Гумице за брисање на дилит

Децембар је почео и улазимо у само финале првог полугодишта. Од закључивања оцена и свођења документеције мало ћемо моћи да радимо било шта. Међутим, наше колеге биолози ипак постижу и да имају креативне часове.

Са часова

Некако нам по плану сада иде раст и развој и ту тему су петаци Наташе Грујичић Исаков обрадили уз примере из света инсеката и водоземаца. Увек актуелни модели ћелија потичу са часа Љиљане Абу Самре, а постер који обележава недавни Дан борбе против сиде дело је ученика Гордане Владић.

Корисни материјали

Наш колега Славољуб Тоскић је такође увек вредан и увек нам је од помоћи. Овога пута дели са нама искуства са тзв. мобилног учења.

Методика

Да ли ће мобилни телефони заменити школске свеске? Ја бих рекао тешко макар за сада, а Гај Клакстон, гостујући професор лондонског Кинг колеџа, рекао би да никако наши ђаци не треба да користе гумице за брисање. Заправо, врло је против њих, а зашто видећете у следећем чланку.

б92 – Живот: Гумице за брисање су ђавољи инструменти? (27.5.2015)

Дакле, уколико у будућности ђаци замене свеске за мобилне телефоне, таблете или већ какве рачунаре, дугме „дилит“ треба избегавати. 🙂 

Оно што не може (и не треба) ни да се обрише, ни да се дилитира су случајеви насиља по школама који у последње време непрекидно пуне новинске чланке. Овим проблемом се треба бавити. Ево како то раде наши суседи.

Можда ће овај филмић послужити некоме за час одељењског старешине, али да за крај ипак не уозбиљим толико ситуацију, а останем у духу теме, припремио сам вам филмић како да дилитирате ваш компјутер.

Забава

То вам је уједно и савет за крај шта да радите када вас вести са интернета нервирају, а ја вас поздрављам и видимо се следеће недеље.

 

 

Полудигитална младост

Да ли сте знали да смо много млађи него што у ствари мислимо?

Занимљивости

Према Светској здравственој организацији, односно њиховом истраживању просечног квалитета здравља и очекиваном трајању живота, у 21. веку имамо нови критеријум који дели људску старост на следећи начин:

• 0-17 година: малолетни
• 18-65 година: млади
• 66-79 година: средњих година
• 80-99 година: старији
• 100+ година: дуговечни старији

Ако не верујете мени, ево је референца. 🙂

Еn.brilio.net: 65 Years old is still young! (20.11.2016)

Са часова

Хајде да видимо шта су млади (наставници) радили са њиховим још млађим ђацима. 🙂

Кристина Јозић је направила читаву књигу од радова својих ђака.

Read.bookcreator.com: Dan planete Zemlje (приступљено 28.5.2020)

Сличан зборник радова видећете и на следећем линку.

Padlet.com: Deca Župe zajedno za našu planetu (приступљено 28.5.2020)

Ученици Весне Милојковић такође су се бавили екологијом, али тако што су правили моделе који приказују загађивање, а Андријане Марковић Јанковић су правили здраве, витаминске коктеле. Толико лепо и освежавајуће изгледају да верујем да би свако од нас радо попио неки од њих.

Ученици Наташе Јановић правили су моделе ћелија и плућа, а ђаци Тијане Пејић Ивановић на свој, дечји и маштовит начин приказали су свет бактерија и вируса.

Ученица Данице Пушковић се бавила системом органа за циркулацију, а ђаци Мирјане Георгијев су правили стрипове на тему постанка и развоја живота на Земљи.

Корисни материјали

Кад већ поменух постанак и развој живота, Оливера Коларић је направила игрицу у којој ђаци могу да обнове основне појмове.

Wordwall.net: Postanak i razvoj života na planeti Zemlji – šesti razred (приступљено 28.5.2020)

Организације и институције

То је да шестаци мало провежбају, а богами мораће да вежбају и осмаци. Њих чека завршни тест и ево шта институције имају да кажу на ту тему.

МПНТРРС: Завршни испит за школску 2019/2020. годину (приступљено 28.5.2020)

Ево нечега и за средњошколце, а у вези са њиховим испитима.

