Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „конференција“

Други дан на #NewTechEdu

16.10.

Блогерски ћошак је добар и због тога што смо стационирани одмах поред хале „Спејс“, тако да, док ово куцам, истовремено и слушам Филипа Беџа и његових 20 савета о рачунарству за 30 минута (ако добро рачунам то је више од минуте по савету 🙂 ). Одлично нам је ћоше и радо нам дођу гости, а ево екипе из ћошка:

16603085_10154932449009840_1869472051119620721_n

Шеф, па ја (изгледа као да ми је испао стомачић, али није, стварно, баш сам фит), Југослава, Ивица, Јелена, Ивана и најстарији и најпоштованији међу нама Деда Бор. 🙂

Овом лепом фотком се одјављујем. Остао сам вам дужан два текста за које обећавам да ће бити сјајни, а мој неки утисак за данас је да је било још боље него јуче. Сутра очекујем ако не најбоље, а онда велико финале. До сутра. 🙂

15.25.

Причао сам са људима из фирме „Академија Филиповић“ који су ми представили технологију и те како применљиву у настави биологије. Ту су 3 де прикази људског тела, али и других биолошких модела, који могу да се приказују, али уз помоћ њих могу да се направе и тестови са свим могућим типовима питања.

20170210_145923 (Small).jpg

Ту је и тзв. преносник, који сваки зид прави интерактивним. Уопште није потребно да имате таблу. Преносник је мобилан, можете лако да га пренесете (по томе је и добио име) из учионице у учионицу, лак је за коришћење и цена му је повољнија у односу на паметну таблу.

20170210_145848-small

Осим ових занимљивих стварчица, нуде и електронске дневнике, портфолија за наставнике и ђаке и још много тога.

14.15.

Посетио сам штанд Фондације Темпус која промовише једини европски образовни програм за школе у Србији Еразмус плус. Сигурно вам је познат пројекат eTwinning који је у Србији отпочео 2015. У оквиру тог пројекта можете бити и креатор пројекта, али да бисте добили сертификат о квалитету морате добро да га осмислите. То подразумева мобилност и партнерство, а шта се под тим подразумева лако можете да сазнате. Постоји програм обуке за наставнике како то да урадите и он је и акредитован и бесплатан, а можете регистровати и себе и школу тако што ћете се (најједноставније) пријавити преко сајта.

http://erasmusplus.rs/landing-page/

Такође сам раговарао са предавачем из Финске, Ани Раутинен. Разговор са њом пренећу вам у посебном чланку, а за сада само фотка.

20170210_132239-small

12.25.

Разговарао сам са Марином Панић која је одржала предавање о томе како да најлакше упропастите свој час ИКТ алатима. Питао сам је како се осећала када је предавала у препуној сали „Спејс“. Одговорила је да јој је једина брига била да ли ће до публике допрети њена порука. А та порука је да је наставник пре свега методичар (не као ја – по надимку – него одистински 🙂 ). Видела је разне божанствене ПП презентације на нету, али се поставља питање колико су оне сврсисходне и зашто су толико накрцане информацијама. „Час није решен ако ђаци преписују садржаје презентација“ – закључила је Марина.

Да није неопходно да наставници иза себе увек имају екран сагласило се и фино друштво које се ту скупило.

20170210_121031-small

То је то друштво и сигуран сам да су вам познати. 🙂

11.25.

Од јутрос сам био вредан и прво био у сали „Инсерт“ да слушам колегу блогера Ивицу Жупањца који је направио мрежу креативних учитеља, а има идеју да направи Центар за учење на даљину.

16711584_10212244436966666_5869688300061939937_n

Блогери саборци. Ускоро и фотка свих блогера на окупу.

За такав Центар потребан је новац, логистика и људи, а по Ивицином мишљењу ово потоње је најтеже наћи. Е, то Ивица нуди преко своје мреже. Овај Центар је замишљен као допуна класичној школи, а представља бизнис идеју у образовању. Детаље ћете видети у Ивициној презентацији.

