Ове недеље полазимо у школу, па ред налаже две ствари. Прва је да и Биолошки блог почиње са радом, а друга је да ђацима и колегама пожелим успешну нову школску годину. Да би таква и била, надам се да ће помоћи и сваконедељно издање Биолошког блога, званичног блога Српског биолошког друштва.
Стручно усавршавање
Управо од овог Друштва имамо један леп позив и ја вам га прослеђујем у оригиналу:
Поштоване колегинице и колеге, професори основних и средњих скола,
Српско биолошко друштво вас позива на III Конгрес биолога Србије (21-25. септембар 2022, хотел Палисад, Златибор).
У склопу Конгреса биће презентоване различите биолоске теме/области биолошке науке.
Посебно вас позивамо да присуствујете и излагањима у оквиру методичке секције (24. и 25. септембра), на којима ће се презентовати савремене наставне технологије и дидактички модели у наставном процесу биологије.
Према важећем Правилнику о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника, (Службени гласник РС, бр 109, 19. новембар 2021), сви професори учесници и слушаоци Конгреса добиће Уверење о тој делатности, које се вреднује у складу са члановима 4, 7. и 14. овог Правилника.
С колегијалним поздравом, Организациони одбор СБД
Методика
Не знам да ли ће колегиница Наташа Ранђеловић имати излагање на конференцији, али је већ на Фејсбук групи поделила са колегама прегршт корисног дидактичког материјала. Свакако бих издвојио десет радионица са темом одрживог развоја које су настале као производ пројекта „Боље је ОдРживо“ који је реализовало Друштво младих истраживача Бор у партнерству са три образовне институције из Бора. Пројекат су подржале владе Швајцарске и Немачке, а имплементирао ГИЗ. Наташа је испробала радионице са ђацима и каже да су одличне.
Наташа нам је препоручила и један филмић који је такође настао у оквиру поменутог пројекта.
Са часова
Осим Наташиног, примера доброг рада увек има на часовима биологије. Лепе паное правили су ђаци Силвије Јовичић, а модели система органа за излучивање радови су ђака Оливере Коларић. Школски пројекат однос површине и запремине радили су ђаци Тамаре Микић.
Пројекти
Ђачки пројекти су увек сјајни, а за крај један озбиљан пројекат организације WWF. Пројекат има необичан назив, а сазнаћете и зашто ако кликнете на линк.
Пошто је било заинтересованих колега за учешће на конгресу, појашњење како можемо учествовати и шта да очекујемо добили смо од СБД-а.
Стручно усавршавање
Професорима биологије основних и средњих школа
Позив за учешће на Трећемконгресу биолога Србије
Поштоване колеге, професори биологије у основним и средњим школама,
позивамо вас да учествујете у раду Трећег конгреса биолога Србије, који ће се одржати од 21. до 25. септембрa 2022. године, у хотелу „Палисад“, на Златибору. Главни организатор скупа је Српско биолошко друштво.
Свечано отварање конгреса ће бити у уторак 21. 09. 2022. године у 17:00 часова, а затварање у недељу, 30.06. у 13:00 часова.
Детаљне информације о Конгресу налаза се у првом саопштењу (у прилогу) и на сајту СБД http://www.serbiosoc.org.rs/.
На Конгрес се можете пријавити попуњавањем обрасца за пријаву до 01. 07. 2022. године (у прилогу).
Рок за слање апстраката је 01. 07. 2022. године. Апстракт треба припремити према датом примеру за припрему апстракта.
Службени језик другог конгреса биолога Србије је Српски језик.
Рад конгреса одвијаће се у оквиру великог броја секција које ће покрити све биолошке дисциплине.
Уколико сте посебно заинтересовани за рад Секције Методика наставе биологије, обавештавамо вас да ће се њен рад одвијати кроз две преподневне сесије, у суботу, 24.9.2022. године и у недељу 25.9.2022. године, у трајању од 10:30 до 13:00 часова.
Рад сваке сесије састојаће се из три дела:
Два секцијскa предавањa у трајању од по 25 минута.
