Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „курс“

Неподношљива лакоћа балкона

1-26-19Вест која је обележила ову недељу изостанак је младих олимпијаца математике са балкона Старог двора.

Mediagroup021.rs: Neverovatno: Matematičari preteški za balkon Skupštine (24.1.2016) & b92: „Рекли су да балкон није безбедан за математичаре“ (24.1.2016) & Телепромтер: Брука и срамота! СНС ботови на балкону уместо младих математичара! (24.1.2016)

И поред танког оправдања градоначелника, које не одговара на сва питања, па ни то зашто су уопште млади математичари позвани…

Ало: Градоначелник о гафу с математичарима – Мали: Нису били на балкону због остале деце?! (25.1.2016)

…шта год био разлог отказивања младим генијалцима, верујемо да је порука веома јасна. За њих на том балкону није било места, а у целој овој држави за њима нема потребе. Ако ћемо право, према речима министра Вујовића, у овој држави нема потребе ни за наставницима и лекарима. Зато нам је препоручио да тражимо другу државу.

Н1: ДС и Левица Србије критикују Вујовића, „Слога“ тражи оставку (24.1.2016)

11037552_10205897683613756_7570821915950103861_n

Боб Живковић такође препоручује

Сећате се да нам је исти министар претпрошле године поручио да нађемо допунски посао, а сада, ето, и другу државу. 🙂 Ми смо то и урадили, али виртуелно, али пре тога да вас упутимо на Фејсбук групу коју су направили наставници, а како би колико толико дали простора не само поменутим математичарима, већ свој сјајној деци која то заслужују:

Фејсбук група: Балкон за дочек шампиона у науци и уметности

Држава коју смо одабрали (по препоруци министра) је Данска. Међутим, и тамо није баш да нема проблема.

Блиц: Потрага за одбеглим бабуном у Данској (24.1.2016)

Ако се не плашите бабуна, Данска је онда земља обећана. 🙂 Но, да бисте се снашли тамо, треба да знате језик. Ако знате језик, а немате паметнија посла, те сте добре душе, можете да волонтирате у оквиру Курсере (то је онај сајт који окупља светски познате универзитете и уприличава бесплатне курсеве) и да преводите предавања за оне који језик не знају.

Coursera: Bring a great education to the world. Join the Global Translator Community.

7_10153229231263379_1444521396595715193_n (Small)Наравно, и за њих би било боље да језик науче. И ту нема спора. Спорно је да ли треба учити грађанско и верску наставу у школама.

Телеграф: Треба ли деца да уче веронауку у школи? Ево шта кажу теолог, историчар и социолог, а шта – ви! (23.1.2016) & РТС: Грађанско васпитање између обожавања и реформе (24.1.2016)

Грађанско, дакле, ни на небу ни на земљи. Попут бонсаија у следећем кратком, промотивном филму:

Ово бисте вероватно пожелели у свом дому, а ево шта не бисте:

City magazine: 10 stvari koje bi malo ljudi poželelo u svom domu (23.1.2016)

Пред крај полугодишта можемо да претпоставимо шта наши ђаци не би пожелели у својим ђачким књижицама. _10156223213200182_6917177219367319420_nНе бисмо ни ми пожелели грубе правописне грешке, али их, авај, има.

Србија прес: Писменост је у Србији слабија страна: Невиђена грешка у дечијим ђачким књижицама! (25.1.2016)

Грешке које је направио министар просвете, према мишљењу синдиката, можда нису невиђене, али јесу довољне да се уприличи штрајк упозорења. О томе у вести за крај:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Синдикати просвете у уторак о штрајку уопзорења (24.1.2016)

Загрљај за опстанак

Често вам представљамо креативне радове основаца, али и гимназијалци умеју да буду креативни. Погледајте галерију која приказује моделе ћелијске мембране које су направили ђаци колегинице Јелене Симић:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Нишлијски гимназијалци били су креативни на другачији начин. Наиме, данас је Међународни дан загрљаја и поводом тога организовали су пригодну манифестацију:

Јужне вести: Нуде загрљаје да усреће суграђане (20.1.2016)

_945803348774491_1387246591134615119_nУ тексту наводе да психолози тврде да је човеку потребно четири загрљаја дневно да би преживео. Да ли ће позната фолк дива, Весна Вукелић, у школи коју ће отворити делити загрљаје, не знамо, али школу ће отворити. Дакле, нова колегиница у најави. 🙂

Блиц: Веровали или не! Венди отвара школу психологије (21.1.2016)

У ствари не наша колегиница, дакле не биолог, већ нека врста наставника верске наставе са „специјализацијом“ православне психијатрије. Ма шта год то значило. 🙂

uuHPEFd

А кад смо код верске наставе:

РТС: Ко предаје веронауку у српским школама (19.1.2016)

Право питање за нас, биологе, а и боље питање је ко ће отићи на бесплатан семинар у Петницу. Избор ће направити сами Петничари, а међу колегама из средњих школа:

Истраживачка станица Петница: Петнички семинар за наставнике биологије (пријаве до 20.2.2016)

_nbb6ndewXd1qcqqpjo7_r1_250.gifЗа све наставнике, па и основце, сајт Scientix је направио занимљиво такмичење. Циљ је да се путем веб-алата прикажу примери доброг рада на интердисциплинарним часовима (а ваљда може и само биологије). Свој рад треба поделити на Фејсбуку или Твитеру и означити са #MEDIAinSTEM чиме ће он аутоматски бити увршћен у избор за најбољи. Можете победити у четири категорије: видео, аудио, графика и анимација, а победници ће бити позвани да учествују у радионици у Бриселу.

