Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „конференција“

Кад се учионица дупло изокрене на #NewTechEdu

Последњи дан на конференцији о новим технологијама, мимо уобичајене праксе, за мене је трајао најдуже. Наиме, чекао сам предавање Ирине Дамњановић, наставнице из школе „Креативно перо“, а које је носило назив „Еколошка авантура на Мудлу“. За све нас наставнике екологија у осмом разреду је дефинитивно авантура, посебно када треба да реализујемо еколошке садржаје у учионици. Ирина је то објаснила тиме што су теме деци и сувише апстрактне (јер травни и сваки други екосистем то заиста јесте за тај узраст) и што нису баш стимулативне, посебно када треба да се учи списак врста.

20170211_154750-small

Сцена на конференцији је екосистем у коме се Ирина заиста добро сналази.

Мајстор изврнуте учионице сада је имао задатак и да изврне апстрактну и нестимулативну екологију у нешто што ће деци бити блиско. Према њеним речима, она им је пружила искуство у вези са екосистемима и за то је користила Мудл.

Најпре им је дала информације, или кроз слику и текст, а некада и на мало компликованије начине. Рецимо, климатске факторе им је презентовала кроз график и задатак да са тог графика прочитају највишу и најнижу температуру и сличне вредности. Што се врста тиче, дала им је списак латинских назива, а како би их што брже (и прецизније) пронашли преко претраживача. Није био циљ само да пронађу слику и народни назив, већ и податке у вези са њом (колику величину има та врста, чиме се храни, ко су јој непријатељи и слично). Те податке су користили да направе „Галерију врста“ (у Мудлу су за ту активност користили опцију, односно ресурс „речник“). Следећи задатак је био да користећи те врсте направе ланце исхране.

20170211_152616-small

Техничка подршка у салама је, мени макар, изгледала импресивно. Сва та техника на једном подугачком столу.

Када се радио заштитарски део, како то већ обичавамо да кажемо, ђаци су га радили тако што су се уживели у улогу законодаваца. И тиме је обрада тема била завршена. Ред је био да се види и колико је тога усвојено. Ирина је то урадила путем презентације са питањима за ђаке. И тек када су одговорили на питања, одгледали су видео-предавање (које у методи изврнуте учионице треба да буде на самом почетку). Схватили су да све што су чули већ знају, осим стручне терминологије, коју су учили сада.

Ирини су такође били важни и утисци ђака. И мишљења су била подељена. Пар девојчица је рекло како им се овакав начин много допада и да би волеле да сви часови буду овакви, а дечак је рекао како му се ипак више свиђа „класична изврнута учионица“. Зато је Ирина закључила да треба више пажње да усмеримо ка таквој деци и да их подржимо да повремено напусте „комформу зону“ на коју су навикли.

20170211_154753-small

Ми нисмо желели да Ирина напусти своју „комфорну зону“, тј. сцену, па је било питања из публике.

Питања је било неколико, а једно се односило на то које дигиталне компетенције су ђаци стекли на овим часовима. И испоставило се да је много тога што су морали да одраде уз помоћ компјутера, па су тако форматирали текстове и слике, претраживали и уопште радили задатке дате у Мудлу.

Углавном, и ја сам хтео да питам Ирину понешто, па смо урадили видео интервју.

Advertisements

Финска и Грчка на британско-српском #NewTechEdu

Финска

Ани Раутинен, предавач из Финске, изазвала је велику пажњу наших медија, а од блогера ја сам имао то задовољство да причам са њом. Одржала је била предавање у петак 10. фебруара у хали „Спејс“ о томе где ће бити образовање за сто година.

20170210_132249-small

Прво моје (очекивано) питање било је у чему је тајна квалитета финског образовања.

Одговорила ми је да није у питању само једна. Рецимо, курикулум или школски програм, како желите, није стриктно прописан. Финци не верују у централизацију и дају слободу наставнику. И то не само у креирању програма, већ и тиме што га не оптерећују тестовима. Ни њега, ни децу. Тако наставник неће радити под пресијом шта све мора да научи децу (самим тим, Финци немају стандарде). Када тестирају, то раде на узорку и само зато да би унапредили наставу.

Персонализују учење, односно верују у то да свако дете треба пратити. Такође је рекла нешто што ми није било најјасније, а то је да теже да сву децу доведу до истог нивоа, а онда их „гурну“ и преко тога. Такође је рекла нешто што ми је било веома јасно, као и сваком иоле образованом човеку (а што се у Србији, из неког разлога, не примењује), а то је да наставници имају сву могућу подршку породице и друштва уопште и да се много пажње посвећује управо њима. Сваки наставник мора да студира пет година и при томе их на Универзитету терају да истражују, како би истраживачки дух пренели ђацима. Професионално усавршавање се тиме не завршава и наставници се, током рада, усавршавају сваке године три пута, а по жељи самог наставника и више.