Излагања приспелих научних и стручних радова из области Методике наставе биологије. После завршетка свих излагања ће уследити дискусија.
Презентације примера добре методичке праксе под насловом ,,КРЕАТИВНА НАСТАВА БИОЛОГИЈЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА“. У овом делу би се одвијала презентација иновативних дидактичких модела који су примењени у настави биологије у основним и средњим школама. Наставници биологије који су применили ове моделе у свом раду, поделиће са осталим учесницима конгреса своја искуства увези са тим. После завршетка свих излагања ће уследити дискусија.
Да би сте учествовали у раду Конгреса неопходно је да се благовремено пријавите према предвиђеним датумима и пошаљете своје радове/креативне наставне (дидактичке) материјале из своје непосредне праксе, које ћете презентовати на конгресу, на мејл kongres@serbiosoc.org.rs
Професори биологије који су чланови Српског биолошког друштва не плаћају котизацију за учешће на конгресу.
Трошкови превоза до места конгреса ће бити покривени од стране организатора.
Професори биологије који буду присуствовали Трећем конгресу биолога Србије добиће одговарајући сертификат оверен печатом Српског биолошког друштва и потписан од стране председника Друштва.
За додатне информације у вези писања научних и стручних радова и припрема за презентацију иновативних дидактичких материјала, можете се обратити проф. др Јелени Станисављевић на мејл: jelena.stanisavljevic@bio.bg.ac.rs или проф. Др Вери Жупанец на мејл: vera.zupanec@dbe.uns.ac.rs.
С поштовањем,
Организациони одбор Трећег конгреса биолога Србије
Са часова
Да наставници биологије имају шта да прикажу на конференцији, показује рад у учионици. Ђаци Јелене Терзин правили су моделе ћелија, а Марте Мајорски слично, али различито – моделе деоба ћелија. Лепо постери у комбинацији са хербарским материјалом настали су на часовима Оливере Коларић.
Из штампе
На часовима биологије креативности не мањка, а на часовима математике, физике и хемије, како је кренуло, мањкаће наставника.
Тешко да биолози могу да буду замена за наставнике математике, али математика и биологија се слажу и то можете видети у чланку који сам изабрао за крај.
У ОШ „Дринка Павловић“ у Београду 10. октобра одржан је састанак градског Стручног актива наставника биологије. Састанак је водила Марина Дрндарски.
Наука
Др Небојша Јаснић са Биолошког факултета Универзитета у Београду одржао је изузетно предавање о феромонима. Предавање не могу да вам проследим, али је Небојша Јаснић дао дозволу да објавим презентацију.
Предстојећи догађаји
Марина је најавила два догађаја на којима могу да учествују наставници са својим ђацима. Оба догађаја су међународног карактера.
Један је ЕГУ (Европска геонаучна унија) конференција која се организује у Бечу и десиће се у мају 2020. Можемо да аплицирамо да будемо или посматрачи или активни учесници и да прикажемо постер на којем ћемо представити свој рад са ђацима. У сваком случају конкуришемо за средства које ће нам ова Унија дати и тада ћемо моћи да присуствујемо сјајним предавањима и радионицама.
Други догађај је такмичење за ђаке од 7 до 11 и од 12 до 18 година (дакле интересантно и за средњошколске колеге), а потребно је да пишу есеје (старији на енглеском језику) на тему заштите животне средине. Цео конкурс носи назив „Trust for Sustainable Living“. Најуспешнији ће наставити такмичење, али неће писати већ ће имати аргументоване дебате. Марина је већ имала успеха и пропутовала је са ђацима, а сами ђаци добијају сертификате који се вреднују у иноземним средњим школама.
Гост на састанку је био Бане Савић, који се представио као економиста, планинар и љубитељ природе. Он нам је представио тзв. плаву економију и своју колегиницу Иванку Миленковић и њену фирму „Еко-фунги“. Ова фирма и оваква економија се баве органском производњом печурака, односно буковаче и то са максималном уштедом енергије. Буковача може да расте на опиљцима дрвета (четинара баш и не), комадима папира и, што је занимљиво, на талогу кафе (отуда и сарадња са кафићима). Бане је дао идеју да се направи сарадња са школама и да ђаци одгајају буковачу на овај начин. Отворен је за идеје наставника, односно предлоге како овај практични пројекат може да се одвија. Најбоља веза са Банетом и заинтересованим наставницима је Марина.
