Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „корелација“

Дан паука

_1198240280186472_214639534946412490_nКрај је недеље, али тема о насиљу не јењава – и даље је акуелна. У вези са тим почињем са два занимљива текста са „Зелене учионице“.

Зелена учионица: Модел из куће као узрок насиља (16.11.2017) & И ми смо се свађали и тукли, али никада није било овако (16.11.2017)

Повод су догађања у Аранђеловцу. Председник државе је управо у том граду и тој учионици и тој деци одржао час.

Н1: Вучић у Аранђеловцу разговарао с ђацима о вршњачком насиљу (16.11.2017)

Што се часова биологије тиче, није потребно да их одржи неко са државног врха да би били занимљиви. На пример, можете да их одржите у корелацији са музичком културом и да од песме која је хит међу младима, направите врло едукативно (и певљиво) штиво. Послушајте.

Пошто смо данас у уметничком расположењу, ево мало и корелације са ликовном културом.

Facebook video – New York Magazine: These artistic renderings of animals are secretly humans in incredible body paint (10.6.2016)

d54b1b566281f443d244c32754482445У природи, прави уметници су пауци са оним њиховим мрежама. Више о овим занимљивим животињама можете сазнати колико већ сутра.

Фејсбоок догађај – Покрајински завод за заштиту природе: Дан паукова (за 18.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наново смо говорили о насиљу;
  2. и председник је говорио о насиљу;
  3. одслушали смо биолошки хит;
  4. дивили смо се креативном сликарству;
  5. најавили смо један леп догађај.

 

Advertisements

Речи као сликовнице

_inline_n33le6Dc5O1s93a6aДобро је имати мишљење, али је добро и преиспитивати га. То је урадила недавно Јелена Братић.

Блог – Како Јеца каже: Критика и ја (6.11.2017)

И ја се преиспитујем када пишем блог. Увек имам сумње у то да ли сам правилно формулисао реченицу или ставио знак интерпункције на одговарајуће место. Другим речима, стало ми је да звучим стручно (биолошки), али и писмено. Данас писменост ипак није на цени као некад.

Зелена учионица: Виолета Бабић: Оне који знају правопис данас исмевају они који га не знају (14.11.2017)

Ми ћемо се трудити да га упознамо и научимо како се поједине речи правилно пишу. Додуше, речи можемо писати и сликовито, а како би их ђаци боље запамтили. Идеју на интернету је пронашла Јелена Палинкаш, па је осликала и један појам:

23584809_10155143517281270_663043128_n

И када причамо о костима… Стручњаци кажу да иако влада мишљење да судимо о некоме на основу израза лица, то баш није истина. Пре ће бити да судимо на основу облика лобање, па тако и изгледа лица. Рецимо, веће поверење ће добити особа која има подигнуте обрве и изражене очи од оне која има спуштене обрве и увучене очи, да тако кажем. tumblr_md109uQmFM1qcgi6no3_400Компетентним ћемо радије сматрати особу са ширим него ону са ужим лицем, на пример.

Scientific American: Your Facial Bone Structure Has a Big Influence on How People See You (18.6.2015)

Једна древна лобања унела је пометњу међу научницима. Стара је 260000 година и припадала је нашој, односно врсти Homo sapiens. Невоља је што је нађена тамо где је нису очекивали – у кинеској покрајини Шенси. Тренутни консензус је да људска врста датира из Африке, тако да сада ово откриће уноси забуну – одакле смо, забога милога, дошли? 🙂

IFL Science: Ancient Skull Found In China Challenges Current Evolutionary Theories (15.11.2017)

Но, одакле год да смо дошли, надам се да ћете и сутра навратити до Биолошког блога. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Били смо критички настројени;
  2. прочитали смо неколико добрих правописних смерница;
  3. добили смо сјајну идеју захваљујући Јелени Палинкаш;
  4. сазнали смо да треба да имамо пожељну лобању;
  5. мало смо се збунили што се наше еволуције тиче.

Виртуелна авантура

За почетак једна емисија која се и те како тиче и нас наставника биологије, посебно када лаици крену са својим теоријама колико су вакцине, у ствари, штетне.

РТС: Да Можда Не: Епидемија малих богиња и вакцинација (26.10.2017)

805abee68c3fa72f8b342dbca7eaa63c (Small)Фармацеутска индустрија ипак оставља последице, али не онакве какве поменути лаици очекују. Лекови који се бацају по животној средини, каже се у следећем тексту, мењају пол рибама, збуњују птице и забрињавају научнике. Речју, загађују.

The scientist: Drugging the Environment (1.8.2015)

Постоји и други облици загађивања и уништавања природе и то у нашем „комшилуку“.

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију: Премијера филма „Бељарица: београдска Амазонија“ (за 29.10.2017)

Следећи линк нас не води до Амазоније, већ на други крај света. И тај пут је веома кратак. Довољно је да крочите у учионицу колегинице географа Тање Парезановић.

