Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „корелација“

Зачин на лош начин

tumblr_inline_mlhm3taRx11qz4rgpДанас почињемо уметнички. Снимак на првом линку приказује за свега један минут три месеца рада. И то маестралног.

Facebook video – Joe Fenton: This is a short film that was created over a 3 month period documenting the creation process of – Pater (20.5.2015)

Но, оно што нас занима је веза са биологијом. Јапанска уметница прави фантастичне (да не кажем божанствене) љуштуре за ракове самце. Погледајте.

Што се ракова тиче, имам још занимљивих филмића. На следећем линку пронаћи ћете, у дну стране, убрзан снимак пресвлачења џиновског пауколиког морског рака.

IFL Science: Time lapse of molting giant spider crab (23.6.2010)

А следећи видео приказује баш рака самца у борби са џиновским морским пужем (што има љуштуру коју када прислонимо на уво чујемо звук мора 🙂 ).

Док смо у мору, ево једне занимљивости о хоботницама. И оне и сви главоношци могу да мењају своју РНК, показала су најновија истраживања и тако утичу и на адаптације у складу са променама у околини. Код нас је тако да нам се мутације дешавају на нивоу ДНК. Овај молекул производи РНК, а даље овај утиче на стварање протеина, који регулишу малте не све што се дешава у организму. 10922636_493315004142537_8334920248826128963_nГлавоношци су „одлучили“ да ништа не препуштају спорој еволуцији ДНК, већ им се дешавају брже промене у самој производњи протеина. Такође, то би значило да се њихов наследни материјал мало мењао током много година и то указује да су оне присутне на Земљи много дуже него што се мислило.

IFL Science: Octopuses Are Even More Amazing Than We Thought (7.4.2017)

Шта се још, можда, погрешно мислило о еволуцији, преносе дневне новине.

Блиц: Једна од најважнијих теорија о животу на Земљи је управо пала у воду (11.4.2017)

И кад већ листамо новинске чланке, ево још једног, занимљивог, али и забрињавајућег, за крај.

Блиц: Појавила се нова дрога, зове се ЗАЧИН, ево како да препознате корисника (14.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1394334_655602644555537_7791444785711007102_nУживали смо у ликовној уметности;
  2. одгледали филмиће у вези са раковима;
  3. научили смо нешто ново о главоношцима;
  4. унели мало сумње у теорије о постанку живота;
  5. сазнали о новој врсти дроге која прети посрнулој младости.

Позив на први Актив у 2017.

Најпре једна најава за Београђане:

tumblr_nyyvhezc0m1qct89so1_500Састанак Стручног актива наставника биологије Београда одржаће се 19.1.2017. у ОШ „Дринка Павловић“ са почетком у 18 часова.

Дневни ред:

  1. Календар такмичења и пропозиције

  2. Разно

Као и увек свим присутнима следују и сертификати за сате стручног усавршавања унутар установе.

И још једна најава:

15940463_1245346045557995_1297338969800908438_n

То ће се све дешавати на Коларцу, али…

Н1: Коларчева задужбина пред гашењем (12.1.2017)

Навијам да се гашење не догоди, а навијам и да више прођу ови суперхладни дани. Када нам је тако хладно, заборављамо да трпе и животиње.

РТВ: Лабудови једва преживљавају зиму (10.1.2017)

Следеће прасенце није имало проблем да преживи зиму, већ кланицу. И преживело је и постало велики уметник. 🙂

Нешто слично, али ипак различито. 🙂

Блиц: Ова невероватна уметница људима даје поглед животиње (23.1.2016)

Па какав поглед и да имамо, с обзиром да људи и припадају царству животиња? 🙂 На ову тему, реч дајем Ивани Дамњановић. 🙂

Толико о оку, а сада прелазимо на нови орган. И то нови у правом смислу речи. 🙂

b92: Фасцинантно откриће: Именован нови људски орган (3.1.2017)

Очигледно још увек не знамо све ни о сопственом телу. О томе текст за крај.