Стручно усавршавање
Др Срђан Стаменковић са Биолошког факултета Универзитета у Београду је и овога пута гостовао на састанку. У том тренутку сам морао да идем са састанка, тако да нисам чуо шта је причао, али вам преносим оно што ми је Марина препричала. Срђан Стаменковић је био у својству представника БФ-а и понудио је сарадњу са наставницима. Факултет ће основати некакав центар и тај центар ће ангажовати предаваче са Биолошког факултета да предају наставницима оне теме које наставници буду тражили. Колико сам разумео механизам, наставници затраже предавање на неку тему, а тај центар ангажује предавача. На који начин ће се то одвијати верујем да ће нас факултет већ известити.
Ако је било још нечег на састанку надам се да ће колеге које су биле присутне допунити у коментарима овом тексту.
записник саставио
Дејан Бошковић, наставник у ОШ „Иво Андрић“ у Београду
Пре него што сам отишао јуче са конференције, одслушао сам још једно предавање. У питању су биле технике за ефикасније учење, о којима је говорила Јехона Ђурђеаља са Косова. Јехона ради за организацију Тока која има за циљ едукацију младих. Ово је било изузетно надахнуто предавање, а поменула је и једну активност која се ради у дворишту и замишљена је као „игра без граница“. Ђаци добијају цедуље са називима разних материјала и треба да дотрче до кутија са називима: редукуј, наново искористи и рециклирај. Сваки папирић треба да сместе у одговарајућу кутију. Ова активност се младима допада јер је енергична и такмичарског карактера. Публика није имала баш такве активности, али некакве активности је имала, тако да ово предавање није било обично.
Обична или не, тек то је била и моја последња активност на овогодишњој конференцији. Моје мишљење о конференцији читаћете за који дан на Бигзовом школском порталу, а овог пута завршну реч ће дати Снежана Марковић. Пошто сам нешто трапаво урадио, интервју је „пресечен“ на два дела, али видећете да није страшно. Апропо тога Снежа ми је рекла да побољшам своје информатичке компетенције, што сигурно није лош савет. Уосталом, редовним доласком на „Нове конференције“ из године у годину већ увелико радим на томе. 🙂
Ево га и други дан. Предавања су већ почела, а ја полагано хватам залет уз јутарњу кафицу. Још увек је празњикаво, али људи почињу да долазе.
10:35
Свратио сам до сале Инсерт да чујем искуства гошћи из Словеније. Др Магдалена Шверц и Маја Вичич Крабоња представиле су пројекат на коме раде и њихова ведрина и ентузијазам су ме подстакле да их замолим за интервју.
10:45
Ево га и обећани интервју.
Причао сам и са директором тамошње школе Робертом Гајшеком и упитао га како мотивише наставнике да раде на пројекту, што је ипак додатни рад. Рекао ми је да је то мањи проблем јер у школи праве атмосферу тимског рада, а да су технички проблеми већи (када закаже опрема). Ипак вреди јер ђак који је радио на неком пројекту много више ће знати од онога који је само слушао о пројекту. Нису исте ствари ако слушате о нечему и ако радите на нечему, закључио је Роберт.
11:25
Срео сам Ирину Дамњановић и морао сам да искористим прилику да је питам и у вези са предавањем које је одржала овде на конференцији, али и о новом програму из биологије.
12:00
На блогерском ћошету је врло живахно и вазда се нешто ћућори.
Но, у паузама ћаскања посећујемо и предавања и ево управо сам пристигао из сале Мајкрософт где се прича о популаризацији библиотека. У једној од њих у свету (нисам чуо где конкретно) библиотекар је робот, врло омиљен међу млађима. Ето начина да им се приближи књига.
13:05
На штандовима има гужве као и у салама. Конкретно, на штанду Бигза је предавање које је изазвало лепо интересовање.