Приватних школа имају толико да могу да их преброје на прсте једне руке и папирологија која прати отварање једне такве школе је толико компликована да се ретко ко одлучи да их уопште оснује (те које имају углавном су католичке и сличне). Приватне школе мало тога раде другачије од државних јер су под јаком контролом државе и родитељи деце која их похађају не плаћају школовање.

Што се биологије тиче, труде се да и ту развију неке вештине (пре свега у вези са заштитом животне средине), а труде се да актуелизују теме (прича о климатским променама) и учине их занимљивим.

Што се целокупне наставе тиче нису фокусирани на информацију, већ на развој вештина. Веома им је важно решавање проблема и проучавање феномена јер тако развијају и медијске вештине, да их тако назовем. Важно им је и да развију своју децу у људска бића. Буквално је тако рекла, а објаснила је да је њима развој карактера есенцијалан.

16640784_10154932449104840_4103998914105606268_n

У вези са тим, питао сам је да ли то значи да им је развој толеранције важан.

Најпре ми је рекла да толеранција није добра реч, већ – прихватање. Ми можемо нешто да толеришемо, али не морамо и да прихватимо, а њима је управо то циљ. Посебно се осврнула на културолошко прихватање (верујем да им је то она људска различитост на којој треба више да раде), а то постижу у сарадњи са локалним заједницама и ван школе. Деца не могу нешто (или неког) да прихвате ако само седе у учионици и не виде то што треба да прихвате.

С обзиром да је предавала о томе какво ће школство бити за сто година, управо сам је то и питао – какво ће бити?

Какво год да буде, у смислу робота или којекаквих СФ чуда, Ани верује да никада неће заменити људе. 🙂 Увек ће људи бити на првом месту. Али оно што ме је натерало да се замислим над нашом ситуацијом је то што је рекла да свакако морамо већ сада да се припремамо за тај период. Тако мисли она и њени сународници, а како мислимо ми у Србији, па, упоредите. 🙂

16684070_10154932448939840_1115225219642692113_n

И на крају, с обзиром да смо на конференцији на каквој јесмо, питање је било које технологије су јој најомиљеније.

У првом тренутку није могла да се одлучи, али је онда преломила да су то ипак роботи. Не зато што деца уче да праве роботе, већ зато што уче да буду креативни. Наиме, роботе могу да направе на разне начине, па и тако да личе на плишаног меду.

Такође је рекла да обожава и виртуелну реалност јер на тај начин деца могу да стигну где год пожеле, односно на места где наставник објективно не би могао да их одведе. На крају је рекла да обожава ову технологију пре свега због примене педагошких метода које су у настави круцијалне. То би могао да буде и закључак овог разговора.

Грчка

Исти дан Николаос Димитрадис одржао је у истој сали веома живахно предавање на коме сам био и заиста ме је одушевио. Човек је ушао међу публику, трчакарао тамо-амо (зато и јесте мутан на свакој фотографији) и држао нам пажњу све време. Његово предавање било је о људском мозгу.

20170210_093529-small

Најпре нам је открио зашто је створен мозак (иако звучи креационистички, заиста није). Ако сте мислили да је створен за размишљање, погрешили сте. Мозак је створен за преживљавање. Погледајте следећу слику, а која говори колики проценат масе људског тела одлази на мозак (леви дијаграм), а колики проценат утрошка енергије (десни дијаграм).

20170210_094131-small

Од те енергије, тј. 20%, чак 19% одлази на функције одржавања живота, попут дисања и срчаног ритма, а тек нешто више од 1% за – размишљање. 🙂 Што би рекао Николаос, највећи део енергије утрошимо, а да нисмо урадили ништа! И ето вам зашто је ово његово предавање важно; ако желимо да знамо како ће дете користити мозак, морамо прво да припремимо сопствени. Наставници су важни, више пута је поновио овај Грк, а зато што могу утицати на мозак детета. Касније је детаљно објаснио због чега.

Прво треба да знамо да за наш мозак све представља информацију и да је тотално социјалан орган (само људи раде удружено, пчеле и мрави не, већ они живе у, како ју је назвао, „хемијској тиранији“). Да би нам илустровао још неке карактеристике мозга, приказао нам је психолошки оглед са манчмелоуном. Деци је остављена ова посластица са задатком да је не поједу. Ако би испунили задатак добили би још један слаткиш, а ако би подлегли искушењу, награда би изостала. Погледајте, потпуно је смешно, али и поучно:

Овакав тест је спроведен и са одраслима. Неки су га прошли, други не. Међутим, урађен је још један тест где је требало препознати да је задатак нерешив. Они који су пали на манчмелоун тесту, прошли су овај други и обрнуто. Закључак је јасан: за други тест, као и за, вероватно, многе животне проблеме, није пресудан карактер особе, већ утрошак енергије. Рецимо, каже он, ако сте незадовољни послом трошите енергију много брже него ако радите нешто са страшћу. Успут нам је дао савет да избегавамо колеге који су „енергетски вампири“.

