Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „конференција“

Закључак са нових технологија 2018.

Reduce-Reuse-RecycleПре него што сам отишао јуче са конференције, одслушао сам још једно предавање. У питању су биле технике за ефикасније учење, о којима је говорила Јехона Ђурђеаља са Косова. Јехона ради за организацију Тока која има за циљ едукацију младих. Ово је било изузетно надахнуто предавање, а поменула је и једну активност која се ради у дворишту и замишљена је као „игра без граница“. Ђаци добијају цедуље са називима разних материјала и треба да дотрче до кутија са називима: редукуј, наново искористи и рециклирај. Сваки папирић треба да сместе у одговарајућу кутију. Ова активност се младима допада јер је енергична и такмичарског карактера. Публика није имала баш такве активности, али некакве активности је имала, тако да ово предавање није било обично.

Обична или не, тек то је била и моја последња активност на овогодишњој конференцији. Моје мишљење о конференцији читаћете за који дан на Бигзовом школском порталу, а овог пута завршну реч ће дати Снежана Марковић. Пошто сам нешто трапаво урадио, интервју је „пресечен“ на два дела, али видећете да није страшно. Апропо тога Снежа ми је рекла да побољшам своје информатичке компетенције, што сигурно није лош савет. Уосталом, редовним доласком на „Нове конференције“ из године у годину већ увелико радим на томе. 🙂

Advertisements

Други дан на новим технологијама

9:20

Ево га и други дан. Предавања су већ почела, а ја полагано хватам залет уз јутарњу кафицу. Још увек је празњикаво, али људи почињу да долазе.

20180609_091729

10:35

Свратио сам до сале Инсерт да чујем искуства гошћи из Словеније. Др Магдалена Шверц и Маја Вичич Крабоња представиле су пројекат на коме раде и њихова ведрина и ентузијазам су ме подстакле да их замолим за интервју.

10:45

Ево га и обећани интервју.

Причао сам и са директором тамошње школе Робертом Гајшеком и упитао га како мотивише наставнике да раде на пројекту, што је ипак додатни рад. Рекао ми је да је то мањи проблем јер у школи праве атмосферу тимског рада, а да су технички проблеми већи (када закаже опрема). Ипак вреди јер ђак који је радио на неком пројекту много више ће знати од онога који је само слушао о пројекту. Нису исте ствари ако слушате о нечему и ако радите на нечему, закључио је Роберт.

11:25

Срео сам Ирину Дамњановић и морао сам да искористим прилику да је питам и у вези са предавањем које је одржала овде на конференцији, али и о новом програму из биологије.

12:00

На блогерском ћошету је врло живахно и вазда се нешто ћућори.

Но, у паузама ћаскања посећујемо и предавања и ево управо сам пристигао из сале Мајкрософт где се прича о популаризацији библиотека. У једној од њих у свету (нисам чуо где конкретно) библиотекар је робот, врло омиљен међу млађима. Ето начина да им се приближи књига.

20180609_114708

13:05

На штандовима има гужве као и у салама. Конкретно, на штанду Бигза је предавање које је изазвало лепо интересовање.

20180609_121423

За блогере иначе нема паузе, па када сам изашао напоље искористио сам прилику да разговарам са гостом из Хрватске Хрвојем Месићем. Он је био и предавач и његово предавање је било у вези са новим технологијама, али другачије у односу на све остале. Наиме, он се (као физичар) бави колико је зрачење из свих тих компјутера и мобилних телефона и да ли је оно опасно за нас. Сви пропагирају ИКТ у настави, али је питање да ли је то опасно за децу и за наставнике који су све време изложени и да ли је потребно можда чак и прогласити наставничку професију за ризичну и у складу са тим је и платити. У Хрватској су овај проблем толико озбиљно схватили да су уложили значајна средства у истраживање (помињу се ту неки милиони). И то све у оквиру Карнет пројекта.

20180609_123415

Хрвоје Месић је први слева, а у друштву је колега физичара.

И да вам откријем тајну – на моје питање да ли имамо „мини Чернобиљ“ у учионицама, одговорио је да немамо. Дакле, зрачење од све те опреме није опасно.

