Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „конкурс“

Без изговора

Корњаче заиста немају среће са људима. Таман је прошао немио догађај из августа крај јужне мексичке обале када је стотине угинулих корњача плутало по мору…

…и ево опет нови проблеми.

Мондо: Украли бебе џинова: Нестале корњаче с Галапагоса (6.10.2018)

Људи заиста краду свашта, па зашто и ми не бисмо украли идеје сјајних колега, посебно ако су у питању пројекти у 5. разреду? Ђаци Ане Давидовић из ОШ „Милица Павловић“ из Чачка направили су заиста занимљиво дрво.

ана давидовић - os milica pavlovic cacak

Ученици Виолете Апостоловски Дупор из ОШ „Ђура Даничић“ из Београда такође су били креативни и правили су моделе микроскопских објеката.

Мало сам „шпијунирао“ и шта се ради у гимназијама и нисам изненађен да и велики ђаци умеју да буду и креативни и вешти и да праве велике ствари. Погледајте радове ученика 13. београдске гимназије чији је ментор Татјана Миловановић.

Конкурс који сам приредио за крај ипак је само за основце.

СББ фондација: Расписан је први Не прљај. Немаш изговор! – Изазов (до 20.10.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Осетили смо емпатију према корњачама;
  2. видели смо феноменално дрво;
  3. дивили смо се радовима малих ђака;
  4. завирили смо у то шта раде гимназијалци;
  5. одлучили смо да учествујемо на конкурсу.
Advertisements

На коју страну иде глава

officeПочетак је школске године и сви смо у плановима: годишњим, оперативним, за допунску, припремну… Захваљујући сјајној колегиници Нади Јовановић из Новог Бечеја, наставницима који предају чуваре природе у шестом ће од вечерас живот бити лакши за план за тај предмет. 🙂

Чувари природе за 6. разред – глобални план

Још један љубазан колега је Никола Арсић. Он је поделио са нама презентацију коју је направио за петаке.

И још једна презентација истог аутора, али је овај пут разред седми.

Видео сам да је Никола у овој потоњој презентацији отпочео и причу о људским прецима, па и ја да допринесем једним податком. Испоставило се да су Европљани много старији него што се раније мислило. Наиме, пронађен је човек стар 36.000 година, у Костенки у Русији, близу границе са Украјином. Најинтересантније о овом човеку је да његов геном сугерише да је био мешовитог порекла, показујући трагове различитих група које су живеле у Европи, укључујући блискоисточну, Западну Азију и Неандертал. Заправо, његова ДНК у доброј мери изгледа као савремена европска. Овај детаљ је важан јер су друга истраживања предложила да европске групе нису имале такво мешовито генетско наслеђе до отприлике 5.000 година. Овај наш предак имао је тамну кожу и очи.

io9.gizmodo: 36,000-year-old Human DNA Reveals Europe’s Deep Past (11.7.2014)

6_668728276576307_2254532417400935593_nКорњаче су значајно старије од нас (нису ли сви, уосталом?). Један њихов предак (назван Pappochelys rosinae, што би значило „деда корњача“) живео је пре 240 милиона година и није имао оклоп.

IFL Science: 240-Million-Year-Old „Grandfather Turtle“ Was Just Starting to Have a Shell (26.6.2015)

Још даље у прошлости живела је халуциногенија. Ово биће је од почетка збуњивало научнике. Најпре су је поставили наопачке пошто има пипке на леђима, а и ножице личе на сличне пипке, а онда нису могли ни главу да јој нађу… Ипак, године 2015. преломили су и одлучили на којој страни тела је ипак била глава.

National geographic: Scientists Finally Decide Which Bit of This Weird Animal is the Head (24.6.2015)

worm.0

То нас некако враћа на почетак наше приче од данас. Од писања планова и којечега, можда смо и ми попут халуциногеније и, ако вам је као мени, верујем да ни ви не знате где вам је глава… Но, треба некако да нађемо време и за неке креативне и лепе ствари, а то је овог пута наградни конкурс за најлепши цртеж и фотографију.

