Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „изложба“

Наставник као модел

Занимљив модел настао на часовима наше колегинице Сање Урошевић Парезановић може да се искористи за часове обраде мишићног система.

Санја Урошевић Парезановић

И ми наставници смо, такође, нека врста модела. То је и порука емисије „Упитник“ коју можете да одгледате.

Занимљив детаљ који сам чуо у емисији је да ће кажњавати наставнике који не изводе слободне активности јер, наводно, не постоји ученик који у њима не би учествовао. Још један детаљ је да ће директори имати плате факултетских професора. Не знам зашто, али почињем да верујем да ће посао директора бити изузетно тражен у том случају. 🙂 Како постати директор? Неке идеје има наш колега Душан Благојевић.

b92 блог: Како се у Србији постаје директор школе (6.11.2017)

_833841983409278_6061688290263328208_nТаман један конкурс и за директоре школа и за наставнике.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: Отворен конкурс у оквиру програма „Школе за 21. век“ (до 30.11.2017)

Осим овог конкурса, отворена је и изложба.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Сурлаши – дивови из наше геолошке прошлости“ (за 24.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо једно сјајно наставно средство;
  2. одгледали смо емисију о образовању;
  3. добили смо савете како да постанемо директори;
  4. пријавили смо се на један леп конкурс;
  5. најавили смо једну сјајну изложбу.
Advertisements

Еколошке и друге шетње

top-science-teacher-clipartВећ смо почели школску годину и приче о почетку сада већ изгледају депласирано. Другим речима, колико нам треба времена да почнемо? 😀 Ипак, и даље ми се чинило прикладним да пренесем један линк који говори о успешном почетку. У питању је линк са сајта Мајкрософта који се бави образовањем и који предлаже наставницима да почну школску годину са неким лепим активностима.

Microsoft: Be ready for the new school year in 3 simple steps (приступљено 14.9.2017)

  1. корак је да похађате неки њихов курс. Ти курсеви су веома кратки – трају до сат времена и бесплатни су.
  2. корак је да прегледате неке од најбољих припрема за часове које ова компанија има у својој збирци.
  3. корак је да се укључите у активност у којој ваши ђаци разговарају са светским експертима у различитим областима.

Но, то нису све активности које се предлажу. Уколико сте више спортски тип, следећа активност је права ствар за вас.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију Србије: Пешачка еко-тура дунавским насипом Земун – Ковилово (за 23.9.2017)

aaman

И док Београђане очекује шетња са птицама, Новосађани ће имати прилике да прошетају до једне лепе изложбе.

21740021_670865583119911_8217226041458769784_n

И док ми шетамо, слепи мишеви лете. Шта још раде, сазнаћемо на следећој манифестацији:

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: 21. Међународна Ноћ слепих мишева (за 16.9.2017)

bat-grapes-001gifДа и ја дам свој прилог најављеној ноћи. Текст из „Националне географије“ одговара на питање како то да се слепи мишеви роје, а при томе се не сударају. Нова студија је утврдила да ноћна створења прате неколико једноставних „саобраћајних правила“ како би избегла сударања у ваздуху. Слепи мишеви најпре долазе на положај других слепих мишева користећи њихов уграђени сонар, а затим прате путање лета шишмиша лидера.

National geographic: How Do Swarming Bats Avoid Crashing Into Each Other? (26.3.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одабрали смо активност(и) које нуди Мајкрософт у којој ћемо учествовати;
  2. најавили смо пешачку еко-туру;
  3. проследили смо позив за изложбу;
  4. сазнали да је прекосутра Међународна ноћ слепих мишева;
  5. научили смо нешто ново о слепим мишевима.