15:20

На једном од штандова (видећете на слици која је фирма) затекао сам и нешто корисно за час биологије. Ово бисмо могли назвати старим добрим моделом на новим технологијама.

20180609_131304

У сали Мајкрософт Филип Беџ (ваљда сам добро транскрибовао презиме) говори о развијању СТЕМ курикулума у основној школи. То занима и нас биологе пошто се у поменутом акрониму крије и енглеска реч за (природну) науку, па тако и биологију. Колико сам успео да пропратим, ово развијање креће од дечјих цртежа. Чак је и светским научницима јасно да на млађем узрасту дијаграми не постижу циљеве којима су се надали, па су се оријентисали на више „уметничкије“ цртеже.

20180609_150714

За 360 степени

Пристигло нам је писмо од Александре Младеновић, националног координатора међународног програма Еко-школе. Она нас позива на конгрес Serbian Visions који ће се одржати 25. и 26. новембра од 10 до 20 часова.

tumblr_inline_mm7ujrbNbu1qz4rgpКада смо већ код екологије, Бојана Молнар пронашла је сајт где виртуелно можете да обиђете 360 биома. Мало ли је? Или, пре ће бити, можете да видите крајолик за 360 степени. Углавном, 360 нечега ту има. 🙂

Aska biologist: Explore Biomes in Virtual Reality (приступљено 20.11.2017)

Много више од 360 евра плаћају родитељи ако им деца бацају петарде. Откуд то сада у новембру? Па, ако већ увелико имамо новогодишњу расвету по Београду, што не бисмо имали и петарде? 🙂

Зелена учионица: Казне за родитеље ако дете баци петарду (20.11.2017)

На неке родитеље ће казне, ваљда, деловати, када већ не делује здрав разум.

b92: Отац силеџије: Мој син дира девојчице? Неће ваљда дечаке (19.11.2017)

429625_316268011770539_1289843836_nХајдемо за крај једну мање осетљиву тему о девојчицама и дечацима. Ко боље учи?

Школски портал Бигза: Ко су бољи ђаци – дечаци или девојчице? Други део (15.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Позвани смо на један конгрес;
  2. виртуелно смо обишли биоме;
  3. сазнали смо колике ће казне бити за бацање петарди;
  4. наново смо се и по ко зна који пут чудили изјавама појединих ђачких родитеља;
  5. схватили смо у које ђаке можемо да се поуздамо. 🙂

Закон или контрола – питање је сад

17796263_10154615727373931_6099859700070252536_nКао што већ, сигурно, знате, за сутра је најављена потпуна обустава рада. Да ли ће се овој најави синдиката приклонити све школе, не верујем, а колико школа ће бити укључено, заиста не бих да прејудицирам. Једно је извесно; бројеви ће се разликовати у зависности од извора информација. Пре непуних пола сата поједини извори објавили су да је нови закон о образовању усвојен.

РТВ: Парламент усвојио: Већа одговорност и наставника и ученика (27.9.2017)

tumblr_owlkfgsCBL1re3hd9o1_500Иако је закон изгласан, нису сви посланици одушевљени њиме. Прецизније, нису одушевљени са оба предложена.

Н1: Јерков: Нису закони о образовању већ о контроли образовања (27.9.2017)

И овај закон је један од разлога за сутрашњи штрајк. Више о томе на конференцији коју су, заједничким снагама, одржали челници свих просветних синдиката.

Форум београдских гимназија: Одбранимо јавно добро! Јавне службе су јавно добро! (27.9.2017)

Министар је против штрајка, што није неочекивано.

Данас: Просветари на улици, министар прети смањењем плата (27.9.2017)

woman making bubblesДа сам шерет рекао бих да је и тако свеједно јер ће нам се плате, ионако, повећати, али ситуација је врло озбиљна, па ћу тако и завршити. Биолошки блог се сутра неће огласити јер би једина тема била штрајк, а тиме више не бих био објективан. О свакој другој теми нема смисла писати. Видимо се у петак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо да је изгласан нови закон о образовању;
  2. видели смо мишљење појединих посланика о том закону;
  3. одгледали смо конференцију синдиката;
  4. прочитали смо поруку министра;
  5. закључили смо да је ситуација веома озбиљна.