За блогере иначе нема паузе, па када сам изашао напоље искористио сам прилику да разговарам са гостом из Хрватске Хрвојем Месићем. Он је био и предавач и његово предавање је било у вези са новим технологијама, али другачије у односу на све остале. Наиме, он се (као физичар) бави колико је зрачење из свих тих компјутера и мобилних телефона и да ли је оно опасно за нас. Сви пропагирају ИКТ у настави, али је питање да ли је то опасно за децу и за наставнике који су све време изложени и да ли је потребно можда чак и прогласити наставничку професију за ризичну и у складу са тим је и платити. У Хрватској су овај проблем толико озбиљно схватили да су уложили значајна средства у истраживање (помињу се ту неки милиони). И то све у оквиру Карнет пројекта.
Хрвоје Месић је први слева, а у друштву је колега физичара.
И да вам откријем тајну – на моје питање да ли имамо „мини Чернобиљ“ у учионицама, одговорио је да немамо. Дакле, зрачење од све те опреме није опасно.
15:20
На једном од штандова (видећете на слици која је фирма) затекао сам и нешто корисно за час биологије. Ово бисмо могли назвати старим добрим моделом на новим технологијама.
У сали Мајкрософт Филип Беџ (ваљда сам добро транскрибовао презиме) говори о развијању СТЕМ курикулума у основној школи. То занима и нас биологе пошто се у поменутом акрониму крије и енглеска реч за (природну) науку, па тако и биологију. Колико сам успео да пропратим, ово развијање креће од дечјих цртежа. Чак је и светским научницима јасно да на млађем узрасту дијаграми не постижу циљеве којима су се надали, па су се оријентисали на више „уметничкије“ цртеже.
Пристигло нам је писмо од Александре Младеновић, националног координатора међународног програма Еко-школе. Она нас позива на конгрес Serbian Visions који ће се одржати 25. и 26. новембра од 10 до 20 часова.
Када смо већ код екологије, Бојана Молнар пронашла је сајт где виртуелно можете да обиђете 360 биома. Мало ли је? Или, пре ће бити, можете да видите крајолик за 360 степени. Углавном, 360 нечега ту има. 🙂
Много више од 360 евра плаћају родитељи ако им деца бацају петарде. Откуд то сада у новембру? Па, ако већ увелико имамо новогодишњу расвету по Београду, што не бисмо имали и петарде? 🙂
Као што већ, сигурно, знате, за сутра је најављена потпуна обустава рада. Да ли ће се овој најави синдиката приклонити све школе, не верујем, а колико школа ће бити укључено, заиста не бих да прејудицирам. Једно је извесно; бројеви ће се разликовати у зависности од извора информација. Пре непуних пола сата поједини извори објавили су да је нови закон о образовању усвојен.
И овај закон је један од разлога за сутрашњи штрајк. Више о томе на конференцији коју су, заједничким снагама, одржали челници свих просветних синдиката.
Да сам шерет рекао бих да је и тако свеједно јер ће нам се плате, ионако, повећати, али ситуација је врло озбиљна, па ћу тако и завршити. Биолошки блог се сутра неће огласити јер би једина тема била штрајк, а тиме више не бих био објективан. О свакој другој теми нема смисла писати. Видимо се у петак.
И да резимирамо…
Којих смо 5 ствари урадили данас?
Сазнали смо да је изгласан нови закон о образовању;
видели смо мишљење појединих посланика о том закону;
Последњи дан на конференцији о новим технологијама, мимо уобичајене праксе, за мене је трајао најдуже. Наиме, чекао сам предавање Ирине Дамњановић, наставнице из школе „Креативно перо“, а које је носило назив „Еколошка авантура на Мудлу“. За све нас наставнике екологија у осмом разреду је дефинитивно авантура, посебно када треба да реализујемо еколошке садржаје у учионици. Ирина је то објаснила тиме што су теме деци и сувише апстрактне (јер травни и сваки други екосистем то заиста јесте за тај узраст) и што нису баш стимулативне, посебно када треба да се учи списак врста.
Сцена на конференцији је екосистем у коме се Ирина заиста добро сналази.
