Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „корелација“

Е, е-сертификати

tumblr_oew925JATH1rl04amo1_1280На сајту Завода за унапређење образовања и васпитања од недавно можете да преузмете сертификат који сте зарадили на обуци, ако је одржана у периоду од 21. априла до 26. јуна.

ЗУОВ: Уверење о савладаној Обуци наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (22.10.2018)

Дакле, савладали смо како да реализујемо наставу, а данас ћемо се бавити питањем – када. Ја, лично, не верујем да се квалитетан рад може остварити на претчасу, но некада других термина нема. Да ли сам добро написао – претчас? Или је, ипак, пречас или предчас? Ако га већ радимо, хајде да га изговарамо како треба. 🙂

Блог – Како Јеца каже: Претчас (16.11.2018)

А где најправилније изговарају речи иначе? БКТВ тврди да то није у Београду.

БКТВ: Не, није Београд: Ево у ком граду у земљи се говори најправилнијим српским језиком (18.3.2016)

_10156223212390182_3541587945686253603_nЈа тврдим да је овај текст потпуни промашај. Требало би да најисправније говори она особа која познаје правопис. Другим речима, како причамо и пишемо зависи од образовања, а не од родног града.

Наравно, увек су ту акценти и полемика око тога који су најближи тзв. књижевном говору. Следећи текст бави се управо тиме.

VICE: Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni (15.1.2016)

Занимљиво у овом тексту је да је узет пример једног биолошког појма; шишарке, као илустрације речи на којој се вежбају акценти. Ја нећу о шишаркама, ни о другим биљним органима, већ одмах прелазим на највиши ниво биолошке организације и еколошке нивое. За ту прилику преносим вам презентацију Николе Арсића.

И када смо код радова колега, да завршимо једним сјајним. Ђаци колегинице Сабрине Кураице су правили ћелију од врло маштовитих и изгледа укусних материјала.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Преузели смо сертификат за обуку;
  2. применили смо нека правописна правила;
  3. акцентовали смо реч „шишарка“;
  4. додали смо још једну фантастичну презентацију нашој збирци презентација;
  5. дивили смо се радовима ђака.
Advertisements

Хотели за инсекте и солитери за врапце

Почео бих примером добре праксе из учионице. Колегиница Тереза Катона у својој школи направила је спој биологије и ликовне културе, па су лепи хербаријуми постали још лепши.

Tereza Katona korelacija likovno

Примера доброг рада има и у науци.

Noizz.rs: Bojanovo revolucionarno otkriće moglo bi da promeni svet (23.5.2018)

У Новом Саду, према писанију Урбансити радија, неће да мењају свет, али један његов део хоће. У питању су градски паркови.

Urbancityradio: Gradski park dobiće sistem za rasterivanje ptica i sitnih životinja (25.6.2018)

Вест је веома штура и не пружа кључне информације, тако да не знам колико је веродостојна. Уз то, само је овај магазин и дојавио. Но, гледајући коментаре, јавност је свакако није прихватила са одушевљењем.

20180511_141713

Ова два гуштера сам ја фотографисао у школском дворишту и иако су ситне животиње нисам их растерао, већ их оставио да се на миру сунчају.

И док једни намеравају да растерују врапце, други им омогућавају да добију дом. Следећи видео гледамо према препоруци Жељка Станимировића.

Фејсбук видео – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Врапци у Београду (приступљено 7.7.2018)

У овом филмићу сазнали смо да су врапци значајни јер тамане комарце и корове. Желео сам да вам покажем још једног летећег створа, овог пута из Индије. Он има толико добру мимикрију да не мрда својим крилима, не бисмо успели да га разликујемо од сувог лишћа.

Следећи лептирић уопште није овако сладак. Наиме, у питању је ноћни лептир који се храни – крвљу, чак и људском. Пронађен је у скорије време и то само у појединим популацијама врсте која се иначе храни воћем. Насељава јужну и централну Европу. Када своју дугачку сурлицу забоде испод коже, у стању је да пије крв чак и двадесет минута!

За разлику од комараца, у овом случају крвљу се хране искључиво мужјаци и то да би могли да се размножавају. Макар је то разлог који научници претпостављају. Можете погледати и видео за детаљнију причу.

И инсектима, иако крв умеју да нам попију, баш као и врапцима, неки наставници и ђаци праве кућице. У ствари, хотеле, да будемо прецизнији.

Блог – Зрењанинска група НПН: Хотели за инсекте – практичан рад (19.6.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо примере доброг рада у настави и науци;
  2. сазнали смо који су наводни планови са парковима Новог Сада;
  3. одгледали смо видео о врапцима и о једном чудесном лептиру;
  4. пронашли смо крвопије међу лептирима;
  5. добили смо идеју за практичан рад.

Још мало о конгресу и још неким стварима

Пристигао је још један мејл др Мирослава Живића у име Организационог одбора конгреса.