ЗУОВ: Средње стручно образовање: Организација и полагање матурских и завршних испита у јунском испитном року 2020. (26.5.2020)

Из штампе

Ево шта на тему завршних тестова кажу медији, који су често и једини извор информација за нас.

РТС: Шарчевић каже да ће мала матура бити „полудигитална“, како ће то изгледати (26.5.2020)

Пошто и нас биологе, као прегледаче, качи полудигитализација, ево још мало појашњења, овај пут од помоћника министра за основну школу.

Данас: Прегледање тестова на малој матури уз помоћ софтвера (27.5.2020)

Дакле, начин полагања завршног теста се ове године променио. Годинама уназад мења се и клима, па тако и дешавања у нашем природном окружењу. Можда је и следећи чланак опис једне такве промене.

Serbian Times: Klimatske promene? Jato retkih ptica doletelo iz Indije, ružičasti čvorak po prvi put u Šumadiji (27.5.2020)

Предстојећи догађаји

О чворцима и другим птицама имамо и предавање које почиње за мање од сат времена. Кликом на слику добићете детаље.

Пројекти

И док су обичне птице незаштићене, стручњаци чине све да заштите нека подручја од великог значаја за природу. За крај, преносим текст са ФБ странице Природњачког музеја.

Ђердап је прво подручје у Србији номиновано за приступањe UNESCO Глобалној мрежи геопаркова, а његово званично проглашење очекује се током септембра 2020. године.
Поводом обележавања Eвропског дана паркова данас вас водимо управо на ову дестинацију.
Геопарк Ђердап у оснивању налази се у североисточној Србији, а река Дунав природна је и административна граница између Србије и Румуније. Обухвата приобални појас Ђердапске клисуре у средњем току Дунава и његово залеђе – делове планинских масива Кучај и Мироч. Покрива територију од 1.330 км2, укључујући и подручје Националног парка Ђердап, који је основан 1974, просторно га превазилазећи за додатних 692 км2.
Најмаркантнији природни феномен на подручју будућег геопарка је Ђердапска клисура. На свом путу од Голупца до Кладова, Дунав се усеца у ободни део Јужних Карпата, спајајући Панонски басен на западу и Дакијски басен на истоку. Дуж клисуре могу се видети бројни репрезентативни објекти природне и културне баштине. Ђердап је уједно и једно од најбоље проучених подручја Балканског полуострва, које је пленило и дан данас плени пажњу реномираних домаћих и страних геолога, геоморфолога, ботаничара, зоолога, археолога и етнолога.

Природњачки музеј у Београду, заједно са другим институцијама, учествовао је у креирању апликационих докумената за номинацију геопарка Ђердап у УНЕСКО Глобалну мрежу геопаркова.

Александра Маран Стевановић, кустос-саветник Природњачког музеја у Београду

И ја волим баг, али не у моме знању

За средње школе Драгана Петровић-Косановић нам је уступила план шта ће бити на РТС-у.

Важне информације

Дакле, треба да буду снимљене следеће наставне јединице:

• Прокариоти и Еукариоти за први разред,
• Животиње – грађа и функција за други разред,
• Промет енергије, терморегулација и осморегулација за трећи разред и
• Еколошки фактори, популација и животна заједница за четврти разред.

Предстојећи догађаји

У очекивању ових предавања, имамо још једно које свакако треба пропратити.

Током 250 година, колико биолози проучавају живи свет, откривено је и описано два милиона врста биљака и животиња. Ипак, научници процењују да је то само 20% броја који заиста постоји на Земљи. Колико је тешко открити нову врсту? Да ли је и ви можете пронаћи и зашто је то важно објасниће у свом предавању др Ива Нјуњић, директорка организације Taxon Expeditions.

Предавање очекујемо у четвртак, 9. априла у 17 часова на Јутјуб каналу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Детаљније о овоме можете се информисати на овом линку, а ту је и промотивни постер.

Наука

Врста Henneguya salminicola није нова науци, али оно што она ради или боље рећи не ради, сасвим је ново. Ова животиња, која припада жарњацима, па тако и дупљарима, живи паразитски у мишићима риба и црва. На енглеском говорном подручју зато је зову млечно месо. Наиме, то је једина позната врста животиња која – не дише.

Све остале вишећелијске животиње на Земљи, чији су ДНК научници имали прилику да секвенционирају, имају неке респираторне гене. Према новој студији, објављеној 24. фебруара у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, геном ове животиње их нема.

