја искуства са учешћа на међународној конференцији Европске уније за геонауке (European Geosciences Union), где учествује већ две године. Следеће године тема ће бити везана за свемир и астробиологију, а раније теме су биле о минералним ресурсима и климатским променама.

На конференцији учествује око 12000 људи, потребно је послати мотивационо писмо итд. Марина ће на следећем састанку презентовати детаљну презентацију свега што је потребно за учешће.

Део овог пројекта је интернет страница Planet Press на којој се објављују најновије научне вести. Марина преводи вести на српски, а последња је била о кудравом леду који изазива једна врста гљивице.

20151013_182937 (Small)

  1. Ново руководство Актива

Марина је 8 година била председник Актива и сматра да је потребно ново руководство, нове идеје, нови елан. Дејан Бошковић остаје аутор Биолошког блога а Жељко Станимировић записничар.

За председницу Актива изабрана је Албина Холод а за потпредседницу Ивана Стаменковић. Честитамо!

  1. Разно

Најављени су Green Fest средином новембра и Фестивал науке почетком децембра.

20151013_194545 (Small)

Записничар

Жељко Станимировић

У Београду,

13. 10. 2015.

Утисци са општинског такмичења из биологије 2014.

Најпре да вас известимо о три ствари:

  1. Од ове године увели смо новину и утисци су стизали и са терена, али и на Фејсбук групи „Наставници биологије“.
  2. Утиске можете и даље делити са нама, у коментарима овог блога или на поменутој Фејсбук групи – чланак ће се мењати цео данашњи и сутрашњи дан.
  3. Као што знате блог воде наставници – тако да ми не можемо да одговоримо на ваше захтеве, јер ништа не зависи од нас. Ми можемо да објавимо ваше сугестије и замерке, евентуално саветујемо, али одлуке нису на нама.

Утиске ћемо презентовати по разредима:

Пети разред

Beet2До сада највише замерки било је на тест за овај разред. Јелена Палинкаш, наша уредница из Шапца, написала је овако: „…Коментарисана је и укрштеница што се тиче прецизности упутстава самог задатка. Конкретно у тесту за 5. разред, било је појмова који су се састојали од две речи (нпр. прост лист). Требало је у упутству напоменути да појам са две речи треба да има квадратић за раздвајање. У обичним, новинским укрштеницама, раздвајање се врши испрекиданим цртицама. Нека деца, иако су знала одговор нису ништа писала јер им се није уклапало. Искрено, ни мени не би пало на памет да се очекује квадратић растојања.“ Практично су сви извештаји који су пристигли са разних страна листом садржавали исту примедбу. Соња Добросављевић из Руме је известила да су такмичарима скренули пажњу да у укрштеници постоје одвојена поља, а исто су урадили и на општини Чукарица у Београду.

Такође, Јелена је пренела и следеће: „У тесту за 5.разред колеге су истицале и задатак са Веновим дијаграмом и стомама и хлорофилом у/на цвету. То ниједан наш петак није знао. За хлорофил су и могли да закључе због боје чашичних листића, али за стоме баш и не. Колеге сматрају да је то претерано за ниво општинског такмичења и за 5. разред.“

За све разреде, поменути Венови дијаграми били су проблем, пре свега због бодовања. Поново Јелена: „Задатке са Веновим дијаграмом би можда требало другачије бодовати. Било у „блоку“, било са негативним поенима. Овако деца могу у свако поље да упишу сва слова или бројеве и добију пун број поена. Није да се тако нешто дешавало, али то је био заједнички коментар колега код нас на такмичењу.“

Дејан Катанчевић нам је пренео утиске из Врања, који су истоветни утисцима колега из београдских општина Раковице и Лазаревца. Закључак је да је тест за петаке био претежак, а да се појавило и питање које није било предвиђено Правилником, а то је 14. питање где је захтев подразумевао знање о опрашивању.

И једна грешка у кључу коју су уочиле колеге из Раковице. Грешка није страшна, али ваља је поменути; у другом питању је одговор а) сочиво, а не г) сочиво, како би било у складу са питањем.

Тања Сакан из Беочина, закључила је да је превише примера да би ђаци учили сваку биљну врсту, да ли има преображај или не. Исто бисмо могли да приметимо и за тип листова, цветова…

Шести разред

Public domain image, royalty free stock photo from www.public-domain-image.comИ шести разред окарактерисан је као тежак, о чему сведочи и извештај Тамаре Гавриловић из Новог Сада. У том граду од 150 шестака, на градско се пласирало свега 14.