 

Кад се учионица дупло изокрене на #NewTechEdu

Последњи дан на конференцији о новим технологијама, мимо уобичајене праксе, за мене је трајао најдуже. Наиме, чекао сам предавање Ирине Дамњановић, наставнице из школе „Креативно перо“, а које је носило назив „Еколошка авантура на Мудлу“. За све нас наставнике екологија у осмом разреду је дефинитивно авантура, посебно када треба да реализујемо еколошке садржаје у учионици. Ирина је то објаснила тиме што су теме деци и сувише апстрактне (јер травни и сваки други екосистем то заиста јесте за тај узраст) и што нису баш стимулативне, посебно када треба да се учи списак врста.

20170211_154750-small

Сцена на конференцији је екосистем у коме се Ирина заиста добро сналази.

Мајстор изврнуте учионице сада је имао задатак и да изврне апстрактну и нестимулативну екологију у нешто што ће деци бити блиско. Према њеним речима, она им је пружила искуство у вези са екосистемима и за то је користила Мудл.

Најпре им је дала информације, или кроз слику и текст, а некада и на мало компликованије начине. Рецимо, климатске факторе им је презентовала кроз график и задатак да са тог графика прочитају највишу и најнижу температуру и сличне вредности. Што се врста тиче, дала им је списак латинских назива, а како би их што брже (и прецизније) пронашли преко претраживача. Није био циљ само да пронађу слику и народни назив, већ и податке у вези са њом (колику величину има та врста, чиме се храни, ко су јој непријатељи и слично). Те податке су користили да направе „Галерију врста“ (у Мудлу су за ту активност користили опцију, односно ресурс „речник“). Следећи задатак је био да користећи те врсте направе ланце исхране.

20170211_152616-small

Техничка подршка у салама је, мени макар, изгледала импресивно. Сва та техника на једном подугачком столу.

Када се радио заштитарски део, како то већ обичавамо да кажемо, ђаци су га радили тако што су се уживели у улогу законодаваца. И тиме је обрада тема била завршена. Ред је био да се види и колико је тога усвојено. Ирина је то урадила путем презентације са питањима за ђаке. И тек када су одговорили на питања, одгледали су видео-предавање (које у методи изврнуте учионице треба да буде на самом почетку). Схватили су да све што су чули већ знају, осим стручне терминологије, коју су учили сада.

Ирини су такође били важни и утисци ђака. И мишљења су била подељена. Пар девојчица је рекло како им се овакав начин много допада и да би волеле да сви часови буду овакви, а дечак је рекао како му се ипак више свиђа „класична изврнута учионица“. Зато је Ирина закључила да треба више пажње да усмеримо ка таквој деци и да их подржимо да повремено напусте „комформу зону“ на коју су навикли.

20170211_154753-small

Ми нисмо желели да Ирина напусти своју „комфорну зону“, тј. сцену, па је било питања из публике.

Питања је било неколико, а једно се односило на то које дигиталне компетенције су ђаци стекли на овим часовима. И испоставило се да је много тога што су морали да одраде уз помоћ компјутера, па су тако форматирали текстове и слике, претраживали и уопште радили задатке дате у Мудлу.

Углавном, и ја сам хтео да питам Ирину понешто, па смо урадили видео интервју.

Финска и Грчка на британско-српском #NewTechEdu

Финска

Ани Раутинен, предавач из Финске, изазвала је велику пажњу наших медија, а од блогера ја сам имао то задовољство да причам са њом. Одржала је била предавање у петак 10. фебруара у хали „Спејс“ о томе где ће бити образовање за сто година.

20170210_132249-small

Прво моје (очекивано) питање било је у чему је тајна квалитета финског образовања.

Одговорила ми је да није у питању само једна. Рецимо, курикулум или школски програм, како желите, није стриктно прописан. Финци не верују у централизацију и дају слободу наставнику. И то не само у креирању програма, већ и тиме што га не оптерећују тестовима. Ни њега, ни децу. Тако наставник неће радити под пресијом шта све мора да научи децу (самим тим, Финци немају стандарде). Када тестирају, то раде на узорку и само зато да би унапредили наставу.

