Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „конкурс“

Биологија у пубертету

1551650_10203948121935218_8695868185243577919_n (Small)За почетак позив да се укључимо у наградни конкурс.

Горани Србије: Наградни конкурс поводом обележавања 5. јуна Светског дана заштите животне средине и интензивирања акција и активности у Покрету горана Србије (до 25.5.2017)

У питању су ликовни и други радови, али када поменемо Горане увек мислимо на неку садњу. Ако ћете да садите нешто по кући, НАСА је обелоданила које врсте су најпогодније да нам пречисте ваздух.

Bored panda: NASA Reveals A List Of The Best Air-Cleaning Plants For Your Home (децембар 2016)

Уз биљке дате у попису претходног чланка лакше се дише, а уз презентацију Иване Дамњановић лакше се предаје дисање.

Многе колеге верују да ћемо тешко да предајемо следеће године било шта у петом разреду без одговарајућих уџбеника. Програм ће се значајно променити, а како то виде медији – погледајте.

Данас: О пубертету и здравој исхрани на часовима биологије (21.3.2017)

radovi1Оно што сам још ново дознао је да Национални просветни савет треба да се о свему овоме изјасни до 11. априла. Ако одлука буде негативна, тврде медији, министар ће искористити своје право да промене усвоји без сагласности овог тела. Подсетићу вас да ово није преседан. У ранијем сазиву министарства на исти начин је министар Срђан Вербић одлучио да завршни тест носи 30, а не предложених 40 бодова.

И шта ћемо са помањкањем одговарајућег уџбеника? Па, један начин да се то премости за следећу годину су свакако сајтови налик на овај. 🙂 Један такав сајт, из суседне нам државе, желео сам да вам представим за крај данашњег чланка.

Prirodoslovna lepeza: Biologija – online priručnik (pristupljeno 23.3.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. small-stick-tree-gold-207455191Позвани смо да учествујемо на на конкурсу Покрета горана Србије;
  2. сазнали које кућевне биљке најбоље пречишћавају ваздух;
  3. обогатили колекцију презентација за једну нову;
  4. добили увид у још једно виђење нових наставних планова за следећу годину, као и још неке информације;
  5. упознали се са новим едукативним сајтом.
Advertisements

Од воде до облака

_mj96u4Rzu01s0u4k1o1_500 (Small)Таман смо јуче обележили Светски дан шума, када ето данас Светски дан вода. Тешко је пропратити све те дане, али труд је очигледан. 🙂 У фокусу су, иначе, отпадне воде.

РТВ: Светски дан вода (22.3.2017)

Свакако треба причати о отпадним водама, али мени су, лично, у фокусу корални гребени због своје невероватне лепоте. На следећем линку можете видети кратак снимак који дочарава сву божанственост живог света тог екосистема крај обала Тајланда.

Тhe rain forest site: You’ll Love This Underwater Paradise! (27.5.2014)

b94fef6332ff95ec69e16381b7c47c87Острво Фангатауфа је део архипелага у Туамоту и у питању је корално острво. Шестдесетих година прошлог века неко паметан се досетио да ту изврши тестирања нуклеарних бомби и последица је била уништење тамошњег живог света. Међутим, тај свет се обновио након тридесет година, али са том разликом што састав биоценозе се значајно разликовао пре и после „бомбардовања“. Е, сад, ви мени реците да ли је то примарна или секундарна сукцесија јер ја (још увек) не разумем разлику! 😀 Углавном, научници су показали да је обнављање живог света након нуклеране катастрофе могуће, али не и повратак на „старо“.

IFL Science: How Reef Communities Recovered 30 Years After Nuclear Testing (6.11.2015)

И да завршимо причу о водама презентацијом Иване Дамњановић.

А како вода пролази кроз биљку дочараће вам следећи интерактивни сајт.

