Ако се одлучите за ово, желим вам пуно успеха и лепе пројекте.
Важни датуми
До 15. маја имамо времена и да обележимо један значајан датум – Дан планете Земље. Уколико вам мањкају идеје за експерименте, СТЕМ центар вам нуди неке: идеја 1, идеја 2 и идеја 3.
Са часова
Ипак, верујем да вам идеја неће мањкати јер радови ученика наших колега говоре сасвим довољно о томе. Ученици Данице Пушковић правили су паное о загађењу, а модели ћелија су настали на часовима Јоване Батес Крстин. Иначе, један модел ћелије је правила и Јованина кћерка, што сведочи о томе да ивер не пада далеко. 🙂 Модели ДНК дело су ђака Марије Медаревић.
Корисни материјали
Осим модела, ученици праве и хербаријуме. Ту нам могу помоћи ђаци Славољуба Тоскића и видео који су нам припремили. Уживајте.
Проба завршног је за нама и многи наставници су у обавези да направе анализу.
Техничка подршка
Уколико желите да направите детаљну анализу по задацима, вероватно вас занимају и стандарди по којима су ти задаци рађени. Наћи ћете их на сајту ЗВКОВ-а, а на овом линку. Све што треба да урадите је да потражите спецификацију теста, а линк сам вам приказао на следећој слици (болдован):
Корисни материјали
Након анализе следи и припремна настава која треба да стави фокус на оно што је слаба страна наших ђака (иначе анализа нема смисла). Шта је то ђацима потребно видећете сами, а претпостављам да је неким наставницима потребан план за припремну, па га ја овде делим са вама.
Не сумњам да ће часови припремне из биологије бити добри, јер наставници биологије све тако и раде. И овог пута мало доброг рада са часова наших колегиница: Душице Александров (живот под водом), Маријане Марковић (фосили) и Наташе Грујичић Исаков (циклуси развића).
Пројекти
И још један пример доброг рада стиже нам из школе колегинице Јелена Рокнић. Тамо су прославили Дан шума. Уживајте у сјајном филмићу снимљеном тим поводом.
Нисам сигуран да разумем како ће Министарство постићи да будемо мотивисани и сведоци смо да је интересовање за наш посао никада мање, али што се тиче унапређивања знања, мислим да може да помогне наш колега Жељко Станимировић који је предложио следећи прилог.
Стручно усавршавање
У питању су три предавања наших стручњака из области екологије и пронаћи ћете их у линковима који воде ка Јутјубу.
Са часова
Наравно, стручно усавршавање мало значи ако нема примене у пракси. Зато сад дајем мало простора управо томе. Ученици Љубице Савић правили су моделе од разних, чак и јестивих материјала, а ученици њене презимењакиње Данијеле Савић правили су еколошке кесе. Лепи цртежи потичу са часа Весне Милојковић.
Корисни материјали
Добар рад нам пристиже и од нашег неуморног генијалног колеге Славољуба Тоскића. Препуштам вас његовим чаролијама, а ја вас за сада напуштам и, уз министра, желим срећан празник. 🙂
Пристигла је порука од председника СБД-а др Мирослава Живића.
Важне информације
Српско биолошко друштво као организатор такмичења из биологије за основне и средње школе обавештава јавност о новом померању термина општинског такмичења за основне школе. Нови термин такмичења за ученике V – VIII разреда је недеља, 10. април 2022. године, од 14 ч. Ово померање је настало због најновије корекције Школског календара, по којој је субота 09. април 2022. године проглашенa радном суботом на територији АП Војводине.
Методика
На такмичење ћемо свакако повести најзаинтересованије ђаке, баш као и оне који су талентовани за природне науке, да не кажем даровити. И када говоримо о тој циљној групи, ево и савета стручњака.
Ево једног „савета“ из текста: „Када псује, смеј се. То ће га подстакнути да ради још забавније ствари.“ Наравно, ово је иронија, али заозбиљно код наших колега на часовима ђаци раде забавне ствари, али на леп начин и при томе још и уче.
Са часова
Цртежи и панои настали су на часовима Силвије Јовичић. Модели деоба ћелија и еко-башта производи су рада на часу Оливере Коларић, а модел ДНК је рад ученика Драгане Лазић.
Наука
Драганини ђаци су користили доступне материјале да повежу делове ДНК, а како су они заиста повезани, говори научни чланак за крај.
Нисмо још увек сигурни како ће изгледати друго полугодиште, те да ли ће бити онлајн или офлајн, али макар имамо конкретне информације о предстојећем такмичењу. Ове информације проследио нам је председник СБД др Мирослав Живић.