Мајстор изврнуте учионице сада је имао задатак и да изврне апстрактну и нестимулативну екологију у нешто што ће деци бити блиско. Према њеним речима, она им је пружила искуство у вези са екосистемима и за то је користила Мудл.
Најпре им је дала информације, или кроз слику и текст, а некада и на мало компликованије начине. Рецимо, климатске факторе им је презентовала кроз график и задатак да са тог графика прочитају највишу и најнижу температуру и сличне вредности. Што се врста тиче, дала им је списак латинских назива, а како би их што брже (и прецизније) пронашли преко претраживача. Није био циљ само да пронађу слику и народни назив, већ и податке у вези са њом (колику величину има та врста, чиме се храни, ко су јој непријатељи и слично). Те податке су користили да направе „Галерију врста“ (у Мудлу су за ту активност користили опцију, односно ресурс „речник“). Следећи задатак је био да користећи те врсте направе ланце исхране.
Техничка подршка у салама је, мени макар, изгледала импресивно. Сва та техника на једном подугачком столу.
Када се радио заштитарски део, како то већ обичавамо да кажемо, ђаци су га радили тако што су се уживели у улогу законодаваца. И тиме је обрада тема била завршена. Ред је био да се види и колико је тога усвојено. Ирина је то урадила путем презентације са питањима за ђаке. И тек када су одговорили на питања, одгледали су видео-предавање (које у методи изврнуте учионице треба да буде на самом почетку). Схватили су да све што су чули већ знају, осим стручне терминологије, коју су учили сада.
Ирини су такође били важни и утисци ђака. И мишљења су била подељена. Пар девојчица је рекло како им се овакав начин много допада и да би волеле да сви часови буду овакви, а дечак је рекао како му се ипак више свиђа „класична изврнута учионица“. Зато је Ирина закључила да треба више пажње да усмеримо ка таквој деци и да их подржимо да повремено напусте „комформу зону“ на коју су навикли.
Ми нисмо желели да Ирина напусти своју „комфорну зону“, тј. сцену, па је било питања из публике.
Питања је било неколико, а једно се односило на то које дигиталне компетенције су ђаци стекли на овим часовима. И испоставило се да је много тога што су морали да одраде уз помоћ компјутера, па су тако форматирали текстове и слике, претраживали и уопште радили задатке дате у Мудлу.
Углавном, и ја сам хтео да питам Ирину понешто, па смо урадили видео интервју.
Ани Раутинен, предавач из Финске, изазвала је велику пажњу наших медија, а од блогера ја сам имао то задовољство да причам са њом. Одржала је била предавање у петак 10. фебруара у хали „Спејс“ о томе где ће бити образовање за сто година.
Прво моје (очекивано) питање било је у чему је тајна квалитета финског образовања.
Одговорила ми је да није у питању само једна. Рецимо, курикулум или школски програм, како желите, није стриктно прописан. Финци не верују у централизацију и дају слободу наставнику. И то не само у креирању програма, већ и тиме што га не оптерећују тестовима. Ни њега, ни децу. Тако наставник неће радити под пресијом шта све мора да научи децу (самим тим, Финци немају стандарде). Када тестирају, то раде на узорку и само зато да би унапредили наставу.
Персонализују учење, односно верују у то да свако дете треба пратити. Такође је рекла нешто што ми није било најјасније, а то је да теже да сву децу доведу до истог нивоа, а онда их „гурну“ и преко тога. Такође је рекла нешто што ми је било веома јасно, као и сваком иоле образованом човеку (а што се у Србији, из неког разлога, не примењује), а то је да наставници имају сву могућу подршку породице и друштва уопште и да се много пажње посвећује управо њима. Сваки наставник мора да студира пет година и при томе их на Универзитету терају да истражују, како би истраживачки дух пренели ђацима. Професионално усавршавање се тиме не завршава и наставници се, током рада, усавршавају сваке године три пута, а по жељи самог наставника и више.