K science.co.uk: Water Movement (приступљено 22.3.2017)

Надам се да је ово било довољно материјала да обележимо Светски дан вода, а оно што нисам обележио јуче је први дан пролећа. Мислио сам да овај пут то урадим другачије и за малобројне колеге следи текст, мада верујем да ће привући пажњу и колегиницама. 🙂 tumblr_npfzm7Jk3n1re71vio1_500 (Small)Мој фаворит је „непредвидиви помпадур“.

Мушки магазин: ТОП 5 мушких фризура за пролеће (13.3.2017)

А са новом, пролећном фризуром треба се негде и појавити. Иначе нема смисла да је имамо ако је нико не види. 🙂 За вас имам решење и за то – где се појавити: на стручном скупу који организује школа „Креативно перо“. Овај скуп је више од скупа јер има и такмичарски карактер, а награде су више него лепе.

Гуглов документ – Од пера до облака: Пријава излагања за стручни скуп „Учење за будућност“ (до 5.4.2017)

И да вам проследим још један позив сличног, али различитог типа.

slippers02У име Организационог одбора за организацију Фестивала под називом „Трагом Милутина Миланковића“, који ће бити одржан 18. маја 2017. године на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, шаљемо Вам обавештење за које Вас молим да проследите школама. У обавештењу је уједно и позив за школе и ђаке, студенте, а и све организације, да могу да пријаве рад, групно или појединачно, који ће бити представљен тог дана на Факултету. Уједно је позив да 18. маја дођу на Факултет и присуствују Фестивалу.
Радови могу бити у форми постер презентације, функционалних модела, макета, и слично, а тичу се научног дела Милутина Миланковића. Аутори најбоље оцењених радова биће награђени.

И документ који ово прати:

Трагом Милутина Миланковића (до 20.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_mm6orzBBfn1s3lkzpo1_500Обележили смо Светски дан вода;
  2. обогатили смо колекцију презентација за још једну нову;
  3. одабрали смо фризуру за пролеће;
  4. размислили смо о понуди образовног система „Креативно перо“ за стручни скуп;
  5. добили смо позив на фестивал који организује ПМФ у Крагујевцу.

Бивши, али не без посла

_ndptdzlcih1r3gb3zo1_250На почетку ред је да се похвалим(о). Конкурс који је Министарство просвете организовало крајем прошле године завршен је и изабрани су саветници спољни сарадници. Међу њима и петоро биолога (од 200 изабраних, што је 2,5%). У Зајечару то је Данијела Ђорђевић, у Крагујевцу др Биљана Бојовић, у Лесковцу Ненад Пешић, у Чачку Живадинка Јовановић Милићевић и ја у Београду. 🙂 Ако сам неког изоставио, извињавам се, а мојим колегиницама, факултетској професорки и колеги од срца честитам.

Форум београдских гимназија: Именовани нови просветни саветници (21.1.2017)

То је прича о новим, а сада прича о једном „старом“, али не саветнику, већ министру.

Ало.рс: Шокантно – Бивши министар постао бескућник (22.1.2017)

Међутим, „шокантна“ вест је, у ствари, из „Курира“ и још једном се испоставило да извор информација, ипак, треба добро проверити.

Блиц: „Блиц“ пронашао Вуксановића – Бивши министар није ни бескућник ни без посла, ево шта је истина (23.1.2017)

nestcamspringwatch2Извор информација који је ваљан биће промовисан у среду. Ради се о књизи значајној за нас биологе.

Фејсбук догађај – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Промоција књиге „Птице Србије – гнездарице 2008-2013“ (за 25.1.2017)

Са птица прелазимо на другу животињску групу – пауке. Ивана Дамњановић већ нас је навикла (и размазила) да нам приређује презентације за час, а сада је отишла корак даље. У софтверу под називом „Версал“ направила је лекцију о пауцима, али и о мрким алгама и нервном систему.