Дани гљива: Наградни конкурс основним и средњим школама (до 25.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 10577000_825078484239145_1950211568980512856_nДобили смо на готово план за изборни предмет захваљујући дивној колегиници;
  2. обогатили смо своју колекцију презентација са још две сјајне;
  3. схватили смо да смо старији него што смо мислили;
  4. сазнали смо да корњаче нису одувек имале оклоп;
  5. одлучили смо да учествујемо на наградном конкурсу, па таман и главу изгубили као халуциногенија.

Еколошке заповести

_ns3yfycMgn1u9j5mto1_1280Још ове недеље се припремамо и од следеће крећемо у нову школску годину. Од ове школске године почињу и нови семинари, а које можете да пронађете у каталогу.

ЗУОВ: Каталог програма стручног усавршавања за школску 2018/2019, 2019/2020. и 2020/2021. годину (приступљено 29.8.2018)

То је новина, а оно што сад већ није новина је да „Чувари природе“ више нису изборни предмет у старијем разреду (макар не у петом и шестом), већ обавезна активност. Но, и ту активност треба припремити, да не кажем планирати. Како би нам то планирање олакшала колегиница Нада Јовановић из Новог Бечеја је поделила са нама своје планове за пети разред.

Једна од идеја за овај предмет би био и направити пано са еколошким заповестима. Њих ћете наћи на следећем линку:

Облак знања за учитеље: 12 еколошких заповести и дечје еколошке заповести (12.3.2016)

То је било дванаест заповести, а када смо већ код бројки, следи пет начина како хемикалије могу спасити свет од климатских промена.

IFL Science: Five Ways Chemicals Can Save The World From Climate Change (приступљено 29.8.2018)

_2030858127185373_4779525610580216512_nМи баш не можемо спасити свет, али можемо да будемо предавачи на једном дивном фестивалу.

Центар Планета: Отворен позив за предаваче Физи Бизи Фест 8 (рок 23.10.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прелистали смо нови каталог семинара;
  2. добили смо на готово планове за чуваре природе захваљујући сјајној колегиници;
  3. сазнали смо којих су то 12 еколошких заповести;
  4. упутили смо се у то како хемикалије спасавају свет;
  5. позвани смо да будемо предавачи.

Претрага која сади дрвеће

Модели ћелија, рекао бих, прилично су значајно наставно средство на часовима, тим пре што очигледније приказују од слике да ћелија има све три димензије (иако је сићушна). На часу колегинице Сање Урошевић Парезановић такви модели направљени су за полне ћелије, а како би се објаснило и оплођење.

Оно што наши ђаци уче је врло једноставно, а најкраће би се могло описати у реченици: полне ћелије се спајају, дајући оплођену јајну ћелију која ће деобама да да још ћелија и формираће се ембрион. Ситуација је, ипак, далеко сложенија и укључује и имуни систем јер пристигле сперматозоиде и касније настали зигот тело жене „посматра“ као страно тело. Еволутивно гледано, да би оплођење било што успешније, у женском телу би морали да се развију механизми који ће спречити одговор имуног система. Тиме су се бавили научници са Универзитета у Индијани. Они су тестирали две групе жена, од којих је једна била сачињена од жена које су сексуално активне током читавог менструалног циклуса, без обзира да ли су плодни дани у питању или не.

nk6aihmzep1rylzllo1_540И истраживачи су утврдили да током лутеалне (лутеинске) фазе (овде имате све о тој и другим фазама), одмах након овулације, мења баланс Т помоћних ћелија. Укратко, то су леукоцити који имају улогу у успостављању максималног капацитета имуног система. Оне мобилишу ћелије имуног система одговорне за убијање материјала које је тело идентификовало као антигене. Наиме, сексуална активност повећала је нивое помоћних Т ћелија типа 2 током ове фазе, док је смањила број ћелија типа 1 у односу на остатак менструалног циклуса. Слична промена се дешавала у мешавини имуноглобулинских антитела у пљувачки. Сексуално активније жене имале су виши ниво антитела IgG, чест и у крви. Опет, имале су нижи ниво IgA, односно антитело које разни аутори описују као „прву линију одбране од нападача“. Дакле, имуни систем се мења како би жена остала у другом стању и истраживачи су повезали да се то дешава што је жена полно активнија, али још није све најјасније. Рецимо, шта би био окидач за такве промене. Изгледа да присуство сперматозоида није јер се имуни систем мењао и код оних жена које су практиковале секс са кондомом.