Додатни проблем су биле и слике, које нису биле довољно јасне. Јелена Палинкаш тврди да то није било због копирања, већ ни оригинали нису били најсјајнији. У вези баш са тим сликовним питањем, колеге из Раковице су биле мишљења да је одредница „група“ сувише широка, тако да није било сигурно да ли се мисли на појединачне класе бодљокожаца (као што и јесте), или на сам тип (коло, филум).

Једно од мишљења, које нам долази из Лазаревца, гласи: „Тест за 6 је био препун детаља који су бубање, а не функционално знање у логика; поново тражимо шта ђаци не знају, а не шта знају.“ Можда би ово био закључак за тест за овај разред.

Седми разред

antropologijaИ седми разред је овај пут био тежак. Колеге из Раковице су уочиле да је у асоцијацији могуће још једно решење осим периферног нервног система, а то су нерви.

Овде бисмо поменули да је из Лазаревца пристигла примедба да су „опет бодови били лоше распоређени као и сваке године до сада“. Примедба важи за све тестове. Мирела Обрадовић из Кузмина је то објаснила: „Очито да су последњих година на такмичењима у моди Венов дијаграм и укрштеница. Зашто се првих пет задатака за један разред вреднују са два бода, а у другом разреду са једним бодом? Да би бодова било на броју или шта… У Веновим дијаграмима у петом и шестом разреду тачан одговор (слово) носи по 1 бод, а у седмом по 2 бода. Зашто? Нису ли то слични задаци?“

Осми разред

panorama-1422Осми разред, по мишљењу свих, био је прелак. Чак су ђаци са Чукарице прокоментарисали да је тежи био тест са школског такмичења, а преузет са нашег блога. 🙂

Колеге из Раковице увиделе су да је у укрштеници било могуће уместо појма „виноград“ уписати и „повртњак“. Тачно је и уклапа се.

Ена Хорват из Сомбора каже да је тест за пети био претежак, тест за седми тежак, а за шести не толико, али да је било заступљено заиста разноврсно градиво, које је тешко пронаћи у једном постојећом уџбенику. Слаже се да је тест за осми био прилично лак. Сличне примедбе за све тестове пристигле су и из Инђије (известила Александра Живковић) и Петровца на Млави (известио Марко Благојевић). У обе ове општине и пролазност је била веома мала за млађе разреде. Па ипак, у општини Велика Плана, извештава Маријана Пауновић, најбоље су прошли шестаци (троје са преко 90 поена), петаци и осмаци су имали једва преко 85, а од седмака, којих је било 110, није се пласирао нико. У општини Инђија на окружно такмичење прошло је 7 ученика петог разреда (од тога их је двоје са преко 90 бодова), троје ученика шестог разреда и још укупно 10 ученика седмог и осмог разреда, где је било оних са преко 90 бодова. На општинском такмичењу укупно је било 99 ученика. Резултати на општини Младеновац су следећи: 1 ученик из петог разреда се пласирао на градско такмичење,4 из шестог, 1 из седмог и 2 из осмог. Известила Снежана Милојкић која је коментарисала исто као и све наведене колеге о самим тестовима.

Према извештају из Краљева, који смо добили од Зорице Јеремић, пролазност је била јако ниска, посебно у седмом, где је на окружно прошао свега један ђак. Наташа Самуилов потврдила је да је и у Вршцу мишљење о тестовима исто као и код колега, а известила нас је да се од 28 шестака пласирало троје. Извештај Дарка Мијаиловића био је сажет и ефектан: у Горњем Милановцу резултати су следећи: петаци – 25 ученика – 6 пролаза; шестаци – 29 ученика – 2 пролаза; седмаци – 24 ученика – 3 пролаза; осмаци – 22 ученика – 7 пролаза.

Наставница Зорица Лазић са београдске општине Чукарица, похвалила је организацију у ОШ „Вук Караџић“ из Сремчице и рекла нам да су све колеге добиле потврду за по три сата стручног усавршавања унутар установе, а на основу тога што су били сарадници на општинском такмичењу. Каква сјајна идеја!

За сада завршавамо овај преглед, пратите нас и даље.

