Припремна и друга настава

Проба завршног је за нама и многи наставници су у обавези да направе анализу.

Техничка подршка

Уколико желите да направите детаљну анализу по задацима, вероватно вас занимају и стандарди по којима су ти задаци рађени. Наћи ћете их на сајту ЗВКОВ-а, а на овом линку. Све што треба да урадите је да потражите спецификацију теста, а линк сам вам приказао на следећој слици (болдован):

Корисни материјали

Након анализе следи и припремна настава која треба да стави фокус на оно што је слаба страна наших ђака (иначе анализа нема смисла). Шта је то ђацима потребно видећете сами, а претпостављам да је неким наставницима потребан план за припремну, па га ја овде делим са вама.

План припремне наставе

Са часова

Не сумњам да ће часови припремне из биологије бити добри, јер наставници биологије све тако и раде. И овог пута мало доброг рада са часова наших колегиница: Душице Александров (живот под водом), Маријане Марковић (фосили) и Наташе Грујичић Исаков (циклуси развића).

Пројекти

И још један пример доброг рада стиже нам из школе колегинице Јелена Рокнић. Тамо су прославили Дан шума. Уживајте у сјајном филмићу снимљеном тим поводом.

Правилници за такмичење 2023.

Др Мирослав Живић, председник Српског биолошког друштва, послао нам је обавештење да су правилници за такмичења завршени, усвојени и објављени.

Важне информације

Правилних за такмичење из биологије за основне школе за школску 2022/2023. годину можете преузети овде.
Правилних за такмичење из биологије за средње школе за школску 2022/2023. годину можете преузети овде.

Институције и организације

Осим такмичења, основце очекују и лепе научне радионице. Радионице су бесплатне и осмишљене су да помогну слабије развијеним градовима и општинама, па предност имају школе ван територије Београда. Раде их доктори наука са ИБИСС-а у сарадњи са Центром за промоцију науке. Контакт имате на промотивном паноу, а овде је линк ка инстаграму где су фотографије са прошлих радионица да видите како све то изгледа.

Са часова

Радионице носе назив „Ћелија за сваког“, а ова рубрика се такође бави ћелијама јер су њихове моделе правили ученици колегинице Наташе Соскић. Ђаци Оливере Коларић правили су моделе делова људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков имали су врло креативне идеје да прикажу циклусе развића појединих животиња. 

Корисни материјали

Наш Колега Славољуб Тоскић и његови ђаци баве се свиме: од ћелије до биосфере. Овај пут су са нама поделили презентацију о грађи ока. Уживајте у предавању (које нам за часове добро дође), па се видимо ускоро.

Дорада савршеног

У кинеској провинцији овце из тора тринаест су се врло чудно понашале и кретале укруг. Овај чудни догађај је вероватно покренуо још најмање пет теорија завера, али је објашњење крајње приземно.

Занимљивости

Ево зашто су највероватније овце показале овакво чудно понашање:

24 седам: Да ли је решена мистерија? Стручњаци откривају због чега су овце шетале 12 дана укруг (23.11.2022)

Са домаћих животиња прелазимо на кућне љубимце. Да ли сте знали да мачка када вам унесе своје лице у ваше заправо не тражи пољубац, нити има намеру да вас љуби? Ваше лице је сјајно место за њушкање јер она жели да запамти ваш мирис који је за њу главни начин распознавања. Још неке мачје рутине можете наћи у следећем чланку.

Funcatz.com: Cat Behaviors That Are Paw-sitively Perplexing & Curiously Odd (5.10.2021)

Институције и орагнизације

Многе лепе текстове, слике и фотке маца и куца можете наћи на друштвеним мрежама, али колико нас такви садржаји разнеже, толико нас други узнемире. Најактуелнији су они о насиљу у школама, које можда није кулминирало, али јесте кап која је прелила чашу. Наставници излазе на улице јер немају другачији начин да зауставе насиље – спречавају их бесмислене процедуре, много узлаудних састанака и нејасна правила. Министар је најпре тврдио да је систем савршен, али изгледа да и савршенству треба дорада.