IFL Science: How Much Sex Should You Have If You Want To Get Pregnant? (16.11.2015)

Ко зна, до сада су можда истраживачи и то разјаснили, а то ће свакако помоћи да се бебе више рађају. _nlq9f17L5P1sycx5ho1_500На кога ће те бебе да личе, зависи, наравно, од гена.

City magazine: 5 ljudskih osobina koje su najverovatnije genetski predodređene (10.6.2018)

Нисам пронашао да је однос према животној средини генетички (не генетски, тај термин није исправан) предодређен, па је важно да га развијамо. То можемо и уз помоћ следећег претраживача, који, за разлику од Гугла, сади дрвеће.

https://www.ecosia.org/

10350506_1004839849556596_8449387762054072306_nНије ми баш било јасно како то ради, па су ми објаснили да приход, који добијају од наших претрага, користе за садњу тамо где је потребна. Углавном, укуцао сам „Биолошки блог“ и први погодак је била ова страна, па бих рекао да је претраживач баш како треба. 🙂

А ако желите активније да помогнете природи и промовишете заштиту животне средине и успут освојите (новчану) награду, права ствар за вас је следећи конкурс.

Еко стар пак: Фото конкурс „Србија кроз еко објектив“ (до 5.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо како једноставно може да се изради очигледно наставно средство;
  2. научили смо детаљније о оплођењу;
  3. сазнали смо које су особине генетички предодређене;
  4. претраживали смо интернет путем Екозије;
  5. одлучили смо да учествујемо на фото-конкурсу.

Згодне и незгодне слике

tumblr_nr31abpLjn1rsrf2to1_500 (Small)Сигурно има оних који се сећају др Гордане Науновић и лепих времена на Биолошком факултету када је она предавала методику наставе. Тек недавно сам сазнао, сада већ две године стару вест, да је професорка имала и своју изложбу уметничких слика. Ако нисте знали, биологија и уметност могу да се повежу на заиста божанствен начин.

Српска телевизија: „Јевремовац“ – Изложба слика Гордане Науновић (10.11.2016)

Једна слика закомпликовала је живот малим матурантима. Комбиновани тест је био данас и према ономе што можемо да прочитамо из новина, утисак је да није био нарочито тежак. Изгледа да знамените личности нису познате ђацима и, колико се сећам, прошле године је био проблематичан Никола Тесла, а ове Доситеј Обрадовић. Можда поједина питања више говоре о нашем образовном систему него о знању ђака или умешности наставника јер деца Доситеја не виде као историјску, већ као личност о којој су учили на часу српског језика. Знање је очигледно спаковано у фиоке. 🙂

Вечерње новости: Осмацима Доситеј личио на Ван Гога (20.6.2018)

На биологију није било замерки, тако да колеге које су биле прегледачи нису имале тежак задатак. Но, тиме се наше активности не завршавају. Најављене су обуке за колеге које ће следеће године предавати у 5. разреду.

Зелена учионица: Обуке наставника од 1. јула (13.6.2016)

Неке колеге већ знају када ће имати обуку, друге не, а све зависи од школске управе. Но, сви наставници знају како ћемо радити следеће школске године.

Зелена учионица: Школски календар за 2018/2019. годину (Србија и Војводина) (14.6.2018)

Пошто је на овом линку календар само за средње школе за Војводину, ево и за основне.

35682339_2133374473606261_3289783711368740864_n

И пошто смо апропо комбинованог теста причали о незгодним сликама, ево и једне згодне. То је награђени рад ученика наставнице Сање Урошевић Парезановић на конкурсу Покрета горана, поводом обележавања 5. јуна – Дана заштите животне средине. Према календару 5. јун нам је идуће године радни дан, па ето идеје како да га обележимо.