Комуникација са и комуникација без екрана

Иако пословица каже да ко се хвали, сам се квари, желео сам за почетак да похвалим и себе (на идеји) и своје ђаке (на раду). Наиме, задао сам им да направе каталог у коме ће промовисати наше националне паркове. Јесам им пустио машти на вољи што се дизајна тиче, али за садржај су постојала нека правила. Рецимо, нису смели да лажу и да представљају оно чега нема или да приказују да је безопасно оно што је опасно (али су могли да представе тако да то, свеједно, буде атрактивно). Такође, обавезан део каталога је живи свет конкретног националног парка. Уз све то, каталог је такав производ где не смете бити досадни или преопширни. Све су то разумели и девојчице из 8/4 ОШ „Иво Андрић“ баш су се потрудиле да то изгледа и научно и добро. Ево фотографија (маца се ту случајно нашла, она не иде уз каталог 🙂 ).

Тако сам се ја на часу бавио националним парковима, а Музеј науке и технике у Београду бавиће се наредних месец дана, али оним у Словачкој.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Изложба: Национални паркови Словачке (од 28.3.2017. до 28.5.2017)

12592265_994151220693129_3195373634649997653_nТо је био позив на изложбу, а преносим вам и позив на (бесплатан) вебинар.

Мајкрософт: 4 предлога како да искористите предности решења Офис 365 (за 31.3.2017)

И још један:

Вебинари ЗУС најаве и ресурси вебинара Заједнице која учи „Сазнање“: Вештине комуникација у онлајн окружењу (за 29.3.2017)

Комуникација нам је у онлајн окружењу неопходна, али нас следећи видео упозорава да је све мање комуникације у реалном животу.

Facebook video – Subhan Tariq: A silent message for all of us (18.8.2013)

Људска комуникација је вазда занимљива. За крај, одабрао сам текст који говори о неким облицима понашања људи када су у друштву.

Блог – Тамо и овде: Психолошки ефекти (29.8.2013)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 12417881_994151340693117_3900966715452638484_nУпознали се са примером пројектне наставе на часовима у осмом разреду (а ја се, успут, и похвалио);
  2. добили смо позив на изложбу о националним парковима;
  3. такође смо добили позиве за два вебинара;
  4. одгледали симпатичан видео о утицају технологије на међусобне односе;
  5. прочитали смо заиста занимљив текст о људској природи и комуникацији.

А где је ту он?

10915221_10205858122119370_7671021346413826877_nЈуче сам вам приказао фасциклу инспирисану инсектима, а данас, за почетак, имам неколико занимљивости о овој најбројнијој групи животиња. На првом линку можете погледати филмић како бубице које се хране месом угинуле животиње оглођу лешину до костију. У природи су оне више него значајни чистачи, али их и научници користе да би добили лепу збирку костију.

IFL Science: Watch Flesh-Eating Beetles Strip A Body To The Bone (10.16.2015)

За свашта нешто користимо инсекте, па су се тако научници досетили да искористе воћне мушице (са којима иначе веома често раде) да детектују мирис дрога и бомби.

Phys.org: How the fruit fly could help us sniff out drugs and bombs (15.10.2014)

10561582_890512980977140_5600083887626833276_n (Small)Што се лептира тиче, мишљења су подељена. Одрасли лептир нам је, без сумње, користан јер је опрашивач, али његова ларва је већ друга прича. Свеједно су лепи и одрасли и гусенице. На следећем линку када кликнете на фотке гусеница видећете како изгледа њихов лептир.

Ba-bamail.com: 18 Amazing Caterpillar Transformations (приступљено 14.3.2017)

Ево још једне изложбе лептира.

Лептири.Београд.ком: Дневни лептири (приступљено 14.3.2017)

Ово је била мала изложба лептира, а у Природњачком музеју до краја маја можете да посетите изложбу кафе.

Природњачки музеј: Позив за школе

Враћамо се инсектима. Једна од необичнијих врста је буба трилобит. Добила је назив према трилобиту на кога личи, мада су оне, изгледа, настале пре 47 милиона година, што значи 200 милиона након што су трилобити изумрли. Ове бубе су заинтересовале шведског зоолога Ерика (Eric Mjoberg) који их је проучавао у шумама Борнеа. И бубице су се показале необичне не само по изгледу. Најпре, Ерик није могао да пронађе одраслу јединку. Изгледало је да су све ларве и то – женске. Онда је напокон пронашао одраслу женку и једина разлика између ње и ларвеног ступња је био уочљив полни отвор. Задржао је женку, али је она врло брзо угинула оставивши за собом неоплођена јаја из којих се ништа није излегло.