Политика: Нове мере против насиља у школама до 20. децембра (29.11.2022)

Са часова

Видећемо шта ће се у тако кратком року променити, али се некој промени надамо. Оно што се свакако не мења је добар рад наставника биологије у школама. Наташа Грујичић Исаков је на креативан начин са својим ђацима обрађивала генетику и модели настали на њеним часовима су безмало сјајни. Ускоро ћемо са петацима радити живот на копну и води и видећете решења са часова Жељке Симић. Модел плућа настао је на часу Марте Мајорски.

Корисни материјали

И да завршимо добрим радом и нашом звездом Славољубом Тоскићем. Његова ученица направила је врло оригиналан модел срца, који може послужити за вршњачко учење. Остављам вас да у миру погледате видео прилог.

Дан наставника

Јуче је био Дан просветних радника и у складу са тим пристигла је честитка од самог врха.

Важни датуми

Глас јавности: Ружић: Веома нам је важно да запослени у просвети унапређују своја знања и да буду мотивисани (9.11.2022)

Нисам сигуран да разумем како ће Министарство постићи да будемо мотивисани и сведоци смо да је интересовање за наш посао никада мање, али што се тиче унапређивања знања, мислим да може да помогне наш колега Жељко Станимировић који је предложио следећи прилог.

Стручно усавршавање

У питању су три предавања наших стручњака из области екологије и пронаћи ћете их у линковима који воде ка Јутјубу.

Са часова

Наравно, стручно усавршавање мало значи ако нема примене у пракси. Зато сад дајем мало простора управо томе. Ученици Љубице Савић правили су моделе од разних, чак и јестивих материјала, а ученици њене презимењакиње Данијеле Савић правили су еколошке кесе. Лепи цртежи потичу са часа Весне Милојковић.

Корисни материјали

Добар рад нам пристиже и од нашег неуморног генијалног колеге Славољуба Тоскића. Препуштам вас његовим чаролијама, а ја вас за сада напуштам и, уз министра, желим срећан празник. 🙂

 

Чланак по мери биолога

За почетак имамо позив из Крушевца.

Предстојећи догађаји

Удружење биолога Крушевац, под покровитељством Локалног акционог плана за децу и Града Крушевца, реализује цетврти Дечји научни камп 2022 „Наука по мери деце“.

Реализација пројектних активности предвиђена је за период 17.09-01.12.2022. и обухвата: боравак деце предшколског и основношколског узраста на Јастрепцу са низом активности, стручне посете природном добру „Осредак“, фабрици воде у Мајдеву и Институту за крмно биље Крушевац, едукативне радионице и активности у Научном клубу Крушевац, ПУ „Ната Вељковић“, мини фестивали науке у ОШ „Јован Јовановић Змај“ , ОШ „Бранко Радичевић“ и ОШ „Јован Поповић“, фестивал биологије – Биофест 4.

Партнери и пријатељи пројекта су: Центар за стручно усавршавање Крушевац-Научни клуб, ПУ „Ната Вељковић“, ОШ „Јован Поповић“, ОШ „Јован Јовановић Змај“, ОШ „Бранко Радичевић“, Стем образовни центар Београд, Факултет за физичку хемију – Универзитет у Београду, Јастребац Лејк Ризорт, Трајал корпорација, ЈКП Крушевац, Водовод Крушевац, Институт за крмно биље Крушевац, Еду Балкан, Дата Статус, удружење Креатива-креативно образовање Београд, Телевизија Плус и Еурокомпас.

Заједно за „Крушевац по мери деце“.

 

Из штампе

Изгледа да програм наставе биологије није био по мери Министарства просвете и министар Бранко Ружић је захтевао његову поновну процену.

Данас: Полни и родни идентитет: Шта је спорно у програму и уџбеницима биологије за осми разред? (13.9.2022)

Оно што је уследило је одговор на захтев, који је очекиван.

Данас: Српско биолошко друштво: Програм биологије за осми разред у складу са науком (15.9.2022)

Оно чиме ће министарство, а богами и факултети, морати да се позабаве је што наставничка професија више није по мери младих. Чак и настава биологије. Национална служба за запошљавање у Београду кажу да и нашег кадра недостаје, заједно са физичарима, хемичарима, математичарима и историчарима.