Маринин извештај из Аустрије 2

540131_621514147907223_209394432_nУједињене нације прогласиле су први понедељак у октобру Даном станишта, а то ове године „пада“ данас. Многе еколошке организације све своје снаге усмериле су управо ка очувању станишта и једна од њих је и WWF. Као што знате, наша уредница Марина је била на семинару који организује управо WWF, те нам остала дужна за други део извештаја. И ево:

IV дан – Национални парк Дунав-Ауен, зелени драгуљ Алпа и Карпата

Јутро је било облачно и кишовито са температуром од 10º C и ветром који је у овим крајевима сталан пратилац дана. Наша интернационална екипа кренула је на организовану посету Дунавском националном парку, чувеном по плавним шумама, речним острвима и дабровима: http://www.donauauen.at/?language=english.

Иако се на подручју Аустрије налази једанаест хидроелектрана, Дунав је код овог националног парка веома брз (као Дрина), плав, узан, пешчано песковитих обала са врбама и тополама, обореним стабалима, пун рукаваца и острва –речју не личи на наш део Дунава.

НП Дунав-Ауен смештен је између Беча и Братиславе и један је од последњих резервата речних острва у средњој Европи.

Овај зелени појас НП, дуг је 38 km, а широк 4 km, богат је пешачким и бициклистичким стазама, а за љубитеље реке омогућено је да уживају у призору док плове бродом.

У информационом центру Орт Донау, поред изложбеног дела, кроз историју и географију националног парка можете доживети динамику екосистема плавних шума.

После поздравног узвика и кратког говора о значају едукативног центра у оквиру НП, Барбара Мартин, биолог, ренџер, велики ентузијаста и заљубљеник у природу, повела је групу ученика на истраживање биодиверзитета водених станишта (узорковање воде и дна, врсте биоиндикатори степена чистоће воде). Наставници су са Тимом WWF-а учествовали у неколико краћих радионица (нпр. 1.  да уз помоћ дугачког канапа и неколико краћих креирате ток Дунава, од извора ка ушћу; 2. уз чувене „љигавце“ симулирано је загађење које полако протиче Дунавом; 3. шта се дешава са количином воде реке када се топи снег и пада киша данима; 4. колико треба времена једној капи воде да „доплови“ до ушћа итд). У поподневним часовима време се пролепшало па смо се сви заједно опробали у веслачким способностима по рукавцу Дунава, пратећи отиске шапа и јаме даброва – право задовољство и за ученике и наставнике.

V дан – пројектни дан

Према мишљењу свих колега, ово је био најкориснији дан. Вештине у писању пројекта (како се бира тим, одређује циљ, планира време, предвиђају тешкоће и решавају проблеми) које се могу искористити и у настави, биле су више него добродошле за сваког од нас. У поподневним часовима чекало нас је изненађење – вожња коњском запрегом до WWF центра у Апетлону и успутном причом о значају заштите слатина у делу НП Велика језера: http://www.nationalpark-neusiedlersee-seewinkel.at/tl_files/images/downloads/Naturschutzbund_PK/lange%20lacke%201.pdf.

У центру су сваком наставнику и ученику подељене дипломе са жељом да започнемо и испешно завршимо пројекат и представимо га свим осталим у Брашову, Румунија, од 2. до 4. јуна 2014.

Семинар је затворен уз песму и игру, специјалитете овог краја, размену адреса, и дружење касно у ноћ.

Маринин извештај из Аустрије

Наша уредница, Марина Дрндарски, учествује у пројекту „Европска школа за живот на планети“ организације WWF. Већ је неколико дана у Аустрији и послала нам је извештај. Овај чланак, дакле, пише она.

Шеста WWF-ова академија, Аустрија, Европске школе за живу планету (European School For a Living Planet – ESFALP)

Подсетник: Већ шесту годину за редом WWF (World Wildlife Fund – Светски фонд за заштиту живог света) у Аустрији организује семинар European schools for a living planet. Почетком лета на WWF-овом сајту (http://schools.foralivingplanet.eu/) објављује се конкурс за овај семинар. Бирају се по три школе из једанаест земаља Европе (Аустрија, Мађарска, Србија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Словенија, Украјина, Чешка, Словачка, Молдавија). Трошкове семинара (пут, смештај, храна, излет, едукативни материјал, диплома) покрива WWF и Erste фондација.

IMG_1688

Основни циљ овог семинара је да се током године развију пројекти у вези са очувањем животне средине.

Из Србије су ове године на семинар позване четири школе:

  • СТШ „Милева Ајнштајн Марић“ – Нови Сад, наставник Маша Попара-Конаков,
  • ОШ „Браћа Груловић“ – Бешка, наставник Нада Џамић Шепа,
  • ОШ „Гаврило Принцип“ – Земун, наставник Наташа Бировљев,
  • ОШ „Дринка Павловић“ – Београд, наставник Марина Дрндарски.