Онда је Ерик дошао на идеју. Сакупио је неколико ларви и сачекао да достигну полну зрелост. Све су, наравно, биле женке. Везао их је канапчетом тако да су му увек биле доступне, али их је пустио назад у прашуму. И чекао да се појави партнер и оплоди јаја. Оне су кружиле, колико им је канапче дозвољавало, али се мужјак није појавио. Следеће године дошао је на другу идеју. Понудио је мештанима локалног сеоцета награду од 10.000 долара да нађу мужјака. Ова мотивација показала се довољном да му је један од њих донео мужјака и то док је био у копулацији са женком. Показало се да према изгледу мужјак није ни издалека спектакуларан као она. То је био прилично обичан инсект са црним крилима и десет пута мање величине. Научници чак нису ни сигурни да има и исти ДНК као његове партнерке.

National geographic: Bizarre-Looking Beetle Has an Even Weirder Sex Life (27.10.2016)

Надам се да вам се прича допала, а верујем да ће вам се допасти и презентација колеге Владана Нешића, која није о инскетима, али зоолошка јесте.

А и Ена Хорват има шта да каже на ту тему. 🙂

Није ни метиљ, није ни глиста

Пуж

tumblr_mlziftn7hi1qd5hzfo1_500Није ни метиљ, није ни глиста
Ово је рима да наш пуж заблиста.
Он је мекушац, животиња мала
Што је у трослојну љуштуру стала.

Тентикуле с оцелама глава му има
У мору шкргама ваздух прима.
На копну кад живи плућима дише
Ово је тек друга строфа, али рећи ћемо вам више.

Животни век му није кратак,
Када лучи слуз, пут му буде гладак.
Радула је орган који храну меље
Зато може алге и биљке да ждере.

Плаштана дупља отворе скрива
Преко метанефридија секрете излива.
А кад струја вођена тад дође,
Из љуштуре напоље тад све штетно прође.

Отворен крвни систем циркулише здраво,
Шкрге ил’ плућа, па у срце право.
Преткомора једна, а једна је и комора
Пуж је хермафродит, нама нема одмора.

Пужић мали пузи, много их је врста
Да их сада набрајамо, суше нам се уста.
Ако нашу песму слушали ви сте,
На часу овом малог пужа научили сте.

Ово је била песмица коју су испевали ђаци Снежане Трифуновић и леп увод у данашњи чланак. Настављамо да се бавимо животињама, али овај пут једном другом групом. Аутор презентације је колега Владан Нешић.

Прези: Пауколики зглавкари (23.12.2016)

tumblr_mnak7j5tav1qbkzabo1_500-smallНеке од наредних животиња су и пауколики зглавкари, друге нису, али је заједничко за све њих да потичу из мало већих морских дубина и да им је изглед заиста занимљив. Погледајте галерију на следећем сајту.

Daily mail: The terrifying ‘alien creatures’ of the deep: Russian fisherman becomes online hit after revealing his bizarre catches on Twitter (21.12.2016)

Галерију коју свакако можете погледати у Зрењанину једнако је, ако не и више занимљива од ове.

Градски радио Зрењанин: Изложба фотографија „Микрогљиве Фрушке горе” (за 18.1.2017)

Ђаци колегинице Јелене Симић направили су изложбу у учионици. Тема су биле протозое.

Свашта се нешто прави на часовима биологије: модели, презентације, па чак и песме. Наставници биологије добри су и креативни, баш као што препоручује следећи текст објављен на сајту „Зелена учионица“, а писала га је наша Ена Хорват.

Зелена учионица: Како бити добар наставник? (3.1.2017)

slika-3-09-smallНо, много је лакше бити добар наставник у добром систему него у лошем (мада је ово потоње свакако изазов). Да је систем лош и да га вреди мењати сматрају и стручњаци.

