Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „ИКТ“

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

805abee68c3fa72f8b342dbca7eaa63c (Small)Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

_mn1t2uCdVP1s7rduso1_500

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

14117825_10207534107571029_7116330198462441424_nНо, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо актуелну емисију;
  2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
  3. најавили смо еколошки филм;
  4. промовисали смо пример добре праксе;
  5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.
Advertisements

Жедни пауци и армирана им паучина

_nlp8syiYsw1r4nd19o1_1280 (Small)Научници су пронашли једноставан начин да направе паукову мрежу ојачану (или армирану, како желите) угљеничним нанотубулама, односно графеном. И за то нису користили нанороботе, нити су петљали са генима паука. Напросто су пауку дали да пије воду са наноматеријалима. Зашто су, забога, то радили? Да би добили нов материјал, који има изванредна својства, попут чврстине, еластичности и отпорности.

IFL Science: Scientists Find Surprisingly Simple Way To Make Spiders Spin Silk 10 Times Stronger (2.9.2017)

И док научници креирају нове материјале, наставници биологије и њихови ђаци такође су креативни. У Житковцу су имали Дан науке и правили су моделе који приказују покрете дисања и рад мишића и још свашта нешто лепо. Слике је проследила колегиница Весна Миленовић.

 

У другој школи имали су дан посвећен гљивама. О томе нас је известила Сања Урошевић Парезановић.

 

У Зрењанину, водили су ђаке на један леп излет и, између осталог, посетили су тзв. биоенергану. То је електрана која ради на биогориво. И, заиста, постоји у Србији и производи електричну енергију. Начуо сам да их има четири у нас. Да ли сам добро чуо, не знам. 🙂

Зрењанинска група НПН: Експедиција Ботош – запажања (2.9.2017)

slika 2.12Врло верујем да су биоенергане будућност. О будућности, ипак, реч препуштам Нилу Гејману.

Diz que diz: Nil Gejmen: Zašto naša budućnost zavisi od biblioteka, čitanja i maštarenja (5.10.2017)

А у не тако далекој будућности Мајкрософт приређује догађај за наставнике на којима ће се они (и ми, наравно) упознати са новим методама рада у учионици уз коришћење технологије коју ова фирма нуди.

Microsoft.com: Hack the classroom (за 14.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо шта научници раде са пауцима;
  2. промовисали смо добар рад колега;
  3. усвојили смо нову реч – биоенергана;
  4. схватили смо од чега нам будућност зависи;
  5. најавили смо занимљив догађај.

Наново портфолио

tumblr_nae6d3eX1B1rxpoxxo1_500Уколико укључите ТВ имаћете прилику да у реалном времену пратите доношење закона о образовању. Оно што сте сигурно видели је да има заиста много амандмана, преко 1.200. Тешко да ће толика количина да се размотри у скорије време, а Боба Недић написала је своје виђење читавог тог ријалитија.

Блог – Клотфркет: Кад ти музику пушта глуви ди-џеј (22.9.2017)

Поред свих тих дешавања, некако нам је промакао нови Правилник о сталном стручном усавршавању. Оно што сам на блиц видео да је новина је, заправо, старина. Вратио нам се портфолио као обавезан део документације који морамо давати на увид.

Гугл документ: Правилник о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника („Сл. гласник РС“, бр. 81/2017)

12963362_994151240693127_4755393664250557725_nНаравно, портфолио може бити и електронски, односно на нету. Но, будите опрезни јер на том истом нету владају разне опасности. Тиме се, иначе, бави следећи сајт. Постоји и секција намењена наставницима.

Покрајински заштитник грађана – Обдусман: Безбедан интернет (22.9.2017)

 

Осим електронског портфолија, познато вам је да је почео да функционише (додуше, не у свим школама) и електронски дневник. Каква су искуства наставника?

Вечерње новости: Мањак и компјутера и интернета у зборницама (16.9.2017)

У раду имамо мањак свега, али добро је да имамо вишак креативности и идеја. Леп начин да се оне реализују је да се пријавите на конкурс за предаваче који је проследила Ена Хорват, а за предстојећи научни фестивал.

Центар планета: Отворен позив за предаваче Физи Бизи Фест 7 (до 22.10.2017)

34_science (Small)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Информисали се шта се дешава са новим законом о образовању;
  2. прелистали смо нови Правилник о стручном усавршавању;
  3. погледали сајт који се бави безбедношћу на интернету;
  4. читали о искуствима са електронским дневником;
  5. проследили смо позив за учешће на научном фестивалу.

Коцка за роботе и стаза за спретне

18157611_1875128932760714_7109826462283524571_n

Што каже једна колегиница, ово је Рубикова коцка која се лако решава. 🙂

Данас бих почео једним занимљивим Фејсбук видеом који приказује како роботи могу свашта, па чак да реше Рубикову коцку.

Facebook video – Buildatory.com: High School student Built a robot to solve a Rubik’s Cub.. AMAZING!! (21.10.2016)

На Фејсбуку могу да се нађу и занимљиви и едукативни садржаји, али треба бити опрезан.

Креативни свет Балкана: Полиција упозорава кориснике Фејсбука (приступљено 28.4.2017)

Следи још једно упозорење, али друге врсте.