Што се тестова тиче и утрошка енергије, Николаос сматра да су тестови личности без везе. Данас ћете урадити тест тако да будете једна личност, а сутра већ као сасвим различита. „Па, ко сте, онда, ви?“ – упитао је. Нажалост, овако не могу да вам пренесем његову врцавост, а цело ово запиткивање је било заиста комично. И закључци су били заиста поучни.

20170210_095617-small

Изгледа да је пресудно да ли смо оптимистични или песимистични. Такође, важно је да ли имамо „фиксирани ум“ (то сам ја и не могу да радим ништа друго до овога што сада радим) или „растући ум“, који је потпуно супротно оријентисан и у случају овог потоњег мозак „гори од активности“.

Такође је рекао да дете када се плаши, слабије учи. И да игра развија и мозак и машту. То све заиста треба имати на уму.

20170210_100707-small

Последњи график који сам вам показао је да међу децом расте нарцисоидност из године у годину, а да опада емпатија. Зато емпатију треба развијати и то у три корака: 1. когнитиван (да ли разуме зашто неко други осећа патњу), 2. емоционални (да ли се заиста повезао са том другом особом) и 3. саосећајни, али не у буквалном смислу, већ више у функционалном – у налажењу начина како да помогне.

И за крај, желео бих да вас упутим на један сјајан блог. Моја колегиница, блогерка Јеца, урадила је интервју са Николаосом и можете га прочитати на следећем линку:

Блог – Како Јеца каже: Саосећајност је закон! (12.2.2017)

Трећи дан на #NewTechEdu

18.35. (код куће)

Све време слушамо о дигиталним компетенцијама, али да ли их наставници заиста и имају, очекивао сам да ћу чути на предавању гостију из Хрватске у сали „Спејс“. Ипак нисам чуо директан одговор, већ је више било речи о условима које тамошњи наставници имају за рад и начинима како се наставници за рад оспособљавају. Свакако је било корисно да се чује, а очекивано, хрватски наставници морају да имају дигиталне компетенције према прописима Европске заједнице. Па, тој заједници и припадају.

Након тога, слушао сам предавање наше Ирине Дамњановић, али о томе у неком другом чланку, као и интервју са њом. У ствари, на тему дешавања са ове конференције биће још (макар) три чланка. 🙂 За сада се одјављујем, уморан, али задовољан. 🙂

20170211_153748-small

Од свих блогера убедљиво сам највећи штребер, па сам остао најдуже (у ствари, чекао сам Иринино предавање). Ипак, ни у једном тренутку нисам био сам. Увек је ту било неко драго друштво.

14.10.

Управо се поред мене дешава интервју са Катарином Анђелковић, који води мој колега Деда Бор. Катарина је представник Центра за промоцију науке, али и програмски координатор конференције за област основног и средњег образовања. Причају не само о организацији конференције, већ и о ИКТ у образовању. Оно што су обоје поздравили је да су наши наставници раме уз раме са иноземним предавачима говорили и у великој хали „Спејс“, а што, опет, значи да је ова конференција велики ветар у леђа добрим практичарима. Разговор је заиста занимљив, а биће приказан уживо на блогу мог колеге:

http://www.dedabor.com/

20170211_140557-small

13.20.

Британски савет обезбедио је омањи, али ушушкан простор за радионице. Наставницима се презентује како да, на једноставан начин, приближе деци кодирање и уопште информационе технологије. Једну од радионица водиће Катарина Вељковић и представиће лего робота који чита информације из околине и на основу њих одради неку радњу. Искористљиво за часове екологије, зар не?

12.25.

У току је студентска дебата у хали „Спејс“. Изгледа да су ови студенти већ (међународни) шампиони у дебатовању. Расправљају о оправданости коришћења ИКТ у настави. Рецимо, један од аргумената су домаћи задаци и проблеми који настају када их ђаци решавају. Једна ствар је када те проблеме ђак може да подели уживо, пред целим одељењем, тако да их сви чују, а друга када их решава самостално. У ствари, један од циљева школства је осамостаљивање.

Мени је фасцинантно колико брзо су причали, а то је опет због ограниченог времена. Дакле, треба бити брз, али не и брзоплет. 🙂

20170211_122509-small

Зидић око хале „Спејс“ је користан за фотке за Фејс. 🙂

12.15.