ОШ „Иво Андрић“, Београд: Виртуелна авантура Азијом (25.10.2017)

_mn1t2uCdVP1s7rduso1_500

Вероватно ћу са Тањом урадити заједнички час, па ћу вас известити како је било. Тања је, сигурно, сјајан и иновативан наставник, а такви могу очекивати и боље плате, ако судимо према ономе што говори премијерка.

Зелена учионица: Брнабић: Наградити наставнике који постижу „резултате на такмичењима” и тако их одвојити од оних лоших (24.10.2017)

14117825_10207534107571029_7116330198462441424_nНо, судећи према друштвеним мрежама за наставнике, ово више и није толико актуелно колико дуално образовање. Ту тему препустићу средњошколским наставницима, а ми се видимо у понедељак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо актуелну емисију;
  2. сагледали смо како лекови утичу на животну средину;
  3. најавили смо еколошки филм;
  4. промовисали смо пример добре праксе;
  5. радовали смо се што ће нам бити већа плата.

Немачки аустралопитекус

evolution-of-man-cartoon-vert-598x795 (Small)Једно недавно откриће могло би да натера научнике да напишу изнова причу о пореклу људи. Тако тврди Херберт (Herbert Lutz) директор музеја историје природе у Мајнцу. Не чуди што Херберт навија за ово откриће, пошто је пронађено на тлу родне му Немачке. У питању су два зуба чија је старост процењена на 9,7 милиона година. Припадала су сисару који је, можда, био аустралопитекус. Ако би се ово показало тачним, то би променило и време настанка мајмунољуди, као и њихову прапостојбину.

IFL Science: Extremely Unexpected Find Means We May Have To Rewrite The Human Evolution Textbook Again (20.10.2017)

Дакле, научници никако да комплетирају нашу историју, али су макар финиширали „Атлас живота“. Научници са Универзитета у Оксфорду и њихове колеге са Универзитета у Тел Авиву комплетирали су атлас свих гмизаваца и сада имамо атласе свих вертебрата на Земљи. _mk5ao8qY3j1qa6nhao4_250Атласи садрже 10.000 гмизаваца и исто толико птица, 5.000 сисара и 6.000 водоземаца. Богами, поголеми атлас.

IFL Science: Scientists Just Completed An „Atlas Of Life“ For The World (10.10.2017)

Гмизавци за које знамо су гекони. Они имају задивљујућу способност да се веру о потпуно вертикалне објекте, па чак и да висе наопачке захваљујући својим посебно адаптираним ножицама. _mkc9kftzLg1qh3h23o1_500На доњој страни прстију имају ‘сете’, односно милионе врло финих структура попут длака, које повећавају додирну површину и блиски контакт између стопала и површине на којој почива. Детаљније како они то раде, објашњава следећи текст.

Phys.org: What goes up must come down (14.10.2014)

Ми немамо те адаптације на прстима, али то нас не спречава да нам ти исти прсти буду веома вешти. Наставници биологије то доказују веома често јер мотивишу ђаке да праве врло креативне радове. Весна Милојковић је приказала неке заиста изузетне.

 

Веснини ђаци су састављали и песме.

 

Да се разумемо: нисмо ми биолози једини који правимо излете у област рада наставника српског језика. То раде и фолк певачице. Не верујете?

Блиц: Урнебесно – Научите падеже уз Цецу! (25.6.2016)

Ето, једном да завршимо и распевано. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посумњали смо у досадашња сазнања о еволуцији људи;
  2. сазнали смо да постоји заиста гломазан атлас;
  3. обновили смо знања о геконима;
  4. дивили се креативним радовима ђака наше колегинице;
  5. учили смо падеже на један сасвим необичан начин.

 

Истина која неистинито звучи

Колегиница Сања Урошевић Парезановић из ОШ „Петар Лековић“ (Пожега) бавила се ћелијом на један креативан начин.

Све нас је задивила ћелија коју је направила ђак петак наставнице Виолете Јововић.

виолета јовovић

Када говоримо о ћелијама, можда ће вас изненадити да је икс хромозом велики исто колико и глава сперматозоида. Ова тврдња уопште не изгледа логично јер у глави сперматозоида се налази и икс хромозом и још 22 хромозома приде! Ипак, истина је, тврди се у следећем тексту.

Learn.genetics.utah.edu: Cell Size and Scale (приступљено 18.10.2017)

У сперматозоиду ДНК је суперкондензована и сакупљена у веома густу форму (што бисмо жаргонски рекли – зипована је). И треба имати на уму да главу сперматозоида испуњава готово искључиво једро. Цитоплазма је готово у потпуности истиснута напоље, а како би се сперматозоид начинио микроскопском „машином за пливање“ налик на торпедо.tumblr_mmc0hjCGql1qzcf71o1_500 (Small)

Сада, када смо објаснили, више не изгледа немогуће, али је на почетку тврдња изгледала управо тако. Има још таквих тврдњи које су истините, али таквима не делују. На пример, има много више дрвећа на Земљи него звезда у галаксији.

