Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „изложба“

Позив на београдски октобарски Актив

Најпре једна најава, а онда још неке најаве.

bio04 važne informacijeВажне информације

У четвртак 10.10.2019. у ОШ „Дринка Павловић“ у 18:30 одржаће се градски Стручни актив наставника биологије. Теме ће бити разне, а биће уприличено и предавање др Небојше Јаснића о феромонима. Ове супстанце ће бити и једна од тема по новом програму у осмом разреду, па је то разлог више да је чујемо.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Актив није једина ствар која ће нам се десити. Један леп догађај предвиђен је за новембар.

71105386_2302512126728830_5980092023753932800_n

Све ове активности приредиће Покрајински завод за заштиту природе, а са њихове званичне Фејсбук стране преузео сам вест која је још увек актуелна.

У Покрајинском заводу за заштиту природе је у петак 27. септембра 2019. отворена изложба „Пази отровно!“. Изложба је реализована у сарадњи са Природњачким музејом у Београду, а аутор изложбе је виши кустос др Ана Пауновић.
На отварању изложбе је говорио др Слободан Пузовић, помоћник директора ПЗЗП, и истакао је да Завод са Природњачким музејом у Београду већ годинама има веома добру сарадњу и да се активности обе куће надопуњују. Навео је да је тема отрова у природи, отровне гљиве, биљке и животиње, привлачна за људе, али да последњих година имамо пуно проблема и са непрописном применом отрова у пољопривреди, посебно фураданом, и тровањем разних заштићених животињских врста. Др Милан Пауновић, директор Природњачког музеја у Београду, захвалио се Покрајинском заводу на успешно организованој изложби и навео да њихова институција улаже велике напоре у едукацију становништва о природном благу Србије и потреби његове заштите. Такође је истакао да Природњачки музеј још увек нема адекватну зграду за велики број експоната које поседује и да се нада да ће се то у будућности решити.
a7fb1511095179.560f1893cb661Ауторка изложбе др Ана Пауновић, виша кустоскиња, је истакла да је употреба и злоупотреба отрова из природе укорењена у историји разних цивилизација од месопотамијске, преко египатске, грчке, римске, мајанске до кинеске. Навела је да су на изложби представљене отровне врсте гљива, биљака и животиња (инсекти, стоноге, паукови, шкорпије, водоземци, гмизаваци, сисари). Да су изложене ретко излагани и необични експонати, у виду хербарских, таксидермијских и течних препарата и мулажа отровних биљака, животиња и гљива. Изложба објашњава појаву отрова у природи, њихов састав и начин деловања, деловање противотрова, као и феномен исхране појединих животиња другим отровним организмима.
Публици је пружено неопходно знање за заштиту од отрова, превенција интоксикације, као и савети како се понашати у случају контакта са отровним организмима и шта предузети против отрова медузе, паука, змије, шкорпије, раже, па чак и комарца. Отровне биљке се отровима бране од биљоједа, отровне животиње га користе за одбрану од предатора или за хватање плена, док код гљива још увек није сасвим јасна сврха отровности. Отровне супстанце су широко распрострањене у природи и њихово коришћење и избегавање је усавршавано током еволуције живог света.
Способност коришћења отровних супстанци за напад и одбрану у живом свету временом је постало сложено и веома разноврсно. Људи су истовремено фасцинирани и уплашени отровним биљакама, гљивама и животињама. Због тога не изненађује чињеница што од памтивека покушавају да проникну у тајне њихових отрова и боље упознају ова бића.
Изложба ће бити отворена до 13. децембра 2019. године.

bio04 naukaНаука

Кад сам већ поменуо пауке, неки од њих имају врло занимљив полни живот. Рецимо, врста коју на енглеском говорном подручју називају паук-новчић (Herennia multipuncta) показује значајан полни диморфизам. Женке су до четири пута веће од мужјака. Но, иако мали, врло су живчани и то према супарницима. Женке су полиандричне, што малим, али куражним мужјацима не одговара, па они прибегавају једној необичној тактици. Приликом парења не дају женкама само полне ћелије већ читаве полне органе. Изгледа да то раде јер кесе са сперматозоидима које носе узимају десети део њихове тежине и представљају терет. Без терета су они растерећени и тиме много су бољи борци, те лакше дохакају конкуренцији. Наравно, ово је тек једна од теорија.

IFL Science: Coin Spiders Chop Off Their Own Genitals After Sex (јануар 2015)

bio04 sa časovaСа часова

Ово што следи нису баш пауци, али је довољно сродно. Изузетна идеја да ђаци приказују развића инсеката на пластичним тањирићима, а ментор је колегиница Весна Милојковић. Одмах поред је нешто слично, али различито и једнако маестрално: рад ђака колегинице Терезе Катоне. Овим дивним радовима и завршавамо за данас, а очекујте ускоро записник са београдског актива.