Версал: Пауци и шкорпије & Мрке алге & Еволуција нервног система (приступљено 23.1.2017)

А што се презентација тиче, преносим вам данас две, али које је направила једна друга колегиница, чији је надимак на Фејсбуку Боквица. Да бисте их видели треба да будете члан Фејсбук групе „Наставници биологије“.

Фејсбук група: Наставници биологије: Нервни систем човека & Киселе кише (22.1.2017)

_ndioe632sp1tvelxmo2_250Што се прве теме, нервног система тиче, не престаје да задивљује. У једном од новијих научно-популарних текстова кажу да одрасли задржавају способност да разумеју свој матерњи језик чак и ако га никада нису причали!

IFL Science: Adults Retain Understanding Of Their Birth Language, Even If They Have Never Spoken It (19.1.2017)

А ја сам доста данас писао матерњим језиком и ред је да се одјавим до сутра. 🙂

Један неоправдани

_mti5glezeo1sh9h80o4_250Љубитељи птица за пројекте намењене заштити ових крилатих створења могу да очекују грантове организације „Cornell Lab of Ornithology“. Грантови су од 100 до 750 долара (што је нешто више од 700 евра), што за наше школе и није тако лоше. 🙂 Нигде не пише да ли ми из Србије можемо да учествујемо или не, али вреди пробати. Времена да се осмисли пројекат је довољно.

Ebird.org: Mini-Grants to Support Community Bird Events (до 31.12.2016)

hylomantis_lemur_smИ даље смо у животињском царству. 🙂 Слика на првом линку за данас приказује колико ови водоземци умеју да буду неустрашиви.

Mirror.co.uk: These incredible pictures capture the moment a family of frogs ride on the back of a crocodile (4.11.2016)

Погледајте филмић на следећем линку да видите како је жабици дозлогрдило.

Imgur: poke…. poke… poke.. (11.1.2016)

Жабици дозлогрдило, а нама… Па, нама је, ваљда, добро. Уосталом, највеће повећање плате управо добија просвета. 🙂

Блиц: Ексклузивно – Коначна рачуница Владе Србије о повећању плата (17.11.2016)

14993431_10209259777224958_6190272259425589817_nДодуше, има неваљалих наставника којима је и ово мало, па су одрадили штрајк упозорења. Обично после тог штрајка којим смо упозорили већ кога треба, следи питање – шта даље? Судећи према Унији синдиката, даље је протест и то испред министарства и владе.

Политика: Штрајк на распореду часова у око 500 школа (18.11.2016)

А ту је и саопштење:

Унија синдиката просветних радника Србије: Конференција за новинаре – видео (18.11.2016)

Међутим, све је узалуд, јер министар каже да свему овоме оправдања нема.

Зелена учионица: Министар просвете: Захтев просветних радника сада није оправдан (17.11.2016)5c19948e2ca8d7260f22c7af1f07ce64

И за крај, још мало простора дајемо министру, а ви искористите ваш простор за коментаре. Видимо се после викенда. 🙂

Блиц: Све министрове идеје – Реформа за реформом – шта се све мења у српском образовању и када (18.11.2016)

Инспекција, за промену

200_sАко вам је досадило да вам свако мало инспекција долази на час, имам решење за вас. Будите и ви, за промену, инспекција. 🙂

Министарство просвете, науке и технолошког развока РС: Конкурс за избор саветника-спољних сарадника за предмете, групе и области предмета, активности и стручне послове (16.11.2016)

Још један конкурс расписала је Викимедија Србије, а има везе баш са нашом, биолошком струком.

Викимедија Србије: Последње такмичење у овој години: пишите о живом свету, очекују вас сјајне награде! (до 15.12.2016)

_mhroihxlxy1r4zr2vo2_r1_500

Нешто што није конкурс, али некакав позив за наставнике јесте:

Едукација: Презентације за предмете – Основна школа (приступљено 16.11.2016)

Презентације које ми имамо су оне које прави Ивана Дамњановић:

Негде сам прочитао да мозак пребрзо стари ако превише једемо (научници са Католичког Универзитета у Риму открили су молекул „Creb 1“, који подмлађује мозак, а покреће се кад мање једемо). А како ћемо остарити ми, показује нам следећа забавна Фејсбук апликација.

