Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „интервју“

Интервју са још једном учитељицом – Надом Шакић

1948071_10151979162247477_330426924_nКада сам (Методичар) је питао да каже нешто о себи, одговорила ми је да не воли да се промовише и да је довољно да напишем нешто о „Зеленој учионици“. Учитељица Нада Шакић, која ради у ОШ „Први мај“ у Владимировцу, један је од аутора овог успешног портала намењеног свим учесницима школског живота. Могу слободно да кажем да је постао једно од најзначајнијих (и свакако, веома посећених) веб-места и учитеља и наставника широм Србије, макар оних који желе да буду информисани – а информације које пружа веома су актуелне, занимљиве и разноврсне. Биолошки блог је овај сајт користио као референцу небројено пута. И да, кад кажем „успешног портала“ то није само моја жеља да будем уљудан. Према писању угледног часописа „PC Press“, овај сајт је био пети на листи најбољих од свих домаћих сајтова који се баве образовањем и науком. И то није једино признање. Но, да не хвалим више екипу која ради на овом сајту, те да скратим увод, замолио сам Наду да попијемо виртуелну кафу и да одговори на нека моја питања, од којих нису сва пријатна. 🙂 И ево како је то изгледало (Ивана (десно) није учествовала, само је прислушкивала 🙂 ):

Приметио сам да „Зелена учионица“ није наклоњена биологији (критика наводно тешких питања баш из овог предмета на проби завршног испита, у тестовима опште културе нити једно биолошко питање итд). Откуд такав став према биологији? 🙂

То што нема много текстова о биологији не значи да јој „Зелена учионица“ није наклоњена. Једноставно смо преносили све оне информације о питањима на завршном испиту које су до нас долазиле, а које су се могле пронаћи и у другим медијима. Можда ниси приметио, али ФБ страница „Зелене учионице“ је у два наврата поделила вашу ФБ страницу, чиме смо показали да нам је биологија као предмет ипак блиска.animegreben (Small)

Како теби изгледа настава овог предмета у млађим разредима? Шта би ти ту мењала?

То је интересантно питање. Ја бих поново вратила Познавање природе и Познавање друштва, а избацила бих неке изборне предмете. Мислим да деца у нижим разредима основне школе недовољно науче из те две области.

Како би ти описала „Зелену учионицу“? Шта је циљ вашег рада?

Зелена учионица је настала сасвим случајно. Сајт је направио студент ФОН-а, Дарко Пантовић (иначе просветни радник), као Мастер рад. „Зелене учионица“ се данас на ФОН-у показује студентима као пример одличног сајта са великим бројем посета и пројекта који је од Мастер рада прерастао у нешто много више – интернет локацију на коју се у свом раду и жељи да увек имају актуелне информације ослања велики број просветних радника, не само у Србији. „Зелена“ у просеку има око 8.000 посета дневно. Тренутно нас је четворо у тиму и заједно радимо. Којим током ће даље ићи, видећемо…afiche_-_liderazgo_es_red_-_trabajo_en_equipos2

Пре извесног времена замерио сам да на блогу објавите и текст који је ненаучан и из сумњивих извора. Мој став је да наставници морају да имају одговорност и критеријум када пишу, па макар то био и блог. Какав ти став имаш према овоме?

Да, умели смо да објавимо неке текстове забавног карактера, што и данас радимо. Не желимо да текстови увек буду сувише озбиљни. Наравно, колеге ће знати да препознају текстове забавног карактера који служе само да их опусте и насмеју и оне који су ту да их информишу и помогну им у свакодневном раду са децом. Данас има толико текстовa, да ли за све можеш да кажеш да су сигурно тачни?

Да бисте имали посећен блог не морате да пишете сами, довољно је да будете занимљиви, актуелни и информативни, а понекад и мало „неозбиљни“.