Потом сам отишао у салу „Спејс“ да одслушам најпре Британца Доминика Реџистера, а потом и Грка Николаоса Димитрадиса. Доминик је много тога занимљивог испричао, а издвојио бих „Живу библиотеку“ (Living library), концепт започет у Данској. На исто место се доведу људи који су имали, па да кажем, другачији живот, као, рецимо, затвореници и ту долазе и људи који желе да чују њихова искуства. Размена искустава је вредност овог пројекта, али и инклузија у свом правом, изворном смислу.

20170210_092549-small

Доминик на сцени.

Дакле, овај концепт омогућава да чујете заиста другачија искуства и Доминик је рекао да је расположиво више „категорија“ људи (27 да будем прецизнији) и наставници широм света бирају са ким ће разговарати (наравно, са својим ђацима) онлајн.

Сајт који говори о овоме:

http://education.microsoft.com/diversity

20170210_093515-small

Николаос је толико динамичан да га је јако тешко уловити да слика буде довољно оштра. 🙂

Што се Грка тиче био је неизмерно занимљив као предавач, а и његово предавање је било сјајно. Тако да бих одвојио посебан дан да детаљно опишем шта сам све чуо.

Advertisements

Први дан на #NewTechEdu

18.20. (већ код куће)

Британци, очигледно, сматрају да је предавање – досадно. Такав је случај и са још једном мојом саговорницом данас, Рејчел Максвел. Зато ми је причала о активном мешаном учењу (Active Blended Learning). Оно што ово учење чини мешаним то је што комбинује онлајн са живом речи. Пре него што вам објасним шта је то у ствари, најпре да вам предочим предуслове. Наиме, на Универзитету у Нортхемптону праве кампус у коме ће бити учионице са флексибилним намештајем. Пошто овај тип учења захтева рад у групама, намештај је дизајниран тако да може да се помера и размешта по жељи. Е, сад излазимо из домена научне фантастике и прелазимо на учење. Идеја је да ђаци добију материјал који ће проучити код куће, а на самом часу дискутују о њему. Када радимо класично предавање, каже Рејчел, ми (вероватно) успемо да објаснимо 80%, док 20% остаје проблем ђацима. Овај тип наставе бави се градивом у баш тих 20% и на часовима фокусирамо се на оно што је проблем у том садржају. То би било моје површно објашњење, а детаљно имате у следећем филмићу преузетом са њиховог сајта.

Када сам је питао ко мени гарантује да ће деца проучити материјал код куће, одговорила ми је питањем – ко мени гарантује да су ђаци разумели и научили све оно што сам испредавао. 🙂 Углавном, ђаци ће временом схватити да је добро доћи припремљен на час (што јесте одлична ствар), а и кораци не морају да буду увек такви да морају прво да погледају онлајн материјал.

Још сам је питао која је разлика између овог и учења методом изврнуте учионице, на шта ми је одговорила да сличности има, али да је главна разлика у томе како им дајемо онлајн материјал. Код изврнуте учионице је једноставно; дате им презентацију или филмић. У овом случају материјал који им дају тако је презентован да они виде смисао у њему.

А ја и те како видим смисао у овој конференцији. Много тога може да се чује, види и да се о свему томе поразговара са људима добре воље да се нешто уради са овом нашом наставом. Ако нисте били први дан, већ знате да нас и сутра и прекосутра очекују лепе ствари. Видимо се тамо. 🙂

15.55.

Већ сам вам поменуо Доналда Кента и интересантну причу о вештачкој интелигенцији. Он је одвојио неко време за мене и урадили смо мини интервју, где ми је појаснио шта је заиста вештачка интелигенција (ВИ). Рецимо, једна врста ВИ вам је и Гугл јер он „зна“ шта ми желимо да укуцамо. ВИ о којем је причао може да процени шта је у градиву проблем за дете и да се фокусира на то. Такође, даје сваком детету довољно времена да може тај проблем да реши. ВИ може да нас одмени у оцењивању и то не само тестова, већ и да саслуша одговарање ђака и да га процени. Одахнуо сам када је рекао да ВИ не може да замени наставника, макар не још увек. Па шта је то што наставник може, а ВИ не може? Ми можемо да упознамо особине ђака, према чему и градимо однос током часа, што ВИ не може – вештачка интелигенција није емоционално интелигентна као што јесмо ми.