Приватних школа имају толико да могу да их преброје на прсте једне руке и папирологија која прати отварање једне такве школе је толико компликована да се ретко ко одлучи да их уопште оснује (те које имају углавном су католичке и сличне). Приватне школе мало тога раде другачије од државних јер су под јаком контролом државе и родитељи деце која их похађају не плаћају школовање.
Што се биологије тиче, труде се да и ту развију неке вештине (пре свега у вези са заштитом животне средине), а труде се да актуелизују теме (прича о климатским променама) и учине их занимљивим.
Што се целокупне наставе тиче нису фокусирани на информацију, већ на развој вештина. Веома им је важно решавање проблема и проучавање феномена јер тако развијају и медијске вештине, да их тако назовем. Важно им је и да развију своју децу у људска бића. Буквално је тако рекла, а објаснила је да је њима развој карактера есенцијалан.
У вези са тим, питао сам је да ли то значи да им је развој толеранције важан.
Најпре ми је рекла да толеранција није добра реч, већ – прихватање. Ми можемо нешто да толеришемо, али не морамо и да прихватимо, а њима је управо то циљ. Посебно се осврнула на културолошко прихватање (верујем да им је то она људска различитост на којој треба више да раде), а то постижу у сарадњи са локалним заједницама и ван школе. Деца не могу нешто (или неког) да прихвате ако само седе у учионици и не виде то што треба да прихвате.
С обзиром да је предавала о томе какво ће школство бити за сто година, управо сам је то и питао – какво ће бити?
Какво год да буде, у смислу робота или којекаквих СФ чуда, Ани верује да никада неће заменити људе. 🙂 Увек ће људи бити на првом месту. Али оно што ме је натерало да се замислим над нашом ситуацијом је то што је рекла да свакако морамо већ сада да се припремамо за тај период. Тако мисли она и њени сународници, а како мислимо ми у Србији, па, упоредите. 🙂
И на крају, с обзиром да смо на конференцији на каквој јесмо, питање је било које технологије су јој најомиљеније.
У првом тренутку није могла да се одлучи, али је онда преломила да су то ипак роботи. Не зато што деца уче да праве роботе, већ зато што уче да буду креативни. Наиме, роботе могу да направе на разне начине, па и тако да личе на плишаног меду.
Такође је рекла да обожава и виртуелну реалност јер на тај начин деца могу да стигну где год пожеле, односно на места где наставник објективно не би могао да их одведе. На крају је рекла да обожава ову технологију пре свега због примене педагошких метода које су у настави круцијалне. То би могао да буде и закључак овог разговора.
Грчка
Исти дан Николаос Димитрадис одржао је у истој сали веома живахно предавање на коме сам био и заиста ме је одушевио. Човек је ушао међу публику, трчакарао тамо-амо (зато и јесте мутан на свакој фотографији) и држао нам пажњу све време. Његово предавање било је о људском мозгу.
Најпре нам је открио зашто је створен мозак (иако звучи креационистички, заиста није). Ако сте мислили да је створен за размишљање, погрешили сте. Мозак је створен за преживљавање. Погледајте следећу слику, а која говори колики проценат масе људског тела одлази на мозак (леви дијаграм), а колики проценат утрошка енергије (десни дијаграм).
Од те енергије, тј. 20%, чак 19% одлази на функције одржавања живота, попут дисања и срчаног ритма, а тек нешто више од 1% за – размишљање. 🙂 Што би рекао Николаос, највећи део енергије утрошимо, а да нисмо урадили ништа! И ето вам зашто је ово његово предавање важно; ако желимо да знамо како ће дете користити мозак, морамо прво да припремимо сопствени. Наставници су важни, више пута је поновио овај Грк, а зато што могу утицати на мозак детета. Касније је детаљно објаснио због чега.