Ни историја коју смо учили није иста, једно смо учили некад, а сасвим друго данас. Зар не мислиш да информације из науке понекад за циљ имају неку врсту пропаганде? Можда су фармацеутске куће најбољи пример… Па и Дарвинову теорију неки оспоравају. Оно што је данас истина већ сутра може постати застарела и одбачена теорија.amazing-hd-amazing-fossils (Small)

Углавном немате ауторске текстове, већ преузимате текстове других, што је у блогосфери и дозвољено и колегијално. Ипак, да ли ћете понудити и неки лични чланак или нећете мењати концепцију блога?

Има ауторских текстова (не мојих, не могу ја баш све 🙂 ). Постоје текстови Иване Бошњак Бошњак, Татјане Зотовић, Александре Цвјетић… Да, преузимамо и текстове са других блогова, али увек уредно наводимо извор.

Да бисте имали посећен блог не морате да пишете сами, довољно је да будете занимљиви, актуелни и информативни, а понекад и мало „неозбиљни“.

С обзиром да твој блог покрива веома широк опсег тема у вези са образовањем (политика, синдикат, закони, методика, педагогија итд) закључујем да прилично пратиш ситуацију у Србији. Како би ти описала оно што нам се у просвети дешава?

tumblr_n1tnkhUbjq1ts9khpo1_1280 (Small)Ситуација у просвети никад није била гора. Затрпани смо администрацијом на коју губимо велику количину времена и енергије, које бисмо могли на много бољи начин да утрошимо. Уместо да се максимално фокусирамо на ђаке и њихову едукацију, ми на часове одлазимо исцрпљени мислећи на то да ли смо попунили и предали све што од нас траже. А поврх свега, то нико не чита. Мислим да су се министри до сада мало играли. С друге стране, донекле смо и сами криви због оваквог стања – сви чекамо да неко други нешто уради уместо нас, писали смо и такмичили се ко ће написати бољи портфолио, ко ће сакупити више бодова, а нисмо се фокусирали на оно што је битно, а то су наша деца.

У овом тренутку се говори о смањењу администрације, и надам се да ће тако и бити. Ово је први пут да је неко од нас тражио да дамо своје мишљење и предлоге, што је за сваку похвалу. Тим „Зелене учионице“ је послао предлог, али он је више везан за електронско учење.

Мој утисак је да се у Министарству сада искрено труде да нешто измене. Надам се да ће те измене ићи и у правцу укидања непотребне документације. Ја бих на завршетку школске године увела тестирање ученика и то би био најбољи показатаљ нашег рада. Није показатељ мог рада лепо написана припрема, већ знање које су ученици усвојили током школске године. tumblr_n3kzbl1V2f1rkm2a9o1_1280А да не говорим о бесмисленом учењу лекција које деца не разумеју, науче напамет да би добили петицу и за два дана забораве.

Уместо да се максимално фокусирамо на ђаке и њихову едукацију, ми на часове одлазимо исцрпљени мислећи на то да ли смо попунили и предали све што од нас траже. А поврх свега, то нико не чита.

Родитељима и деци је дато сувише слободе. Ја сам учитељица старог кова, још сам за ред, рад и дисциплину. Некад је било тако, знало се ко је ко у учионици и није било насиља у школама, нису били потребни семинари да нас уче како да се понашамо према насилним ученицима. Мислећи да штите своју децу, родитељи им чине медвеђу услугу стајући „на њихову страну“ сваки пут када настане проблем у школи.

Како видиш блогове колега и колики утицај они имају на наше образовање?

Purchase this image at http://www.stocksy.com/336105Драго ми је да данас има толико блогова и да је размена материјала просветним радницима олакшана. Има одличних блогова, где се види предан рад колега. Нисам знала да има толико просветних радника који имају блогове, и кад помислим да сам све видела, појави се неки нови блог за који нисам знала да постоји. То ме радује – што више просветних радника који имају блогове, то више идеја, размене искустава, материјала…

На претходној виртуелној кафи коју сам „попио“ са Иваном Бошњак Бошњак, сазнао сам да си имала кључан утицај да се отисне у блогерске „воде“. Да ли си поносна? 🙂

Са Иваном сам се упознала тако што сам јој украла текст који је она написала. Наиме, њен текст је неко копирао и поделио, ја сам потписала ту особу јер нисам знала да је Ивана аутор. Ивана ме је културно обавестила да је текст њен, ја сам грешку исправила и тако смо постале, могу рећи, пријатељице. Ивана одлично пише, и ја сам је само мало притискала да то ради чешће и да покрене блог. Недавно је постала директорка школе у којој ради, тако да не знам колико ће времена имати за блог у будућности… Иначе, Ивану и њен рад веома ценим, и она то зна… 🙂

Имаш ли за крај неки савет наставницима који почињу да блогују?