Фокузз: Све што нисте знали о свом телу: Нисте ни свесни за шта је ваше тело све способно! (4.12.2015)

Шок терапија

porodicapuzzleНа првом линку за данас видећете како родитељи од деце могу да науче значајне животне лекције.

Фејсбук страна – НЛП Институт, Београд, Србија: Одвојимо времена за оне који нам највише значе… (1.12.2016)

А шта деца могу да науче од родитеља? Па, не увек добре ствари.

Кутак.нет: Педагози: Родитељи негују безобразлук своје деце (приступљено 8.12.2016)

А шта деца могу да науче од нас наставника? Па, то ове године нећемо сазнати јер је ПИСА тестирање прошло без учешћа наших ђака. 🙂

Блиц: Србија и ПИСА тест – Поглед на ову мапу доказ је наше велике срамоте (7.12.2016)

cartoon6inyougothumans

Плашим се да сте запатили људе!

Бацили смо поглед на мапу која приказује велику нам срамоту, а сада баците поглед на мапе које ће, каже се у следећем наслову, изменити наш поглед на свет.

IFL Science: 10 Maps That Will Change How You View The World (19.11.2015)

Следећа мапа приказује како смо населили планету (светле тачке означавају милион становника).

И док смо у мапама, ево и таквих које нам презентују све оно што нисмо учили у школи.

Science dump: 10 world maps with facts you didn’t learn at school (21.6.2015)

А шта јесмо учили у школи, говори следећи текст.

Кутак.нет: Да ли смо у клупи учили само погрешне ствари: Зашто успех у школи не значи и успех у животу? (27.11.2016)

_nh7tsgzqlt1rq5h24o1_500-smallА да многе ствари знамо погрешно, потврђује и следећи текст:

Блиц: Лекари рак простате лечили шок терапијом, па остали запањени резултатом (2.12.2016)

Толико о мушким проблемима, а ево га један и женски, али веома, веома редак.

Блиц – Жена: Ова жена рођена је без вагине. И њен живот изгледа овако (2.12.2016)

Она без вагине, а ми без пристојне плате. Нећемо о томе како наш живот изгледа, већ како ће синдикати да се изборе са тим проблемом.

Форум београдских гимназија: Три синдиката просвете у Скупштини Србије (6.12.2016)

Надам се да ће исправно поступити (нада умире последња), а аутор текста који сам оставио за за крај тврди да како год ми поступили – погрешићемо. Ви нећете погрешити ако и сутра отворите Биолошки блог. 🙂

Зелена учионица: Како год да поступите са учеником свакако ћете надрљати. Или од самих ученика или од њихових родитеља (5.12.2016)

_nj7ozzwcga1tvm0uao1_500

Модна писта или модна природа

_n430qdy24k1qm9k25o1_500-smallДаница (Danica Bauer), у име организације WWF, замолила нас је да проследимо следећи текст:

Avaaz: Care for our birds: Stop illegal bird hunting in Italy (13.10.2016)

У питању је петиција, а која има за циљ да изврши притисак на релевантне институције, како би се заштитио северни ћелави ибис (тако га макар зову на енглеском говорном подручју), али и друге угрожене врсте. Ових дана је у Италији убијено три јединке у 40 дана. То, можда, не би било толико страшно да тај број не представља једну шестину укупног броја јединки ове врсте у Италији. Јасно је да се ради о критично угроженој врсти. И та врста се прати. Лако је претпоставити да се слична штета прави и оним врстама које не пратимо, а све због илегалног лова.

И ми наше птице имамо. А како бисмо их заштитили, прво треба да их упознамо. Изложба је отворена још сутра и ако је нисте обишли на нишком факултету, задњи је час да то учините. 🙂

14573018_582478171938942_4381790211589035995_n

Из Ниша селимо се у Чокот. Тамо се на интересантан и леп начин обечежио Светски дан хране.