Заједно са наставницима, на семинару учествују и ученици узраста од 13 до 16 година (по један ученик из сваке школе) који имају заједничке и одвојене сесије од наставника са пуно активности у природи и у центру.

Семинар се тренутно одржава од 27. 09. до 02. 10, у месту Илмиц, покрајина Бургеланд, 60 км од Беча, у близини мађарске границе. Овај крај је познат по влажним стаништима посебно важним за гнежђење и одмор птица селица (правац исток-запад) у близини језера Ниузал. Зна се да током године ова станишта посети више од 1/3 свих европских врста птица. Такође, у овој низији гаји се винова лоза тако да су вина из овог краја позната широм света (Penfolds Grange). Много ветрењача за производњу електричне енергије снабдевају струјом околне градиће, а вишак одлази за главну метрополу.

Програм семинара:

  • Отварање семинара – представљање земаља и школа учесница
  • Еколошки отисак – притисак на планету
  • Активни и одговоран грађанин – подизање јавне свести о…
  • Дунав, река која повезује
  • Пројектни дан
  • Затварање семинара

Сваки дан је посвећен одређеној теми која се полако развија, од 8.30 до 19.00 (full time seminar).

Чланови група се стално мењају, размењују искуства, идеје и предлоге за међународне пројекте, дају се препоруке како да се активирају колеге, локална заједница, НВО сектор, а све у циљу подизања јавне свести о заштити и унапређивању животне средине.

Чланови WWF тима су већ проверени професионалци који умеју да уведу у причу, подстакну и усмере, воде рачуна о времену сваке сесије, без оптерећења и сувишне приче са повременим прекидима за добро смислене активности које се могу применити како у настави, тако и при писању и организацији пројеката (активности или радионица).

Моје мишљење је да је ово најбољи семинар за наставнике у мом петнаестогодишњем раду у образовању.

IMG_1687

I дан – Представљање школа

Свака школа се представила на „најслађи“ могући начин – кроз националне слаткише или воће. Уз разноразна слатка и џемове, ратлуке, желе бомбоне, алве, ванилице, куглове, бомбоне од ружиних латица… речју – прави сајам разноразних укуса. Уследило је упознавање са регионом и културом – групни истраживачки задатак.

II дан – Еколошки отисак, притисак на планету

Ова сесија је започела ПП презентацијом колико знамо о „траговима“ које остављамо на животну средину. Према WWF-овом извештају сваком земљанину припада 1,5 глобалних хектара природних ресурса (воде, ваздуха, хране…). Ако желите да се ближе упознате колики је еколошки отисак сваког Србина, удахните дубоко и пробајте да нађете на сајту: http://wwf.panda.org/about_our_earth/all_publications/living_planet_report/2012_lpr/

Вероватно ћете после претраживања овог сајта схватити да се на Земљу не може применити copy and paste, и да свако од нас мора да се потруди да се понаша у складу са принципима одрживог развоја.

Након не тако лепих чињеница, наставници и ученици добили су могућност да се провозају бициклима до Цента националног парка ( http://www.illmitz.co.at/national-park.57.0.html), а затим до WWF-овог центра у Апетлону и малог привредног добра на коме се узгаја органска храна (све у свему око 25 км вожње бициклима). Власник овог интересантног добра организује радионице за децу оближње школе и дечјег вртића. Свако дете осим пољопривредних алатки добија квадратни метар на коме може да се опроба као произвођач органски гајеног поврћа (учи се да компостира, да разликује типове земљишта, да призводи) и да на крају своје производе изнесе и прода на пијаци. Према његовој причи, деца се уче од малена да буду у равнотежи са природом, да није лако убирати плодове свога рада, да поврћу треба време да сазри, да поврће могу да нападну непожељне врсте (и како се изборити са непожељним врстама користећи природне препарате), да овако гајено поврће има бољи укус и здравије је.

IMG_1691

III дан – Активан и одговоран грађанин

Врло интересантна тема која вас понесе да размишљате колико сте збиља активан и одговоран грађан, како можете да се организујете у школи, анимирате колеге и ученике, директора школе да подржи акцију/пројекат, те локалну заједницу да финансира део пројекта.

У вечерњим сатима планирано је „весело вече или ја имам таленат“ где се свака земља представља песмом и игром, што даје простор за много смеха и дружења.