б92: Просвета у проблему, наставнике траже и на друштвеним мрежама: „Плате мале за велики труд“ (9.9.2022)

Са часова

Да су плате мале, то знамо, а да је труд заиста велики, стално нам доказују наше вредне колеге. 

Кућице за птице дело су ђака Драгане Станишић, а модели ћелија настали су на часовима њене имењакиње Драгане Дулановић Суботић. За рециклажне торбе заслужни су ученици Данијеле Савић.

Методика

И ја сам био вредан, па направио презентацију за шести разред.

 ПП: Разлике међу ћелијама

Уз презентацију, иде и следећи филмић:

Надам се да ће вам користити, а ми се видимо следеће недеље.

 

Извештај са првог онлајн састанка Актива биолога Србије

Дана 22.01.2021. одржан је први онлајн састанак актива биолога Србије на платформи Гугл мит у организацији Удружења биолога Крушевца. Водитељ и модератор састанка била је Оливера Коларић, председник тог удружења, а техничка подршка Марина Лазаревић. Састанку је присуствовало готово стотину наставника из целе Србије, тако да је ово био састанак Републичког Актива наставника биологије. Гост састанка је био председник Српског биолошког друштва др Мирослав Живић.

Састанак је започео у 19:00. Оливера Коларић је поздравила све присутне и изразила наду да ће овај вид окупљања постати чешћи. Предложила је следећи дневни ред, на који није било примедби:

1. Такмичења из биологије;
2. Онлајн настава;
3. Разно.

Ток састанка:

Прва тачка дневног реда је обухватила проблем такмичења из биологије за школску 2020/21. годину. Др Мирослав Живић, председник СБД-а, детаљно је изнео став СБД, образложио разлоге неодржавања такмичења и упознао присутне са дешавањима у Друштву у вези са овим проблемом. Комитет за образовање се састао на иницијативу Министарства просвете и донео одлуку да такмичења ове године неће бити, а пре свега због безбедности ученика. О томе је обавештено Министарство, али су помоћници министра за основношколско и средњошколско образовање организовали састанак са председником СБД-а са циљем да Друштво још једном размотри своју одлуку. Том приликом представници министарства су изнели своју аргументацију и понудили логистичку помоћ и помоћ у обезбеђивању простора за републичко такмичење (Тршић и Виминацијум).

Због свега наведеног, у понедељак 25.01.2021. ће се одржати састанак Комитета за образовање где ће коначна одлука бити донета. Председник СБД је закључио да се републички Актив десио у право време како би се чула и реч наставника (који врло активно учествују у такмичењу), а узорак је меродаван јер је довољан број наставника у питању и били су присутни представници свих округа у Србији.

Наставници представници актива свих градова изнели су своје ставове (или су се укључивали или су слали поруке) и једногласно су подржали ставове и одлуку СБД у вези са такмичењем за ученике основних школа и средњих школа.

Наставници су за овакву одлуку изнели и аргументацију.

Тренутни начин рада школа, који је у складу са свим мерама превенције, био би у супротности са захтевима за такмичење због окупљања великог броја ученика приликом општинског такмичења и градског такмичења у једној школи (и то представља епидемиолошки безбедносни проблем).

Услед епидемиолошких прилика, сам наставни процес је прилагођен и другачији, па ученици немају исти квалитет знања који би се остварио у непосредном раду што би умањило и квалитет такмичења.

Такође, још увек се тек уводе нови програми наставе биологије и то отежава рад наставника, посебно средњошколских који раде без уџбеника.

Пропозиције такмичења је потребно прилагодити у корист ученика и утисак је да за то неће бити довољно времена. Иначе су наставници исказали незадовољство прошлогодишњим пропозицијама и дали предлог да се направи састанак са председником, Комитетом и представницима наставника како би се пропозиције промениле.