Уколико волите то што радите немојте одустајати. Овде сам упознала доста дивних људи са којима сарађујем, делим информације и који су ми, на крају крајева, постали пријатељи.

Хвала за ову виртуелну кафу. 🙂

Хвала теби, била је одлична ова виртуелна кафа. 🙂

белакафа

Интервју са једном учитељицом – Иваном Бошњак Бошњак

yelllowwwО мени: Ивана Бошњак Бошњак (једно презиме татино, једно мужевљево) дете два просветна радника, 24 године стажа у основној школи „Жарко Зрењанин“ у Зрењанину. Волим да кажем да сам учитељица, јер реч „учитељ“ много говори о нашој професији. Дугогодишњи синдикалац, члан редакције часописа ФБГ, члан консултантске групе за израду стратегије образовања у предшколској установи (тамо сам „упала“, али, мама васпитачица, па сам знала о чему причам). Иза мојих ђака су бројне награде на ликовним и литерарним конкурсима, од градских до међународних, имали су успеха и на такмичењима рецитатора и на такмичењима из математике. Сама пишем текстове за ђачке представе, водим драмску и ритмичку секцију, а јуна ове године моји ђаци су давали хуманитарну представу „Временска капија“ у пуној сали Културног центра у Зрењанину, где смо прикупили 40 000 динара за помоћ поплављеним подручјима. Представа је иначе настала као резултат мог похађања семинара „Интеркултурално учење кроз драму , „Лотрек“ – пројекат острва“, на који сам ишла без потребе за „освајањем бодова“ , онако „за своју душу“.

Ја (Методичар) бих још додао и да је Ивана аутор многих текстова о образовању, од којих су неки комични, али сви листом говоре о веома озбиљним темама. Уз све ово што је навела о себи, довољно је да прочитате неки од њених чланака и да увидите да она јесте особа која има шта да каже о школству у Србији. Најпре сам из њеног најновијег текста сазнао да не планира путовања током лета…

Блог – Дневник једне учитељице: Како препознати просветара на распусту (8.10.2014)

…па сам искористио прилику да је позовем на виртуелну кафу. И ево како је то изгледало:

abstract_green_and_blue_lines-wide (Small)

Ти си аутор текстова чије су радове веома често преузимали и цитирали на разним друштвеним мрежама, али и често присвајали. Да ли је за то крива сама поставка интернета или је просветним радницима хитно потребан семинар о ауторским правима и интелектуалној својини? 🙂

Одлично питање! Можда си у праву, потребан нам је семинар о ауторским правима. Да не будем груба, можда је некима потребан семинар о пристојности комуникације. Јер, без обзира на то што је интернет комуникација још увек прихваћена као „лака“ и необавезна, ред је бар под наводнике ставити оно што је цитирано, чак и ако не знамо аутора. У сваком случају, није у реду потписивати своје име испод туђих речи, ма какве оне биле. 599980_3649503716433_1081694158_nАли, драго ми је што се моје „брзалице за просветне раднике“ већ преносе као „народне умотворине“. 🙂

Да ли има смисла сакупљати бодове са семинара? Колико нам они заиста значе и колико говоре о нашој „компетентности“?

Одрасли смо у неком времену кад је било довољно завршити школу, запослити се и радити до пензије са школским знањем. Одавно већ у свету постоји концепт целоживотног усавршавања. Код нас, после полувековне уљуљканости, свима је тешко да прихвате да се морамо усавршавати. Семинари су нам итекако потребни. На сваком сам нешто научила. Неки су ме мотивисали да радим нешто ново, неки ми дали потврду да је оно што радим добро, а неки ме разочарали и показали ми да којеко може да осмисли семинар и акредитује га.