_n7lcs42yh01r51oypo9_500Драге колеге,

Крајњи рок за пријаву на Други конгрес биолога Србије је продужен до 15.04.2018. Позивамо све заинтересоване да узму учешће у раду Скупа. Сви потребни обрасци и информације се налазе на интернет страници Српског биолошког друштва:

Српско биолошко друштво: Други конгрес биолога Србије (до 15.4.2018)

Попуњен образац за пријаву треба послати на е-маил адресу: kongres@serbiosoc.org.rs.

С поштовањем,
Организациони одбор

Подсећам вас да на конгресу можете представити и неки пример добре праксе из учионице, а наставници биологије таквих примера заиста имају. Данас вам представљам рад колегинице Снежане Јовановић. У њеној школи одржан је угледни час из биологије и веронауке. Идеја је била да покушају да помире наизглед непремостиве разлике о развоју живота на Земљи, према еволуционој теорији и библијском шестодневу. Посебну пажњу посветили су јајету и са биолошког аспекта, али су ђаци упознати и са његовом симболиком у Васкрсу.

Овај лепи цртеж је ручни рад и дело вероучитеља, а задатак за ђаке је био да обележе све оне врсте чија јаја имају амнион. Сјајна идеја и маштовита реализација, што се види по сликама. Верујем да оваквих радова има још и да би на том конгресу могло да се чује много тога лепог уколико се више колега пријави.

tumblr_mka67r3wFd1r9bfqro1_250Но, конгрес није једино догађање на које се можете пријавити. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије позива да се пријавимо за обуку за распознавање птица према програму Норд Универзитета из Норвешке, 5. по реду коју организују у Србији. Обука је бесплатна, организована је у Новом Саду и Београду, а траје у периоду април-јул. За више информација пишите на raspoznavanjeptica@yahoo.com, а рок за пријављивање је 5.4.2018. Сви су добродошли.

1411673525ls-looking-through-the-window-148За 5. мај предвиђен је велики птичји догађај и за њега, тврди се на следећем сајту, није потребно ни да будете експерт за птице. Дакле, сви могу да учествују у том догађају, а детаље ћете наћи на страни:

eBird.org: Global Big Day—5 May 2018: get excited! (1.3.2018)

Но, доста о птицама: а сад мало она. 🙂 У ствари, сада мало они – људи. Иако смо веровали да макар имамо сва сазнања о себи, ако не већ о другим врстама, то изгледа није баш тако. За крај вест која је постала права сензација.

РТС: Откривен нови орган у људском телу? (28.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проследили смо позив на конгрес;
  2. промовисали смо пример добре праксе;
  3. позвали смо на обуку из распознавања птица;
  4. такође смо упутили позив да се укључимо у велики дан за птице широм света;
  5. открили смо нови орган.

Општинско такмичење из биологије 2018.

Alaskan Wood FrogПрво и прво да објавим тестове са овогодишњег општинског такмичења. Сви (од петог до осмог) се налазе у јединственом пдф документу.

Тестови из биологије од 5. до 8. разреда са решењима

Тестове сам преузео са следећег линка:

Биолошки факултет у Београду: Задаци са решењима са општинског такмичења из биологије за основне школе (17.3.2018)

Као и сваке године можете коментарисати на овом блогу и као и сваке године објављиваћу коментаре који су аргументовани и не садрже увреде и ружне речи. То посебно није примерено нама старијима, као ни инстутуцијама које представљамо. Јасно је да што је виша институција и одговорност би требало да буде већа. Верујем да смо се разумели. 🙂

_nn9zw2iS0o1tq7o0to1_500Остаје ми још што се овог такмичења тиче да честитам свим учесницима на показаном не малом труду, наравно награђенима и њиховим менторима. Ја заиста верујем да успех не пада са неба и да захтева много труда и енергије и ђака и наставника.

У ОШ „Аксентије Максимовић“ у Долову су се баш потрудили за такмичење и као домаћини направили су беџеве за све колеге које су гостовале у школи. Колегиница Верица Стошић нам је испричала да су беџеве правили ђаци на часовима техничког и ликовног. Беџеви (слика доле) су са мотивима из биологије и сада су лепа успомена за сваког колегу. Заиста фантастична идеја и свака част.

Aksentije Maksimovićiz Dolova Verica Stosic

Наравно, предстоји нам окружно, па се ваља припремати и за то. На следећем сајту можете наћи тестове за школско такмичење, који су тешки готово као моји, а згодно дођу за вежбу ако их већ нисте користили.

Биологија КП: Тестови са школског такмичења 2018. (16.3.2018)

И то што се тиче овог сајта није све. Постоји и Фејсбук група коју су аутори овог сајта покренули и која је намењена информацијама о такмичењу.