Председник СБД др Мирослав Живић се поново укључио и закључио да је уверен да ће мишљење које је данас чуо од наставника значајно олакшати одлуку Комитета. Закључио је да је ово година када је приоритет да ђаци квалитетно заврше учење, а не да се такмиче. Што се тиче пропозиција за такмичење, исказао је став да је за договор, али да је потребно да наставници артикулишу и аргументују своје предлоге, како би се пронашао задовољавајући компромис, при чему би већина била задовољна решењем.

Мишљење појединих средњошколских колега је да је такмичење потребно за четврту годину јер се они свеједно спремају за упис на факултете. Пошто је било присутно свега двоје средњошколских наставника, договорено је да се професори који предају четвртој години средњих школа и гиманзије изјасне да ли су за одржавање такмичења због вредновања постигнућа ученика за упис на факултете. Мишљења професора средњих школа Оливера Коларић испитаће анкетом на ФБ групи, те пренети др Мирославу Живићу, па ће он изнети све ставове у понедељак на састанаку са представницима Комитета за образовање. Ово је била прилика и да нас др Мирослав Живић упозна са механизмом уписа на Биолошки факултет. Пријемни испит сигурно неће бити онлајн, али је могуће да ће, због еписемиолошких мера, будући студенти полагати у одвојеним просторијама и/или групама.

У другој тачки дневног реда наставници су говорили o онлајн настави и проблемима који такву наставу прате. Закључено је да су недостаци онлајн наставе у биологији: техничка подршка ученика и наставника, а и комбиновани начин реализације наставе није се у пракси показао као добар пример што све утиче на квалитет наставе и оствареност планираних исхода. Ученици онлајн наставу не схватају довољно озбиљно, а и већа је могућност манипулације. Наставници су износили своје искуство са новим НПП за основне школе и закључено је да сви наставници основних школа раде према Плану и програму које је доставио ЗУОВ, при чему велики број наставних јединица не постоји у уџбеницима појединих издавача што ученицима отежава рад. О самом програму мишљења су била подељена.

Под тачком разно договорен је да овакав начин састанка постане пракса активима наставника биологије Србије у циљу боље сарадње, размене искуства и примера добре праксе. Оливера Коларић је позвала активе да се пријаве да буду организатори и домаћини наредних онлајн састанака, али ће следећи опет водити Оливера јер су сви били задовољни организацијом.

Састанак је завршен нешто мало после 20:00. Сви наставници добили су сертификат о сату стручног усавршавања унутар установе.

Записник саставили:

Оливера Коларић и Дејан Бошковић

Светска, а наша – природа

Занимљиво је да се данас неке ствари затварају, а друге отварају. О чему је реч, видећете у последњем чланку за ову 2020. годину.

Пројекти

Затворен је, односно успешно приведен крају један леп, теренски пројекат. Зрењанинска група НПН (наставника природних наука) већ другу годину реализује пројекат под називом „Наша природа – наша одговорност“ који подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.
Циљ пројекта је био подизање свести о неповољном утицају инвазивних биљних врста на биодиверзитет нашег краја.
Рад се састојао из предавања и обука за теренски рад, самог теренског рада и самосталног мапирања присуства инвазивних врста биљака у подручју које су обишли и срединама у којима учесници живе.

Како је све то изгледало, можемо погледати у следећем филмићу.

Институције и организације

Оно што је тек отварено данас је изложба у Природњачког музеју.

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Прича о нама“ (траје до 15.4.2021)

Због пандемије отварању је могао да присуствује мањи број људи и сва је прилика да ће и многи други догађаји бити организовани или на овај начин или искључиво онлајн.

Из штампе

Право питање је када ћемо моћи као некада да присуствујемо и учествујемо у догађајима. Одговор је јасан: када крене масовна вакцинација. Неки медији извештавају да ћемо ми наставници бити високо позиционирани на списку приоритета.