Микроскопска и геномска анализа врсте открила је да паразит нема митохондријални геном – мали, али кључни део ДНК смештен у митохондријима, који укључује гене одговорне за дисање. Иначе, геном H. salminicola је један од најмањих, како кажу научници, те је то разлог успеха овог паразита.

Па, како онда добија енергију ако не дише? Истраживачи нису сасвим сигурни. Други, слични паразити, имају протеине који могу да увозе АТП директно из својих заражених домаћина. H. salminicola би могла да ради нешто слично,али ће даља истраживања показати. Можда нас овај организам изненади неком јединственом адаптацијом.

Live science: Scientists discover first known animal that doesn’t breathe (24.2.2020)

Реч наставника

Да се мало црнохуморно нашалим, дисање је луксуз и за људе ових дана. Ситуација јесте тешка, али од нас зависи колико ће тешка заиста бити. Ево неких размишљања на тему, а тичу се и нас, наставника.

Блог – Клотфркет: Клотфркет у доба короне – о људима и људима (5.4.2020)

&

Зелена учионица: Онлајн настава не може бити савршена, али и не мора (6.4.2020)

Из штампе

Настава на даљину се одвијала и преко РТС-а, али онда се испоставило да су тројица припадника Министарства просвете заражени короном.

Данас: Три саветника министра просвете оболела од короне (5.4.2020)

Надам се да сада и они појединци са „Велике зборнице“ и других наставничких група, који су се очајнички борили за своје право да критикују предаваче са ТВ-а и били фрустрирани што смо „недодирљиви“, могу да виде да не само да смо врло додирљиви, него смо и врло изложени и то у овако озбиљној ситуацији. Ипак, министар просвете тврди да опасности за нас нема.

Нова.рс: Шарчевић: Снимање наставе на даљину привремено прекинуто (6.4.2020)

Још једна најава министра.

Зелена учионица: Проба мале матуре између 22. и 24. априла (2.4.2020)

Важни датуми

Дан пред предвиђен датум за пробу мале матуре је Светски дан шума. Ево како га је обележила учитељица Милијана.

View.genial.ly: U susret 21.martu (19.3.2020)

Данас је такође еколошки значајан датум и то – Дан здравља. Тешко да може пригодније од тога. Ученици Јасне Бранковић већ су били обележили овај дан.

Лепе радове су креирали и ђаци Татијане Трајковић.

Занимљивости

И док ђаци приказују добре примере, свуда око нас можемо се уверити у врло лоше примере. Чак и сада.

Све изгледа као да не учимо из својих грешака. Па, ако не учимо из својих грешака, можда ћемо нешто научити на телевизији „Пинк“ или макар од њеног власника.

Забава

Техничка подршка

Мислим да се на претходну рубрику природно намеће промоција вебинара под називом „Знање да не багује“ и њоме се и одјављујем за данас.

Блог – Професорка Марина: Знање да не багује – подршка свима нама (6.4.2020)

План за април

Не знам докле ће ова пандемија трајати, нити докле ће бити ове наставе преко РТС-а, али ево га план за април.

Важне информације

Током израде плана суочио сам се са разним изазовима: једна недеља је у вишку јер је распуст радни, петаци имају више часова пројектне наставе која је на РТС-у неизводљива, баш као што су за све разреде неизводљиви часови које увек предвидимо за оцењивање. У 6. и 7. разреду, где градива има више и сложеније је, изазов је био мањи фонд часова. Треба ли коментарисати који су изазови били у осмом? 🙂 Дакле, много тога је баш било отежавајуће, али некако се изборих, а верујем да ћете и ви.

Корисни материјали

Осим овог распореда, верујем да ће вам користити и презентације које је направила Ивана Дамњановић. Прва је о е-насиљу. Не знам да ли се дешава код ваших ђака, али и превентива је добра код онлајн наставе где ипак можемо очекивати свашта.

Друга Иванина презентација се бави корона вирусом.

Наука

И научници су се много бавили овим вирусом, што ништа није неочекивано. Следећи текст ми звучи прилично добро и, што је такође важно, објективно и без стварања хистерије.