На штанду „Бигза“ раде занимљиве радионице, а једна од њих је била и у вези са биологијом – прилагођавањем биљака и животиња. Ово је друга година како ова издавачка кућа учествује на „Новим технологијама“ и кажу да увек подржавају и нове технологије и наставнике. Направили смо заиста занимљив разговор и много тога рекли о модерном образовању. О томе ће бити и леп текст на њиховом порталу који даје реч наставницима:

https://www.skolskiportal.rs/clanci/mislim-da

20170211_110537-small

Гужвица је чак и испред хала где се презентује.

10.50.

Мало сам ослушнуо предавање Александре Бакрач у сали „Алт“ о забавним онлајн квизовима и препорука је Kahoot! – софтвер у коме можете да будете креатор квиза, али и да преузмете већ направљени. Претрага је једноставна и према областима.

Потом сам посетио штанд Центра за промоцију науке. Прошле године овај Центар отворио је дванаест научних клубова, а ове године планира се отварање дванаест научних паркова. У скорије доба очекујемо један у Београду, на Врачару и један у Крагујевцу. Идеја је да се обичне ствари из свакодневног живота детета, попут оловке, направе као предимензиониране макете, а које ће имати вишеструку, интердисциплинарну сврху (оловка може да се проучава са становишта хемије због материјала од којих је сачињена, а може и да се направи као сунчани сат итд). У ствари, пошто ЦПН већ финансира пројекте, од марта ће део тих пројаката бити и осмишљавање и израда макета. Ако себе видите у том делу приче, знате шта вам је чинити.

20170211_095334-small-small

Овај точкић са цевчицама испуњеним течношћу на генијалан начин презентује чуло за равнотежу.

Наставници са ђацима моћи ће да походе овај парк и треба да искористе своју креативност да направе час у једном таквом окружењу. Имаће и те како много занимљивих средстава на располагању. Рецимо, Цезаров диск (на слици доле) на једноставан начин шифрује речи и то би могло да се искористи да се науче неке биолошки стручне, а компликоване речи (интродукција, на пример).

Други дан на #NewTechEdu

16.10.

Блогерски ћошак је добар и због тога што смо стационирани одмах поред хале „Спејс“, тако да, док ово куцам, истовремено и слушам Филипа Беџа и његових 20 савета о рачунарству за 30 минута (ако добро рачунам то је више од минуте по савету 🙂 ). Одлично нам је ћоше и радо нам дођу гости, а ево екипе из ћошка:

16603085_10154932449009840_1869472051119620721_n

Шеф, па ја (изгледа као да ми је испао стомачић, али није, стварно, баш сам фит), Југослава, Ивица, Јелена, Ивана и најстарији и најпоштованији међу нама Деда Бор. 🙂

Овом лепом фотком се одјављујем. Остао сам вам дужан два текста за које обећавам да ће бити сјајни, а мој неки утисак за данас је да је било још боље него јуче. Сутра очекујем ако не најбоље, а онда велико финале. До сутра. 🙂

15.25.

Причао сам са људима из фирме „Академија Филиповић“ који су ми представили технологију и те како применљиву у настави биологије. Ту су 3 де прикази људског тела, али и других биолошких модела, који могу да се приказују, али уз помоћ њих могу да се направе и тестови са свим могућим типовима питања.

20170210_145923 (Small).jpg

Ту је и тзв. преносник, који сваки зид прави интерактивним. Уопште није потребно да имате таблу. Преносник је мобилан, можете лако да га пренесете (по томе је и добио име) из учионице у учионицу, лак је за коришћење и цена му је повољнија у односу на паметну таблу.

20170210_145848-small

Осим ових занимљивих стварчица, нуде и електронске дневнике, портфолија за наставнике и ђаке и још много тога.

14.15.

Посетио сам штанд Фондације Темпус која промовише једини европски образовни програм за школе у Србији Еразмус плус. Сигурно вам је познат пројекат eTwinning који је у Србији отпочео 2015. У оквиру тог пројекта можете бити и креатор пројекта, али да бисте добили сертификат о квалитету морате добро да га осмислите. То подразумева мобилност и партнерство, а шта се под тим подразумева лако можете да сазнате. Постоји програм обуке за наставнике како то да урадите и он је и акредитован и бесплатан, а можете регистровати и себе и школу тако што ћете се (најједноставније) пријавити преко сајта.

http://erasmusplus.rs/landing-page/

Такође сам раговарао са предавачем из Финске, Ани Раутинен. Разговор са њом пренећу вам у посебном чланку, а за сада само фотка.

20170210_132239-small

12.25.

Разговарао сам са Марином Панић која је одржала предавање о томе како да најлакше упропастите свој час ИКТ алатима. Питао сам је како се осећала када је предавала у препуној сали „Спејс“. Одговорила је да јој је једина брига била да ли ће до публике допрети њена порука. А та порука је да је наставник пре свега методичар (не као ја – по надимку – него одистински 🙂 ). Видела је разне божанствене ПП презентације на нету, али се поставља питање колико су оне сврсисходне и зашто су толико накрцане информацијама. „Час није решен ако ђаци преписују садржаје презентација“ – закључила је Марина.