Advertisements

Криво је море

Поштовани читаоци и љубитељи Биолошког блога, најпре морам да се извиним што ове године касним са почетком, али знате како се каже… Сваки почетак је тежак. 🙂

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Сву тежину почетка осетио је ПМФ у Новом Саду и то ћете видети из наслова првог чланка који сам одабрао за данас (да не кажем за почетак).

021.рс: Дебакл на упису за професоре природних наука у Новом Саду, за физику се пријавио један будући студент (3.7.2019)

Право питање за нас је како је прошла биологија? Биолози имају разлога да буду задовољнији од физичара, али разлога за радовање нема. Наиме, свега петоро се пријавило на 40 доступних места. Још једно право питање је да ли ће се овај тренд попут епидемије раширити и на друге факултете, рецимо београдски? Врло вероватно неће, пошто тај факултет ради све што је потребно да биологију популаризује међу најмлађима. Сетите се само прошле године. 🙂

04 korisni materijaliКорисни материјали

Кад поменух прошлу годину свакако јој се морамо вратити како бисмо испитали ретенцију знања наших ђака. Да, говорим о иницијалним тестовима. На Фејсбук групи „Наставници биологије“ колеге већ увелико размењују иницијалне, а овде ево и мог прилога за старије разреде.

bio04 sa časovaСа часова

Осим тестова, увек треба и лепих идеја за часове. На овом блогу их неће мањкати јер се увек промовише добар рад колега, а пре свега креативан. Сам почетак посвећујемо првој теми у најмање два разреда, па ево радова од пластелина ђака из ОШ „Милица Милошевић“ из Јагњила. Ментор је наставница Наташа Соскић.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Позната по добром раду је наша Ена Хорват. И ове године њен научни клуб чуда прави и то бесплатно за заинтересоване ђаке. Плакат који следи говори више од хиљаду речи, баш као и поменути Енин досадашњи рад.

69826477_2316677895328409_8740820310686695424_n

Осим клуба, можете посетити и један камп. Занимљив је по томе што је он настао као део активности ученичке задруге ОШ „Други шумадијски одред“ из Марковца. Детаљније имате у документу који следи.

Дечји камп „Весели основац“

Колеге из Пријепоља још увек имају времена да стигну да посете изложбу коју је приредио Природњачки музеј из Београда. Преносим текст који објашњава догађај:

Природњачки музеј из Београда приређује гостујућу изложбу „Шумови мора“ у Музеју у Пријепољу. Изложба ће бити отворена у петак, 13. септембра 2019. године. На изложби ће бити представљено преко 200 различитих врста мекушаца – пужева, шкољки и главоножаца који се чувају у Збирци савремених мекушаца. Изложени експонати обједињују становнике отворених океана и мора: Индијски океан, Тихи океан, Јужни Атлантик, Медитеран, и др. ammoniteanimateНа изложби ће бити представљени бројни експонати: од најпримитивнијих облика пужева, хитона или бабушки, који су још познатији по имену Петрово уво или девојачко уво; најкрупнијих пужева: кацигаша или краљичиног шлема који су се у ХIII веку користили за резбарање камеја; џиновских шкољки – тридакни, које са поносом носе епитет медвеђа шапа а које се узгајају само на морским фармама ради опремање акваријума; до примерака који су овековечени у уметности, међу којима су: Јакобова капица, бисерне шкољке и др. seashellИстраживање мекушаца фокусирано је на њихов комерцијални значај, али и са еколошког аспекта с обзиром да су шкољке најбољи пречишћивачи вода.
Овом изложбом публици се на популаран начин приближава лепота и значај мекушаца, скривених у морским дубинама. Аутор изложбе је др Биљана Митровић, музејски саветник, а техничку подршку пружиће дипл. инж. Мирослав Јовановић, музејски саветник и дипл. инж. Александар Стојановића, конзерватор. Изложба ће бити отворена месец дана.