Фејсбук група: Такмичења из биологије (приступљено 19.3.2018)

tumblr_ouzhcwNtJ81w5p541o2_540И док смо на Фејсбуку, не би требало да пропустимо и један позив на трибину.

Фејсбук догађај – Центар за развој идеја: Трибина – Тренутно стање акватичних екосистема широм планете (за 22.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Још једном смо бацили поглед на овогодишње тестове;
  2. честитали смо свим ђацима и њиховим менторима који су учествовали на такмичењу;
  3. видели смо пример одличне праксе;
  4. вежбали смо за окружно такмичење;
  5. најавили смо трибину.

Дан паука

_1198240280186472_214639534946412490_nКрај је недеље, али тема о насиљу не јењава – и даље је акуелна. У вези са тим почињем са два занимљива текста са „Зелене учионице“.

Зелена учионица: Модел из куће као узрок насиља (16.11.2017) & И ми смо се свађали и тукли, али никада није било овако (16.11.2017)

Повод су догађања у Аранђеловцу. Председник државе је управо у том граду и тој учионици и тој деци одржао час.

Н1: Вучић у Аранђеловцу разговарао с ђацима о вршњачком насиљу (16.11.2017)

Што се часова биологије тиче, није потребно да их одржи неко са државног врха да би били занимљиви. На пример, можете да их одржите у корелацији са музичком културом и да од песме која је хит међу младима, направите врло едукативно (и певљиво) штиво. Послушајте.

Пошто смо данас у уметничком расположењу, ево мало и корелације са ликовном културом.

Facebook video – New York Magazine: These artistic renderings of animals are secretly humans in incredible body paint (10.6.2016)

d54b1b566281f443d244c32754482445У природи, прави уметници су пауци са оним њиховим мрежама. Више о овим занимљивим животињама можете сазнати колико већ сутра.

Фејсбоок догађај – Покрајински завод за заштиту природе: Дан паукова (за 18.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наново смо говорили о насиљу;
  2. и председник је говорио о насиљу;
  3. одслушали смо биолошки хит;
  4. дивили смо се креативном сликарству;
  5. најавили смо један леп догађај.

 

Речи као сликовнице

_inline_n33le6Dc5O1s93a6aДобро је имати мишљење, али је добро и преиспитивати га. То је урадила недавно Јелена Братић.

Блог – Како Јеца каже: Критика и ја (6.11.2017)

И ја се преиспитујем када пишем блог. Увек имам сумње у то да ли сам правилно формулисао реченицу или ставио знак интерпункције на одговарајуће место. Другим речима, стало ми је да звучим стручно (биолошки), али и писмено. Данас писменост ипак није на цени као некад.

Зелена учионица: Виолета Бабић: Оне који знају правопис данас исмевају они који га не знају (14.11.2017)

Ми ћемо се трудити да га упознамо и научимо како се поједине речи правилно пишу. Додуше, речи можемо писати и сликовито, а како би их ђаци боље запамтили. Идеју на интернету је пронашла Јелена Палинкаш, па је осликала и један појам:

23584809_10155143517281270_663043128_n

И када причамо о костима… Стручњаци кажу да иако влада мишљење да судимо о некоме на основу израза лица, то баш није истина. Пре ће бити да судимо на основу облика лобање, па тако и изгледа лица. Рецимо, веће поверење ће добити особа која има подигнуте обрве и изражене очи од оне која има спуштене обрве и увучене очи, да тако кажем. tumblr_md109uQmFM1qcgi6no3_400Компетентним ћемо радије сматрати особу са ширим него ону са ужим лицем, на пример.

Scientific American: Your Facial Bone Structure Has a Big Influence on How People See You (18.6.2015)

Једна древна лобања унела је пометњу међу научницима. Стара је 260000 година и припадала је нашој, односно врсти Homo sapiens. Невоља је што је нађена тамо где је нису очекивали – у кинеској покрајини Шенси. Тренутни консензус је да људска врста датира из Африке, тако да сада ово откриће уноси забуну – одакле смо, забога милога, дошли? 🙂

IFL Science: Ancient Skull Found In China Challenges Current Evolutionary Theories (15.11.2017)

Но, одакле год да смо дошли, надам се да ћете и сутра навратити до Биолошког блога. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Били смо критички настројени;
  2. прочитали смо неколико добрих правописних смерница;
  3. добили смо сјајну идеју захваљујући Јелени Палинкаш;
  4. сазнали смо да треба да имамо пожељну лобању;
  5. мало смо се збунили што се наше еволуције тиче.

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

805abee68c3fa72f8b342dbca7eaa63c (Small)Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

_mn1t2uCdVP1s7rduso1_500

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

14117825_10207534107571029_7116330198462441424_nНо, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо актуелну емисију;
  2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
  3. најавили смо еколошки филм;
  4. промовисали смо пример добре праксе;
  5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.

Облак ознака