Да није неопходно да наставници иза себе увек имају екран сагласило се и фино друштво које се ту скупило.

20170210_121031-small

То је то друштво и сигуран сам да су вам познати. 🙂

11.25.

Од јутрос сам био вредан и прво био у сали „Инсерт“ да слушам колегу блогера Ивицу Жупањца који је направио мрежу креативних учитеља, а има идеју да направи Центар за учење на даљину.

16711584_10212244436966666_5869688300061939937_n

Блогери саборци. Ускоро и фотка свих блогера на окупу.

За такав Центар потребан је новац, логистика и људи, а по Ивицином мишљењу ово потоње је најтеже наћи. Е, то Ивица нуди преко своје мреже. Овај Центар је замишљен као допуна класичној школи, а представља бизнис идеју у образовању. Детаље ћете видети у Ивициној презентацији.

Потом сам отишао у салу „Спејс“ да одслушам најпре Британца Доминика Реџистера, а потом и Грка Николаоса Димитрадиса. Доминик је много тога занимљивог испричао, а издвојио бих „Живу библиотеку“ (Living library), концепт започет у Данској. На исто место се доведу људи који су имали, па да кажем, другачији живот, као, рецимо, затвореници и ту долазе и људи који желе да чују њихова искуства. Размена искустава је вредност овог пројекта, али и инклузија у свом правом, изворном смислу.

20170210_092549-small

Доминик на сцени.

Дакле, овај концепт омогућава да чујете заиста другачија искуства и Доминик је рекао да је расположиво више „категорија“ људи (27 да будем прецизнији) и наставници широм света бирају са ким ће разговарати (наравно, са својим ђацима) онлајн.

Сајт који говори о овоме:

http://education.microsoft.com/diversity

20170210_093515-small

Николаос је толико динамичан да га је јако тешко уловити да слика буде довољно оштра. 🙂

Што се Грка тиче био је неизмерно занимљив као предавач, а и његово предавање је било сјајно. Тако да бих одвојио посебан дан да детаљно опишем шта сам све чуо.

Први дан на #NewTechEdu

18.20. (већ код куће)

Британци, очигледно, сматрају да је предавање – досадно. Такав је случај и са још једном мојом саговорницом данас, Рејчел Максвел. Зато ми је причала о активном мешаном учењу (Active Blended Learning). Оно што ово учење чини мешаним то је што комбинује онлајн са живом речи. Пре него што вам објасним шта је то у ствари, најпре да вам предочим предуслове. Наиме, на Универзитету у Нортхемптону праве кампус у коме ће бити учионице са флексибилним намештајем. Пошто овај тип учења захтева рад у групама, намештај је дизајниран тако да може да се помера и размешта по жељи. Е, сад излазимо из домена научне фантастике и прелазимо на учење. Идеја је да ђаци добију материјал који ће проучити код куће, а на самом часу дискутују о њему. Када радимо класично предавање, каже Рејчел, ми (вероватно) успемо да објаснимо 80%, док 20% остаје проблем ђацима. Овај тип наставе бави се градивом у баш тих 20% и на часовима фокусирамо се на оно што је проблем у том садржају. То би било моје површно објашњење, а детаљно имате у следећем филмићу преузетом са њиховог сајта.

Када сам је питао ко мени гарантује да ће деца проучити материјал код куће, одговорила ми је питањем – ко мени гарантује да су ђаци разумели и научили све оно што сам испредавао. 🙂 Углавном, ђаци ће временом схватити да је добро доћи припремљен на час (што јесте одлична ствар), а и кораци не морају да буду увек такви да морају прво да погледају онлајн материјал.

Још сам је питао која је разлика између овог и учења методом изврнуте учионице, на шта ми је одговорила да сличности има, али да је главна разлика у томе како им дајемо онлајн материјал. Код изврнуте учионице је једноставно; дате им презентацију или филмић. У овом случају материјал који им дају тако је презентован да они виде смисао у њему.

А ја и те како видим смисао у овој конференцији. Много тога може да се чује, види и да се о свему томе поразговара са људима добре воље да се нешто уради са овом нашом наставом. Ако нисте били први дан, већ знате да нас и сутра и прекосутра очекују лепе ствари. Видимо се тамо. 🙂

15.55.