Грађанин: Трибина поводом Светског дана хране у ОШ „Десанка Максимовић“ у Чокоту (19.10.2016)

_10156019976005284_4693607111847822170_nНа ову тему имамо један интересантан текст. Да ли сте се икада питали…

Vice: Gde završava to silno neprodato pecivo iz pekara u Beogradu (8.2.2016)

Још мало о тестима. На следећем сајту описан је занимљив оглед, али и поређење. Грмаљ и олимпијски шампион имао је задатак да произведе електричну струју на фиксираној справи – бициклу, али потребну да испече тост. Погледајте у филмићу колику брзину је морао да развије и колико снаге да утроши. Мислим да ћете се изненадити. 🙂

Science dump: Watching this Olympian toast bread makes me feel queasy (8.6.2015)

Још један филмић, који вреди погледати – али са шестацима, на препоруку колега, свакако је овај о сунђерима:

Сунђери су лепи, али су раже лепше. посебно ако су уз њих и – манекенке. 🙂

Блиц: Манекенке и раже (25.12.2015)

Ако желите и ви да манекенишете, најпре треба да одаберете животињу. Можда „тест“, који сам изабрао за крај, може да помогне. 🙂

Heroquizz.com: Na koju životinju najviše ličiš? (приступљено 20.10.2016)

_nmu1y7xr2e1tm0lv8o1_400

Трибина у САНУ

Данас сам (Методичар) био у САНУ као део публике на трибини (а која је у ствари била конференција) под називом: „Истраживачки приступ у образовању за одрживи развој – ресурси за наставнике развијени у оквиру пројекта Рука у тесту, EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN и искуства наставника у школама Србије“.

Уводне речи

На самом почетку обратио нам се академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ. Поздравио је госте и посебно представницу Француског института у Србији, јер са поменутом институцијом САНУ је и направила сарадњу на пројектима поменутим у наслову трибине: EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN. Потом је говорила управо представница, односно аташе за сарадњу Француског института, Виржини Малфрони. Она је најавила конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016, који носи назив „Чувајте климу и сачувајте своје здравље“. Све детаље пронаћи ћете на следећем линку:

Француски институт у Србији – Наука за све: Конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016. (до 15.6.2016)

Рок је кратак, али не очајавајте ако не стигнете да саставите пројекат, јер то није једина активност у којој можете учествовати са својим ђацима. Дана 20. септембра биће отворена изложба која ће повезивати климу и здравље, а у оквиру те изложбе биће организовани атељеи (како их је назвала), сваког уторка почевши од 27. септембра. То у ствари подразумева интерактиван рад са децом, а у вези са разним темама, као што је исхрана и све ће бити применљиво у настави. За овај атеље (који је заправо радионица) потребно је само најавити се, пошто ће бити бесплатне.

Потом нам се обратио академик Милосав Марјановић, председник академијског Одбора за образовање, који је, у складу са својом функцијом, управо о образовању говорио. И о природним наукама, којима, сматра он, треба дати право место у систему образовања. На крају уводне речи говорио је др Стеван Јокић, руководилац пројекта „Рука у тесту“, EU-SUSTAIN, који је и водио трибину. Професор Јокић говорио је и уопштено о образовању, те је приметио да смо ми образовани по једном систему, те да савремено образовање захтева сасвим другачији систем, а говорио је и о самом пројекту. У оквиру пројекта ресурси за наставнике постоје (а биће их још), чак и за рад са децом ометеном у развоју. Колико сам разумео ове ресурсе могу да користе и наставници у регуларним школама, па је то можда и искористљиво за инклузију, са којом вечито кубуримо.

Трибина

Неки мој општи утисак са ове трибине је да је била поприлично ужурбана. Чини ми се да ни на једном скупу нисам видео тако прецизно темпирано време за сваког говорника, о чему се прилично старао професор Јокић. Тако да бих овај скуп могао да назовем Твитером уживо, јер оно што смо добили су само кратке информације. Зато ће и моји поднаслови бити управо такви. 🙂

Приказ модула за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN

Ову презентацију је приказала др Драгана Миличић, доцент на Биолошком факултету БУ, а уз помоћ сараднице Марине Дрндарски, наставника биологије из ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Уз њих, на раду је и Бојана Молнар, наставник биологије „2. октобар“ у Зрењанину.

