Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „корелација“

Још мало о конгресу и још неким стварима

Пристигао је још један мејл др Мирослава Живића у име Организационог одбора конгреса.

_n7lcs42yh01r51oypo9_500Драге колеге,

Крајњи рок за пријаву на Други конгрес биолога Србије је продужен до 15.04.2018. Позивамо све заинтересоване да узму учешће у раду Скупа. Сви потребни обрасци и информације се налазе на интернет страници Српског биолошког друштва:

Српско биолошко друштво: Други конгрес биолога Србије (до 15.4.2018)

Попуњен образац за пријаву треба послати на е-маил адресу: kongres@serbiosoc.org.rs.

С поштовањем,
Организациони одбор

Подсећам вас да на конгресу можете представити и неки пример добре праксе из учионице, а наставници биологије таквих примера заиста имају. Данас вам представљам рад колегинице Снежане Јовановић. У њеној школи одржан је угледни час из биологије и веронауке. Идеја је била да покушају да помире наизглед непремостиве разлике о развоју живота на Земљи, према еволуционој теорији и библијском шестодневу. Посебну пажњу посветили су јајету и са биолошког аспекта, али су ђаци упознати и са његовом симболиком у Васкрсу.

Овај лепи цртеж је ручни рад и дело вероучитеља, а задатак за ђаке је био да обележе све оне врсте чија јаја имају амнион. Сјајна идеја и маштовита реализација, што се види по сликама. Верујем да оваквих радова има још и да би на том конгресу могло да се чује много тога лепог уколико се више колега пријави.

tumblr_mka67r3wFd1r9bfqro1_250Но, конгрес није једино догађање на које се можете пријавити. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије позива да се пријавимо за обуку за распознавање птица према програму Норд Универзитета из Норвешке, 5. по реду коју организују у Србији. Обука је бесплатна, организована је у Новом Саду и Београду, а траје у периоду април-јул. За више информација пишите на raspoznavanjeptica@yahoo.com, а рок за пријављивање је 5.4.2018. Сви су добродошли.

1411673525ls-looking-through-the-window-148За 5. мај предвиђен је велики птичји догађај и за њега, тврди се на следећем сајту, није потребно ни да будете експерт за птице. Дакле, сви могу да учествују у том догађају, а детаље ћете наћи на страни:

eBird.org: Global Big Day—5 May 2018: get excited! (1.3.2018)

Но, доста о птицама: а сад мало она. 🙂 У ствари, сада мало они – људи. Иако смо веровали да макар имамо сва сазнања о себи, ако не већ о другим врстама, то изгледа није баш тако. За крај вест која је постала права сензација.

РТС: Откривен нови орган у људском телу? (28.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проследили смо позив на конгрес;
  2. промовисали смо пример добре праксе;
  3. позвали смо на обуку из распознавања птица;
  4. такође смо упутили позив да се укључимо у велики дан за птице широм света;
  5. открили смо нови орган.
Advertisements

Општинско такмичење из биологије 2018.

Alaskan Wood FrogПрво и прво да објавим тестове са овогодишњег општинског такмичења. Сви (од петог до осмог) се налазе у јединственом пдф документу.

Тестови из биологије од 5. до 8. разреда са решењима

Тестове сам преузео са следећег линка:

Биолошки факултет у Београду: Задаци са решењима са општинског такмичења из биологије за основне школе (17.3.2018)

Као и сваке године можете коментарисати на овом блогу и као и сваке године објављиваћу коментаре који су аргументовани и не садрже увреде и ружне речи. То посебно није примерено нама старијима, као ни инстутуцијама које представљамо. Јасно је да што је виша институција и одговорност би требало да буде већа. Верујем да смо се разумели. 🙂

_nn9zw2iS0o1tq7o0to1_500Остаје ми још што се овог такмичења тиче да честитам свим учесницима на показаном не малом труду, наравно награђенима и њиховим менторима. Ја заиста верујем да успех не пада са неба и да захтева много труда и енергије и ђака и наставника.

У ОШ „Аксентије Максимовић“ у Долову су се баш потрудили за такмичење и као домаћини направили су беџеве за све колеге које су гостовале у школи. Колегиница Верица Стошић нам је испричала да су беџеве правили ђаци на часовима техничког и ликовног. Беџеви (слика доле) су са мотивима из биологије и сада су лепа успомена за сваког колегу. Заиста фантастична идеја и свака част.

Aksentije Maksimovićiz Dolova Verica Stosic

Наравно, предстоји нам окружно, па се ваља припремати и за то. На следећем сајту можете наћи тестове за школско такмичење, који су тешки готово као моји, а згодно дођу за вежбу ако их већ нисте користили.

Биологија КП: Тестови са школског такмичења 2018. (16.3.2018)

И то што се тиче овог сајта није све. Постоји и Фејсбук група коју су аутори овог сајта покренули и која је намењена информацијама о такмичењу.