69651094_2387877884665736_1323165718933405696_n

Надам се да ће неко из поменутог града да напише и пошаље извештај за Био-блог, па да нас море запљусне и ван летњег распуста. 🙂 Још једна манифестација нас очекује у наредном периоду и овом најавом завршавам, а свим колегама и ђацима желим срећан почетак и да се не угледате на мене, већ да све буде на време. 🙂

Greenfest.rs: Školske posete (за 15.10.2019)

Врана пецарош и друге приче

Иако је 1. јуни, временске прилике у Београду примереније су неком каснијем јесењем периоду. Колико сам видео у временској прогнози, ни сутра ништа боље бити неће, али то није разлог да не обиђемо једну лепу изложбу.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Дакле, иако време није баш пролећно, ово годишње доба нас очекује у београдском Природњачком музеју.tumblr_nl4tnsoVSn1rub9fao6_r1_500

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Пролећна изложба гљива (за 2.6.2019)

Још један догађај који нас очекује је промоција две нове публикације од значаја за биологе.

Фејсбук догађај – Народна библиотека Србије: Црвена књига фауне Србије – птице и правокрилци (за 7.6.2019)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Птице свакако заслужују посебну публикацију, а верујем да и једна врана треба да има макар једно поглавље. Погледајте снимак у следећем чланку.

Курир: Невероватно! Снимак вране која „пеца“ запалио интернет: Ево зашто ове птице важе за најпаметније животиње на свету! (ВИДЕО) (3.3.2019)

Ево још једног симпатичног текста, овог пута о другој врсти птице, из јануара ове године:

Блиц: Добрила је птице, али верна као пас: Овај белоглави суп толико је заволео Турке да му не пада на памет да се врати у Србију (29.1.2019)

Прича има и епилог.

BBC: Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude: Plemenita lešinarka opet u svom gnezdu na Uvcu (12.4.2019)

04 korisni materijaliКорисни материјали

Иако је веран као пас, белоглави суп није кућни љубимац. О томе ко јесте идеалан кућни љубимац, наш колега Никола Арсић направио је презентацију.

Остављам вас да листате ову сјајну презентацију, која ће вам, сигурно, добро доћи следеће године у настави, а ми се читамо идуће недеље.

Око природњака, а корњачине сузе

Очекујем да добијем све материјале у вези са овогодишњим републичким такмичењем, па да објавим још један чланак на ту тему. Но, док чекамо, да нам време прође…

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Наш Жељко Станимировић вазда је активан и вазда нас позива на лепа дешавања. У петак 24. маја отворена је изложба дечјих радова које су прикупили Пријатељи деце Београда. Изложба носи назив „Заштитимо птице у Београду“ и трајаће до овог петка, те још има шансе да је обиђете.

60865720_2279740938785162_4958095965736140800_n

Но, то није једина изложба, упутио нас је Жељко.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Оком природњака“ (за 31.5.2019)

Осим изложби, организује се и трибина. Могуће је да се неки још увек нису опоравили од овонедељне, али ми биолози знамо да сличност није исто што и сродност, те тако ни две трибине не морају припадати истој грани на Дрвету живота, да се поетично и уједно биолошки изразим. 🙂

Fejsbuk događaj – BAZAART: Tribina: „Prosveta u tranziciji društvenih vrednosti“ (за 30.5.2019)

bio04 iz štampeИз штампе

Ми смо увек у некаквим транзицијама, али промене не прате само привреду. Прате и просвету и то осећамо сваке године. Ми основци смо имали велике промене у програму ове године (имаћемо их и наредне три), а исто се дешава и колегама у средњим школама. Но, једна од новина су и посебна одељења при гимназијама за надарене за биологију и хемију. Иако осмаци до скоро нису знали да ће се оваква одељења уопште оформити, интересовање је прилично.

РТВ: Највећа конкуренција за ново одељење хемије и биологије (17.5.2019)

04 metodikaМетодика

Јасно је да ће постојати и посебан пријемни испит за таква одељења, али ће се сабирати и са бодовима са завршног теста и онима које називамо „из школе“. Верујем да је већ отпочео процес закључивања оцена осмацима, па ево једног пригодног текста.

Учитељица која не жели да одрасте: Зашто моје дете не може да има све петице? /Мс Јелена Стошић/ (септембар 2015)

bio04 rad na časuСа часова

Много важније од петица је да деца стекну знања, вештине и ваљане ставове, а врло верујем да се то дешава на часовима биологије. Наставници овог предмета су изузетно креативни и не прође чланак без сјајних практичних радова. Овог пута у питању је изложба у школи колегинице Снежане Јовановић. Како нам је рекла имају уметника у школи који реализује њихове идеје.

Овако су обележили Светски дан морских корњача, а да ли сте знали да је недавно (23. мај) био Светски дан (свих) корњача?

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

У вези са овим даном и ја имам једну занимљивост и једну интересантну фотографију.