20160601_102803 (Small)

У модулу за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN учествују четири учеснице пројекта, међу којима и Србија као једина земља ван ЕУ. Остале су Словачка, Немачка и Аустрија. Модул садржи четири одабрана примера хране: хлеб, млеко, мед и сезонско воће и поврће. За сваки од ових производа развијена су четири сета активности комбиновањем метода ИБСЕ (Inquiry-Based Science Education) и ЕСД (Education for Sustainable Development), које се односе на карактеристике хране, специфичности процеса производње и дистрибуције, као и на продају и потрошњу. То пројекту даје ширину, јер су укључене друштвене науке, економија на пример. Истраживање хлеба је пример погодан за рад са млађом децом, а мед, млеко и сезонска храна су примеренији старијим ђацима. Драгана је почела да објашњава пројекат на примеру хлеба, а колико то добро изгледа стећи ћете идеју ако завирите у следећи ПДФ:

Презентација за трибину у САНУ – др Драгана Миличић (1.6.2016)

Марина је завршила излагање о пројекту. Занимљиво је да су кроз креативне активности успешно савладали чак и осмозу, која се у оквиру основношколског градива не помиње.

20160601_103239 (Small)

Тестирање неких делова модула за енергију и свакодневне објекте са студентима Учитељског факултета у Београду

Др Сања Благданић, доцент на учитељском факултету БУ већ неко време ради са студентима овакав, практичан вид наставе, јер има за циљ да се што више учитеља одлучи за предмет „Рука у тесту“. Према неким подацима у Србији овај предмет предаје мање од 10% њих. Такође, потребно је променити систем рада у школама у корист практичних активности.

Кратак приказ докторске дисертације урађене у оквиру пројекта „Рука у тесту“ и EU-FIBONACCI о примени истраживачког приступа у настави

Др Марија Бошњак Степановић, доцент на учитељском факултету у Сомбору представила је своју тезу. Њен докторат је показао да је истраживачки рад повећао и квалитет и квантитет знања четвртака, али су уочени и неки недостаци. Један од њих је време, кога је изгледа потребно више одвојити за овакав начин рада. Потом, овакав приступ захтева и увежбаност, као и промену образовне парадигме, јер учитељ више није „чувар истине“. Другим речима, не испоручује готова знања, већ до њих ђаци долазе самосталним радом. И напокон, на тестовима може бити непријатних изненађења, јер ђаци који су навикли да уче напамет неће постићи добре резултате.

Минипројекти у настави интегрисаних природних наука и математике – реализација пројекта „Вода је драгоцена“

Овај пројекат ми је баш привукао пажњу, јер је овде било и прилично биологије, уз друге природне науке, али и математику. Теме су биле, рецимо „запремина течности“, али и „човек и вода“. Др Маријана Горјанац ранитовић, доцент на учитељском факултету у Сомбору објаснила нам је ток пројекта. На почетку је била уводна активност – филм који су пуштали ђацима, а потом дискутовали о њему. Идеје ђака, али и њихова питања, прикупљена су, како би се кроз теме које су обрађивали, одговорило на њих. Нека питања су била заиста интересантна. Зашто људи не иду тамо где има воде? Да ли ће они људи који немају воду имати, ако је ми штедимо? У току рада ђаци су показали један озбиљан приступ и били су прилично прецизни у мерењима. Учитељице су сматрале да је истраживачки рад претежак захтев за четвртаке, али су их ђаци демантовали на крају када су презентовали своје радове.

„Чувајмо енергију, енергија је живот“, награда на конкурсу пројекта „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2014

Др Гордана Хајдуковић-Јандрић, професорка у ОШ „Мирослав Антић“ из Футога испричала нам је о активностима у њеној школи. Од децембра 2013. до априла 2014. на сајту њихове школе постављали су, једном месечно, проблемски задатак за ђаке. Ђаци су овај проблем решавали на практичан начин, са тим да су имали извесну слободу у осмишљавању експеримента, али су рад достављали тако што су га писали према протоколу (који је подразумевао да се напишу материјал и методе, као и други потребни подаци, али и да се доставе видео-прилози). Пројекат је био широк, па су могли и креативно да презентују свој рад, кроз музику и ликовне радове. Огледе су радили из две области: уштеде енергије (рецимо, један задатак је био да упореде количину утрошене воде за купање и туширање) и добијање енергије из обновљивих извора. Пристигло је било више од 450 радова. Сваке године мењају тему и ове године се баве буком.

