Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „институција“

Биљке: моћне и фасцинантне

IMG_20180428_154030 (Small)

Поставка изложбе заиста светски изгледа.

Настављамо са читањем књиге коју нам је великодушно уступио др Алексеј Тарасјев:

Изложба еволуциониста од „Ћелије до домена“ увелико траје и судећи по новинским чланцима, заиста је изузетна. Намеравам да је посетим и направим репортажу. До тада ево једног од поменутих новинских репортажа:

Бета: Изложба о еволуцији живота на Земљи отворена у Музеју науке и технике (3.5.2018)

Отворена је још једна изложба, овај пут у Галерији науке и технике САНУ. Изложба траје до 25. маја.

Фејсбук догађај – Галерија науке и технике САНУ: Отварање изложбе „Моћ биља“ (до 25.5.2018)

А за два дана такође ће бити актуелне биљке. Преносим писмо пристигло из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

24774713_1792543897423394_2629181891270099195_nУ име својих колега са Биолошког института „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду желела бих да вас позовем на прославу Међународног Дана фасцинације биљкама који ће се ове године одржати у суботу 12. маја у КЦ Граду од 11-20 часова. Овом приликом одржаће се интересантне креативне радионице за децу предшколског и школског узраста (од 1. до 6. разреда), како би се добро забавила и уједно увела у чудесни свет природе. Кроз интересантни квиз деца ће на сликовит начин научити и зашто је важно свакодневно јести воће и поврће. И за старије посетиоце организован је занимљив програм почев од мењаже пелцера, такмичења у прављењу вертикалне баште, изложбе биљака из лабораторије ин витро, интересантних предавања и концерта бенда Љубичице од 21 час. Све активности су бесплатне!
Учешће деце у креативним радионицама потребно је пријавити путем нета. Више информација на сајту:

Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“: Дан фасцинације биљкама (за 12.5.2018)

До Културног центра Град стићи ћете пратећи мапу:

Колеге из Војводине имаће прилику да се на још неке начине практично баве биљкама.

Фондација „Јасен“: Конкурс за финансирање школске баште (до 31.5.2018)

_1605898823058055_7665942181654310739_n

Још један позив на конкурс стиже нам из Петнице.

Петница: Позив: Летња научна школа (до 25.5.2018)

_nnajgrTVcr1tqkr5mo1_500Но, да се вратимо на сређивање школске баште за крај. Један текст који ће, можда, помоћи колегама да победе на конкурсу, што им од срца желим. 🙂

Агро клуб: Корови су одлични индикатори земљишта (23.4.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наставили смо са читањем књиге о еволуцији;
  2. излистали смо које се значајне изложбе дешавају у Београду у мају;
  3. позвали смо на Дан фасцинације биљкама;
  4. размишљали смо да се окушамо у лепим конкурсима – и ми и ђаци;
  5. схватили смо да корови нису тако лоши.

 

Advertisements

Од ћелије, преко гљива, до будућности

На почетку један промотивни филм:

Овај сјајни филм је увод у дешавања која организује Српско еволуционо друштво.  Изложба се отвара 3. маја у Музеју науке и технике, али то није све.

За све наставнике, као и ученике гимназија, односно средњих школа, биће организована занимљива научно-популарна предавања у више дана, као и промоција књиге 10. маја. За детаље кликните на следећу слику:

Ciklus predavanja JPEG

За ученике основне школе припремљене су стручно вођене едукативне радионице, као и предавања ученика (15. маја) јер треба неговати вршњачку едукацију. Кликом на слику добијате детаље.

Najava radionica JPEG

На следећој слици приказане су све активности које нас очекују, а имам информацију да цела ова поставка учествује и у Ноћи музеја 19. маја.

Sve aktivnosti JPEG

Када смо већ у еволуцији, таман да наставимо са нашим фељтоном. Следе нова поглавља књиге „Биологија и креационизам“ аутора др Алексеја Тарасјева.

Можемо и касније да читамо, а сада да наставимо са најавама лепих догађања. abstract-red-ball-fresh-new-hd-wallpaper-best-quality_-Abstract-Red-Ball-Fresh-New-Hd-Wallpaper-- (Small)Институт за модерно образовање одржаће конференцију „Будућност почиње у учионици“ 5. маја.