Fems-microbiology.org: Najnovije informacije stručnjaka o SARS-CoV2 koronavirusu koji uzrokuje epidemiju COVID-19 (19.3.2020)

Ту је и инфографика коју се превеле Александра Равас и Снежана Томановић. Кликом на слику добићете већу.

Техничка подршка

Логично је и нормално да ова пандемија изазове мало и страха код свих нас, па ево једног решења које је понудио Зоран Милојевић из ОКЦ-а, у виду савета како да заокупирамо мисли нечим конструктивним.

Да ова рубрика не би била само „подршка“, већ и да буде и техничка, ево врло корисног материјала баш за онлајн наставу.

Институт за модерно образовање: Преузмите приручник са 40 бесплатних алата за онлајн-наставу (приступљено 4.4.2020)

Уз онлајн наставу иде и исти такав дневник.

Зелена учионица: Упутство за уношење активности у сврху формативног оцењивања (3.4.2020)

Из штампе

Наравно, све нас занима докле ћемо да радимо овакав вид наставе. Министар каже: до јуна.

Информер: Добар континуитет у настави и учењу, план је да се деца у школске клупе врате у јуну! (2.4.2020)

Забава

До тада, имамо довољно времена да посетимо и неку изложбу, наравно – онлајн.

Дан у Београду: Ванредно стање: Онлајн изложбе (1.4.2020)

Са часова

И ево и од мене једна онлајн изложба за крај. Овога пута нису радови ђака у питању, већ талентованог наставника Бошка Ивановића који ради у Милошевцу. Школа у којој ради дефинитно ће уштедети на куповини наставних средстава.

Задаци затрпавања

Колико сам успео, похватао сам како ће ићи снимање часова за средње школе на РТС-у.

Предстојећи догађаји

Колегиница Драгана Петровић Косановић нам је на Фејсбук групи саопштила које ће наставне јединице бити снимљене ове недеље:

• Филогенија и принципи класификације за први разред (конкретније, биће урађен увод, а преглед по групама ће се урадити касније);
• Заједничке особине животиња и план грађе – осетљивост и покретљивост за други разред;
• Еволуција и грађа система органа за варење за трећи разред;
• Порекло човека и увод у екологију за четврти разред.

Ускоро ћу вам и ја пустити план за основце.

Из штампе

Дакле, радимо емисије, а богами се ради и од куће. Како онлајн наставу виде све интересне групе, открива први текст који сам одабрао за данас.

Блиц – жена: Онлајн настава, 15 дана касније: Како је родитељима, а како наставницима и шта сви заједно можемо боље (31.3.2020)

Да ли ће бити боље, видећемо, али за сада знамо да ће бити – дуже. Наиме, распуста нема, па је то још једна радна недеља плус.

Зелена учионица: Mинистарство просвете: Променом календара образовно-васпитног рада ученици не остају без распуста (28.3.2020) & Политика: Настави потребан континуитет, наставницима одмор (28.3.2020)

Ако вам је лакше, Министарство нам је послало писмо подршке.

Зелена учионица: Mинистарство просвете послало школама допис подршке (30.3.2020)

Лично, рекао бих да је следећи текст заправо много важнији. На неки начин министар је дао инструкције како ваља радити.

Политика: Ученици и наставници затрпани задацима (29.3.2020)

Корисни материјали

Наставници биологије су направили сјајне ствари у виртуелном свету и то нам сада свима може бити од велике помоћи. Рецимо, ту је Јутјуб снимак Снежане Јовановић.

Овакве сличне и сјајне филмиће можете наћи на следећем линку:

Јутјуб канал: Биологија за заинтересоване

Адријана Вереш нам је открила сајт на коме могу да се и праве и играју едукативне игре. Обавезно пробајте!

Worldwall: Život u ekosistemu (приступљено 31.3.2020)

Са часова

Осим што наставници праве сјајне ствари онлајн, то раде и ђаци, али код куће. Ђаци Милице Фаркас Андрејић су осликавали – маске.

Нека порука са прве маске буде и порука за све нас, колико год је то могуће. Видимо се ускоро на блогу или ТВ-у.

Далека настава

Гледе такмичења из биологије појавила се недоумица код Београђана коме треба послати коначне ранг листе. Брже-боље сам контактирао председника СБД-а др Мирослава Живића.