Catfly: Pogledaj sebe 50 godina od sada! (приступљено 16.11.2016)

За 50 година ко зна шта ће бити и у Србији није добро толико планирати унапред. За сада планирамо шта ће бити сутра. А сутра ће бити штрајк упозорења. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: 17. новембра штрајк упозорења просветара (14.11.2016) & Вечерње новости: Сутра штрајк упозорења у основним и средњим школа (16.11.2016)

А послушајмо и саопштење:

Синдикати су нам се ангажовали, а ево и једне реакције на све то ангажовање.

Блог – Клотфркет: Поштована руководства цењених синдиката (11.11.2016)

И док ће просветни радници штрајковати због лошег материјалног положаја, карловачки гимназијалци су штрајковали због – лоше успостављеног система у просвети. Мислим нису, али ако размислите о разлозима, у ствари јесу. 🙂

Блиц: Протест карловачких гимназијалаца због претњи професору (14.11.2016)

tumblr_nyjs8xenyp1tntn9qo1_500То се дешавало у тој гимназији, а ево шта се десило у једној школи у Сурчину.

Блиц: Дечак гурнуо пет ђака низ степенице у школи у Сурчину (15.11.2016)

Ово, у ствари, није вест, већ тек пример шта се све дешава у школама и колико је школа немоћна да заустави насиље. Рецимо, увек је проблемско питање да ли казнити и како казнити насилника? У следећем чланку тврде да не треба кажњавати уопште.

Кутак.нет: У овој школи нема кажњавања: Уместо у ћошак, немирне ђаке шаљу у посебну собу! (приступљено 16.11.2016)

И све то да би завладао мир у школи. Шта под овим подразумева Душан Благојевић, прочитајте у тексту за крај.

Блог b92: Мир у школи (16.11.2016)

tumblr_o0y486i3ou1rc9mw1o1_400

Почетак на крају недеље

4aa6d5c2-9a63-4fbb-9368-f2d4dd765d2dНајпре да вам пожелим срећан полазак у школу. 🙂 Потом бих желео да вам кажем да школа није једино место где можете да пођете. Можете и у Брисел. 🙂 Да бисте то извели, потребно је да попуните пријаву на следећем сајту…

Scientix: 13th Science Projects Workshop in the Future Classroom Lab (до 10.9.2016)

…и надате се најбољем. 🙂 Као што сте на сајту видели, у питању је радионица за усавршавање наставника наука. Дакле, нису увек семинари. 🙂 А о семинарима – ко ће боље од Зорана Милојевића?

Школа без зидова: 67/980 (23.6.2016)

nhgnc8kbZf1qbycdbo1_500Зоран опасно барата са бројевима, али и ми математику за трку имамо. 🙂

Фејсбук видео – Зеленка: Математика – это просто… (фебруар 2016)

Математику остављамо математичарима, а ми прелазимо на нашу област и то еволуцију. У следећем тексту еволуциони биолози одговарају зашто код мужјака многих врста се непрекидно стварају сперматозоиди и зашто у великој количини:

Рhys.org: Sperm wars: Evolutionary biologist compiles international special issue on sperm competition (17.10.2014)

10666098_923209874374117_7685985484182692680_nЈош једно занимљиво еволутивно питање је и да ли људска врста и даље еволуира. Другим речима, да ли ће након Homo sapiens-a настати Homo superios? Па, да би се добила нова врста људи, потребно је да они који ће је произвести, да тако кажем, буду изоловани. У данашње време и уз толика модерна превозна средства, то је јако тешко извести. Напросто, за тако нешто потребна је географска баријера и једине шансе ће евентуално имати наши праунуци, који ће колонизовати Марс. 🙂