Персонализују учење, односно верују у то да свако дете треба пратити. Такође је рекла нешто што ми није било најјасније, а то је да теже да сву децу доведу до истог нивоа, а онда их „гурну“ и преко тога. Такође је рекла нешто што ми је било веома јасно, као и сваком иоле образованом човеку (а што се у Србији, из неког разлога, не примењује), а то је да наставници имају сву могућу подршку породице и друштва уопште и да се много пажње посвећује управо њима. Сваки наставник мора да студира пет година и при томе их на Универзитету терају да истражују, како би истраживачки дух пренели ђацима. Професионално усавршавање се тиме не завршава и наставници се, током рада, усавршавају сваке године три пута, а по жељи самог наставника и више.

Приватних школа имају толико да могу да их преброје на прсте једне руке и папирологија која прати отварање једне такве школе је толико компликована да се ретко ко одлучи да их уопште оснује (те које имају углавном су католичке и сличне). Приватне школе мало тога раде другачије од државних јер су под јаком контролом државе и родитељи деце која их похађају не плаћају школовање.

Што се биологије тиче, труде се да и ту развију неке вештине (пре свега у вези са заштитом животне средине), а труде се да актуелизују теме (прича о климатским променама) и учине их занимљивим.

Што се целокупне наставе тиче нису фокусирани на информацију, већ на развој вештина. Веома им је важно решавање проблема и проучавање феномена јер тако развијају и медијске вештине, да их тако назовем. Важно им је и да развију своју децу у људска бића. Буквално је тако рекла, а објаснила је да је њима развој карактера есенцијалан.

16640784_10154932449104840_4103998914105606268_n

У вези са тим, питао сам је да ли то значи да им је развој толеранције важан.

Најпре ми је рекла да толеранција није добра реч, већ – прихватање. Ми можемо нешто да толеришемо, али не морамо и да прихватимо, а њима је управо то циљ. Посебно се осврнула на културолошко прихватање (верујем да им је то она људска различитост на којој треба више да раде), а то постижу у сарадњи са локалним заједницама и ван школе. Деца не могу нешто (или неког) да прихвате ако само седе у учионици и не виде то што треба да прихвате.

С обзиром да је предавала о томе какво ће школство бити за сто година, управо сам је то и питао – какво ће бити?

Какво год да буде, у смислу робота или којекаквих СФ чуда, Ани верује да никада неће заменити људе. 🙂 Увек ће људи бити на првом месту. Али оно што ме је натерало да се замислим над нашом ситуацијом је то што је рекла да свакако морамо већ сада да се припремамо за тај период. Тако мисли она и њени сународници, а како мислимо ми у Србији, па, упоредите. 🙂

16684070_10154932448939840_1115225219642692113_n

И на крају, с обзиром да смо на конференцији на каквој јесмо, питање је било које технологије су јој најомиљеније.

У првом тренутку није могла да се одлучи, али је онда преломила да су то ипак роботи. Не зато што деца уче да праве роботе, већ зато што уче да буду креативни. Наиме, роботе могу да направе на разне начине, па и тако да личе на плишаног меду.

Такође је рекла да обожава и виртуелну реалност јер на тај начин деца могу да стигну где год пожеле, односно на места где наставник објективно не би могао да их одведе. На крају је рекла да обожава ову технологију пре свега због примене педагошких метода које су у настави круцијалне. То би могао да буде и закључак овог разговора.

Грчка

Исти дан Николаос Димитрадис одржао је у истој сали веома живахно предавање на коме сам био и заиста ме је одушевио. Човек је ушао међу публику, трчакарао тамо-амо (зато и јесте мутан на свакој фотографији) и држао нам пажњу све време. Његово предавање било је о људском мозгу.

20170210_093529-small

Најпре нам је открио зашто је створен мозак (иако звучи креационистички, заиста није). Ако сте мислили да је створен за размишљање, погрешили сте. Мозак је створен за преживљавање. Погледајте следећу слику, а која говори колики проценат масе људског тела одлази на мозак (леви дијаграм), а колики проценат утрошка енергије (десни дијаграм).