unnamed-small

Фотографисао Зоран Милојевић

То су биле добре вести за наставнике, а сада следе лоше. 🙂 Доналд каже да ми наставници нисмо професионалци свог посла. Пре него што скочите са столице да вам објасним. Наставници знају своју струку, али не знају много о томе како памтимо, на пример. Недостаје нам то психолошко образовање. И још нешто што није добро код наставника је то што – предају. Наиме, Доналд сматра да ће предавања временом нестати и да ћемо тако напокон ући у 21. век. За предавања (онако класична, као на факултету (факултет је поменуо у више наврата)) каже да су досадна. И да, још нешто занимљиво је рекао, а то је да је факултетско образовање од три, четири године предуго и прескупо. Јасно је да сам се избечио и питао колико би заиста требало да траје и човек је одговорио: једну годину. 🙂

14.55.

Ово је свакако прилика и да најавим предстојећи Фестивал новог британског филма, од 16. до 19. фебруара у Културном центру Београда. Био сам на једном од штандова Британског савета који промовише овај фестивал на оригиналан начин – преко виртуелних наочара.

20170209_134124-small

Е, овако сам озбиљан кад разговарам.

Могао сам да гледам филм о диносаурусима (који је правио Би-Би-Си) јер је некако примеренији мени као биологу, али, на срећу, нисам. То је, људи моји, толико реално да сам имао утисак да сам заиста на улици. Могу само да замислим на шта би личило да сам био међу џиновским гмизавцима…

20170209_134358-small

А овако изгледам у виртуелној реалности.

Питао сам да ли су ове наочаре испробали у учионици и одговор је да јесу, али у Сингапуру. Михаило Ђорђевић из фирме „VR Labs“ ми је испричао да су ђацима давали да буду у виртуелном свету пар минута (на врху планине, поред неке грађевине, у џунгли, где год) на самом почетку часа и њихову пажњу су придобили за цео час. Дакле, то би нам и те како решило дисциплинске проблеме у учионици. 🙂

13.15.

Одслушао сам предавање Доналда Кента из Британије у сали „Спејс“ о вештачкој интелигенцији у образовању. Заиста је било занимљиво, али не бих баш да вам преносим све што сам чуо јер је тога много. Ево само једна занимљивост: већ сада ВИ (Вештачка интелигенција) може да се „обучи“ на примеру стотињак есеја да оцењује есеје и тако нас замени у том мучном послу. Додуше, ми биолози чешће дајемо тестове, али би нам и те како значило да их неко оцењује наместо нас. 🙂

20170209_125944-small

Доналд Кент на предавању у препуној сали.

12.15.

Посетио сам штанд фирме „Division visual solution“ и (премијерно) имао прилике да видим паметну таблу на поду.

20170209_113324-small

Ово им је, ваљда, маскота.

То се зове „Active floor“ (превели бисмо га као „активан под“) и по њему се гази са задовољством. 🙂 Намењен је ђацима свих узраста, а осмишљене активности су да се тркају одговарајући на питања или праве причу. Постоји и игра меморије. И све је то применљиво и на биологију јер ви можете да убацујете, или да бацате на под, како желите, садржаје који су вам блиски.

20170209_113346-small

Није свеједно где ћете згазити.

Када сам их питао да ли су овај под испробали у њиховим (британским) учионицама рекли су ми да их нису постављали у те, већ у просторије где се окупљају сва деца из школе, попут библиотека. Наиме, за разлику од паметних табли које има свака учионица (човек ми је то саопштио ноншарлантно) овај под школа може да приушти само један.

20170209_120259-small

Успут сам се потписао на зиду. Креативни вандализам на делу.

10.25.

Срећом да имам директан превоз до „Беоекспоцентра“, где се, као и прошле године, одржава овогодишња конференција „Нове технологије у образовању“. Не баш срећна околност је да сам све време морао да слушам разговор једне путнице у аутобусу, која је разговарала са неким мобилним телефоном, те сам сазнао ко је кога лагао и зашто и ко се изнервирао, а ко не треба да се нервира… Права мала шпанска, турска или српска серија, како желите. Новим технологијама прилично смо изгубили осећај за друге људе, али и сопствену приватност. То смо изгубили, а шта смо све добили, тема је овогодишње конференције и прве панел дискусије којој сам присуствовао.