ЖСња Урошевић Парезановић

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Дивили смо се сликама наше професорке;
  2. критички смо се осврнули на овогодишњи комбиновани тест;
  3. најавили смо обуке за наставнике;
  4. сазнали смо шта нас све очекује;
  5. промовисали смо пример добре праксе.

Хербаризована изложба и домаћинске ласте

Нисам сигуран да је по новом плану и програму домаћинство предвиђено као изборни предмет, али ћемо се ми домаћинством свеједно бавити. У ствари, нећемо ми него Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале“ (до 17.6.2018)

Поменуто Друштво је израдило сјајан постер и то наново о ластама.

А лепе постере, односно паное, направили су ђаци колегинице Весне Миленовић, а у вези са националним парковима диљем света.

Весна има још лепих идеја, па је тако у својој школи организовала изложбу хербаризованог биља. Ова поставка радова као у каквом музеју показала је малим петацима да је њихов труд довољно вредан да се прикаже и да му се да на значају.

Изложба у (правом) Музеју науке и технике, под називом „Од ћелије до домена“ завршена је 3. јула. За оне који нису успели да је обиђу, фотографије аутора Милоша Јуришића дочараће како је све то изгледало. Фотографије припадају Документационом центру Музеја науке и технике у Београду.

То је био омаж старим врстама, а ево једне вести и о новим – макар на подручју Србије.

Национална географија: На обронцима Старе планине откривена нова врста биљке (4.6.2018)

У Јапану откривена је нова врста воденог медведа.

Једна од разлика између новопронађене врсте и других, до сада познатих, у томе је што су виђени представници оба пола. Код других врста налажене су углавном само женке. Друга разлика је што једу алге, док су друге врсте карниворе.

И кад поменух алге, ево једне која је необична по томе што иако нарасте до 5 цм, састоји се од једне једине ћелије. На латинском је зову Valonia ventricosa, а на енглеском говорном подручју и мехурић алга и морнарево око. Слика ће вам најбоље објаснити разлог за овакво име. 🙂

Ова алга није нова врста, али лепо илуструје да и о старим врстама можемо да научимо штошта новог. Оно што нас још новога очекује је нови закон.

Н1: Триван: Србија ће се мењати уз Закон о климатским променама (23.5.2018)

И доста са новинама данас, а читамо се следеће недеље где ћу опет представити неке нове и старе вести. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Вабили смо ласте да нам дођу у домаћинство;
  2. дивили смо се радовима ђака;
  3. разгледали смо дивне фотографије;
  4. открили смо нове врсте;
  5. поздравили смо усвајање новог закона.

Дигитална ризница знања

hЈедан леп конкурс покреће издавачка кућа „Бигз“.

Школски портал Бигза: Конкурс „Дигитална ризница знања” (до 1.4.2017)

На конкурсу ће бити изабрани најбољи, а међу директорима најбољима су већ изабрани.

Зелена учионица: Лиценца за директора школе – најбољи прошли обуку, могу и наставници (28.11.2017)

Cartoon-business-man-02Но, не лези враже, синдикат има и понеку своју о тим најбољима. 🙂

Форум београдских гимназија: Директори – на парове разбројс’! (28.11.2017)

За директоре не знам на какве парове је Форум мислио, али ће парова, како их дефинишемо у свакодневном животу, према предвиђању стручњака, бити све мање.

Блог – Тамо и овде: Будућност веза (29.1.2016)

Колико сам разумео, ово је далека будућност. Значајно ближа будућност очекује садашње осмаке.

Дневник: Шта овогодишње осмаке очекује догодине у гимназијама (27.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо један леп конкурс;
  2. видели смо ко је најбољи међу директорима;
  3. прочитали смо и мишљење синдиката о тим најбољима;
  4. размишљали смо о далекој будућности;
  5. информисали смо се о ближој будућности.

Облак ознака