20170210_094131-small

Од те енергије, тј. 20%, чак 19% одлази на функције одржавања живота, попут дисања и срчаног ритма, а тек нешто више од 1% за – размишљање. 🙂 Што би рекао Николаос, највећи део енергије утрошимо, а да нисмо урадили ништа! И ето вам зашто је ово његово предавање важно; ако желимо да знамо како ће дете користити мозак, морамо прво да припремимо сопствени. Наставници су важни, више пута је поновио овај Грк, а зато што могу утицати на мозак детета. Касније је детаљно објаснио због чега.

Прво треба да знамо да за наш мозак све представља информацију и да је тотално социјалан орган (само људи раде удружено, пчеле и мрави не, већ они живе у, како ју је назвао, „хемијској тиранији“). Да би нам илустровао још неке карактеристике мозга, приказао нам је психолошки оглед са манчмелоуном. Деци је остављена ова посластица са задатком да је не поједу. Ако би испунили задатак добили би још један слаткиш, а ако би подлегли искушењу, награда би изостала. Погледајте, потпуно је смешно, али и поучно:

Овакав тест је спроведен и са одраслима. Неки су га прошли, други не. Међутим, урађен је још један тест где је требало препознати да је задатак нерешив. Они који су пали на манчмелоун тесту, прошли су овај други и обрнуто. Закључак је јасан: за други тест, као и за, вероватно, многе животне проблеме, није пресудан карактер особе, већ утрошак енергије. Рецимо, каже он, ако сте незадовољни послом трошите енергију много брже него ако радите нешто са страшћу. Успут нам је дао савет да избегавамо колеге који су „енергетски вампири“.

Што се тестова тиче и утрошка енергије, Николаос сматра да су тестови личности без везе. Данас ћете урадити тест тако да будете једна личност, а сутра већ као сасвим различита. „Па, ко сте, онда, ви?“ – упитао је. Нажалост, овако не могу да вам пренесем његову врцавост, а цело ово запиткивање је било заиста комично. И закључци су били заиста поучни.

20170210_095617-small

Изгледа да је пресудно да ли смо оптимистични или песимистични. Такође, важно је да ли имамо „фиксирани ум“ (то сам ја и не могу да радим ништа друго до овога што сада радим) или „растући ум“, који је потпуно супротно оријентисан и у случају овог потоњег мозак „гори од активности“.

Такође је рекао да дете када се плаши, слабије учи. И да игра развија и мозак и машту. То све заиста треба имати на уму.

20170210_100707-small

Последњи график који сам вам показао је да међу децом расте нарцисоидност из године у годину, а да опада емпатија. Зато емпатију треба развијати и то у три корака: 1. когнитиван (да ли разуме зашто неко други осећа патњу), 2. емоционални (да ли се заиста повезао са том другом особом) и 3. саосећајни, али не у буквалном смислу, већ више у функционалном – у налажењу начина како да помогне.

И за крај, желео бих да вас упутим на један сјајан блог. Моја колегиница, блогерка Јеца, урадила је интервју са Николаосом и можете га прочитати на следећем линку:

Блог – Како Јеца каже: Саосећајност је закон! (12.2.2017)

Трећи дан на #NewTechEdu

18.35. (код куће)

Све време слушамо о дигиталним компетенцијама, али да ли их наставници заиста и имају, очекивао сам да ћу чути на предавању гостију из Хрватске у сали „Спејс“. Ипак нисам чуо директан одговор, већ је више било речи о условима које тамошњи наставници имају за рад и начинима како се наставници за рад оспособљавају. Свакако је било корисно да се чује, а очекивано, хрватски наставници морају да имају дигиталне компетенције према прописима Европске заједнице. Па, тој заједници и припадају.