Институт за модерно образовање: Усвојте најсавременија знања за примену модерних технологија у образовању (за 5.5.2018)

У разговору са др Марином Петровић, координатором Центра за стручно усавршавање, сазнао сам да су сва места за овај скуп попуњена, али то не значи да не можемо да пратимо конференцију. У времену од 10:00 до 11:30 тог дана биће пренос уживо, тзв. стриминг. За лајв стриминг, како га већ зову, можете да се пријавите на истој страни на којој се пријављује за конференцију. Марина каже да ће бити много корисних информација у вези са будућом сарадњом и разменом информација.

img-thingНастављам са најавама, те за оне који живе у, близу или се задесе у Сврљигу, припрема се изложба гљива, али и предавања како те гљиве најбоље припремити за ручак.

Сврљишке новине: Изложба „Дан(и) гљива, лековитог биља и шумских плодова – Сврљиг 2018.“ (за 16.6.2018)

Дакле, биће ту и лековитог биља и шумских плодова, те да шумом и завршимо. За крај, једна песма о шуми ученика колегинице Татијане Трајковић.

-Татијана Трајковић

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо прегршт активности Српског еволуционог друштва;
  2. прешли смо још пар поглавља књиге;
  3. пријавили смо се за пренос уживо конференције о будућности образовања;
  4. припремили смо се за дегустацију гљива;
  5. уживали смо у лепој дечјој поезији.

Брзи воз у брзом Јапану

Имамо нове информације о конгресу који очекује биологе.

Драге колеге,

unnamed3Због проблема у раду сервера званична мејл адреса Другог конгреса биолога Србије (kongres@serbiosoc.org.rs) тренутно није у функцији, те вас молим да пријаве за Конгрес до даљњег шаљете на адресу mzivic@bio.bg.ac.rs. Када се проблеми отклоне, о чему ћемо вас благовремено обавестити, вратићемо се коришћењу званичне мејл адресе Конгреса.
Због ових техничких проблема рок за пријаву на Конгрес се продужава до 25.04.2018. године.

Организациони одбор IIКБС

Као што знате, на конгресу можемо да представимо и неки пример доброг рада у учионици. Данас на блогу представљамо пример активности колегинице Данијеле Марковић, чији су ђаци кроз стрипове промовисали активности  „Сат за нашу планету“ организације WWF.

Један од разлога и свакако веома важан што ова акција постоји је и да се смањи глобално загревање. Сви знамо ка чему овај еколошки феномен води, а на следећем линку имате и филмић који приказује промене у Европи уколико се сав лед са полова отопи.

IFL Science: What Would Europe Look Like If All The Ice On Earth Melted? (после 30.4.2015)

_mizdir0tkh1rsq9eyo1_500Из Европе селимо се у Азију…

b92: Чудесни Јапанци: За само 7 минута очисте цео воз (21.5.2015)

…и враћамо се у Србију. У Србији је изабран нов састав Националног просветног савета и наш представник је др Нада Џамић Шепа, коју је предложило Српско биолошко друштво. Др Нада је већ позната по својим изузетним постигнућима. Честитам колегиници и желим јој да оствари велике резултате.

Службени гласник РС: Решење о именовању председника и чланова Националног просветног савета (16.3.2018)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Добили смо нове информације о конгресу;
  2. погледали смо сјајне дечје радове;
  3. предвидели смо како ће Европа изгледати ако се сав лед с полова отопи;
  4. дивили смо се Јапанцима;
  5. сазнали смо ко је наш представник у Националном просветном савету.

Дрво као ниједно друго

Ђаци колегинице Владиславе Солаковић свакакве лепе ствари праве:

Владислава каже да „тако изгледа када се удруже младост и искуство“. Међутим, није свака младост једнака, а богами ни искуство. 🙂 Према анкети која је приказана у следећем тексту нису све године живота добре за све. Другим речима, неке године су за поједине ствари најбоље. Рецимо, 22. година живота је најбоља да памтите имена. У 23. години девојке су најатрактивније момцима, а и тада је за све задовољство животом – највеће. 🙂 Има и за нас, малко старије. 😀 У 43. години имаћете највећу способност да се фокусирате на посао. Ако сте премашили 40. смањили сте себи шансе да направите откриће вредно Нобелове награде.