Курир: Кризни штаб на Куриру: Лончар: Сви који мисле да ће да организују дочек, кажем им да неће и нека људима врате новац (29.12.2020)

Иначе, један од знакова короне је губитак чула мириса и укуса. Него, да ли сте знали да некада и сензационалистички и претерано драматични новински наслови попут „Ваш њух би могао да предвиди када ћете УМРЕТИ“ нису скроз без врага. Произашли су као резултат студије која је открила да колико добро функционише олфакторни систем старије особе може се у доброј мери предвидети вероватноћа смрти у року од пет година. Јасно ми је шта сте сада помислили, али иза лудог наслова заиста стоји наука: ово чуло је заправо повезано са широким спектром физиолошких процеса у телу. И сада, изгледа да постоје додатни докази који подржавају ову идеју, јер је велика релативно нова студија управо поткрепила ове налазе. Да ли то значи да ћемо моћи да предвиђамо време смрти? Не баш, пошто знамо да се увек у оваквим истраживањима пре свега ради о вероватноћи.

IFL: Sense Of Smell Linked With Mortality Risk (29.4.2019)

Са часова

Са чула мириса прелазимо на чула вида и верујем да ћете уживати у разгледању сјајних дечјих радова насталих на часовима наших колегиница.

Ђаци колегинице Љубице Савић бавили су се здравом храном, али и укусним аранжирањем. Ђаци Љиљане Малић Илић бавили су се ћелијском деобом, а ученици Марине Нешић били су креативни уметници, а користили су хербарски материјал.

Лепе паное и експеримент са нарцисом радили су ђаци Марте Мајорски, а ученици Зоке Станковић правили су паметне фасцикле о крвном систему. И ту је рад о штетности дувана ђака Маријане Стојичић.

Остаје ми још само да вам пожелим лепе предстојеће празнике и да уживате на заслуженом предаху. Ми се видимо чим крене друго полугодиште.

Опасуљимо се!

Знам, дуго времена ме није било на овом блогу. Нећемо сада о разлозима зашто ме није било; битно је да сам сада ту и спреман да вам пренесем значајне догађаје и проследим лепе материјале.

Пројекти

Најпре, за све наставнике имам један позив за учешће у пројекту. Позив је пристигао од др Тање Аднађевић. Наиме, у овогодишњем Јавном позиву, ЦПН је одобрио пројекат који реализује Српско еволуционо друштво, већински научници са Одељења за еволуциону биологију ИБИСС. У питању је одличан пројекат који се заснива на (у слободном преводу) грађанској науци (citizen science). Истраживачи су осмислили сјајан пројекат који укључује грађане, пре свега ученике, у део прикупљања материјала. Ово је само почетни део у истраживачком процесу, али је одличан из перспективе укључивања што већег броја људи и ширења свести и знања о научној методологији. Преносим позив:

Ове године Центар за промоцију науке је финансијски подржао пројекат грађанске науке „Опасуљи се“ који има за циљ да уз помоћ грађана сакупи јединке пасуљевог жишка са што више различитих локација у Србији. Овај подухват је важан зарад утврђивања распрострањености ове штетне врсте и анализе генетичке варијабилности њених популација.

Грађанска наука (енгл. citizen science) представља активно укључивање јавности у прикупљање података, њихову анализу и интерпретацију у сарадњи са научницима, које резултира одговором на неко истраживачко питање. Ангажовањем у научном истраживању грађани се упознају са методологијом научног рада чиме се подиже ниво научне писмености и остварује двосмерна размена информација и потреба између јавности и академске заједнице.

Овим путем желимо да вас позовемо да се прикључите нашем пројекту. У њему могу учествовати сви заљубљеници у биологију без обзира на узраст. Додатно, желимо да вас замолимо да нам помогнете у популаризацији нашег пројекта тако што ћете проследити информацију заинтересованим групама (стручним друштвима, Фејсбук групама, блоговима итд).

Имајући у виду ситуацију узроковану пандемијом ковид-19 желимо да укажемо и на предност пројекта да функционише у условима неповољне епидемиолошке ситуације збот тога што грађани могу да учествују у њему из својих домова (узорци се могу сакупљати и слати од куће, док ће резултати анализа бити објављивани на веб порталу), а узорци у алкохолу се могу дугорочно чувати за ДНК анализе у замрзивачу док епидемиолошка ситуација не дозволи молекуларно-биолошке анализе.