Након тога, слушао сам предавање наше Ирине Дамњановић, али о томе у неком другом чланку, као и интервју са њом. У ствари, на тему дешавања са ове конференције биће још (макар) три чланка. 🙂 За сада се одјављујем, уморан, али задовољан. 🙂

20170211_153748-small

Од свих блогера убедљиво сам највећи штребер, па сам остао најдуже (у ствари, чекао сам Иринино предавање). Ипак, ни у једном тренутку нисам био сам. Увек је ту било неко драго друштво.

14.10.

Управо се поред мене дешава интервју са Катарином Анђелковић, који води мој колега Деда Бор. Катарина је представник Центра за промоцију науке, али и програмски координатор конференције за област основног и средњег образовања. Причају не само о организацији конференције, већ и о ИКТ у образовању. Оно што су обоје поздравили је да су наши наставници раме уз раме са иноземним предавачима говорили и у великој хали „Спејс“, а што, опет, значи да је ова конференција велики ветар у леђа добрим практичарима. Разговор је заиста занимљив, а биће приказан уживо на блогу мог колеге:

http://www.dedabor.com/

20170211_140557-small

13.20.

Британски савет обезбедио је омањи, али ушушкан простор за радионице. Наставницима се презентује како да, на једноставан начин, приближе деци кодирање и уопште информационе технологије. Једну од радионица водиће Катарина Вељковић и представиће лего робота који чита информације из околине и на основу њих одради неку радњу. Искористљиво за часове екологије, зар не?

12.25.

У току је студентска дебата у хали „Спејс“. Изгледа да су ови студенти већ (међународни) шампиони у дебатовању. Расправљају о оправданости коришћења ИКТ у настави. Рецимо, један од аргумената су домаћи задаци и проблеми који настају када их ђаци решавају. Једна ствар је када те проблеме ђак може да подели уживо, пред целим одељењем, тако да их сви чују, а друга када их решава самостално. У ствари, један од циљева школства је осамостаљивање.

Мени је фасцинантно колико брзо су причали, а то је опет због ограниченог времена. Дакле, треба бити брз, али не и брзоплет. 🙂

20170211_122509-small

Зидић око хале „Спејс“ је користан за фотке за Фејс. 🙂

12.15.

На штанду „Бигза“ раде занимљиве радионице, а једна од њих је била и у вези са биологијом – прилагођавањем биљака и животиња. Ово је друга година како ова издавачка кућа учествује на „Новим технологијама“ и кажу да увек подржавају и нове технологије и наставнике. Направили смо заиста занимљив разговор и много тога рекли о модерном образовању. О томе ће бити и леп текст на њиховом порталу који даје реч наставницима:

https://www.skolskiportal.rs/clanci/mislim-da

20170211_110537-small

Гужвица је чак и испред хала где се презентује.

10.50.

Мало сам ослушнуо предавање Александре Бакрач у сали „Алт“ о забавним онлајн квизовима и препорука је Kahoot! – софтвер у коме можете да будете креатор квиза, али и да преузмете већ направљени. Претрага је једноставна и према областима.

Потом сам посетио штанд Центра за промоцију науке. Прошле године овај Центар отворио је дванаест научних клубова, а ове године планира се отварање дванаест научних паркова. У скорије доба очекујемо један у Београду, на Врачару и један у Крагујевцу. Идеја је да се обичне ствари из свакодневног живота детета, попут оловке, направе као предимензиониране макете, а које ће имати вишеструку, интердисциплинарну сврху (оловка може да се проучава са становишта хемије због материјала од којих је сачињена, а може и да се направи као сунчани сат итд). У ствари, пошто ЦПН већ финансира пројекте, од марта ће део тих пројаката бити и осмишљавање и израда макета. Ако себе видите у том делу приче, знате шта вам је чинити.

20170211_095334-small-small

Овај точкић са цевчицама испуњеним течношћу на генијалан начин презентује чуло за равнотежу.

Наставници са ђацима моћи ће да походе овај парк и треба да искористе своју креативност да направе час у једном таквом окружењу. Имаће и те како много занимљивих средстава на располагању. Рецимо, Цезаров диск (на слици доле) на једноставан начин шифрује речи и то би могло да се искористи да се науче неке биолошки стручне, а компликоване речи (интродукција, на пример).

Облак ознака