Но, једна је прича о настанку нове врсте међу нама, људима, а друга је да ли ми еволуирамо. Јер, ми то свакако радимо. 🙂 Наши геноми непрекидно сакупљају мутације, а не треба заборавити ни сексуалну селекцију. Питање је у ком смеру еволуирамо? Да будемо лепши, пошто ће лепи људи имати и више прилика да нађу партнера? Или да будемо глупљи, пошто високо интелигентни људи, по правилу, младост проводе на факултетима и докторатима наместо у кревету са партнером и такође по правилу имају мање деце?

Тешко да можемо очекивати да је једно од Менделових правила да паметни родитељи добију и паметно дете. 🙂 Сва је прилика да ћемо бенефит еволуције видети кроз отпорност на болести. Немојмо заборавити да су некада људи лако умирали од болести које данас нису толико опасне (чему су допринели, додуше, и бољи услови живота), а и да смо ми потомци људи који су, рецимо, преживели црну смрт (кугу) у 14. веку, која је тада побила 200 милиона људи. Ти преживели су нам, ваљда, нешто оставили у аманет. 🙂

Popular science: Is The Human Species Still Evolving? (31.10.2014)

Како год се одвијала наша еволуција тешко да ћемо јој ми сведочити. Но, то није разлог да не учимо и о нашој еволуцији и о анатомији, морфологији, физиологији… Уопште о нама. А учићемо лепше уз презентацију колегинице Драгане Косовац.

А ту је и филм који је препоручио колега Никола Арсић. Уживајте.

Трибина у САНУ

Данас сам (Методичар) био у САНУ као део публике на трибини (а која је у ствари била конференција) под називом: „Истраживачки приступ у образовању за одрживи развој – ресурси за наставнике развијени у оквиру пројекта Рука у тесту, EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN и искуства наставника у школама Србије“.

Уводне речи

На самом почетку обратио нам се академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ. Поздравио је госте и посебно представницу Француског института у Србији, јер са поменутом институцијом САНУ је и направила сарадњу на пројектима поменутим у наслову трибине: EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN. Потом је говорила управо представница, односно аташе за сарадњу Француског института, Виржини Малфрони. Она је најавила конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016, који носи назив „Чувајте климу и сачувајте своје здравље“. Све детаље пронаћи ћете на следећем линку:

Француски институт у Србији – Наука за све: Конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016. (до 15.6.2016)

Рок је кратак, али не очајавајте ако не стигнете да саставите пројекат, јер то није једина активност у којој можете учествовати са својим ђацима. Дана 20. септембра биће отворена изложба која ће повезивати климу и здравље, а у оквиру те изложбе биће организовани атељеи (како их је назвала), сваког уторка почевши од 27. септембра. То у ствари подразумева интерактиван рад са децом, а у вези са разним темама, као што је исхрана и све ће бити применљиво у настави. За овај атеље (који је заправо радионица) потребно је само најавити се, пошто ће бити бесплатне.

Потом нам се обратио академик Милосав Марјановић, председник академијског Одбора за образовање, који је, у складу са својом функцијом, управо о образовању говорио. И о природним наукама, којима, сматра он, треба дати право место у систему образовања. На крају уводне речи говорио је др Стеван Јокић, руководилац пројекта „Рука у тесту“, EU-SUSTAIN, који је и водио трибину. Професор Јокић говорио је и уопштено о образовању, те је приметио да смо ми образовани по једном систему, те да савремено образовање захтева сасвим другачији систем, а говорио је и о самом пројекту. У оквиру пројекта ресурси за наставнике постоје (а биће их још), чак и за рад са децом ометеном у развоју. Колико сам разумео ове ресурсе могу да користе и наставници у регуларним школама, па је то можда и искористљиво за инклузију, са којом вечито кубуримо.