Важне информације
Министарство просвете науке и технолошког развоја је 28.12.2021. године је објавило Стручно упутство и Календар такмичења основних и средњих школа за школску 2021/2022. годину које можете наћи на следећој интернет адреси:
У складу са објављеним документима Српско биолошко друштво ће организовати такмичења из биологије према следећем распореду:
ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
У школској 2021/22 години такмичење из биологије ће се организовати за ученике V и VI разреда закључно са окружним/градским нивоом, а за ученике VII и VIII разреда на сва четири нивоа према следећем календару:
Школски ниво такмичења – до 13.03.2022. године према календару школа
Општински ниво такмичења – субота, 02.04.2022. године у 13 часова
Окружни/градски ниво такмичења – субота, 07.05.2022. године у 13 часова
Републички ниво такмичења – субота, 28.05.2022. године у 12 часована Универзитету у Београду – Биолошком факултету, Студентски трг 3, 11000 Београд
СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
У школској 2021/22 години такмичење из биологије ће се организовати за ученике I, II, III и IV разреда средњих школа на три нивоа према следећем календару:
Школски ниво такмичења – до 13.03.2022. године према календару школа
Окружни/градски ниво такмичења – недеља, 08.05.2022. године у 12 часова
Републички ниво такмичења – недеља, 29.05.2022. године у 12 часована Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, Трг Доситеја Обрадовића 2, 21000 Нови Сад.
Са часова
Дакле, сада знамо датуме, а када смо већ код њих, данас је српска нова година. Искористићу прилику да свим колегама и њиховим ђацима пожелим све најбоље, те да честитам и друге празнике који су нас ових дана задесили. За један такав, колегиница Даница Пушковић и њени ђаци осликавали су свој школски простор. Ученици Радета Перуничића бавили су се фотографијом птица, а ђаци Наташе Ранђеловић правили су моделе људског тела.
smart
Наука
Наше колеге очигледно имају широк спектар начина да кроз сликање, моделовање, фотографију приближе деци науку. Наш задатак је и у томе да ђаке научимо шта наука јесте, а шта није и у томе може бити од помоћи предавање др Алексеја Тарасјева.
Из штампе
У овом занимљивом предавању научили смо шта јесте наука, а шта није, а сада је дошао ред на то да научимо и шта јесу национални паркови, а шта нису. До сада Стара планина није била национални парк, али се то променило.
У нову 2022. смо ушли са два нова национална парка и надам се да ће нам се десити још много нових и тако лепих ствари, па и та да се напокон изборимо са пандемијом. До тада, будите одговорни, носите маске и вакцинишите се, а Биолошки блог ће вас извештавати о свим тим новим и занимљивим догађајима.
Иако је распуст, активности неће мањкати ни у наредном периоду.
Предстојећи догађаји
У суботу 10. јула, сада већ традиционално, одржаће се манифестација Дан науке у Ботаничкој башти у периоду од 10 до 18 (уз поштовање свих пандемијских мера). Овај Дан науке организује Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета Универзитета у Београду. Према мојим сазнањима, можемо посетити догађај, баш као и сваке године.
Такође, можемо посетити изложбу „Старо и нестало воће Србије“ у Природњачком музеју, а која је отворена данас. Више о томе:
Када већ помињемо нестале, следећи чланак се бави давно несталим организмима који су чинили фауну периода едијакаре. Постојали су пре негде између 635 и 541 милиона година и нису били налик ичему живом данас. Рецимо, неки од њих су били дуги два метра, а изгледа да су се хранили тако што су хранљиве супстанце из океана упијали целим телом. Ниједна данашња врста животиња то не би могла да изведе, тврде научници.
Да се у историји живота вратимо у неко нама ближе, али тако далеко време, када су живели наши преци; професорка др Биљана Стојковић уприличила је сјајно предавање на ту тему.
Са часова
Ово је био први видео за данас, а други видео нам стиже из ОШ „22. август“ из Буковца од колегинице Данице Пушковић. Видео можете погледати кликом овде.
У галерији која следи можете погледати још неке лепе ученичке радове са часова наших колега. Овога пута су све сами модели у питању: ђаци Љубице Савић правили су облике од здраве хране, воћа пре свега (у складу са најављеном изложбом), ученици Марије Шапоњић правили су моделе митозе, а ученици Наташе Ранђеловић екосистема.
Методика
Наши ђаци праве моделе од разних материјала, па зашто не и од лего коцки? Чланак који сам одабрао за крај говори управо о томе и колико ова играчка може да буде едукативна.
Мала матура је прошла, а са њом и комбиновани тест. Утисци су разнолики, али колико сам успео да пропратим углавном ђаци кажу да задаци са овог теста (па тако и из биологије) нису били тешки.