Фејсбук група: Такмичења из биологије (приступљено 19.3.2018)

tumblr_ouzhcwNtJ81w5p541o2_540И док смо на Фејсбуку, не би требало да пропустимо и један позив на трибину.

Фејсбук догађај – Центар за развој идеја: Трибина – Тренутно стање акватичних екосистема широм планете (за 22.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Још једном смо бацили поглед на овогодишње тестове;
  2. честитали смо свим ђацима и њиховим менторима који су учествовали на такмичењу;
  3. видели смо пример одличне праксе;
  4. вежбали смо за окружно такмичење;
  5. најавили смо трибину.

Дан паука

_1198240280186472_214639534946412490_nКрај је недеље, али тема о насиљу не јењава – и даље је акуелна. У вези са тим почињем са два занимљива текста са „Зелене учионице“.

Зелена учионица: Модел из куће као узрок насиља (16.11.2017) & И ми смо се свађали и тукли, али никада није било овако (16.11.2017)

Повод су догађања у Аранђеловцу. Председник државе је управо у том граду и тој учионици и тој деци одржао час.

Н1: Вучић у Аранђеловцу разговарао с ђацима о вршњачком насиљу (16.11.2017)

Што се часова биологије тиче, није потребно да их одржи неко са државног врха да би били занимљиви. На пример, можете да их одржите у корелацији са музичком културом и да од песме која је хит међу младима, направите врло едукативно (и певљиво) штиво. Послушајте.

Пошто смо данас у уметничком расположењу, ево мало и корелације са ликовном културом.

Facebook video – New York Magazine: These artistic renderings of animals are secretly humans in incredible body paint (10.6.2016)

d54b1b566281f443d244c32754482445У природи, прави уметници су пауци са оним њиховим мрежама. Више о овим занимљивим животињама можете сазнати колико већ сутра.

Фејсбоок догађај – Покрајински завод за заштиту природе: Дан паукова (за 18.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наново смо говорили о насиљу;
  2. и председник је говорио о насиљу;
  3. одслушали смо биолошки хит;
  4. дивили смо се креативном сликарству;
  5. најавили смо један леп догађај.

 

Речи као сликовнице

_inline_n33le6Dc5O1s93a6aДобро је имати мишљење, али је добро и преиспитивати га. То је урадила недавно Јелена Братић.

Блог – Како Јеца каже: Критика и ја (6.11.2017)

И ја се преиспитујем када пишем блог. Увек имам сумње у то да ли сам правилно формулисао реченицу или ставио знак интерпункције на одговарајуће место. Другим речима, стало ми је да звучим стручно (биолошки), али и писмено. Данас писменост ипак није на цени као некад.

Зелена учионица: Виолета Бабић: Оне који знају правопис данас исмевају они који га не знају (14.11.2017)

Ми ћемо се трудити да га упознамо и научимо како се поједине речи правилно пишу. Додуше, речи можемо писати и сликовито, а како би их ђаци боље запамтили. Идеју на интернету је пронашла Јелена Палинкаш, па је осликала и један појам:

23584809_10155143517281270_663043128_n

И када причамо о костима… Стручњаци кажу да иако влада мишљење да судимо о некоме на основу израза лица, то баш није истина. Пре ће бити да судимо на основу облика лобање, па тако и изгледа лица. Рецимо, веће поверење ће добити особа која има подигнуте обрве и изражене очи од оне која има спуштене обрве и увучене очи, да тако кажем. tumblr_md109uQmFM1qcgi6no3_400Компетентним ћемо радије сматрати особу са ширим него ону са ужим лицем, на пример.

Scientific American: Your Facial Bone Structure Has a Big Influence on How People See You (18.6.2015)

Једна древна лобања унела је пометњу међу научницима. Стара је 260000 година и припадала је нашој, односно врсти Homo sapiens. Невоља је што је нађена тамо где је нису очекивали – у кинеској покрајини Шенси. Тренутни консензус је да људска врста датира из Африке, тако да сада ово откриће уноси забуну – одакле смо, забога милога, дошли? 🙂

IFL Science: Ancient Skull Found In China Challenges Current Evolutionary Theories (15.11.2017)

Но, одакле год да смо дошли, надам се да ћете и сутра навратити до Биолошког блога. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Били смо критички настројени;
  2. прочитали смо неколико добрих правописних смерница;
  3. добили смо сјајну идеју захваљујући Јелени Палинкаш;
  4. сазнали смо да треба да имамо пожељну лобању;
  5. мало смо се збунили што се наше еволуције тиче.