Примена истраживачког приступа у подучавању наука – Летња школа науке у Шапцу, награда на конкурсу „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2015

Ово је иначе пројекат Канцеларије за младе и у њему је учествовало 30 учитеља (мада се тај број осипа), 400 ђака и 100 родитеља (мисли се активно). Пројекат је представила мр Татјана Марковић-Топаловић, професорка физике у Медицинској школи у Шапцу. Подразумевао је неке радионице, од којих је нама, биолозима, најзанимљивија пета под називом „Свет чула“ (тема је иначе „протерана“ из прва четири разреда, каже Татјана), где су уз помоћ материјала правили аналогије за бубном опном и испитивали чуло слуха.

20160601_111534 (Small)

Уз овај пројекат, Татјана је представила још један – израду биолошких пасоша за стабла у Шапцу. Ову активност подржало је неколико институција, а ради се о томе да се методама које неће оштетити стабло измери старост стабала како би се спречила њихова исхитрена сеча, што је данас често. Нисам успео да забележим формулу, али се помиње 2π, мере се висина и обим и множи се са фактором који се разликује од врсте до врсте и поднебља где та врста живи. Грешка мерења није страшна, тако да за стабло старо шестдесет година износи око четири године плус-минус.

Оптичка клупа за сваког ђака

Добро нам познати Владан Младеновић, професор у ОШ „Иван Вушовић“, Ражањ, изнео је став да наставници налазе изговор да не раде истраживачке задатке са ђацима у недостатку средстава. Међутим, показао је и доказао да буквално уз помоћ штапа и канапа (конкретније, метле, столице и канапа) могу да се изведу огледи који тек наизглед захтевају скупу опрему. Испричао нам је да када је једном мењао колегиницу у млађим разредима, да ђаци нису желели ни да раде на компјутерима, ни да иду напоље, већ да имају „руке у тесту“. „Навукли су се на науку“, закључио је Владан. 🙂

20160601_115023 (Small)

Закључак

Да полако закључујем и ја. 🙂 Одслушао сам још две учитељице које су пренеле своја добра искуства у раду са ђацима како у редовним, тако и у комбинованим одељењима, али сам онда морао да идем и нисам успео да чујем нашу колегиницу Зорицу Лазић из ОШ „Филип Кљајић Фића“ у Београду која је причала о фарми кишних глиста. Зато је била љубазна да пошаље презентацију.

И док ви листате презентацију, да завршавам мудрим речима које сам чуо на трибини, а пре много векова изговорио их је Марко Тулије Цицерон:

Није довољно само стећи знање, треба га и применити.

Са Био-блогом на ми

Да ли већа глава значи и већу памет? Па, први текст за данас носи наслов: „Веће је боље, ипак“. 🙂04f48c52a443d823fe6d331f027707dc675183ce

IFL Science: Bigger Is Better After All (25.6.2014)

Врло познате главе, ако не већ мудре, са Ускршњег острва, нису само главе. Има тога још. 🙂

Мушки магазин: Да ли сте знали?: Античке Моаи главе на Ускршњем острву имају тела!!! (11.6.2015)

Ми ове главе помињемо и у настави биологије када причамо о користи коју научници имају од лишајева. Шта још помињемо када причамо о лишајевима, видећете у презентацији Драгане Косовац:

Ми немамо неку занимљивост о лишајевима, али имамо о једном симбионту из њих – гљивама. Вест није тако нова, али је обећавајућа. Наиме, истраживачи из Орегона, који су се бавили врстом Fusarium graminearum, а која иначе напада житарице, открили су један ген који регулише друге гене. И то не мали број њих. Овај ген „искључује“ чак 2000 других! Научници су искључили њега, те добили једињења за која нису знали и која би могла да нађу примену у медицини (као антибиотици), агрономији, индустрији и производњи биогорива.