Не претерујте са похвалама. Кад дете донесе из школе петицу на контролном, немојте га дизати у звезде, већ реците нешто попут „Ооо, то је баш добро за тебе!“ Тиме му дајете до знања да не учи да би вас учинило срећним, већ да би имало успешан живот.
Са часова
Ја просто морам да хвалим своје колеге и њихове ђаке, без обзира на овај мудри савет, јер раде заиста сјајне ствари.
Ђак Маријане Пауновић направио је друштвену игру која промовише заштиту животне средине, а ђаци Андријане Марковић Јанковић правили су животиње од отпадних материјала како би обележили Међународни дан биодиверзитета. Ту је и живописан пано о рециклажи настао на часовима Барбаре Јовчић.
Следе изузетни цртежи ђака Анђеле Васојевић, песма настала на часу Ирене Николић и модели ДНК које су правили ученици Марте Мајорски.
И представљам вам фото-хербаријум ђака Славице Поповић Бубујук (прва ставка) и презентације које су урадили ученици Славице Гвоздић.
Биљана је уз мапирање додала још понешто, па ћу уз данашње писаније додати и ја још понеке корисне материјале. Ево једне презентације колеге Николе Арсића.
Ево и интерактивне слике Маријане Трифуновић Димитријевић.
И за крај, сигурно корисно – календар рада за следећу годину. Додуше, ова још није прошла, али следећа се свакако ближи. Ипак, ближи је наш сусрет следеће недеље и до тада, па покушајте да се одморите.
Да ли је први талас пандемије завршен и да ли ће другог таласа бити? Тешко питање, баш као што је тешко рећи на шта ће нам школа изгледати од септембра. Неке припреме ипак постоје, а за сваки случај.
Овога пута заиста сумњам да ћу се упустити у ову авантуру, али врло је могуће да нам овај вид наставе неће заменити обичну наставу. Зоран Милојевић каже да како ће нам изгледати настава тада, питање је „од милион долара“.
Позивамо ученике основних и средњих школа Вождовца да, са својим учитељима, родитељима, наставницима биологије и осталих предмета, учествују на наградном конкурсу у оквиру манифестације Дани европске баштине:
БИРАМО НАЈБОЉИ ХЕРБАРИЈУМ
Хербаријум се ради на специјалном хербарском папиру са корицама које се везују пантљиком (купује се у књижари). Избор биљака је ствар личног афинитета и наравно поднебља које ће се одабрати. Хербаријум може да буде тематски или општи нпр: лековито биље, пољско цвеће, украсне кућне биљке или по географском пореклу (Копаоник, Дивчибаре, Бањичка шума, Ада Циганлија, парк, двориште…)
Биљке се сакупљају по сувом и сунчаном времену (од 11 до 16 часова). Суше се и пресују између два листа папира који добро упија влагу (новине или кухињски убрус) притиснуте нечим тешким (књиге или …)
Поред сваке биљке треба написати њен назив, место и датум када је убрана.
На другом листу истог формата треба урадити и ботанички прецизан цртеж (може се обојити) са обележеним деловима биљке (корен, лист, цвет…) Неке биљке је немогуће пресовати у свакој фази развоја. Нпр. јагода- можемо пресовати лист и цвет, а пошто је немогуће пресовати плод – њега ћемо нацртати и осликати ту поред испресованог листа и цвета. Неке од примера имате у овом посту.
Рок за предају радова је 15. септембар 2020.
Предају се три најуспешнија листа из вашег хербаријума у дигиталној форми на мејл:
moj.herbarijum@gmail.com
Са часова
Верујем да ће вождовачки ђаци показати сјајан рад, а у сталној рубрици овог блога сјајан рад приказују ђаци и наставници из свих делова Србије.
Ђаци Драгане Адамовић бавили су се врло разноврсним темама у својим презентацијама (првих четири), а ђаци Весне Милојковић болешћу зависности, а ту је и једна песма (последњих три).
Ђаци Весне Јуришић Тодоровић пописивали су садржај ормарића за прву помоћ, Дарка Мијаиловића цртали су дрво живота, а Виолете Милосављевић правили су постере са еколошким порукама.
Ђак Тамаре Микић правио је интересантне стрипове, а Гордане Владић истраживачке радове о варијабилности маслачка. Ту су и радови ђака Верице Павић који су дизајнирали конзерве енергетских пића тако да упозоре на њихово штетно дејство на дечје здравље.
Ђаци Владиславе Солаковић направили су природњачко-уметничку инсталацију у својој учионици, а Јоване Думић су обележели еколошки значајан датум.