Блиц: Деца погрешни уче – Какве промене у домаћем школству предлажу стручњаци (15.1.2017)

А ја предлажем да остатак дана искористите да се одморите, ако је то могуће. Чека нас тешка и хладна недеља.

Наша прича

Једно време су колеге представљале изузетне моделе од пластелина. Сада је по плану завршетак приче о листу у петом разреду и опет је на делу креативност. Слика десно приказује рад ђака из ОШ „Браћа Аксић“, а на слици лево рад својих ђака приказала је колегиница Марица Огњановић.

Листови су прави сами своји соларни мајстори. 🙂 Међутим, то могу постати и средошколци, па и мало старији и то на бесплатној обуци.

Бесплатна дешавања: Позив на обуку „Сам свој соларни мајстор“ (3.12.2016)

_mjnezqsnrr1r3gb3zo1_400То је био позив за њих, а следи позив за нас.

Фејсбук догађај – Народни Музеј Зрењанин: Отварање изложба фотографија „Наша прича о природи“ (за 15.12.2016)

Наша вечита прича је лош положај просветних радника. Судећи према буџету који ће се издвојити, изгледа да ће тај положај бити још лошији. Шта кажу синдикати?

Унија синдиката просветних радника Војводине: Унија синдиката просветних радника незадовољна предложеним буџетом за образовање (9.12.2016)

Ова Унија је објавила нову емисију коју већ дуже време реализује у сопственој режији.

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 42. емисија (9.12.2016)

12196010_1029887600388259_4112280029338633354_n-smallГост емисије је био свима познат професор др Иван Ивић. Још један професор који и те како има шта да каже о образовању:

Зелена учионица: Mиодраг Зец: Ми знање прогонимо на целом Балкану (9.12.2016)

Из једне београдске школе прогнани су мобилни телефони.

Детињарије: Школа у Београду забранила деци мобилне телефоне (7.12.2016)

Но, мобилне никако не треба потценити, с обзиром шта све може да се уради са њима. Погледајте:

Photomath.net: Scan a math problem for an instant result (приступљено 9.12.2016)

swimmerА никако не треба потценити ни бенефит физичког васпитања.

Данас: Физичком ипак три часа у распореду (8.12.2016)

А надам се да сте и ви увидели бенефит од Биолошког блога. 🙂 Видимо се у понедељак.

Дивљи и писмени: биолози

gifje-leraren-363768Свако зашто има своје зато. Разлоге зашто дао је наш колега Зоран Милојевић.

Школа без зидова: Зашто треба да се пријавите као предавач на конференцији Нове технологије у образовању? (25.10.2016)

То је за оне који воле да предају. А за оне који воле да слушају предавања, имамо једно и то баш, баш занимљиво:

Фејсбук догађај: Дивљи Београд – предавања и затварање изложбе (за 31.10.2016)

Ова изложба се затвара, али у школама у Србији вазда је некаква изложба отворена. Ђаци праве феноменалне радове, што од пластелина, што оригами, а уз идејно вођство наших колегиница. Прву галерију приказала нам је колегиница Весна Милојковић. Њени ђаци бавили су се нивоима организације живог света.

Ученици Виолете Апостолоски Дупор, бавили су се миграцијама животиња.

Прелепо, заиста. А наша колегиница Ивана Дамњановић бавила се паразитским праживотињама.

Ето чиме се баве биолози. И то не само да су креативни и информатички писмени, већ су писмени и што се језика тиче. Ако не верујете мени, ево вам текст, па се уверите сами. 🙂

РТС: Кад ликовно предаје географ, а српски језик апсолвент биологије (24.10.2016)

_10156223211625182_409455470138898329_nОчигледно је да некада школа, па и она висока, није услов да се добије посао. Уосталом, у Србији школа никад није била услов да се лепо живи.

b92: Писали Вучићу: Ни школованијих, ни мање плаћених (25.10.2016)

Ови што су писали су наши синдикати. Да чланком са њиховог сајта и завршим за данас, а ви уживајте у емисији коју су нам и овај (тридесет и шести пут) приредили. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 36. емисија (26.10.2016)

Облак ознака