20170209_090859-small

Дакле, то су били гости.

Гости су били Гордана Кнежевић, директор издавачке куће „Klett“, Катарина Анђелковић, представница Центра за промоцију науке и Зоран Милојевић, шеф нас блогера. Већ сам „ошацовао“ да на конференцији има приличан број издавача и разлог зашто су они ту је тај, судећи према Горданиним речима, што нове технологије представљају изазов. Разјаснила нам је да пдф формат није е-уџбеник, већ такав уџбеник треба да буде интерактиван. Но, и уџбеник и све друго (3 де анимације, на пример) далеко су од српског издаваштва (за разлику од света) јер нема ко да их користи. Да би наставници могли да користе „рецепт“, односно да „кувају“, неопходан им је „шпорет“, сликовито је објаснила.

20170209_091524-small

Испод пројекције је званични хаштаг.

Катарина сматра да постоји све већи интерес да наставници користе нове технологије јер се јављају њеној организацији са жељом да прикажу свој рад. За разлику од ње, Зоран није био толико оптимистичан и према његовом мишљењу још увек мали број наставника користи ИКТ у настави. Такође, и ученици што их користе то чине на врло површан начин. Они не треба да буду конзументи, већ креатори образовних технологија. Зоран је поменуо и нас, блогере, односно какве ће нам активности бити. И да знате да смо прошле године ми блогери заједничким снагама, уз коришћење свих друштвених мрежа, достигли посећеност од 300.000. Ове године „пробијамо“ рекорд.

Када се критичко мишљење примени на свакодневни живот

Почећемо једном примедбом наше колегинице Бранке Стаменковић која се ових дана појавила на Фејсбуку и изазвала много (преко стотину) рекација:

teacher-chalkboard-286x300Не знам у којој мери сте свесни да ваша комуникација на овој листи умногоме личи на комуникацију међу децом којој предајете. Деца кукају на непотребно градиво; ви се жалите на непотребне сминаре. Деца преписују на контролном; ви преписујете припреме пред екстерну. Деца кукају на домаће задатке које им ви дајете; ви кукате на домаће задатке које вам министарство даје. Деца се жале да им је досадно на часовима; ви се жалите да вам је досадно на семинарима. Деца се жале на оцене које им ви дајете; ви се жалите на плату које вам министарство даје. А и штребери међу вама и штребери међу децом су – потпуно исти. Да ли вам поглед из ове перспективе макар мало може помоћи да боље разумете децу? А и родитеље, који их неретко у том незадовољству подржавају?

Ова храбра изјава свакако тера на размишљање и један здрав, критички однос према сопственим вредностима и односу према раду. Још овако занимљивих дискусија, али и веома драгоцених информација имате управо у Фејсбук групи коју су и направили просветари. Таквих група иначе има неколико и ми препоручујемо:

Веома често, управо информације које сазнамо тамо, преносимо овде. Рецимо, тако смо сазнали за изложбу фотографија шума и вода војвођанске Бачке у ТЦ „Меркатор“ у Београду:

Фејсбук страна: Изложба фотографија „Икаров поглед“

gene_systemТакође смо сазнали да се на Биолошком факултету у Београду у великој сали Института за зоологију вечерас у осам одржава предавање занимљивог назива „Древна ДНК“:

Фејсбук страна – „Древна ДНК“

И кад смо код ДНК и древног, издавачка кућа „Еден“, поклања књигу о еволуцији „Дарвинова црна кутија“ наставницима биологије. Остало је још педесетак комада, па пожурите.

Поклон књига за школе – издавачке куће „Еден“

А када предајете еволуцију можда треба да будете и опрезни, јер се у Загребу већ дешавају занимљиве ствари:

Радио 021: Отац пријавио учитељицу јер „заговара дарвинизам“

Но, о лову на вештице (читај: биологе), неком другом приликом, а није баш да се не дешава и у Србији. Вратимо се књигама. Једна од првих асоцијација на књиге је – библиотека. Ко воли да проводи време тамо или да у своје редовне наставне активности укључује и ресурсе из те просторије, следећа конференција, најављена за октобар, права ствар је за њега:

Steve Hargadon: Library 2.013 Conference Call for Proposals

Дефинитивно је важно да нам ђаци читају. Следећи текст говори баш о томе:

Политика: Заборављени матерњи језик

Јасно је да се навика читања највише форсира на часовима матерњег језика. Како Србија „стоји“ са тим часовима у односу на остале?