И то је био извештај наше Марине која очигледно проводи веома квалитетно време у Бечу, али се надамо да ће макар још једном одвојити део тог времена да нам опише и остале дане тамо.

Писмо из Француске основне школе у Београду

tumblr_mlcxxoaVk11qz4d4bo1_500Добили смо писмо од господина Anthony Emériau из Француске основне школе у Београду као реакцију на текст објављен 11. априла. Преносимо писмо:

We did the translation about your teachers’ article on your blog. It is necessary for me to ask you to change some sentences. I’m afraid that their was miscomprehension about some particular points.
Please change these 3 following ideas :
In our school, skills and knowledge are important. Our purpose is to improve both at the same time.
Both in primary school and secondary school is important to organize workshops each time we can do it.  It is better than frontal teaching. It’s not a particularity of the Primary school.
The figure of „90% of the pupils continue their curriculum in France“ is not correct. I don’t know exactly this figure. I prefer you mention : most of their pupils continue their curriculum in France.
I hope you will understand my request.

Превод писма:

Превели смо чланак на блогу који је написао ваш наставник. Неопходно је да се унесу измене у неке реченице. Плашим се да је дошло до неразумевања у појединим тачкама (деловима).

Молим вас да промените три наведена исказа:

  1. У нашој школи, вештине и знања су важни. Наш циљ је да развијамо оба симултано.
  2. И у основној и у средњој школи је важно да се организују радионице када год је то могуће. То је боље од фронталног облика рада и није својствено само основној школи.
  3. Проценат да 90% ђака наставља своје школовање у Француској није тачан. Не знам тачан проценат. Боље је рећи да већина њих наставља своје школовање тамо.

Надам се да разумете мој захтев.

У обавези смо да објавимо писмо са исправкама. Наравно, питање је како је чланак уопште преведен на француски језик, јер прве две ставке нису наведене као непобитне чињенице, већ као личне импресије. Ипак, запосленима у Француској школи се извињавамо и верујемо да ћемо и даље сарађивати.

Гостовање у француској школи

Јуче, у среду 10. априла, посетили смо Француску основну школу у Београду. Нас гостију је било шесторо; др Драгана Миличић са београдског Биолошког факултета, четири наставника биологије – Зорица Лазић, Албина Холод, Марина Дрндарски и Дејан Бошковић и учитељица Биљана Тановић. Цела ова недеља је недеља науке и она је и разлог зашто смо и били. Заправо, према програму рада ове школе, ђаци имају одређен фонд часова из наука током читаве године, али је ова недеља баш посвећена томе. Колико су нам љубазни домаћини објаснили, активности тада се посебно планирају. Учитељи реализују радионице, али се претходно направе састанци, договори, консултације (како год) са наставницима који предају науке и који проверавају предлоге за радионице. Припреме су праве припреме, са том разликом од наших што су више функционалне – баве се углавном тиме који су циљеви и очекивани ефекти, а много мање или уопште техникалијама, попут наставних метода, облика рада и сличног, што иначе (и што сви знамо), не служи ничему. У њиховим припремама је и ток часа са све сликама. С обзиром да се посебан буџет издаваја за ову недељу науке, припрема садржи и требовања.

Гости и домаћини (директорка и њен помоћник)

Гости и домаћини (директорка и њен помоћник)

Радионице су биле веома добро осмишљене. Централна тема је била из области физике, ваљда нешто у вези са тежином, полугом и сличним, али је било и корелације са другим предметима. Рецимо, на једној радионици у учионици добили су лавор, неколико књига тешких (укупно) 20 килограма и три дрвена ваљка. Задатак је био да пронађу решење како да помере тих 20 кила књига само уз помоћ три прста. Требало је да се досете да књиге ставе у лавор испод кога ће постављати дрвене ваљке и ролати га преко њих. Групе су морале саме то решење да пронађу, а када су то учиниле, уследила је прича како су стари Египћани градили пирамиде (веза са историјом). На спортском терену напољу правили су катапулт, те на тај начин учили како може да се искористи полуга. Осим овог, сналажење је било неопходно и за мерење дужине до које су избацивали материјал катапултом, а имали су само један метар постављен на средини терена. Све је, дакле, било тако постављено да им је неопходно било да размишљају и траже решења; речју да се сналазе. За сваки рад је свако дете имало радне листове где су уписивали добијене податке. При свему томе, било им је дозвољено да греше, али су и грешке уредно бележили.