Independent.co.uk: Here are the ages you peak everything throughout life (6.10.2017)

У том тексту се још каже да најбољу плату жене могу да очекују у 39. години, а мушкарци у 48. 🙂 1926896_10152015204763297_632252261_nКолико ћемо година имати 2040. године? Много, али ће тада бити и много дрвећа.

Национална географија: Министарство за заштиту животне средине: План је да се до 2040. пошуми више од 40 одсто Србије (13.11.2017)

Још једна еколошка акција стиже из организације Гринпис, која се и даље бави Антарктиком.

Greenpeace.org: To: The members of the Antarctic Ocean Commission (6.10.2017)

Но, оставићемо хладни Антарктик јер је и код нас већ довољно хладно и вратићемо се, за крај, пошумљавању, односно дрвећу.

City magazine.rs: Ovo drveće ne liči na druga (23.10.2017)

images_2012_06_01_socotra_icon_dragons_blood_tree_670_651877630

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Дивили смо се сјајним радовима ђака;
  2. схватили смо да смо у најбољим годинама;
  3. прихватили смо план о пошумљавању;
  4. потписали смо петицију Гринписа;
  5. разгледали смо галерију необичног дрвећа.

Ријалити у реалности

_1198240163519817_5020687742935006602_nСви сте видели, а и Биолошки блог је о томе известио, језиви снимак злостављања девојчице из Аранђеловца. Овом насиљу је претходило електронско насиље.

Media Group021.rs: Majka pretučene devojčice : Zbog šifre na facebok-u naša ćerka dobila 33 šamara! (9.11.2017)

Епилог приче полако се дешава, а насилнице тврде да су се „играле“ ријалитија.

Информер: Мале насилнице из Аранђеловца нашле изговор: Кајемо се што смо претукле другарицу, само смо се играле ријалитија! (11.11.2017)

12190055_520227278141708_7463709750248227711_n

Можда су се девојчице ипак уплашиле казне, па су пребациле одговорност, а можда има нечег и у ријалитима. Било како било, медији жељни сензационализма, одмах су избацили и бомбастичне наслове.

Курир: СРБИЈА НА НОГАМА ЗБОГ УЧЕСТАЛОГ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА: Родитељи најодговорнији, ријалитији праве од деце делинквенте! (10.11.2017)

_1200992479911252_7741484094294770613_nНо, то може да изађе и на добро, пошто притисак медија каткад и покрене ствари. Ствари у Министарству су се, свакако, покренуле.

Вечерње новости: Шарчевић: Министарска група за проблем насиља у школама (12.11.2017)

Како насиље решавају наши суседи? Можда можемо нешто и да научимо?

Слободна Далмација: Је ли ово крај ноћних мора за наставнике и родитеље? Ево како ће се се санкционирати насилничко понашање и недисциплина у школама (11.11.2017)

И још два текста о овој теми које вреди прочитати.

Блог – Клотфркет: Драги учениче, не мора тако (12.11.2017) & Блиц: Ужасне слике злостављања девојчице у Аранђеловцу имају дубоке корене (11.11.2017)

_n8f15pjXqh1qzfjmqo4_250Верујем да има дубоке корене, а није тајна ни да дубоко корење имају и неке биљке. Додуше, оно што биљке немају је интелигенција. Или ипак имају и то? Можете сазнати на предавању прекосутра.

Фејсбук догађај Центра за промоцију науке: Интелигенција биљака (за 15.11.2017)

И још једно биолошко предавање биће на Биолошком факултету у Београду:

Фејсбук догађај Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“: Рак камењар у Србији – распрострањеност и заштита (за 16.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посветили смо одређен простор насиљу, разговарали о њему и извештавали, чиме смо дали и свој мали допринос решавању проблема;
  2. сазнали смо да ће се оформити посебно стручно тело у оквиру Министарства просвете;
  3. погледали иноземна искуства;
  4. прочитали пар квалитетних текстова о актуелној теми;
  5. најавили смо два лепа предавања.