Политика: Наши основци најмање уче матерњи језик у Европи

s5582

Писменост је свакако један од стандарда који се цени у читавом свету, а где смо, показују и популарни ПИСА тестови. Или ипак не?

Деда Бор: Србија без ПИСА тестова, држава није дала новац

Колико улажемо, толико ћемо и добити. Јасно је да је писменост неопходна многим струкама, а наша је свакако једна од њих. Такође и журналистика, или би макар требало да буде. Некада писменост, осим обавезног правописа, захтева и мало здравог разума. Рецимо, наслов следећег текста би ипак могао да буде другачији:

b92: И Гробари подржали малу Тијану

Текст је свакако добар, јер мења слику о навијачима који се обично доводе у везу са деструктивним активностима, али и зато што још једном подсећа да је Тијани неопходна помоћ друштва. Осим Тијане, још много деце је у тешкој ситуацији због болести и неопходна је и помоћ државе:

b92: Надлежни чекају, деца умиру

Друга деца, пак, злостављана су и приморана, чак научена, да просјаче на улици. Покренута је петиција да се утиче на државу да се то промени:

Петиције 24.ком: Петиција Влади Србије да строго забрани дечје просјачење

kids004

Надамо се да ће здрав разум победити и надамо се да ћемо се као друштво изборити за дечја права, али не тако да их пуштамо да имају педесет неоправданих без укора, да буду насилни према друговима у одељењу, а да ми при томе не смемо ни глас да повисимо или да по сваку цену морају да имају пет ако родитељ то захтева, већ за права да имају осигурано лечење и услове када су болесни и да их нико не злоставља и шаље на улицу. Као што негде у тексту рекосмо, потребно је сасвим мало здравог разума да се наведене тезе замене и ствари поставе на своје место.

Зелена трава школе моје

coolwallpapersШта је ТАЛИС? У питању је истраживање које спроводи Институт за психологију при Филозофском факултету Универзитета у Београду. „Наставници и директори школа имаће могућност да искажу своје мишљење о различитим питањима која се односе на школску климу, управљање школом, услове у којима раде наставници, извођење наставе, повратне информације и признања која наставници добијају за свој рад. На тај начин наставници и директори школа омогућавају да се прикупе подаци значајни за доношење образовних одлука усмерених на унапређивање образовног система у нашој земљи.“

ТАЛИС Србија: Шта је ТАЛИС

Још једно истраживање објављено је у „Политици“:

Политика: Незаинтересовани за културу и не воле друге

Издвајамо прву реченицу текста: „Српски матурант, укратко, воли изласке, ТВ и моду, не воли класику, музеје и књиге.“ Нису се изјашњавали да ли воли и школу, али можемо да претпоставимо шта би био одговор. Следећи филм приказује веома мудрог младог човека, који не воли школу, али воли образовање:

Није баш да је младић потпуно против школе, већ о њој излаже веома критичан став. Следећи текст, који вам од срца препоручујемо, говори о томе колико смо критични према себи, а колико према другима:

Тим центар за истраживање и едукацију: Да ли је трава у туђем дворишту зеленија?

Old-Growth-Forest-Ecology-High-Quality

Млади човек у филму не воли школу, а наша колегиница Мирјана воли свој посао:

Блог о настави: Волим свој посао

149583_456122327770403_952175846_nЗа нас наставнике јесте заиста најважније да волимо свој посао, а да бисмо га и ваљано обављали, треба да се добро припремимо. Корисне савете ћете наћи на следећем ПДФ документу:

Наташа Комазец: Зашто се ја спремам за наставу?

ПДФ је користан (не само овај поменути) јер је формат у коме је практично снимити готов документ или тест, на пример, пошто даље измене нису могуће и неће вам се померати стрелице, сличице и остало. Или ипак ПДФ може да се мења?