Национална географија: Осмогодишњак помогао да се открије прави разлог зашто корњаче имају оклоп (19.7.2016) & Национална географија: Редак феномен: Лептири пију корњачине сузе (13.9.2015)

04 korisni materijaliКорисни материјали

Још увек смо у свету животиња. Наш стални сарадник пчелар Рајко Борић из Друштва пчелара „Стражилово“ из Сремских Карловаца несебично је поделио са нама литературу о пчеларству. Ту имате и брижљиво сакупљене народне називе великог броја врста биљака које расту код нас.

Остављам вас да листате ову литературу и поздрављам до скорог виђања.

2911-bee-on-an-orange-cosmos-blossom-1680x1050-animal-wallpaper

Биљке, али интелигентне

Најчешће питање ових дана је јесу ли изашле ранг листе пласираних ђака за наредни, окружни ниво такмичења. У данашњем издању бавићемо се тиме, али и другим темама.

bio04 infoВажне информације

Што се ранг листа тиче, из СБД-а сам добио информацију да су прослеђене свим школама које су биле организатори општинских такмичења. Ако их нисте добили, сада знате коме треба да се обратите. Београђани могу да их виде на Фејсбук страни Актива наставника биологије Београда:

Фејсбук страна: Актив биолога Београда (приступљено 23.3.2019)

Још једну вест можете пронаћи на овој страни и ја вам је преносим у целости:

_mospulsmC51qa8sljo1_r2_400Како је за 14 април планиран београдски маратон, предлог је да се Окружно/градско такмичење одржи на три пункта у граду. Молим колегинице/колеге да ми се јаве ако су школе у којима раде спремне да прихвате организацију такмичења. Такође, како је истога дана заказано Градско такмичење из географије, сатница такмичења из биологије ће се највероватније померити за 13 часова. О томе ћемо бити обавештени преко организатора такмичења СБД-а.

Ову вест потписује Марина Дрндарски, председница нашег Актива. Имам још једну вест која се тиче наше председнице, али пре тога, вест за средњошколске колеге из Београда, такође гледе такмичења. Вест преносим у целости (са овог линка), што значи да ниједно слово или зарез нисам изменио у односу на оригинални текст.

У случају да се неко од ученика за кога школе имају доказ (школска ранг листа) да испуњава услове предвиђене Правилником за учествовање на градском такмичењу у недељу, 24.03.2019., а да се не налази на листи учесника објављеној на интернет страни 7 београдске гимназије, може се јавити у 10 часова у дану такмичења Комисији у 7 београдској гимназији која ће на лицу места одлучити о сваком појединачном случај, и одобрити учешће на такмичењу

Координатор Такмичења за средње школе

Проф. др Синиша Ђурашевић

А сада се, као што сам обећао, враћам Марини.

bio04 rad na časuСа часова

Марини ђаци забележили су један сјајан успех и то на светском нивоу, преносе медији.

Београд уживо.рс: Велики успех наших основаца на светском нивоу (19.3.2019)

На светском нивоу је обележен и Дан шума 21.3.2019, али и у многим нашим школама. Ђаци наставнице Марије Васиљевић направили су рециклиране и укусно дизајниране обележиваче за књиге.

Марија Васиљевић рециклажа

bio04 institucijeИнституције и организације

Сви учимо ђаке да је рециклажа начин да сачувамо дрвеће. А морамо да га чувамо и зато што је интелигентно. Како сад па то, запитаћете се. Одговор нам даје Јелена Анђелковић из Регионалног центра у Нишу.

10671317_10152977339176840_3102061631498085982_nУ циљу приближавања и бољег упознавања света биљака, њихових чула, начина на који живе и реагују на окружење, у организацији Центра за промоцију науке Београд и Регионалног центра Ниш, организујемо изложбу и научнопопуларна предавања за наставнике и радионице за ученике.

Централни део манифестације чини интерактивна изложба која повлачи паралелу између наших чула и сличних процеса код биљака и отворена је од 25.03. до 2.04.2019. у Научном клубу РЦ Ниш.

Остало ми је још да вам проследим позивницу…

Позивница на манифестацију „Интелигенција биљака“ (од 25.3.2019. до 2.4.2019)

…и да вас замолим да ако будете посетили овај леп догађај, пренесете своје утиске.

bio04 naukaНаука

И за крај, баш у вези са темом ове манифестације, текст који говори о томе да биљке знају када ће бити поједене и тада шаљу сигнале упозорења другим биљкама.