Већ сам вам поменуо Доналда Кента и интересантну причу о вештачкој интелигенцији. Он је одвојио неко време за мене и урадили смо мини интервју, где ми је појаснио шта је заиста вештачка интелигенција (ВИ). Рецимо, једна врста ВИ вам је и Гугл јер он „зна“ шта ми желимо да укуцамо. ВИ о којем је причао може да процени шта је у градиву проблем за дете и да се фокусира на то. Такође, даје сваком детету довољно времена да може тај проблем да реши. ВИ може да нас одмени у оцењивању и то не само тестова, већ и да саслуша одговарање ђака и да га процени. Одахнуо сам када је рекао да ВИ не може да замени наставника, макар не још увек. Па шта је то што наставник може, а ВИ не може? Ми можемо да упознамо особине ђака, према чему и градимо однос током часа, што ВИ не може – вештачка интелигенција није емоционално интелигентна као што јесмо ми.

unnamed-small

Фотографисао Зоран Милојевић

То су биле добре вести за наставнике, а сада следе лоше. 🙂 Доналд каже да ми наставници нисмо професионалци свог посла. Пре него што скочите са столице да вам објасним. Наставници знају своју струку, али не знају много о томе како памтимо, на пример. Недостаје нам то психолошко образовање. И још нешто што није добро код наставника је то што – предају. Наиме, Доналд сматра да ће предавања временом нестати и да ћемо тако напокон ући у 21. век. За предавања (онако класична, као на факултету (факултет је поменуо у више наврата)) каже да су досадна. И да, још нешто занимљиво је рекао, а то је да је факултетско образовање од три, четири године предуго и прескупо. Јасно је да сам се избечио и питао колико би заиста требало да траје и човек је одговорио: једну годину. 🙂

14.55.

Ово је свакако прилика и да најавим предстојећи Фестивал новог британског филма, од 16. до 19. фебруара у Културном центру Београда. Био сам на једном од штандова Британског савета који промовише овај фестивал на оригиналан начин – преко виртуелних наочара.

20170209_134124-small

Е, овако сам озбиљан кад разговарам.

Могао сам да гледам филм о диносаурусима (који је правио Би-Би-Си) јер је некако примеренији мени као биологу, али, на срећу, нисам. То је, људи моји, толико реално да сам имао утисак да сам заиста на улици. Могу само да замислим на шта би личило да сам био међу џиновским гмизавцима…

20170209_134358-small

А овако изгледам у виртуелној реалности.

Питао сам да ли су ове наочаре испробали у учионици и одговор је да јесу, али у Сингапуру. Михаило Ђорђевић из фирме „VR Labs“ ми је испричао да су ђацима давали да буду у виртуелном свету пар минута (на врху планине, поред неке грађевине, у џунгли, где год) на самом почетку часа и њихову пажњу су придобили за цео час. Дакле, то би нам и те како решило дисциплинске проблеме у учионици. 🙂

13.15.

Одслушао сам предавање Доналда Кента из Британије у сали „Спејс“ о вештачкој интелигенцији у образовању. Заиста је било занимљиво, али не бих баш да вам преносим све што сам чуо јер је тога много. Ево само једна занимљивост: већ сада ВИ (Вештачка интелигенција) може да се „обучи“ на примеру стотињак есеја да оцењује есеје и тако нас замени у том мучном послу. Додуше, ми биолози чешће дајемо тестове, али би нам и те како значило да их неко оцењује наместо нас. 🙂

20170209_125944-small

Доналд Кент на предавању у препуној сали.

12.15.

Посетио сам штанд фирме „Division visual solution“ и (премијерно) имао прилике да видим паметну таблу на поду.

20170209_113324-small

Ово им је, ваљда, маскота.

То се зове „Active floor“ (превели бисмо га као „активан под“) и по њему се гази са задовољством. 🙂 Намењен је ђацима свих узраста, а осмишљене активности су да се тркају одговарајући на питања или праве причу. Постоји и игра меморије. И све је то применљиво и на биологију јер ви можете да убацујете, или да бацате на под, како желите, садржаје који су вам блиски.

20170209_113346-small

Није свеједно где ћете згазити.

Када сам их питао да ли су овај под испробали у њиховим (британским) учионицама рекли су ми да их нису постављали у те, већ у просторије где се окупљају сва деца из школе, попут библиотека. Наиме, за разлику од паметних табли које има свака учионица (човек ми је то саопштио ноншарлантно) овај под школа може да приушти само један.

20170209_120259-small

Успут сам се потписао на зиду. Креативни вандализам на делу.

10.25.

Срећом да имам директан превоз до „Беоекспоцентра“, где се, као и прошле године, одржава овогодишња конференција „Нове технологије у образовању“. Не баш срећна околност је да сам све време морао да слушам разговор једне путнице у аутобусу, која је разговарала са неким мобилним телефоном, те сам сазнао ко је кога лагао и зашто и ко се изнервирао, а ко не треба да се нервира… Права мала шпанска, турска или српска серија, како желите. Новим технологијама прилично смо изгубили осећај за друге људе, али и сопствену приватност. То смо изгубили, а шта смо све добили, тема је овогодишње конференције и прве панел дискусије којој сам присуствовао.

20170209_090859-small

Дакле, то су били гости.