Важне информације

Оно што сам сазнао је да Београђани нису једини у недоумици и добио сам молбу да апелујем на окружне Активе директора из свих тих градова да се договоре која школа ће преузети на себе прикупљање општинских листа и њихово обједињавање. Да бисте знали који су то све градови, односно окрузи, следи списак:

Списак школа које праве листе на нивоу округа

Са часова

Док директори треба да направе листе, колегиница Ана Давидовић је направила презентацију која је безмало сјајна! Погледајте.

Још једну сјајну презентацију урадио је Игор, ђак колегинице Наташе Аћимовић. Он је то урадио заиста маестрално и очигледно је дечак који је одличан из макар два школска предмета: биологије и информатике.

Природна селекција

Ево како су урадили други Наташини ђаци, а тема је иста.

Сличне задатке радили су и ђаци Тијане Морић.

Корисни материјали

Врло успешно и сјајно и рекао бих да ова настава на даљину и даје неке ефекте. Надам се да дају и емисије на РТС-у, а оне ће се одвијати не према уџбеницима, већ према програму. Зато на линку имате извод оз програма који имам и ја и према коме радим.

Извод из програма од 5. до 8. разреда

Наравно да ме занима како емисије виде ђаци и родитељи, али не верујем да ћу то лако сазнати. Но, ипак, неке податке имамо о томе како целокупну наставу на даљину виде родитељи.

Реч наставника

Хајде прво да видимо шта кажу наставници. Дајем реч Маји Радоман Цветићанин.

Српски лако: Просвето, клањам се! (23.3.2020)

Како виде родитељи, видећете и ви у следећој, добро анализираној анкети.

Креативна чаролија: Шта мисле родитељи о настави на даљину? (24.3.2020)

Техничка подршка

Да би се онлајн настава одвијала савета техничке природе никад доста. Многи наставници се позивају на следећи линк и хвале оно што се тамо може научити.

Отворена школа: Како урадити, предати, али и прегледати задатак у Гугл учионици (23.3.2020)

Наука

Мало и о ономе што нас је и увело у онлајн учионицу: корона вирусу. Како заиста функционишу тестови који одређују да ли смо позитивни на вирус сазнаћете у следећем инфографику који су приредиле Александра Равас и Снежана Томановић. Кликом на слику постаће већа.

Још један интересантан текст о овом вирусу је уједно и текст који сам приредио за крај.

Политика: Слепи мишеви оптужени без доказане кривице (21.3.2020)

Померена сатница за општинско такмичење

Нова вест пристигла је од др Мирослава Живића, председника СБД-а.

Важне информације

Oбaвeштeњe Српскoг биoлoшкoг друштвa o пoмeрaњу сaтницe Општинског тaкмичeњa зa oснoвнe шкoлe

С oбзирoм на захтеве пристигле из вишe oпштинa у Србиjи у вeзи пoклaпaњa сaтницa тaкмичeњa из биoлoгиje и историје, Српскo биoлoшкo друштвo сe, кao oргaнизaтoр тaкмичeњa из биoлoгиje, oбрaтилo Mинистaрству прoсвeтe сa мoлбoм зa измeну сaтницe зa општинско тaкмичeњe 15. марта 2020. гoдинe. Oд Mинистaрствa смo дoбили oдгoвoр дa oдoбрaвajу пoмeрaњe пoчeткa тaкмичeњa сa 13 нa 14 часова, како би дaли учeницимa мoгућнoст дa изађу на оба тaкмичeњa.

Измeњeну сaтницу тaкмичeњa, зajeднo сa свим нeoпхoдним инфoрмaциjaмa зa општинске кoмисиje, прoслeдићeмo свим пријављеним шкoлaмa дoмaћинимa Општинског тaкмичeњa зa oснoвнe шкoлe.

Српскo биoлoшкo друштвo смaтрa дa треба изаћи у сусрет учeницима кojи пoкaзују изузeтнo интересовање за биoлoгиjу и да они не смеју ни на који начин бити ускраћени.

ДРAГИ УЧЕНИЦИ,
ЖЕЛИМО ВАМ ПУНО УСПЕХА НА ТАКМИЧЕЊУ!