Phys.org: ‘Flipping the switch’ reveals new compounds with antibiotic potential (31.10.2013)

Од тада до сада надамо се да се бар нешто од овога остварило и имплементирало, што би рекли стручњаци из области образовања, а када причамо о новопронађеним генима, недавно су пронађени и такви значајни за ниво образовања. Ипак, немојмо од њих очекивати превише. 🙂 Међународна група од чак 253 научника спровела је једну од најобимнијих генетичких студија до сада и идентификовала је 74 генетичке варијанте повезане са годинама формалног образовања појединаца. Студија је објављена 11. маја у престижном часопису „Природа“.

12241647_10153257418847336_3915359740108314008_n
„Ова студија се надовезује на наш рани рад у којем је учествовало 100.000 испитаника и тада смо утврдили три генске варијанте повезане са образовањем“, рекао је Данијел Бенџамин, ванредни професор Центра за економска и друштвена истраживања при Универзитету у Лос Анђелесу. „Овог пута, због много већег узорка (скоро 300.000 људи и сви су европеидног типа) били смо у стању да идентификујемо више генских варијанти које су повезане са образовањем.“

tumblr_inline_nw3y0qDIq61qzxfm4_500Бенџамин је рекао да генетички фактори делују заједно са факторима средине. Гени само делимично утичу на когнитивне способности и особине личности, као што је упорност, што заузврат утиче на број година које појединац проводи у школи. Тако да генетичке разлике ту дају мали допринос. Рецимо, за генетичку варијанту са највећим ефектом, разлика између људи са нула копија и оних који имају две копије варијанти предвиђа, у просеку, око девет недеља више школовања. Другим речима, укупан утицај 74 идентификованих генетичких варијанти је тако малена да објашњава свега око 0.43 од 1 посто варијације у школској спреми појединаца.

Medicalxpress.com: Scientists find genes associated with educational attainment (11.5.2016)

10603499_10152951905524656_4802951960318278183_nНе вреде ни гени, некако увек дођемо до тога да све зависи од нас, наставника. Но, у нашем друштву уврежено је да нас вечито прозивају на одговорност, а готово никад нам не признају заслуге. Како је то у иноземству, Великој Британији, на пример? Веровали или не, ни тамо наставници нису задовољни својим статусом. Пре свега платама. Она за почетника износи 22.000 фунти, што би било око 28.940 евра годишње. Уколико се не прихвате никаквих додатних обавеза (ма какве год биле), плата ће се подићи на највише 48.672 евра у наредних 10 година. Ни тамо, као ни овде, наставници немају плаћено прековремено. Британски наставници се жале и на то што немају времена ни сендвич да поједу, јер већ морају да журе на неку нову дужност. Аутор следећег текста каже да ако радите као наставник термини „посао“ и „рад“ имају сасвим другачија значења. 🙂

tes: ‘The belittlement of teachers is a national scandal that undermines this country’s future’ (20.5.2016)

13221057_1071735546205890_5622355164087397398_nНаше плате су далеко од британских, а далеко и од сваког здравог разума. Синдикати се, рецимо, боре да ту ситуацију побољшају, али ефекте до сада нисмо видели. Зато можете да одгледате интервју са председницом једног од синдиката:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Са председницом на ти (25.6.2016)

За разлику од наших плата, тржиште уџбеника је прилично богато.

Данас: Уџбеници скупи и поред уштеда (27.5.2016)

Родитељи су заједнички уштедели 18 милиона евра. Међутим, ни то није довољно и питамо се шта је права мера?

Блогдан: Свет по мери тебе, а не ти по мери света (25.5.2016)

tumblr_nz2cnyI9DC1qz6f9yo3_500У суровом свету треба наћи своје место. А треба наћи и место у авиону. Које је најбезбедније? Ниједно од седишта намењених путницима. Па које је онда? Одговара следећи чланак:

Science dump: What is the safest spot on a plane? (11.6.2015)

То нас свакако неће спречити да отпутујемо негде ако за то будемо имали прилике. Но, годишњи одмори још су далеко и још увек имамо да радимо. Зато је последњи чланак који смо одабрали за данас управо у вези са радом, нашим, али и у привреди.