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

805abee68c3fa72f8b342dbca7eaa63c (Small)Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

_mn1t2uCdVP1s7rduso1_500

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

14117825_10207534107571029_7116330198462441424_nНо, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо актуелну емисију;
  2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
  3. најавили смо еколошки филм;
  4. промовисали смо пример добре праксе;
  5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.

Немачки аустралопитекус

evolution-of-man-cartoon-vert-598x795 (Small)Једно недавно откриће могло би да натера научнике да напишу изнова причу о пореклу људи. Тако тврди Херберт (Herbert Lutz) директор музеја историје природе у Мајнцу. Не чуди што Херберт навија за ово откриће, пошто је пронађено на тлу родне му Немачке. У питању су два зуба чија је старост процењена на 9,7 милиона година. Припадала су сисару који је, можда, био аустралопитекус. Ако би се ово показало тачним, то би променило и време настанка мајмунољуди, као и њихову прапостојбину.

IFL Science: Extremely Unexpected Find Means We May Have To Rewrite The Human Evolution Textbook Again (20.10.2017)

Дакле, научници никако да комплетирају нашу историју, али су макар финиширали „Атлас живота“. Научници са Универзитета у Оксфорду и њихове колеге са Универзитета у Тел Авиву комплетирали су атлас свих гмизаваца и сада имамо атласе свих вертебрата на Земљи. _mk5ao8qY3j1qa6nhao4_250Атласи садрже 10.000 гмизаваца и исто толико птица, 5.000 сисара и 6.000 водоземаца. Богами, поголеми атлас.

IFL Science: Scientists Just Completed An „Atlas Of Life“ For The World (10.10.2017)

Гмизавци за које знамо су гекони. Они имају задивљујућу способност да се веру о потпуно вертикалне објекте, па чак и да висе наопачке захваљујући својим посебно адаптираним ножицама. _mkc9kftzLg1qh3h23o1_500На доњој страни прстију имају ‘сете’, односно милионе врло финих структура попут длака, које повећавају додирну површину и блиски контакт између стопала и површине на којој почива. Детаљније како они то раде, објашњава следећи текст.

Phys.org: What goes up must come down (14.10.2014)

Ми немамо те адаптације на прстима, али то нас не спречава да нам ти исти прсти буду веома вешти. Наставници биологије то доказују веома често јер мотивишу ђаке да праве врло креативне радове. Весна Милојковић је приказала неке заиста изузетне.

 

Веснини ђаци су састављали и песме.

 

Да се разумемо: нисмо ми биолози једини који правимо излете у област рада наставника српског језика. То раде и фолк певачице. Не верујете?

Блиц: Урнебесно – Научите падеже уз Цецу! (25.6.2016)

Ето, једном да завршимо и распевано. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посумњали смо у досадашња сазнања о еволуцији људи;
  2. сазнали смо да постоји заиста гломазан атлас;
  3. обновили смо знања о геконима;
  4. дивили се креативним радовима ђака наше колегинице;
  5. учили смо падеже на један сасвим необичан начин.

 

Истина која неистинито звучи

Колегиница Сања Урошевић Парезановић из ОШ „Петар Лековић“ (Пожега) бавила се ћелијом на један креативан начин.

Све нас је задивила ћелија коју је направила ђак петак наставнице Виолете Јововић.

виолета јовovић

Када говоримо о ћелијама, можда ће вас изненадити да је икс хромозом велики исто колико и глава сперматозоида. Ова тврдња уопште не изгледа логично јер у глави сперматозоида се налази и икс хромозом и још 22 хромозома приде! Ипак, истина је, тврди се у следећем тексту.

Learn.genetics.utah.edu: Cell Size and Scale (приступљено 18.10.2017)

У сперматозоиду ДНК је суперкондензована и сакупљена у веома густу форму (што бисмо жаргонски рекли – зипована је). И треба имати на уму да главу сперматозоида испуњава готово искључиво једро. Цитоплазма је готово у потпуности истиснута напоље, а како би се сперматозоид начинио микроскопском „машином за пливање“ налик на торпедо.tumblr_mmc0hjCGql1qzcf71o1_500 (Small)

Сада, када смо објаснили, више не изгледа немогуће, али је на почетку тврдња изгледала управо тако. Има још таквих тврдњи које су истините, али таквима не делују. На пример, има много више дрвећа на Земљи него звезда у галаксији.

Еду.ТВ: Истините чињенице које делују лажно (4.8.2017)

Чињенице које ће, сигуран сам, деловати занимљиво, можете да чујете на предавању у Новом Саду.

22489742_1433566573359696_3862944301235324004_n

И за крај филмић о још једном ендемиту, али са подручја Аустралије. Скроз је забаван. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо задивљујуће моделе ћелије;
  2. упоредили смо величине икс хромозома и главе сперматозоида;
  3. сазнали смо неке чињенице које само делују лажно;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. одгледали смо занимљив филмић.

Облак ознака