Наука

Ових сат времена верујем да ће ђаци искористити на различите начине. Они који иду на историју, биће комотнији, а они који не иду могу да то време искористе да још мало обнове или да одспавају сат времена дуже. Спавање је веома важно и нама и свим животињама које имају нервни систем. Судећи према следећем тексту…

Medicalxpress.com: Sleep increases chromosome dynamics that clear out DNA damage accumulated during waking hours (5.3.2019)

…спавају чак и медузе! Немам благу представу како су то открили, али тврде да се спавање јавља код свих животиња са нервним системом. Научницима је спавање у животињском царству непознаница, односно нејасно је зашто то животиње раде, тим пре што када су успаване онда су и лака мета предатора. Истраживачи са Универзитета Бар-Илан у Израелу тврде да се оштећења на ДНК стварају услед разних утицаја, било да је у питању радијација, оксидативни стрес или активност неурона. И ово последње је изненађење за мене, али и објашњење зашто је животињама са нервним системом потребно да спавају. Наиме, спавање повећава хромозомску динамику која смањује та оштећења на ДНК.

Са часова

Наставници биологије никако не спавају. Напротив, неуморно раде и озбиљно сам забринут за поправку њихове ДНК, али не и за развој креативности и мотивисаности за науку код ђака. 🙂 На часу Милене Антонић Тојагић настале су бројне ћелије.

Стручно усавршавање

Овако се праве ћелије, а ако сте заинтересовани за то да направите сјајан образовни видео, имам праву ствар за вас.

е-писмен: Позив наставницима да похађају курс „Видео у образовању“ (од 16.3.2020)

Верујте ми да нећете погрешити ако се будете пријавили на курс. Не само да је конкретан и добар, већ је и бесплатан и добија се сертификат. Видимо се на курсу.

Холограмска настава

Сви знамо да пластичне кесе загађују. Зато се у свету науке и технологије траже бројна решења која ће санирати ову пошаст и изгледало је да је решење у биоразградивим кесама. Међутим, не лези враже…

Из штампе

Вечерње новости: Велика превара са пластичним кесама: Нови пропис не штити животну средину, али зато извлачи паре из вашег џепа (11.1.2020)

Ако већ прописи не штите животну средину, можда ће то учинити макар биљке.

Наука

Национална географија: Ново оружје за очување околине: Откривена биљка која упија метал (14.5.2014)

Надам се да су научници до сада већ употребили ово „оружје“ јер заиста треба употребити сва оружја која имамо како бисмо заштитили природу. Том задатку су се, иначе, посветили и основци и средњошколци.

Са часова

Ево шта су радили основци.

Тимочка.рс: Тим Основне школе „Љуба Нешић” из Зајечара направио едукативни филм о природи (4.6.2019)

Средњошколци, као старији, бавили су се озбиљнијим послом.

РТС: Српски средњошколци осмислили како боље искористити сунчеву енергију (4.1.2020)

Врло су нам средњошколци технолошки напредни, рећи ћете. Међутим, министар Младен Шарчевић најављује технологију која превазилази све оно што смо до сада имали прилике да видимо. Осим можда у филмовима. 🙂

Институције и организације

Најпре једна најава која није технолошки напредна баш толико (јесте, али није баш, баш толико), али нама биолозима је интересантна.

Н1: Шарчевић: Осмаци ће на крају године полагати завршни испит по новом моделу (11.1.2020)

Као и за све остало, обавештени смо путем медија, али то је, чини ми се, сада мањи проблем. Идемо на главну вест која је буквално запалила друштвене мреже, а о Фејсбук групама које су посвећене размени искустава и мишљења наставника не треба ни да говорим.

Н1: Шарчевић најављује холограмске наставнике и роботе у учионицама (10.1.2020)

Било је очекивано да ће оваква изјава изазвати реакције. И претходне одлуке министра нису наилазиле на стопроцентно одобравање…

Н1: Представници школа и синдиката опречно о најављеном запошљавању професора (11.1.2020)

…али сада већ имамо и врло опречне ставове, најблаже речено. Ево једног.

Noizz: Astralne projekcije ministra prosvete Mladena Šarčevića (10.1.2020)

Забава

Изгледа да су три ствари у Срба напросто незаустављиве: прогрес, технологија и хумор. Овим првим двема већ сам се бавио, а остала је још и трећа. Најпре да видимо како су Њузовци обрадили ову вест о холограмима.