Код нас, после полувековне уљуљканости, свима је тешко да прихвате да се морамо усавршавати.

Прикупљање бодова је оно што нама смета, а пуко прикупљање ништа не говори о нашој компетенцији. Било би добро да после семинара свако од нас мора да, примењујући знање са семинара, уради анализу применљивости наученог. Тако бисмо добили јаснију слику сврсисходности појединих семинара.

Зашто је важно да постоје учитељски, односно наставнички блогови?

Мени лично, наставнички блогови су помогли приликом планирања многих садржаја, а још више за реализацију. Зачудила сам се и задивила кад сам видела колики потенцијал постоји међу просветним радницима. Мој колега Бата Сокић из ФБГ назива те блогове „образовна герила“. Мени се тај израз веома допада и сматрам га адекватним за оно што раде људи који имају своје блогове. Не сматрам да свако треба да има свој блог, али мислим да сви треба да прате блогове и бирају садржаје који им одговарају.

Зачудила сам се и задивила кад сам видела колики потенцијал постоји међу просветним радницима. Мој колега Бата Сокић из ФБГ назива те блогове „образовна герила“.

Иначе, морам ти рећи, за мој блог „кривим“ Наду Шакић са „Зелене учионице“, Наташу Ненин која има блог „Веселе клупе“ и која ме је обучила да направим свој блог, и тебе, јер је „Био – блог“ један од првих блогова које сам почела да пратим.

Да ли Фејсбук групе намењене размени између наставника служе својој сврси?

Мени се допадају. Тамо сам „срела“ много вредних и занимљивих колега, повезала се на разне начине. Онај ко жели да нађе нешто квалитетно, везано за свој посао, свакако може да нађе на тим групама. 10492156_10152568704779917_5029697213903679216_nДозвољавам себи да кажем да познајем просветне раднике из целе Србије, а то јесте истина, на тим групама се понекад понашамо као фамилија. Није ни чудно онда што се понекад посвађамо, некад претерамо са шалом, а некад само конструктивно дискутујемо.

Мени изгледа као да нам је школство у вакууму; некада смо имали репродуктивно знање, па смо га се одрекли желећи да уведемо функционално. Међутим нисмо га увели, тако да сада немамо чак ни оно што је стара школа имала. Како би ти дефинисала тренутно стање?

Онај ко чита моје текстове, помисли да ја стално кукам на стање у просвети. Оно, свакако, није сјајно. Сматрам да су програми лоши, уџбеници још лошији, али зато нам „образовна герила“ може помоћи да сами креирамо часове тако да свима олакшамо оно што не можемо директно променити. И, наравно, не смемо одустати од тога да тражимо промену школског система.

У последње време актуелно је да наставници праве листе проблема у просвети, те уз њих дају и сугестије како те проблеме превазићи. Имаш ли своју листу?

Своју листу сам износила јавно, много пута, док сам се бавила синдикалним активностима. Од свега, на крају је некако испадало да је плата основни проблем. Није само плата, услови рада су нам заиста лоши. Да не набрајам много, за мене је највећи проблем затварање ђака у школе. tumblr_n7rlxtdw4r1snegd3o1_500 (Small)Потребно је много више одлазака у природу, излета и посматрања, много више очигледне наставе, из сваког предмета. Но, неке уредбе којима се наставници ограничавају да изводе ђаке из школе, спутавају нас у томе. За све нам је потребан потпис родитеља, чак и за вођење деце у биоскоп или позориште. Нужно би било да они који праве програм, буду бар годину дана у учионици пре него што га направе.

Недавно смо се нас двоје спорили у вези са начином тестирања матураната и сврсисходношћу таквог начина. Које би, по твом мишљењу, било идеално решење за проверу постигнућа основношколског образовања?