Трибина

Неки мој општи утисак са ове трибине је да је била поприлично ужурбана. Чини ми се да ни на једном скупу нисам видео тако прецизно темпирано време за сваког говорника, о чему се прилично старао професор Јокић. Тако да бих овај скуп могао да назовем Твитером уживо, јер оно што смо добили су само кратке информације. Зато ће и моји поднаслови бити управо такви. 🙂

Приказ модула за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN

Ову презентацију је приказала др Драгана Миличић, доцент на Биолошком факултету БУ, а уз помоћ сараднице Марине Дрндарски, наставника биологије из ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Уз њих, на раду је и Бојана Молнар, наставник биологије „2. октобар“ у Зрењанину.

20160601_102803 (Small)

У модулу за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN учествују четири учеснице пројекта, међу којима и Србија као једина земља ван ЕУ. Остале су Словачка, Немачка и Аустрија. Модул садржи четири одабрана примера хране: хлеб, млеко, мед и сезонско воће и поврће. За сваки од ових производа развијена су четири сета активности комбиновањем метода ИБСЕ (Inquiry-Based Science Education) и ЕСД (Education for Sustainable Development), које се односе на карактеристике хране, специфичности процеса производње и дистрибуције, као и на продају и потрошњу. То пројекту даје ширину, јер су укључене друштвене науке, економија на пример. Истраживање хлеба је пример погодан за рад са млађом децом, а мед, млеко и сезонска храна су примеренији старијим ђацима. Драгана је почела да објашњава пројекат на примеру хлеба, а колико то добро изгледа стећи ћете идеју ако завирите у следећи ПДФ:

Презентација за трибину у САНУ – др Драгана Миличић (1.6.2016)

Марина је завршила излагање о пројекту. Занимљиво је да су кроз креативне активности успешно савладали чак и осмозу, која се у оквиру основношколског градива не помиње.

20160601_103239 (Small)

Тестирање неких делова модула за енергију и свакодневне објекте са студентима Учитељског факултета у Београду

Др Сања Благданић, доцент на учитељском факултету БУ већ неко време ради са студентима овакав, практичан вид наставе, јер има за циљ да се што више учитеља одлучи за предмет „Рука у тесту“. Према неким подацима у Србији овај предмет предаје мање од 10% њих. Такође, потребно је променити систем рада у школама у корист практичних активности.

Кратак приказ докторске дисертације урађене у оквиру пројекта „Рука у тесту“ и EU-FIBONACCI о примени истраживачког приступа у настави

Др Марија Бошњак Степановић, доцент на учитељском факултету у Сомбору представила је своју тезу. Њен докторат је показао да је истраживачки рад повећао и квалитет и квантитет знања четвртака, али су уочени и неки недостаци. Један од њих је време, кога је изгледа потребно више одвојити за овакав начин рада. Потом, овакав приступ захтева и увежбаност, као и промену образовне парадигме, јер учитељ више није „чувар истине“. Другим речима, не испоручује готова знања, већ до њих ђаци долазе самосталним радом. И напокон, на тестовима може бити непријатних изненађења, јер ђаци који су навикли да уче напамет неће постићи добре резултате.

Минипројекти у настави интегрисаних природних наука и математике – реализација пројекта „Вода је драгоцена“

Овај пројекат ми је баш привукао пажњу, јер је овде било и прилично биологије, уз друге природне науке, али и математику. Теме су биле, рецимо „запремина течности“, али и „човек и вода“. Др Маријана Горјанац ранитовић, доцент на учитељском факултету у Сомбору објаснила нам је ток пројекта. На почетку је била уводна активност – филм који су пуштали ђацима, а потом дискутовали о њему. Идеје ђака, али и њихова питања, прикупљена су, како би се кроз теме које су обрађивали, одговорило на њих. Нека питања су била заиста интересантна. Зашто људи не иду тамо где има воде? Да ли ће они људи који немају воду имати, ако је ми штедимо? У току рада ђаци су показали један озбиљан приступ и били су прилично прецизни у мерењима. Учитељице су сматрале да је истраживачки рад претежак захтев за четвртаке, али су их ђаци демантовали на крају када су презентовали своје радове.