Њуз – инфографика: Које ће све иновације Младен Шарчевић увести у школе (10.1.2020)

Ту је и дневник наше колегинице Бобе Недић.

Блог – Клотфркет: Дневник просветног радника, 2030 – Холограми (12.1.2020)

И за крај, једна лепа песма од мене, а из филма „Џем и холограми“. Уживајте. 🙂

 

Птица на длану, а апликација на мобилном

Сећате ли се да сам у једном од скоријих издања писао о раду наставника биологије из Крушевца? Е, па, добар рад у том граду не јењава.

Са часова

Као што знате, 5. март је дан када се обележава један значајан еколошки датум – Дан енергетске ефикасности.

Ове лепе слике је приредила колегиница Снежана Јовановић.

Ево како је тај дан обележен у поменутом граду.

Град Крушевац: Дани енергетске ефикасности 2019 – „Играј за енергију“ (6.3.2019)

И у Алексинцу је било лепих активности гледе истог догађаја.

AlPress: U Aleksincu obeležen Svetski dan energetske efikasnosti (5.3.2019)

Управо је овај дан био добар повод да се ђацима каже нешто и о обновљивим изворима енергије. Но, оно што је обновљиво не мора увек да значи и да је еколошки оправдано.

Из штампе

Управо је такав случај са мини хидроелектранама. Следећи текст објашњава и зашто.

Noizz: Kratko i jasno: Sve što nije u redu sa izgradnjom MHE na jednom mestu (26.1.2019)

Ако овај текст није довољан, ево га још један.

Оригинал: Пред нашим очима нестаје 500 река Србије (27.1.2019)

И још један.

Политика: Реке Старе планине морају да наставе да теку! (25.1.2019)

Техничка подршка

Реке морају да наставе да теку, а птице да лете. А да бисте уловили птицу у лету, све што вам је потребно је мобилни телефон. И једна посебна апликација.

Фејсбук заједница: Птице на длану (29.12.2018)

Ја вам желим да вам на длану буде све што вас чини срећним, а на интернету имаћете врло ускоро ново издање Биолошког блога.

Информације о такмичењу 2019.

И ево дуго очекиваних вести за такмичење.

Важне информације

Ове године, према одлуци Управног одбора Српског биолошког друштва, у основним школама такмичиће се ђаци седмог и осмог разреда, а у средњим трећег и четвртог. Опширније о овоме, као и о пропозицијама можете пронаћи на сајту СБД-а и Биолошког факултета Универзитета у Београду, који ће бити организатор такмичења и за основне и за средње школе.

СБД: Одлуке Управног одбора СБД о организацији такмичења за школску 2018/2019 (22.1.2019)

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Обавештење о циклусу такмичења за основне и средње школе у школској 2018/19. години (22.1.2019)

Још једна вест је (такође према одлуци поменутог Управног одбора) да је Биолошки блог постао званични блог Српског биолошког друштва. То значи да је наше друштво званично подржало овај блог, рад на њему, као и све оно што овај блог промовише. Ја се захваљујем Управном одбору и обећавам да ћу се трудити да квалитетом оправдам поверење које ми је указано.

СБД: Биоблог је званични блог СБД (22.1.2019)

Техничка подршка

Новонастала ситуација захтева и мало стручног усавршавања на тему блоговања. Верујем да нисам једини коме ће добро доћи, с обзиром на то да има још наставника који блогују.

ИТ кутак – ИТ ћоше једног информатичара: Шта можемо научити од нових блогера? (23.5.2010)

Практични савети

Верујем да од готово сваког можемо свашта новог научити, а о идејама које можемо добити од других људи тек да не причам. Неке од њих су и тзв. зелене идеје, а издвојио сам једну од пре неколико година која је уједно и топла људска прича.

Блог – Пећко пиво: Зелене идеје – фарма глиста Човић (29.6.2015)

Читајући овај текст одмах ми је пала на памет и она актуелна међупредметна компетенција предузетништво. Не знам колико је изводљиво да са ђацима направимо описану и сличне фарме, али следећу ствар свакако можемо урадити и то као део пројектне наставе.

Pop web design: Primeri odličnog dizajna kesica za čaj – 2. deo (7.6.2016)

Ово би био спој приче о лековитом биљу и креативне радионице (можда и рециклаже). Вреди размислити, зар не? 🙂