 

 

Позитивно и негативно

_1531108323637568_3023646576923530387_nУ првом тексту који сам одабрао за данас, између осталог се каже: Образовање је важно да би разумели свет у којем живимо, схватили што се у нама и око нас збива. То је разлог што се институционално образовање најчешће види као „позитивна појава“ и „велика цивилизацијска тековина“.

Да ли је, заиста, образовање позитивна појава?

Милан Миленковић.ком: Ненад Ћурковић: Институционални систем образовања (22.10.2017)

После позитивног мора мало и негативног. 🙂

Пешчаник: Негативни клипинг (18.10.2017)

high-school-science-teacher-teacher_and_studentУ тексту се каже, односно позива на извор (и то научни) да „постоји мноштво фактора од којих зависи ниво знања који ученик успева да достигне. Истраживања показују да се мање од 20% варијација у успеху ученика може објаснити разликом у квалитету школа“. Ако истраживања тако кажу (а кажу – проверио сам) и још кажу да свега 15% зависи од наставника, ко сам ја да сумњам. 🙂 Но, са истраживањима или без њих, тек, врх Министарства просвете у нас високо вреднује рад школа, а тек ће да вреднује, како најављује министар.

Зелена учионица: „Рангирање школа ићи ће и кроз финансије. Екстерно вредновање ћемо појачати” (22.10.2017)

source (Small)У тексту је појашњено да ће наставници у оним школама које раде најбоље, имати и најбоље плате. У следећем тексту кажу: „Ако увек будеш радио оно што си и до сада радио, увек ћеш добијати оно што си и до сада добијао“.

Психолошко саветовалиште „Јерина“: Да ли се успех планира, или се случајно деси? (8.9.2015)

Случајно или планирано, тек образовни систем у Србији је врло неуспешан.

Форум београдских гимназија: Србија на 99. месту по образовном систему (22.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. smart_guy_teaching_hbПроверили смо да ли је систем образовања позитивна ствар;
  2. схватили смо да је наш утицај на квалитет знања ђака тек 15%;
  3. сазнали смо како ће се школе рангирати, а и ми са њима;
  4. испланирали смо да будемо успешни;
  5. постигли смо 99. место у свету. 🙂

Истина која неистинито звучи

Колегиница Сања Урошевић Парезановић из ОШ „Петар Лековић“ (Пожега) бавила се ћелијом на један креативан начин.

Све нас је задивила ћелија коју је направила ђак петак наставнице Виолете Јововић.

виолета јовovић

Када говоримо о ћелијама, можда ће вас изненадити да је икс хромозом велики исто колико и глава сперматозоида. Ова тврдња уопште не изгледа логично јер у глави сперматозоида се налази и икс хромозом и још 22 хромозома приде! Ипак, истина је, тврди се у следећем тексту.

Learn.genetics.utah.edu: Cell Size and Scale (приступљено 18.10.2017)

У сперматозоиду ДНК је суперкондензована и сакупљена у веома густу форму (што бисмо жаргонски рекли – зипована је). И треба имати на уму да главу сперматозоида испуњава готово искључиво једро. Цитоплазма је готово у потпуности истиснута напоље, а како би се сперматозоид начинио микроскопском „машином за пливање“ налик на торпедо.tumblr_mmc0hjCGql1qzcf71o1_500 (Small)

Сада, када смо објаснили, више не изгледа немогуће, али је на почетку тврдња изгледала управо тако. Има још таквих тврдњи које су истините, али таквима не делују. На пример, има много више дрвећа на Земљи него звезда у галаксији.

Еду.ТВ: Истините чињенице које делују лажно (4.8.2017)

Чињенице које ће, сигуран сам, деловати занимљиво, можете да чујете на предавању у Новом Саду.

22489742_1433566573359696_3862944301235324004_n

И за крај филмић о још једном ендемиту, али са подручја Аустралије. Скроз је забаван. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо задивљујуће моделе ћелије;
  2. упоредили смо величине икс хромозома и главе сперматозоида;
  3. сазнали смо неке чињенице које само делују лажно;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. одгледали смо занимљив филмић.

Облак ознака