„Чувајмо енергију, енергија је живот“, награда на конкурсу пројекта „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2014

Др Гордана Хајдуковић-Јандрић, професорка у ОШ „Мирослав Антић“ из Футога испричала нам је о активностима у њеној школи. Од децембра 2013. до априла 2014. на сајту њихове школе постављали су, једном месечно, проблемски задатак за ђаке. Ђаци су овај проблем решавали на практичан начин, са тим да су имали извесну слободу у осмишљавању експеримента, али су рад достављали тако што су га писали према протоколу (који је подразумевао да се напишу материјал и методе, као и други потребни подаци, али и да се доставе видео-прилози). Пројекат је био широк, па су могли и креативно да презентују свој рад, кроз музику и ликовне радове. Огледе су радили из две области: уштеде енергије (рецимо, један задатак је био да упореде количину утрошене воде за купање и туширање) и добијање енергије из обновљивих извора. Пристигло је било више од 450 радова. Сваке године мењају тему и ове године се баве буком.

Примена истраживачког приступа у подучавању наука – Летња школа науке у Шапцу, награда на конкурсу „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2015

Ово је иначе пројекат Канцеларије за младе и у њему је учествовало 30 учитеља (мада се тај број осипа), 400 ђака и 100 родитеља (мисли се активно). Пројекат је представила мр Татјана Марковић-Топаловић, професорка физике у Медицинској школи у Шапцу. Подразумевао је неке радионице, од којих је нама, биолозима, најзанимљивија пета под називом „Свет чула“ (тема је иначе „протерана“ из прва четири разреда, каже Татјана), где су уз помоћ материјала правили аналогије за бубном опном и испитивали чуло слуха.

20160601_111534 (Small)

Уз овај пројекат, Татјана је представила још један – израду биолошких пасоша за стабла у Шапцу. Ову активност подржало је неколико институција, а ради се о томе да се методама које неће оштетити стабло измери старост стабала како би се спречила њихова исхитрена сеча, што је данас често. Нисам успео да забележим формулу, али се помиње 2π, мере се висина и обим и множи се са фактором који се разликује од врсте до врсте и поднебља где та врста живи. Грешка мерења није страшна, тако да за стабло старо шестдесет година износи око четири године плус-минус.

Оптичка клупа за сваког ђака

Добро нам познати Владан Младеновић, професор у ОШ „Иван Вушовић“, Ражањ, изнео је став да наставници налазе изговор да не раде истраживачке задатке са ђацима у недостатку средстава. Међутим, показао је и доказао да буквално уз помоћ штапа и канапа (конкретније, метле, столице и канапа) могу да се изведу огледи који тек наизглед захтевају скупу опрему. Испричао нам је да када је једном мењао колегиницу у млађим разредима, да ђаци нису желели ни да раде на компјутерима, ни да иду напоље, већ да имају „руке у тесту“. „Навукли су се на науку“, закључио је Владан. 🙂

20160601_115023 (Small)

Закључак

Да полако закључујем и ја. 🙂 Одслушао сам још две учитељице које су пренеле своја добра искуства у раду са ђацима како у редовним, тако и у комбинованим одељењима, али сам онда морао да идем и нисам успео да чујем нашу колегиницу Зорицу Лазић из ОШ „Филип Кљајић Фића“ у Београду која је причала о фарми кишних глиста. Зато је била љубазна да пошаље презентацију.

И док ви листате презентацију, да завршавам мудрим речима које сам чуо на трибини, а пре много векова изговорио их је Марко Тулије Цицерон:

Није довољно само стећи знање, треба га и применити.

Облак ознака