Гости су били Гордана Кнежевић, директор издавачке куће „Klett“, Катарина Анђелковић, представница Центра за промоцију науке и Зоран Милојевић, шеф нас блогера. Већ сам „ошацовао“ да на конференцији има приличан број издавача и разлог зашто су они ту је тај, судећи према Горданиним речима, што нове технологије представљају изазов. Разјаснила нам је да пдф формат није е-уџбеник, већ такав уџбеник треба да буде интерактиван. Но, и уџбеник и све друго (3 де анимације, на пример) далеко су од српског издаваштва (за разлику од света) јер нема ко да их користи. Да би наставници могли да користе „рецепт“, односно да „кувају“, неопходан им је „шпорет“, сликовито је објаснила.

20170209_091524-small

Испод пројекције је званични хаштаг.

Катарина сматра да постоји све већи интерес да наставници користе нове технологије јер се јављају њеној организацији са жељом да прикажу свој рад. За разлику од ње, Зоран није био толико оптимистичан и према његовом мишљењу још увек мали број наставника користи ИКТ у настави. Такође, и ученици што их користе то чине на врло површан начин. Они не треба да буду конзументи, већ креатори образовних технологија. Зоран је поменуо и нас, блогере, односно какве ће нам активности бити. И да знате да смо прошле године ми блогери заједничким снагама, уз коришћење свих друштвених мрежа, достигли посећеност од 300.000. Ове године „пробијамо“ рекорд.

Када се критичко мишљење примени на свакодневни живот

Почећемо једном примедбом наше колегинице Бранке Стаменковић која се ових дана појавила на Фејсбуку и изазвала много (преко стотину) рекација:

teacher-chalkboard-286x300Не знам у којој мери сте свесни да ваша комуникација на овој листи умногоме личи на комуникацију међу децом којој предајете. Деца кукају на непотребно градиво; ви се жалите на непотребне сминаре. Деца преписују на контролном; ви преписујете припреме пред екстерну. Деца кукају на домаће задатке које им ви дајете; ви кукате на домаће задатке које вам министарство даје. Деца се жале да им је досадно на часовима; ви се жалите да вам је досадно на семинарима. Деца се жале на оцене које им ви дајете; ви се жалите на плату које вам министарство даје. А и штребери међу вама и штребери међу децом су – потпуно исти. Да ли вам поглед из ове перспективе макар мало може помоћи да боље разумете децу? А и родитеље, који их неретко у том незадовољству подржавају?

Ова храбра изјава свакако тера на размишљање и један здрав, критички однос према сопственим вредностима и односу према раду. Још овако занимљивих дискусија, али и веома драгоцених информација имате управо у Фејсбук групи коју су и направили просветари. Таквих група иначе има неколико и ми препоручујемо:

Веома често, управо информације које сазнамо тамо, преносимо овде. Рецимо, тако смо сазнали за изложбу фотографија шума и вода војвођанске Бачке у ТЦ „Меркатор“ у Београду:

Фејсбук страна: Изложба фотографија „Икаров поглед“

gene_systemТакође смо сазнали да се на Биолошком факултету у Београду у великој сали Института за зоологију вечерас у осам одржава предавање занимљивог назива „Древна ДНК“:

Фејсбук страна – „Древна ДНК“

И кад смо код ДНК и древног, издавачка кућа „Еден“, поклања књигу о еволуцији „Дарвинова црна кутија“ наставницима биологије. Остало је још педесетак комада, па пожурите.

Поклон књига за школе – издавачке куће „Еден“

А када предајете еволуцију можда треба да будете и опрезни, јер се у Загребу већ дешавају занимљиве ствари:

Радио 021: Отац пријавио учитељицу јер „заговара дарвинизам“

Но, о лову на вештице (читај: биологе), неком другом приликом, а није баш да се не дешава и у Србији. Вратимо се књигама. Једна од првих асоцијација на књиге је – библиотека. Ко воли да проводи време тамо или да у своје редовне наставне активности укључује и ресурсе из те просторије, следећа конференција, најављена за октобар, права ствар је за њега:

Steve Hargadon: Library 2.013 Conference Call for Proposals

Дефинитивно је важно да нам ђаци читају. Следећи текст говори баш о томе:

Политика: Заборављени матерњи језик

Јасно је да се навика читања највише форсира на часовима матерњег језика. Како Србија „стоји“ са тим часовима у односу на остале?

Политика: Наши основци најмање уче матерњи језик у Европи

s5582

Писменост је свакако један од стандарда који се цени у читавом свету, а где смо, показују и популарни ПИСА тестови. Или ипак не?