Важни датуми
Тако су ђаци наше колегинице обележили Светски дан пчела, а ево зашто је за Србију ове године био значајан и 5. јуни.
Србија је богатија за три нова заштићена подручја, а Биолошки блог за нове онлајн материјале које можемо користити у настави. Најпре, ту је интерактивни сајт, дело Николе Арсића.
И за крај, ту је филмић Мирослава Вулића. Уживајте, а ми се видимо ускоро.
Остало нам је још да разјаснимо како ћемо оцењивати, пошто нам то није било јасно (и поред упутства које смо добили), па смо добили додатне инструкције.
А онда је стигао додатак додатку. У ствари није, пошто Министарство сматра да је упутство било довољно јасно, али под условом да га читамо са разумевањем. Дакле, драге колеге, све сте ви то погрешно – не треба да га тумачимо како га читамо, већ како га они пишу. Шта ту није јасно? 🙂
Дакле, усмена оцењивања ђака су свакако непотребна, а нама су увек потребни неки иновативни и интересантни материјали како бисмо обогатили онлајн и сваку другу наставу. Ево га најпре један стрип, сликовница можда пре, која објашњава малишанима све битно у вези са короном.
На ову тему се таман наставља прича о имунитету кроз одличан цртани филм и уједно ауторско дело колеге Мирослава Вулића.
Још један његов одличан филм:
Са часова
Заиста импресивно, а импресивни су и радови ђака наших колега биолога. Ученица Ане Аксентијевић направила је презентацију о дивљим животињама (прва ставка), а ученик Радета Перуничића о пореклу и развоју живота (друга ставка). Ученица Јоване Милишић написала је песму о штетности дувана (трећа ставка), а ученици Бранка Анића (четврта ставка) и Александре Стајић Радомировић (пета ставка) правили су фото-хербаријуме.
Ученици Оливере Коларић правили су поређење колико шећера има у појединим намирницама.
Исту активност имали су и ђаци Жаклине Ђурић. И они су се сјајно снашли са овим задатком.
Ђаци Милене Антонић Тојагић бавили су се темом воде, а ту је и рад ђака Ирене Николић који је заправо духовити задатак о животињама где треба пронаћи погрешно слово.
Конкурси и смотре
Након оволико сјајног рада (приказиваних из чланка у чланак), мислим да неко од наших колега биолога дефинитивно заслужује награду на конкурсу за најбоље, који је покренут и ове године.
Почео бих једним радом осмакиње Мине из ОШ „Никола Тесла“ у Београду која се бавила правом на информисање о животној средини и циљевима одрживог развоја, конкретно оним који се бави квалитетним образовањем.
Увек је занимљиво како деца виде образовање, а овај је један врло озбиљан поглед на озбиљне проблеме. Ево како квалитетно образовање остварују у неким другим земљама, рецимо у Ирану.
Из штампе
Ми још нисмо стигли до тога да нам каросерија замени таблу, али ускоро стижемо до јуна. Јун је месец повратка у школу на близину.
Дакле, школе ће подносити тужбе против оних (несавесних) родитеља који нису вакцинисали своју децу. Дакле, од сада радимо и за здравство и за правду. 🙂
Корисни материјали
Нама биолозима рад за здравство није толико непознат, напротив. Када смо већ у тој области свакако ће вам користити следећа презентација Оливере Коларић.
Молба за вас је да што више ваших ђака попуни ову анкету како би Цецини ђаци имали податке за истраживање које врше.
Са часова
Када смо већ код презентације, ево још неких. Ђак Биљане Мартиновић је поставио задатке где треба да се пронађе погрешно слово или слова и све то пропратио духовитим илустрацијама (прва ставка), ученица Бранкице Анђелковић бавила се еколошком културом (друга ставка), а леп састав на сличну тему је написао ђак Иване Јанков (трећа ставка). Интердисциплинарни приступ имали су ђаци Милене Цветковић (четврта ставка). Ђаци Марије Симовић направили су лепе фото-хербаријуме (последње три ставке).
Још мало радова који су заиста фантастични и треба их приказати. Ђаци Наташе Марић правили су кућице за птице, а ту је и фотографија која приказује део поставке за Дан шума коју су приредили ученици Невенке Антуновић.
Ђаци Миреле Обрадовић обележили су Дан планете Земље, а Срне Субановић правили су моделе ДНК од заиста разноврсних материјала.
И за крај, како су ђаци Драгице Јеремић уочавали варијабилност у свом окружењу.
Када овако раде, сигуран сам да ће ђаци усвојити и овај појам, а пре свега да ће заволети биологију. Видимо се ускоро.