Еду.ТВ: Истините чињенице које делују лажно (4.8.2017)

Чињенице које ће, сигуран сам, деловати занимљиво, можете да чујете на предавању у Новом Саду.

22489742_1433566573359696_3862944301235324004_n

И за крај филмић о још једном ендемиту, али са подручја Аустралије. Скроз је забаван. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо задивљујуће моделе ћелије;
  2. упоредили смо величине икс хромозома и главе сперматозоида;
  3. сазнали смо неке чињенице које само делују лажно;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. одгледали смо занимљив филмић.

Зачин на лош начин

tumblr_inline_mlhm3taRx11qz4rgpДанас почињемо уметнички. Снимак на првом линку приказује за свега један минут три месеца рада. И то маестралног.

Facebook video – Joe Fenton: This is a short film that was created over a 3 month period documenting the creation process of – Pater (20.5.2015)

Но, оно што нас занима је веза са биологијом. Јапанска уметница прави фантастичне (да не кажем божанствене) љуштуре за ракове самце. Погледајте.

Што се ракова тиче, имам још занимљивих филмића. На следећем линку пронаћи ћете, у дну стране, убрзан снимак пресвлачења џиновског пауколиког морског рака.

IFL Science: Time lapse of molting giant spider crab (23.6.2010)

А следећи видео приказује баш рака самца у борби са џиновским морским пужем (што има љуштуру коју када прислонимо на уво чујемо звук мора 🙂 ).

Док смо у мору, ево једне занимљивости о хоботницама. И оне и сви главоношци могу да мењају своју РНК, показала су најновија истраживања и тако утичу и на адаптације у складу са променама у околини. Код нас је тако да нам се мутације дешавају на нивоу ДНК. Овај молекул производи РНК, а даље овај утиче на стварање протеина, који регулишу малте не све што се дешава у организму. 10922636_493315004142537_8334920248826128963_nГлавоношци су „одлучили“ да ништа не препуштају спорој еволуцији ДНК, већ им се дешавају брже промене у самој производњи протеина. Такође, то би значило да се њихов наследни материјал мало мењао током много година и то указује да су оне присутне на Земљи много дуже него што се мислило.

IFL Science: Octopuses Are Even More Amazing Than We Thought (7.4.2017)

Шта се још, можда, погрешно мислило о еволуцији, преносе дневне новине.

Блиц: Једна од најважнијих теорија о животу на Земљи је управо пала у воду (11.4.2017)

И кад већ листамо новинске чланке, ево још једног, занимљивог, али и забрињавајућег, за крај.

Блиц: Појавила се нова дрога, зове се ЗАЧИН, ево како да препознате корисника (14.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1394334_655602644555537_7791444785711007102_nУживали смо у ликовној уметности;
  2. одгледали филмиће у вези са раковима;
  3. научили смо нешто ново о главоношцима;
  4. унели мало сумње у теорије о постанку живота;
  5. сазнали о новој врсти дроге која прети посрнулој младости.

Позив на први Актив у 2017.

Најпре једна најава за Београђане:

tumblr_nyyvhezc0m1qct89so1_500Састанак Стручног актива наставника биологије Београда одржаће се 19.1.2017. у ОШ „Дринка Павловић“ са почетком у 18 часова.

Дневни ред:

  1. Календар такмичења и пропозиције

  2. Разно

Као и увек свим присутнима следују и сертификати за сате стручног усавршавања унутар установе.

И још једна најава:

15940463_1245346045557995_1297338969800908438_n

То ће се све дешавати на Коларцу, али…

Н1: Коларчева задужбина пред гашењем (12.1.2017)

Навијам да се гашење не догоди, а навијам и да више прођу ови суперхладни дани. Када нам је тако хладно, заборављамо да трпе и животиње.

РТВ: Лабудови једва преживљавају зиму (10.1.2017)

Следеће прасенце није имало проблем да преживи зиму, већ кланицу. И преживело је и постало велики уметник. 🙂

Нешто слично, али ипак различито. 🙂

Блиц: Ова невероватна уметница људима даје поглед животиње (23.1.2016)

Па какав поглед и да имамо, с обзиром да људи и припадају царству животиња? 🙂 На ову тему, реч дајем Ивани Дамњановић. 🙂

Толико о оку, а сада прелазимо на нови орган. И то нови у правом смислу речи. 🙂

b92: Фасцинантно откриће: Именован нови људски орган (3.1.2017)

Очигледно још увек не знамо све ни о сопственом телу. О томе текст за крај.

Фокузз: Све што нисте знали о свом телу: Нисте ни свесни за шта је ваше тело све способно! (4.12.2015)

Облак ознака