Радионица са померањем терета од 20 килограма, али са само три прста.

Радионица са померањем терета од 20 килограма, али са само три прста.

Још једна корелација, која је изгледа у тој школи посебно важна је рад на усавршавању страних језика. Наставница енглеског је понављала причу наставнице француског, а нас су замолили да причамо са децом, наравно на српском. Код нас, као што знате, постоји мишљење да учење страних језика није баш здраво. 🙂

У овој радионици је било потребно одредити колики терет мора да се дода на обе стране, да би дашчица била у равнотежи.

У овој радионици је било потребно одредити колики терет мора да се дода на обе стране, да би дашчица била у равнотежи.

Из свега овога смо закључили да Француска школа негује развој вештина, радије него фактичког знања, што је некако више одлика наше школе. Наши ђаци уче све о пшеници, а њихови – како се сади (сликовито речено). Касније нам је разјашњено да се и знања и вештине развијају са једнаком пажњом.

Испробавање да ли је дашчица у водоравном положају.

Испробавање да ли је дашчица у водоравном положају.

Да би се обезбедило да сви ђаци прођу све радионице, одељења (од по њих 18) била су подељена по бојама, те се знао тачан распоред кад која боја иде код неког учитеља и са њим (или њима) ради одређену радионицу. Иако мали, ђаци су навикнути на рад у групама, јер је распоред по бојама текао веома глатко, иако су се груписали сви на спортском терену пре почетка наставе. Можемо само да замислимо нашта би та подела личила у некој нашој школи. Додуше, број њихових ђака по одељењу је много хуманији, јер их има много мање. Дисциплина је, јасно, боља, а самим наставницима је сасвим довољно да кратко опомену (за разлику од нас који смо усавршили све могуће технике смиривања и застрашивања :)).

Опис рада, мерења и резултати, па чак и грешке - све се уредно бележи.

Опис рада, мерења и резултати, па чак и грешке – све се уредно бележи.

Оцењивање код њих се одвија према стандардима, који су заправо описане вештине. Отприлике слично као код наших учитеља када имају прваке, али са том разликом што наши учитељи морају да пишу, а њихови имају све написано, те само додају слова која означавају одређени ниво постигнућа. Ђачка књижица им изгледа буквално као роковник. 🙂 Уз то, ђаци имају и свој портфолио са радовима разврстаним по областима. Колико смо сазнали, провера вештина се врши тестирањима, са тим да они разликују испит од теста.

У овој радионици су објашњавали шта је то тежина.

У овој радионици су објашњавали шта је то тежина.

Након радионица, обишли смо и предшколско које се не разликује много од млађих разреда основне. И ту имају распоред и радионице, тако да није у питању класично обданиште. Веома похвално је што имају мајушни простор са књигама (на сва три језика) где доводе децу и васпитавају их да читају. Њихове просторије су, наравно, прекривене најразличитијим дечјим радовима. Након тога смо ишли да видимо и старије, којих иначе има десетак у одељењу (божанствено за рад). Најискреније, просторије за природне науке су премале и планирају пресељење, а и наставна средства нас нису импресионирала, мада у појединим учионицама имају паметну таблу. Занимљиво је да гимназијски узраст има три часа физику и хемију (заједно) и три биологију, а завршна година пет часова недељно физику и хемију (опет заједно) и три и по часа биологију. И још плус у тој години имају додатну наставу из предмета који им се свиђа. Занимљиво је и да Французи у нижим разредима имају предвиђену допунску наставу (инклузија), али не и додатну за надарену децу. Наместо тога, редовне часове раде диференцирано.

Припреме су им врло сликовите.

Припреме су им врло сликовите.

Јасно вам је из текста да они раде по француском (а не нашем) плану и програму, који у нашој земљи није сертификован. Зато многи њихови ђаци одлазе након школовања у Француску. Не можемо рећи да је њихов систем савршен и тек не можемо рећи да је бољи од нашег, али свакако има много тога различитог и доброг и верујемо да много можемо да научимо од њих. То је и разлог зашто смо пренели искуства из те школе.

Часови им иначе трају од осам ујутро до један поподне. Звоно уопште нисмо регистровали. :)

Часови им иначе трају од осам ујутро до један поподне. Звоно уопште нисмо регистровали. 🙂

И још је остало да дамо линк Француске школе где је описан овај сјајни догађај:

efb.edu.rs: Semaine des sciences 2013

Облак ознака