Хаха, драго ми је да смо се спорили, ни не треба да се увек слажемо! Сматрам да би све ђаке требало проверавати бар два пута годишње, на националном нивоу, ако желимо да добијемо неке валидне резултате. Но, мислим да је завршни испит непотребан, много кошта и не води ничему. Излазе нам полуписмени ђаци из школа, чак и они који су имали максимум бодова на тестовима. Зато би улога наставника морала да се промени. Ипак смо ми ти који децу најбоље познајемо. Или би бар тако требало да буде. Шта на тестовима да радимо с ђацима који су много „јачи“ у усменом изражавању? Оцена би требало да буде мерило, не знања, него применљивости знања! Али, за то би, можда, требало тестирати наставнике…

Зашто су нам критеријуми оцењивања пали и да ли је могуће вратити их поново тако да приказују реално стање?

Иза нас су деценије у којима су нам пали сви критеријуми, почев од критеријума за нормалан живот, тако да је пад критеријума оцењивања само последица општег стања. Тешко ћемо поставити валидне критеријуме, све док нам се свака „шуша“ меша у образовање. Тебало би повести рачуна о васпитним критеријумима, тада би и образовни могли да се лакше успоставе.

Пошто је ово интервју за Биолошки блог, мора за крај и једно питање из биологије. Да ли су садржаји овог предмета у нижим разредима одговарајући и прилагођени узрасту? Да ли би ти ту нешто мењала?

Где ме нађе? 🙂 Последњих година највише кукам на програм из предмета Свет око нас и Природа и друштво. Прво, најжалије ми је што више не постоје предмети Познавање природе и Познавање друштва као одвојени предмети. Принцип очигледности је један од најважнијих дидактичких принципа, а он је некад највише могао да се примењује баш у тим предметима. Сад је све сажето и набацано, а веруј ми, наша деца су много способнија за садржаје којих нема у програму Света око нас и Природе и друштва.

И, наравно, не смемо одустати од тога да тражимо промену школског система.

Пошто је ово Био – блог, рећи ћу ти нешто што ниси знао: за мене се увек прича да сам „друштвењак“, а ја сам, заједно са још пар колегиница, неколико пута водила ђаке у Летњу школу 1424469_602488053144734_1829453335_nприродних наука на Палићу, коју су организовале моје колеге, Јелена и Миша Брацић, ентузијасти и поборници очигледне наставе. Ђаци су тамо боравили у кампу поред језера, по цео дан боравили у Зоолошком врту и добијали задатке да посматрањем открију много тога везано за биљке, животиње, воду, ваздух, земљиште…

Дешавало се да у поноћ дођу ђаци до нас и питају: „Можемо ли сад да добијемо још неки задатак?“. То ми говори да нам ђаци уопште нису незаинтересовани, него да немамо прилике да из њих извучемо оно што су способни да раде.

Ивана, хвала најлепше што си направила паузу у глетовању и одговорила на моја питања. 🙂

Хвала ти за ову виртуелну кафицу, јако ми је пријала! Надам се да ћемо имати прилике да и даље сарађујемо, ми, „образовни герилици“!

Ивана и ја смо након попијене кафе и разговора закључили две ствари. Прва је да би представници Министарства просвете могли да се укључе у друштвене мреже које користе наставници, не само да упознају „образовну герилу“, већ и да сазнају проблеме са којима се суочавамо. Друга ствар је да морамо једном поново да попијемо кафу, али овај пут не виртуелну, већ ону одистинску, домаћинску. 🙂

0000

Интервју поводом Дана Завода за заштиту природе Србије

mishДанас је Дан Завода за заштиту природе Србије, па смо тим поводом направили интервју са Наташом Панић, руководиоцем групе за образовно-издавачку делатност. У улози новинара (погађате :)) био је Методичар – Дејан Бошковић.

1.      Шта нам можете више рећи о овом дану?

Пре тачно 65 година, 30. априла 1948. основан је Указом Владе Републике Србије  Завод за заштиту и проучавање природних реткости НР Србије, који након више организационих трансформација данас представља Завод за заштиту природе Србије са седиштем у Београду и радном јединицом у Нишу. Основни циљ Завода као стручне установе је заштита, унапређење и очување природне баштине Србије.