Више информација о пројекту могу се прочитати на интернет страници пројекта: http://www.opasuljise.rs/

Срдачно у име тима „Опасуљи се“,

Мирко Ђорђевић

Институције и организације

Када већ помињемо институције вољне за сарадњу са наставницима, никако не можемо да прескочимо Природњачки музеј. Жељко Станимировић нас је подсетио да овај музеј слави јубилеј. Жељко нам каже да у склопу обележавања 125 година од оснивања, Природњачки музеј нам представља своје актуелне активности, као и серију вредних експоната и фотографија из својих збирки. Једна од редовних активности је проучавање крупних карнивора, односно вука, риса и мрког медведа, у сарадњи са колегама из других институција. На овом линку сазнаћете много тога о вуку.

Методика

Наравно, поставља се питање како да ова лепа биолошка знања упакујемо у један сврсисходан онлајн час и да додамо неоптерећујући домаћи приде. Верујем да ће вам овде бити од помоћи један текст и један видео туторијал.

ОКЦ: Како да домаћи задатак не буде додатно оптерећење (приступљено 12.12.2020)

Из штампе

Када смо све то урадили, треба и оценити ђаке. Још једна од непознаница и једна од актуелнијих тема је закључивање оцена у најкраћем полугодишту икад и информишемо се, а како другачије, него из медија.

Данас: Закључна оцена – обавезна или не? (9.12.2020)

Ми ћемо некако и оценити ђаке, али поставља се питање како би се оценио рад Министарства у овом тешком и ванредном периоду.

Истиномер: Министарство на поправном; како просвета преживљава епидемију? (6.12.2020)

Надам се да ће просвета преживети и да ће ово зло од пандемије проћи. Мудри људи кажу да у сваком злу има и нечег доброг. Има ли?

Истиномер: Пандемија и животна средина; има ли ичега доброг у овом злу? (29.11.2020)

Са часова

Оно што је увек добро и највредније на овом блогу свакако су радови маших ђака. Модели ДНК су настали на часовима Ане Давидовић, модел ћелије на часу Биљане Горјановић, а постере о здравим стиловима живота радили су ученици Весне Милојковић.

На часу Иване Дамњановић ђак је био поетски надахнут, а на часу Катарине Ацић упутио је озбиљну поруку пушачима. Ђаци Јелене Вабић бавили су се рециклажом.

Завршио бих дешавањима на секцији прве помоћи коју држи Марта Мајорски и које можете погледате овде.

Јасни критеријуми за почетак

Још увек не знамо како ће се одвијати настава од септембра, али према најавама власти могуће је да ћемо знати чак и идуће недеље.

Из штампе

Дакле, како за сада стоје ствари?

Н1: Брнабић: Даћемо школама јасне критеријуме по којима ће се водити настава (5.8.2020) & РТС: Онлајн настава или часови у учионицама – сви расправљају о поласку у школу (5.8.2020)

Има још…

Блиц: Онлајн, маске, скраћени часови… Не зна се ко је нервознији пред 1. септембар ђаци, родитељи или наставници!? (7.8.2020)

Реч наставника

Заиста, ко је најнервознији? Анкету која следи можете попунити и ако нисте наставник. Гласате тако што ћете кликнути на наранџасто дугменце (vote), а кликом на линк насловљен са „View Results“ видећете како су други гласали.

Институције и организације

Дакле, видећемо како ће се изјаснити сви заинтересовани за ову проблематику, а оно што је било необично је што се Републички завод за заштиту природе не изјашњава гледе угрожавања угрожених врста.

Блиц: Хеликоптери надлећ Увац, птићи белоглавог супа даве се у реци. Директорка резервата о катастрофи: Ван памети је да су овде дозвољени летови (4.8.2020)

У ствари, није баш да се не изјашњава.

Н1: Завод негира да хеликоптери имају дозволу да лете изнад гнезда белоглавих супова (5.8.2020)

Заправо, неки медији су поменули и ко је директан кривац.

Глас јавности: Жељко Митровић надлетао хеликоптером Увац: Породично им треба забранити употребу превозних средстава (7.8.2020)

Можда је ипак дрон био у питању наместо хеликоптера? Углавном, белоглави суп је у ружичастом проблему, али није једини који је угрожен код нас.