Блог – Рачунарство и информатика: Спајање, раздвајање, исецања и ротирања ПДФ докумената

Обично овакве техничке савете препуштамо стручнима, што значи небиолозима, али ево имамо и ми један савет за вас – како да свој десктоп претворите у цветну башту, на пример. Наиме, уместо (досадних) фасцикли у које одлажете документа, можете да имате цветне или већ какве желите иконице. Иконице можете преузети са следећег сајта:

Find icons.com

У претраживач тог сајта укуцајте жељену реч (на пр. „цвет“, али на енглеском језику – flower) и даће вам понуде, те их ви преузимате као иконице. На свом компјутеру кликнете десним кликом на фасциклу и потом левим на properties, и отвориће вам се:

Untitled

Бирате последњу горњу картицу (Cutomize). Потом кликнете на Change icon, те на browse и бирате икону коју сте преузели. Коначно, OK, Apply, OK. И имаћете бубамару, пардон, цвет. 🙂

snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2snow2

Нису иконице, али су божанствени гифови – прави их ауторка блога „Обичне приче“, а за све љубитеље лепих сличица, иконица и мрдалица:

Блог – Обичне приче: Трепћу…

Да ми не бисмо (само) трептали на помен технологије, постоје напори да нам се она приближи. Један од њих чини и ОШ „Чегар“ из Ниша. Препуштамо вас проучавању корисних веб-алатки за наставу:

Сајт ОШ „Чегар“ из Ниша: Корисни веб-алати

За све узрасте

Сајам зелене градње Србије, који се одржава од 28. фебруара у Београду, организује зелену наградну шетњу:

Зелене новине: Савет зелене градње: Прошетај „зеленом страном“ и освој бицикл на Сајму!

28199_shutterstock_55.4a9b5094058.w400_hfИ ми ћемо вас повести у једну шетњу и то кроз науку. Ипак, не знамо колико ће вам се допасти, посебно ако сте женског рода, јер наука више не дозвољава дамама ни да буду то што јесу и практикују (дамску) навику вештог прикривања сопствених година. 🙂 Научници су осмислили технику којом уз помоћ ласера могу да утврде право годиште коже, па тако и њеног власника(це). 🙂

Phys.org: No more lying about your age: Scientists can now gauge skin’s true age with new laser technique

Однедавно се и Министарство просвете озбиљније бави старијима, али на срећу, без ласерских техника. 🙂 Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања је развио предлог образовних стандарда за одрасле и они су тренутно на јавној расправи:

Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања: Стандарди за функционално основно образовање одраслих (јавна расправа)

Ви можете учествовати у овој расправи, а можете учествовати и на конференцији коју организује наш стари познаник Стив (Steve Hargadon):

Blog – Steve Hargadon: 2013 School Leadership Summit – Update on the Free Virtual Conference / Submit Your Presentation Proposal!

CR98_001_0034_02ECИ док ми учествујемо на јавним расправама и конференцијама, ђаци нам учествују на ПИСА тестирањима. Колегиница Сузана Миљковић је пронашла неке занимљиве линкове и текстове у вези са овим тестирањем:

Фејсбук страна – Просветни радници на ФБ: ПИСА тестирање

Када год помислимо на тестирање, асоцијација су оцене. Педагошко друштво информатичара Србије помно прати и извештава о електронским дневницима који су актуелна новина у неким школама:

Педагошко друштво информатичара Србије: Школски дневник на интернету

Електронско или класично, оцењивање је мука свима; наставницима, родитељима и ђацима. У вези са тим је следећи текст, а сајт на коме се текст налази иначе служи да потражимо савете за муке које нас муче:

Психотерапеут.РС: Проблем са оценама

Ми нисмо психотерапеути (што не значи да нећемо бити, с обзиром да се од нас наставника захтева (за сада) да будемо научници, полиглоте, информатичари, политичари, економисти, менаџери, дефектолози, правници и помало уметници) и не можемо вам дати савет за неку муку која вас сигурно мучи, али ћемо свакако прочитати и уважити сваку вашу сугестију и коментар који нам упутите. 🙂 И да завршимо са мукама, односно проблемима на које је указала Србијанка Турајлић:

Форум београдских гимназија: Србијанка Турајлић: Министарство образовања није образовано за образовање