Недељник: Један од најпознатијих епидемиолога упозорава: Прети нам епидемија малих богиња (27.4.2017)

Не бих да начињем (увек шкакљиву тему) о вакцинацији деце. Јасно је да родитељи морају добро да се информишу и да буду одговорни према њиховом здрављу. А, каже се и да је у здравом телу здрав дух. tumblr_nbuwp0LwZN1qbycdbo1_500 (Small)Зато је зоолошки врт на Палићу приредио једну лепу активност за најмлађе.

Fejsbuk događaj – Ground Level Fest: GLF Staza Spretnosti (за 29.4.2017)

Овај догађај је и начин да се лепо проведу првомајски празник. Надам се да ћете се ви за овај празник одморити јер нас чекају бројне активности након њих. Срећни празници и лепо их проведите. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_nfir6edXGU1rfyiu4o1_1280 (Small)Одгледали смо занимљив видео о роботима;
  2. упозорили смо на хакере на Фејсбуку;
  3. информисали се о епидемији која прети Србији;
  4. добили смо позив на лепу спортску активност;
  5. честитали једни другима првомајски празник.

Биологија изборна за велике матуранте

112268-Back-To-School-GifПред нашим осмацима је завршни тест, а изгледа да овај након основне школе неће бити једини.

Едукација.рс: Одлучено: Велика матура услов за упис на факултете (24.3.2017)

Што се биологије тиче, за средњошколце ће она бити изборни предмет, осим ако уписују факултет који тај предмет захтева (на пример, Биолошки или Медицину, вероватно). Тек сам почео чланак, а већ смо стигли до факултета. Следећи тест може, према тврдњи аутора, да процени ваш ниво образовања, а преко одговора на постављена питања.

Teacher probs: Can We Guess Your Level Of Education? (приступљено 4.4.2017)

Moving-ilustrated-picture-heart-beating-gif-animationПотребно је да знате нешто мало енглеског, а питања су лака до осредње тешка. Једно од мноштва је из биологије, а треба да одговорите да ли је тачно да срце пумпа крв. 🙂 Таман кад поменух срце, ево један интерактиван сајт који вреди погледати, а софтвер преузети.

PBS.org: Map of the Human Heart (14.4.2011)

Такође, на ову тему имамо и презентацију колеге Владана Нешића.

Са циркулаторног прелазимо на нервни систем. За крај, одабрао сам сајт који нуди обиље слика (које нису баш употревљиве) и анимација (које јесу) на ову тему.

Argosymedical.com: Nervous Animation & Illustration (приступљено 4.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. HeartИнформисали се о будућности завршног теста;
  2. решавали смо тест знања;
  3. преузели смо софтвер о срцу;
  4. обогатили смо збирку презентација за једну нову;
  5. обележили смо последњи наведени сајт као омиљен јер пружа гомилу доброг материјала.

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Комуникација са и комуникација без екрана

Иако пословица каже да ко се хвали, сам се квари, желео сам за почетак да похвалим и себе (на идеји) и своје ђаке (на раду). Наиме, задао сам им да направе каталог у коме ће промовисати наше националне паркове. Јесам им пустио машти на вољи што се дизајна тиче, али за садржај су постојала нека правила. Рецимо, нису смели да лажу и да представљају оно чега нема или да приказују да је безопасно оно што је опасно (али су могли да представе тако да то, свеједно, буде атрактивно). Такође, обавезан део каталога је живи свет конкретног националног парка. Уз све то, каталог је такав производ где не смете бити досадни или преопширни. Све су то разумели и девојчице из 8/4 ОШ „Иво Андрић“ баш су се потрудиле да то изгледа и научно и добро. Ево фотографија (маца се ту случајно нашла, она не иде уз каталог 🙂 ).

Тако сам се ја на часу бавио националним парковима, а Музеј науке и технике у Београду бавиће се наредних месец дана, али оним у Словачкој.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Изложба: Национални паркови Словачке (од 28.3.2017. до 28.5.2017)

12592265_994151220693129_3195373634649997653_nТо је био позив на изложбу, а преносим вам и позив на (бесплатан) вебинар.

Мајкрософт: 4 предлога како да искористите предности решења Офис 365 (за 31.3.2017)

И још један:

Вебинари ЗУС најаве и ресурси вебинара Заједнице која учи „Сазнање“: Вештине комуникација у онлајн окружењу (за 29.3.2017)

Комуникација нам је у онлајн окружењу неопходна, али нас следећи видео упозорава да је све мање комуникације у реалном животу.

Facebook video – Subhan Tariq: A silent message for all of us (18.8.2013)

Људска комуникација је вазда занимљива. За крај, одабрао сам текст који говори о неким облицима понашања људи када су у друштву.

Блог – Тамо и овде: Психолошки ефекти (29.8.2013)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 12417881_994151340693117_3900966715452638484_nУпознали се са примером пројектне наставе на часовима у осмом разреду (а ја се, успут, и похвалио);
  2. добили смо позив на изложбу о националним парковима;
  3. такође смо добили позиве за два вебинара;
  4. одгледали симпатичан видео о утицају технологије на међусобне односе;
  5. прочитали смо заиста занимљив текст о људској природи и комуникацији.

Облак ознака