Данас: Заштита живог света у резервату биосфере “Мура-Драва-Дунав” (2.8.2020)

Но, свакако нисмо једини који имамо еколошких проблема.

Курир: Катастрофа на Маурицијусу: Насукани брод испушта тоне нафте у кристално бистру воду! Проглашено ванредно стање! (8.8.2020)

Са часова

Ништа ново нисам рекао тиме да је образовање за здраву животну средину врло, врло значајно. Ђаци Јасне Бранковић правили су играчке од материјала који нису желели да оставе као отпад и на тај начин заштитили своје окружење. Ђаци Гордане Владић нас уче еколошкој култури, а леп постер о томе како треба сачувати Земљу направила је ученица Емине Илић.

Сада мало о три Весне. Ђаци Весне Станисављевић такође су бринули о животној средини, Весне Стојановић су правили новогодишњу рециклажу, а Весне Тошић су правили прелепе слике користећи биљне органе.

И једна презентација за крај, а аутор је ђак Славице Гвоздић.

Зашто рећи НЕ дуванском диму?

Домаћи и други задаци

У моју редакцију (када бих је имао) стигло је ново обавештење председника СБД-а др Мирослава Живића.

Важне информације

Саопштење српског биолошког друштва поводом општинског такмичења из биологије

Поштовани,

Као што вам је познато, због новонастале ситуације окружне ранг листе из разумљивих разлога нису могле бити завршене и објављене у року од 5 радних дана, како је било предвиђено Правилником о такмичењу из биологије.

Надамо се да су школе домаћини Општинског такмичења општинске ранг листе већ проследиле школама задуженим за прављење окружних ранг листи (списак и емаил адресе школа задужених за окружну листу, школама домаћинима општинског такмичења послали смо 13. марта). Школе домаћине које то још увек нису учиниле, молимо да, када се за то стекну услови, пошаљу коначну општинску ранг листу школи задуженој за свој округ, како бисмо, када се заврши период ванредног стања, могли прогласити окружне листе, рангирати ученике према Правилнику, и објавити имена ученика који су освојили дипломе и награде на општинском такмичењу. Предуслов да се формира ранг листа је да нам сви окрузи (односно школа задужена за сакупљање општинских резултата у свом округу) пошаљу сумарне резултате одржаног такмичења.

Овом приликом, ЗАХВАЉУЈЕМО СЕ свим школама организаторима општинског такмичења, као и школама које су прихватиле обавезу формирања окружних листи.

Све додатне информације у вези такмичења које добијемо, благовремено ћемо вам прослеђивати, у складу са одлукама и инструкцијама Министарства.

Срдачан поздрав,

Српско биолошко друштво и Организациони тим такмичења из биологије

У Београду, 20. 03. 2020.

Из штампе

СБД има тек понеку објаву, али је Министарство, тврде наставници и синдикати, баш заређало. Неретко наилазим на објаве колега на друштвеним мрежама да су намети прешли у крајност и да се наставници све мање посвећују раду са ђацима јер готово све време троше на администрацију чију сврху не виде. Сада о томе већ извештавају и медији.

Озон прес: Министарство просвете затрпава школе бесмисленим дописима (20.3.2020)

Са часова

Но, и поред тога, рад са ђацима се одвија и ово са поносом могу да кажем – решавају задатке и које су добили на РТС-у. О томе ме је известила Маријана Пауновић из Марковца. Задатак је био да пронађу неку личност из цртаћа и на њој обележе које особине се наслеђују, а које не. Ево како су се њени петаци снашли.

И раније, пре овог свега, Маријанини ђаци су били креативни и правили ланце исхране уз помоћ чаша. Ево како је то изгледало.

Слично се радило и у учионици Наташе Грујичић Исаков.

Практични савети

Нису само ђаци и њихови наставници креативни. У израду креативних постера укључило се и Друштво за заштиту птица. Послушајте савет овог Друштва, а ми се гледамо ускоро – овако или онако. 🙂