Беби и други бумови

Мало смо прелиставали часопис „Нови магазин“ и наишли на много занимљивих текстова. Издвојили смо следеће:

image027

Ви можете да „листате“ идеје за пројекте за разне науке (па тако из области биологије):

Science Buddies: Science Fair Project Ideas

Када већ помињемо науке, Центар за промоцију исте организује прво видео укључење у онлајн научну конференцију у четвртак 31. јануара од 16 до 19 часова. Догађај је назван Watch Party и збиће се у Галерији науке и технике САНУ у Београду:

Balloons

Дакле, наука све мање бива озбиљна, а све више журка. 🙂 Следећи текст се бави питањем да ли наука има душу?

Huffington post: Does Science Have a Soul? The Potential Sale of a Sacred Site of Science

И када већ скоро све време зборимо о науци, за крај имамо три научна текста из области генетике.

Biology News Net: More than 3,000 epigenetic switches control daily liver cycles

Nature: Pig geneticists go the whole hog

News Medical: Researcher identifies 71 genetic regions newly associated with inflammatory bowel disease

Доколица vs. радилица

Колеге из Ниша којима је још прошле године следовала јубиларна награда, још увек нису остварили то право. Погледајте видео на следећем сајту:

http://www.unijasprs-nis.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1453%3A2013-01-24-14-48-10&catid=1%3Avestic&Itemid=1

Надамо се да ће се прилике у нашој земљи променити и то не само што се тиче ових награда.

Замислите свет у којем људи раде 15 сати недељено, а плаћени су колико и данас – можда и више – захваљујући праведнијој расподели плодова њиховог рада. У том свету, време проведено у доколици надмашивало би време проведено у раду, а један од главних проблема био би одговорити на питање: Како и чиме квалитетно испунити толико слободног времена?

loodimanikir

http://mindreadingsblog.wordpress.com/2013/01/20/kejnzova-utopija-da-li-je-moguce-drustvo-dokolice/

Наш свет је веома далеко од света о коме можете читати на линку који смо вам дали, тим пре што вам екипа Био-блога неуморно налази нове занимације. 🙂 Зима нам тренутно није бог-зна-како страшна, али птице свеједно проживљавају тежак период. На следећем блогу је упутство како направити кућицу за птице. Идеално за секцију:

http://kreativnaplaneta.wordpress.com/2013/01/22/uradi-sam-kucica-za-ptice/

Брига за животиње и уопште животну средину, један је од најважнијих циљева наставе биологије. Зато смо пронашли један међународни конкурс у вези са заштитом животне средине и посебно одрживим развојем, на коме могу да учествују сви основци:

http://www.livingrainforest.org/explore/schools-debate/

July25_fishman_toledo58Један од загађивача је свакако и медицински отпад. Непотребно је говорити колико опасан може бити, па је свежа вест да је одлагање овог отпада постао обавезан део обуке у средњим медицинским школама:

http://www.skolest.com/?p=2306

На церемонији којим је обележен почетак овог пројекта, присуствовао је и министар просвете др Жарко Обрадовић и искористио је прилику да извести јавност о току једног другог пројекта у вези са поделом бесплатних уџбеника:

http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Besplatni-udzbenici-samo-za-nize-razrede.sr.html

Очигледно обезбеђивање бесплатних уџбеника није тако једноставно, а ко зна, можда ће у будућности решење бити електронски уџбеници. Да ли је то време далеко, можете сазнати на стручном скупу који приређује Друштво за информатику Србије 29. јануара. Скуп се одржава у Београду:

http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=1623%3Adis130129&catid=2%3Avestin&Itemid=2

Ово није тема скупа, али кад већ поменусмо, нисмо могли да одолимо доброј (биолошкој) шали. :)

Ово није тема скупа, али кад већ поменусмо, нисмо могли да одолимо доброј (биолошкој) шали. 🙂

Ми за крај нисмо припремили неко занимљиво електронско издање уџбеника, али је Жељко Бодил, дипломирани инжењер машинства припремио EDCL књиге. Овај ресурс је гре’ота не искористити. Уживајте у читању:

http://www.bodul.org/

lepapolica

Облак ознака