Прво треба да знамо да за наш мозак све представља информацију и да је тотално социјалан орган (само људи раде удружено, пчеле и мрави не, већ они живе у, како ју је назвао, „хемијској тиранији“). Да би нам илустровао још неке карактеристике мозга, приказао нам је психолошки оглед са манчмелоуном. Деци је остављена ова посластица са задатком да је не поједу. Ако би испунили задатак добили би још један слаткиш, а ако би подлегли искушењу, награда би изостала. Погледајте, потпуно је смешно, али и поучно:
Овакав тест је спроведен и са одраслима. Неки су га прошли, други не. Међутим, урађен је још један тест где је требало препознати да је задатак нерешив. Они који су пали на манчмелоун тесту, прошли су овај други и обрнуто. Закључак је јасан: за други тест, као и за, вероватно, многе животне проблеме, није пресудан карактер особе, већ утрошак енергије. Рецимо, каже он, ако сте незадовољни послом трошите енергију много брже него ако радите нешто са страшћу. Успут нам је дао савет да избегавамо колеге који су „енергетски вампири“.
Што се тестова тиче и утрошка енергије, Николаос сматра да су тестови личности без везе. Данас ћете урадити тест тако да будете једна личност, а сутра већ као сасвим различита. „Па, ко сте, онда, ви?“ – упитао је. Нажалост, овако не могу да вам пренесем његову врцавост, а цело ово запиткивање је било заиста комично. И закључци су били заиста поучни.
Изгледа да је пресудно да ли смо оптимистични или песимистични. Такође, важно је да ли имамо „фиксирани ум“ (то сам ја и не могу да радим ништа друго до овога што сада радим) или „растући ум“, који је потпуно супротно оријентисан и у случају овог потоњег мозак „гори од активности“.
Такође је рекао да дете када се плаши, слабије учи. И да игра развија и мозак и машту. То све заиста треба имати на уму.
Последњи график који сам вам показао је да међу децом расте нарцисоидност из године у годину, а да опада емпатија. Зато емпатију треба развијати и то у три корака: 1. когнитиван (да ли разуме зашто неко други осећа патњу), 2. емоционални (да ли се заиста повезао са том другом особом) и 3. саосећајни, али не у буквалном смислу, већ више у функционалном – у налажењу начина како да помогне.
И за крај, желео бих да вас упутим на један сјајан блог. Моја колегиница, блогерка Јеца, урадила је интервју са Николаосом и можете га прочитати на следећем линку:
Све време слушамо о дигиталним компетенцијама, али да ли их наставници заиста и имају, очекивао сам да ћу чути на предавању гостију из Хрватске у сали „Спејс“. Ипак нисам чуо директан одговор, већ је више било речи о условима које тамошњи наставници имају за рад и начинима како се наставници за рад оспособљавају. Свакако је било корисно да се чује, а очекивано, хрватски наставници морају да имају дигиталне компетенције према прописима Европске заједнице. Па, тој заједници и припадају.
Након тога, слушао сам предавање наше Ирине Дамњановић, али о томе у неком другом чланку, као и интервју са њом. У ствари, на тему дешавања са ове конференције биће још (макар) три чланка. 🙂 За сада се одјављујем, уморан, али задовољан. 🙂
Од свих блогера убедљиво сам највећи штребер, па сам остао најдуже (у ствари, чекао сам Иринино предавање). Ипак, ни у једном тренутку нисам био сам. Увек је ту било неко драго друштво.
14.10.
Управо се поред мене дешава интервју са Катарином Анђелковић, који води мој колега Деда Бор. Катарина је представник Центра за промоцију науке, али и програмски координатор конференције за област основног и средњег образовања. Причају не само о организацији конференције, већ и о ИКТ у образовању. Оно што су обоје поздравили је да су наши наставници раме уз раме са иноземним предавачима говорили и у великој хали „Спејс“, а што, опет, значи да је ова конференција велики ветар у леђа добрим практичарима. Разговор је заиста занимљив, а биће приказан уживо на блогу мог колеге:
Британски савет обезбедио је омањи, али ушушкан простор за радионице. Наставницима се презентује како да, на једноставан начин, приближе деци кодирање и уопште информационе технологије. Једну од радионица водиће Катарина Вељковић и представиће лего робота који чита информације из околине и на основу њих одради неку радњу. Искористљиво за часове екологије, зар не?
12.25.