Заштиту природе Завод реализује кроз истраживања и валоризацију природних добара, израду студија заштите, активности очувања и унапређења био и гео диверзитета, издавачку делатност и образовне и промотивне програме са циљем подизања опште свести јавности и компетенција у и за заштиту природе.

2.      Које актуелне активности бисте предочили и предложили наставницима биологије и њиховим ђацима?

tumblr_mj36puxxzB1rl5s4eo4_250Завод организује посебне еколошке програме за различите циљне групе у циљу едукације о заштити природе и односа према њој. Програми који су намењени ученицима и наставницима заузимају посебно место у оквиру ових активности.

Овом приликом, истакла бих да Завод више година организује три програма који су у ситему акредитованих семинара за стручно усавршавање настваника и то: „Природа Србије: аспекти и значај заштите“, „Школа као партнер у заштити животне средине“ и „Свет у стаблу дрвета: дрво као фактор здраве животне средине“. Ове семинаре прошао је велики број наставника биологије и географије из школа свих већих градова код нас, те стога за наредну годину имамо у плану да акредитујемо нови семинар који ће бити иновиран како у садржинском тако и методолошком смислу.

Укључивање наставника у семинаре Завода, поред нових инфорамција и сазнања из праксе, један је од путева да школе добију за своје кабинете и библотеке издања Завода која су намењена како усавршавању наставника тако и директој примени у раду са ученицима. Од ових материјала издвајамо: тематске ДВД филмове Птица и човек, Чудна шума, Орао крсташ, Стара планина, затим Наставне листове-мини кључеве за препознавање врста, постере Дрвеће Србије, Рибе Србије, Егзоте Србије, Дневни летитри Србије, Корњаче и гмизавци Србије и др.

tumblr_mjawbq4bgs1s22fnlo1_500Информације о издавачкој делатности и издањима Завода могу се наћи на нашем сајту www.zzps.rs, a могу се набавити једино у просторијама Завода (др Ивана Рибара 91., Нови Београд).

Такође, врата Завода су отворена и за организоване посете ученика. Тим поводом организујемо стручно вођење ученика кроз изложбену поставку Завода „Заштита природе“ и тематске презентације и пројекције филмова.

Уколико постоји иницијатива школа Завод пружа стручну и организацину подршку образовно-еколошким акцијама које се реализују у школи.

3.      На који начин наставници могу да остваре сарадњу са Вашим Заводом?

Пут за остварење сарадње је једноставан. Једино што је потребно да нас представници школа контактирају и укажу на њихове потребе сарадње, теме које их занимају и организационе могућности. За организоване посете Заводу потребно је неколико дана унапред заказати посету (контакт телефон: 2093-857).

4.      Да ли је у садашњем школском програму довољно простора остављено природи Србије и да ли би то могло да се прошири и обогати?

tumblr_l17qpdPrTq1qa9omho1_500У наставним плановима и школским програмима простор за упознавање природе Србије постоји. Оно што је потребно унапредити јесте искориштавање ове могућности. На пример: обезбедити да деца истражију и откривају законе природе током реализације наставе у природи, рекреативне наставе, екскурзија и излета. О природи се најбоље учи применом искуствених и очигледних метода наставе.

Управо, имајући ову чињеници у виду, Завод је заинтересован да се активно укључи у реализацију ових школских програма на различите начине:  дајући информације о ономе што деца треба да знају о природи своје земље, издавањем образовних средстава за учење о природи, кроз стручну помоћ у планирању и организацији оваквих активности и др.

5.      Како видите будућност наставе биологије и екологије?

Завод у ученицима види будуће партере у заштити природе без обзира шта одаберу као свој животни позив.  Како би наши најмлађи схватили њихов значај и улогу у заштити неопходно је да спознају градиво билогије и екологије кроз животну праксу, односно ове две науке морају децу упутити да узрочно-последично и у временским димензијама сагледавају сазнања које им ове две науке нуде.

detelina

Још је остало да се захвалимо Наташи на овим корисним информацијама и да још једном честитамо свим запосленима у Заводу њихов дан. 🙂

Облак ознака