Disclose.tv: Plants actually know when they are eaten and send distress signals (14.9.2018)

Биолошки блог ће наставити да шаље добре сигнале свим биолозима. Видимо се идуће недеље. 🙂

Отровно, а лепо

Први чланак за данас безмало је ужасан; говори о најужаснијим паразитима који се могу наћи на свету. Неки од њих су и црви из раздела Nematomorpha, које на енглеском говорном подручју називају коњским длакама (знају Енглези да то нису коњске длаке, већ им личе на њих). Ларве им живе у слатким водама и чекају да их поједе неки комарац. Комарца ће потом појести неки цврчак, коме ће се црвић населити у телесној шупљини. Но, то црвићу неће бити довољно; он тера свог домаћина да оде до оближње воде и заплива, како би изашао из њега и довршио свој циклус развића. Цврчци нерадо пливају јер се та активност не завршава добро по њих, али немају куд – паразит их претвара у праве камиказе. На линку имате и кратак филмић (једини у чланку) који приказује како цврчак скаче у воду и како црвић (који је у односу на цврчка огроман) излази из њега. Веома језиво, заиста.

IFL Science: Some Of The Most Awful Parasites In The World (приступљено 13.9.2018)

Некоме су и змије ужасавајуће, али има нас и који мислимо да су прелепе. Да ли ће на следећој изложби Природњачког музеја бити само њих или још којекаквих отровница, остаје нам да одемо и откријемо.

41603612_2256776774350888_3738420541816569856_n

Још једно дешавање вредно посете је већ сутра. Ко може да стигне, предавање је у 14 часова. Надам се да ће бити још слободних места на које се пријављујете путем линка.

Институт за модерно образовање: „Комуникацијски троугао: наставник–ученик–родитељ” (за 14.9.2018)

_1198240180186482_6232586200557527622_nИначе, родитеље чека сасвим другачији облик ако не комуникације, а онда рада са својим дететом. Посебно оне родитеље чија су деца извршила насилни чин према некоме.

Мондо.рс: Нова правила у школама: Ко се бије, доноси дрогу… (11.9.2018)

Наравно, најбоље би било да до насиља уопште не дође. А то се, ваљда, постиже васпитањем код куће. Ево једне приче која ће можда бити поучна баш у вези са том темом.

Зелена учионица: „Где сам то погрешила у васпитању свог детета?” (29.1.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Направили смо топ листу најужаснијих паразита;
  2. припремили смо се да посетимо једну лепу изложбу;
  3. најавили смо занимљиво предавање;
  4. успоставили смо нова правила понашања у школама;
  5. испричали смо причу за лаку ноћ. 🙂

Књига за сваког човека на свету

_931314860357103_8080139105168265913_nЗа данас имам неколико лепих најава, неких скоријих, других нешто даљих, али једнако згодних да се унесу у Годишњи план рада школе. Да почнемо од најблискијег.

ТВ Нови Бечеј: Учествујте у екобиолошком кампу на Сланом копову (рок за пријаву 25.8.2018)

Следећа два догађаја су у новембру.

Green fest: Školske posete (од 13. до 16. новембра 2018)

_1530309133917962_5946607839803990197_nУ питању је фестивал који има и филмиће и радионице и изложбу. Још један фестивал, верујем већини познат:

Фејсбук догађај: ФИЗИ БИЗИ ФЕСТ 8 – до ∞ и иза тога! (17.11.2018)

На неки начин фестивал науке ћемо имати и на часовима јер по новој методологији рада, која креће од петог разреда, биће неопходно да се рад учини практичнијим, проблемским и пројектним. Постоји сајт који нам све то може олакшати (чак има и припреме часова) и једини је проблем што је на енглеском.

Stem.org.uk: Primary science resource packages (приступљено 23.8.2018)

Са петог прелазимо на шести разред. Када су музичара Антонија Пушића (познатијег под псеудонимом Рамбо Амадеус) питали коју књигу би препоручио, ево шта је одговорио…

38276296_1791159760969051_4550686985924116480_n

Кад смо веч кренули из разреда у разред, ево нешто и за седмаке. Следећи чланак одговара на питање зашто већина људи удише ваздух кроз само једну ноздрву.

Curiosity.com: Why Most People Only Breathe Out of One Nostril at a Time (приступљено 23.8.2018)

tumblr_mpuspivRgN1qdfwiso1_500И, напокон, нешто за осмаке. У питању је интерактивни сајт који приказује речни екосистем без хидроелектране и са лоше и добро постављеном. Погледајте.

Dam effects.org: Hydropower reform coalition (приступљено 23.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо лепа догађања;
  2. нашли смо извор за планирање часова у петом разреду;
  3. добили смо препоруку за читање;
  4. сазнали смо зашто удишемо ваздух на само једну ноздрву;
  5. видели смо како хидроелектране утичу на речни екосистем.

Облак ознака