Блиц: Чадеж: Системски увести право дуално образовање (26.5.2016)

Позив на опстанак

Дан планете Земље је био и прошао, а наставници биологије обележили су овај датум у својим школама. Ево неких примера. Први је ОШ „Десанка Максимовић“ из Чокота (Ниш), а наставница је Виолета Милосављевић:

Други је из школе „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице, а колегинице су Виолета Јововић и Лидија Павловић Лончар:

Лепи радови су украсили холове школа, а можда могу да постану и део неког пројекта, ко зна? Уколико сте заинтересовани да се опробате у једној таквој активности, погледајте следећи позив:

Центар за промоцију науке: Отворен Јавни позив 2016. (до 19.5.2016)

_950959498290742_6996336893935851698_n (Small)А имамо и позив да одслушамо неке бесплатне семинаре.

Bird sleuth.org: Free Webinars (за 10. и 11.5.2016)

Вебинари су у вези са птицама, а са њима у вези је и следећи чланак. У ствари, чланак је више у вези са праисторијским птицама и то из доба креде. Птице су, наиме, настале од групе диносаура која је припадала групи (клади) Maniraptora. У питању су били омањи диносауруси прекривени перјем. Пред крај креде ова група је изумрла заједно са тираносурусима и трицератопсима. Али не сви. Нестали су они који су се хранили месом, а они који су јели семенке не само да су опстали, већ и касније дали птице. Научници са Универзитета у Торонту верују да је управо начин исхране и био пресудан за њихов опстанак.

IFL Science: Cretaceous Birds Survived Mass Extinction By Eating Seeds (23.4.2016)

Птице су опстале, а да ли ће опстати и конкурси за научне пројекте, одлучиће влада.

Политика: Вербић тражи подршку за опстанак (25.4.2016)

_410441699111091_6051260720684968601_nА да ли можемо да опстанемо без интернета? Следећи пример тврди да да. 🙂

Balkans press: Školsko etnoselo bez kompjutera i mobilnih telefona (приступљено 26.4.2016)

Боље и да гаје, него да иду на такмичења. 🙂 Ово потоње им се уопште не исплати, јер и тако не добијају ништа од тога. О томе следећи текст:

Зелена учионица: „Нека се над овим замисле рушитељи образовног система Србије” (25.4.2016)

Министарство се заиста замислило, али над сасвим другим питањем – шта један уџбеник чини квалитетним? И изнедрило је Правилник који говори о томе, баш на време, када смо ми већ били обавезани да увелико завршимо изборе уџбеника и када су се они одобравали према – процентуалној заступљености у школама диљем Србије. 🙂 Но, по систему – ‘леба не тражи – није згорег да га прелистате. 🙂_1058144190882730_7428915747404810823_n

еКапија: Када је садржај школских књига релевантан? – Донет правилник о стандардима квалитета уџбеника (25.4.2016)

А што се уџбеника тиче, медији кажу да је најуспешнија издавачка кућа „Клетт“. Медији кажу и да је „Едука“ у власништу поменутог „Клета“, али челници те издавачке куће то демантују. 🙂

Вечерње новости: Корупција у продаји уџбеника: Школама нуде лаптопове, проценте, а уговори тајна (25.4.2016)

Још мало о уџбеницима:

Кутак.нет: Из угла родитеља: Уџбеничка хигијена (21.4.2016)

И за крај нешто што није уџбеник, али некаква публикација јесте:

Академија.еду: „Тигрови на доњем Дунаву“ – мали прилог проучавању мегафауне средњовековног Балкана, Браничевски гласник 8/2012, 7-23. (2012)

PhotoImpact_WaitingForTheRightMoment_Master_H264.mp4.Still001_640x360_364031555550

Облак ознака