У току је студентска дебата у хали „Спејс“. Изгледа да су ови студенти већ (међународни) шампиони у дебатовању. Расправљају о оправданости коришћења ИКТ у настави. Рецимо, један од аргумената су домаћи задаци и проблеми који настају када их ђаци решавају. Једна ствар је када те проблеме ђак може да подели уживо, пред целим одељењем, тако да их сви чују, а друга када их решава самостално. У ствари, један од циљева школства је осамостаљивање.
Мени је фасцинантно колико брзо су причали, а то је опет због ограниченог времена. Дакле, треба бити брз, али не и брзоплет. 🙂
Зидић око хале „Спејс“ је користан за фотке за Фејс. 🙂
12.15.
На штанду „Бигза“ раде занимљиве радионице, а једна од њих је била и у вези са биологијом – прилагођавањем биљака и животиња. Ово је друга година како ова издавачка кућа учествује на „Новим технологијама“ и кажу да увек подржавају и нове технологије и наставнике. Направили смо заиста занимљив разговор и много тога рекли о модерном образовању. О томе ће бити и леп текст на њиховом порталу који даје реч наставницима:
Мало сам ослушнуо предавање Александре Бакрач у сали „Алт“ о забавним онлајн квизовима и препорука је Kahoot! – софтвер у коме можете да будете креатор квиза, али и да преузмете већ направљени. Претрага је једноставна и према областима.
Потом сам посетио штанд Центра за промоцију науке. Прошле године овај Центар отворио је дванаест научних клубова, а ове године планира се отварање дванаест научних паркова. У скорије доба очекујемо један у Београду, на Врачару и један у Крагујевцу. Идеја је да се обичне ствари из свакодневног живота детета, попут оловке, направе као предимензиониране макете, а које ће имати вишеструку, интердисциплинарну сврху (оловка може да се проучава са становишта хемије због материјала од којих је сачињена, а може и да се направи као сунчани сат итд). У ствари, пошто ЦПН већ финансира пројекте, од марта ће део тих пројаката бити и осмишљавање и израда макета. Ако себе видите у том делу приче, знате шта вам је чинити.
Овај точкић са цевчицама испуњеним течношћу на генијалан начин презентује чуло за равнотежу.
Наставници са ђацима моћи ће да походе овај парк и треба да искористе своју креативност да направе час у једном таквом окружењу. Имаће и те како много занимљивих средстава на располагању. Рецимо, Цезаров диск (на слици доле) на једноставан начин шифрује речи и то би могло да се искористи да се науче неке биолошки стручне, а компликоване речи (интродукција, на пример).
Стручно усавршавањеСрпско биолошко друштво вас позива на III Конгрес биолога Србије (21-25. септембар 2022, хотел Палисад, Златибор).
Методика
Са часова
Пројекти
Поштоване колеге, професори биологије у основним и средњим школама,
Из штампе
Корелација
Наука
Предстојећи догађаји
Цео конкурс носи назив „Trust for Sustainable Living“. Најуспешнији ће наставити такмичење, али неће писати већ ће имати аргументоване дебате. Марина је већ имала успеха и пропутовала је са ђацима, а сами ђаци добијају сертификате који се вреднују у иноземним средњим школама.
Он нам је представио тзв. плаву економију и своју колегиницу Иванку Миленковић и њену фирму „Еко-фунги“. Ова фирма и оваква економија се баве органском производњом печурака, односно буковаче и то са максималном уштедом енергије. Буковача може да расте на опиљцима дрвета (четинара баш и не), комадима папира и, што је занимљиво, на талогу кафе (отуда и сарадња са кафићима). Бане је дао идеју да се направи сарадња са школама и да ђаци одгајају буковачу на овај начин. Отворен је за идеје наставника, односно предлоге како овај практични пројекат може да се одвија. Најбоља веза са Банетом и заинтересованим наставницима је Марина.
Стручно усавршавање
Пре него што сам отишао јуче са конференције, одслушао сам још једно предавање. У питању су биле технике за ефикасније учење, о којима је говорила Јехона Ђурђеаља са Косова. Јехона ради за организацију 
Иако је закон изгласан, нису сви посланици одушевљени њиме. Прецизније, нису одушевљени са оба предложена.
Био-блог 