Деда Бор: Србија без ПИСА тестова, држава није дала новац

Колико улажемо, толико ћемо и добити. Јасно је да је писменост неопходна многим струкама, а наша је свакако једна од њих. Такође и журналистика, или би макар требало да буде. Некада писменост, осим обавезног правописа, захтева и мало здравог разума. Рецимо, наслов следећег текста би ипак могао да буде другачији:

b92: И Гробари подржали малу Тијану

Текст је свакако добар, јер мења слику о навијачима који се обично доводе у везу са деструктивним активностима, али и зато што још једном подсећа да је Тијани неопходна помоћ друштва. Осим Тијане, још много деце је у тешкој ситуацији због болести и неопходна је и помоћ државе:

b92: Надлежни чекају, деца умиру

Друга деца, пак, злостављана су и приморана, чак научена, да просјаче на улици. Покренута је петиција да се утиче на државу да се то промени:

Петиције 24.ком: Петиција Влади Србије да строго забрани дечје просјачење

kids004

Надамо се да ће здрав разум победити и надамо се да ћемо се као друштво изборити за дечја права, али не тако да их пуштамо да имају педесет неоправданих без укора, да буду насилни према друговима у одељењу, а да ми при томе не смемо ни глас да повисимо или да по сваку цену морају да имају пет ако родитељ то захтева, већ за права да имају осигурано лечење и услове када су болесни и да их нико не злоставља и шаље на улицу. Као што негде у тексту рекосмо, потребно је сасвим мало здравог разума да се наведене тезе замене и ствари поставе на своје место.

Зелена трава школе моје

coolwallpapersШта је ТАЛИС? У питању је истраживање које спроводи Институт за психологију при Филозофском факултету Универзитета у Београду. „Наставници и директори школа имаће могућност да искажу своје мишљење о различитим питањима која се односе на школску климу, управљање школом, услове у којима раде наставници, извођење наставе, повратне информације и признања која наставници добијају за свој рад. На тај начин наставници и директори школа омогућавају да се прикупе подаци значајни за доношење образовних одлука усмерених на унапређивање образовног система у нашој земљи.“

ТАЛИС Србија: Шта је ТАЛИС

Још једно истраживање објављено је у „Политици“:

Политика: Незаинтересовани за културу и не воле друге

Издвајамо прву реченицу текста: „Српски матурант, укратко, воли изласке, ТВ и моду, не воли класику, музеје и књиге.“ Нису се изјашњавали да ли воли и школу, али можемо да претпоставимо шта би био одговор. Следећи филм приказује веома мудрог младог човека, који не воли школу, али воли образовање:

Није баш да је младић потпуно против школе, већ о њој излаже веома критичан став. Следећи текст, који вам од срца препоручујемо, говори о томе колико смо критични према себи, а колико према другима:

Тим центар за истраживање и едукацију: Да ли је трава у туђем дворишту зеленија?

Old-Growth-Forest-Ecology-High-Quality

Млади човек у филму не воли школу, а наша колегиница Мирјана воли свој посао:

Блог о настави: Волим свој посао

149583_456122327770403_952175846_nЗа нас наставнике јесте заиста најважније да волимо свој посао, а да бисмо га и ваљано обављали, треба да се добро припремимо. Корисне савете ћете наћи на следећем ПДФ документу:

Наташа Комазец: Зашто се ја спремам за наставу?

ПДФ је користан (не само овај поменути) јер је формат у коме је практично снимити готов документ или тест, на пример, пошто даље измене нису могуће и неће вам се померати стрелице, сличице и остало. Или ипак ПДФ може да се мења?

Блог – Рачунарство и информатика: Спајање, раздвајање, исецања и ротирања ПДФ докумената

Обично овакве техничке савете препуштамо стручнима, што значи небиолозима, али ево имамо и ми један савет за вас – како да свој десктоп претворите у цветну башту, на пример. Наиме, уместо (досадних) фасцикли у које одлажете документа, можете да имате цветне или већ какве желите иконице. Иконице можете преузети са следећег сајта:

Find icons.com

У претраживач тог сајта укуцајте жељену реч (на пр. „цвет“, али на енглеском језику – flower) и даће вам понуде, те их ви преузимате као иконице. На свом компјутеру кликнете десним кликом на фасциклу и потом левим на properties, и отвориће вам се:

Untitled

Бирате последњу горњу картицу (Cutomize). Потом кликнете на Change icon, те на browse и бирате икону коју сте преузели. Коначно, OK, Apply, OK. И имаћете бубамару, пардон, цвет. 🙂

snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2

Нису иконице, али су божанствени гифови – прави их ауторка блога „Обичне приче“, а за све љубитеље лепих сличица, иконица и мрдалица:

Блог – Обичне приче: Трепћу…

Да ми не бисмо (само) трептали на помен технологије, постоје напори да нам се она приближи. Један од њих чини и ОШ „Чегар“ из Ниша. Препуштамо вас проучавању корисних веб-алатки за наставу:

Сајт ОШ „Чегар“ из Ниша: Корисни веб-алати

Облак ознака