Scientix: Best use of media in STEM (рок до 15.2.2016)

То је изазов који нам је упутио Scientix, а о изазовима и решењима климатских промена, говори бесплатни курс:

Future learn: Climate Change: Challenges and Solutions (почиње 25.1.2016)

И док смо у еколошким темама, ево једне провере знања, а коју је задала колегиница Владислава Солаковић:

Тестова никад доста, па тако имамо још два колегинице Катарине Радовић.

Да будемо прецизнији, у питању су две групе. Ево друге:

Ту има и питања о мору, а ми о том екосистему имамо један кратак, занимљив филмић:

Пошто ми крај мора не живимо и нема шта да нам природно светли ноћу, сијалице су нам неопходне. Али не било какве, тврди се у следећем тексту:

Сазнај.нет: Смрт због сијалица: Штедљиве сијалице најопасније за мозак, нервни систем, јетру, бубреге и срце (28.4.2015)

anigif_original-16443-1451487361-5.gifЕто, лепо пише да је штедња смртно опасна и стварно је нејасно зашто је власти у Србији практикују. 🙂 Али је оне свеједно практикују и сада је штедња наша реалност. Једна галерија бави се управо реалношћу, а кроз слике које изгледају сасвим нереално:

Блиц: Реалност савременог света – После ових илустрација добро ћете се замислити (11.12.2015)

Још једна галерија, а овог пута су у питању, према мишљењу аутора, најстрашнији инсекти на свету:

IFL Science: The Most Horrifying (And Awesome) Creepy-Crawlies In The World (14.7.2014)

Ивана Дамњановић бавила се неким другим зглавкарима:

А колегиница Мирјана Лазић бавила се ендокриним жлездама. Њен рад се налази и у зборнику радова „Дигитални час“. Овим радом и завршавамо за данас.

Прези: Ендокрине жлезде (16.11.2015)

Цена ван контроле и љубав ван прописа

Почињемо једном лепом презентацијом ауторке Иване Дамњановић:

А где су вируси, ту су и бактерије:

Сада наши ђаци неће мучити муку са бактеријама, али људи свакако хоће. Није тајна да су постале резистентне на пеницилин и ваља открити нови лек.

Balkans press: 1 kilogram košta 50.000 evra: Genijalci iz Srbije stvorili najjači antibiotik na svetu! (15.1.2016)

1622722_825078597572467_3380275844901293493_nПечурке као лек, па и има логике, јер и пеницилијум је гљива. Него да нису мало претерали са ценом? 🙂 Слично би могло да се каже и за уџбенике.

Данас: Цене уџбеника ван државне контроле (15.1.2016)

Можда су цене ван контроле, али број неће бити, кажу одговорни.

Вечерње новости: Листа уџбеника биће знатно краћа (14.1.2016)

А ми за вас данас имамо листу бесплатних курсева.

Биологија: Бесплатни курсеви (10.1.2016)

А следи листа доктората. Наиме, сада можете онлајн да листате академске радове наших научника и факултетских професора:

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja: NaRDuS home

1625606_10155665135325284_2718405183042121005_nПрича о докторатима у нас вазда је осетљива, баш као и прича о било каквим дипломама. О томе сведочи и следећи текст:

Јужне вести: Васиљевић дипломирао, али не зна тачан назив факултета (14.1.2016)

Па, кад се већ деле дипломе шаком и капом, ево и за вас једна:

Quizlando: Koju diplomu zaslužuješ ti?

Учитељици о којој се пише у следећем тексту, диплома није ни потребна. Она је добила нешто много значајније. Animated_heart_handing_you_key_hg_wЊени ђаци је толико воле, да нису хтели да је пусте у пензију.

Зелена учионица: Ђачка љубав јача од прописа (15.1.2016)

Што се пензије тиче, синдикати су морали да реагују:

Зелена учионица: Допис министру просвете (12.1.2016)

И да са синдикатима, односно синдикалцима и завршимо.

Југмедија: Синдикалци у просвети нису послушници! (16.1.2016)

Реците НЕ просјецизму!

Данас почињемо мало шаљиво:

Овај скеч је новијег датума, а да се подсетимо и једног старијег:

Бука: Надреалисти у школи: Дјецо, стигао је ћумур! (26.11.2015)

А нама је стигла нова презентација Иване Дамњановић:

У кружењу супстанци у мору могу да се укључе и људи и то не само тако што ће се погостити плодовима мора. Следећи текст у слици и филмићу објашњава шта се дешава са људским лешом у морским дубинама:

IFL Science: What Happens To A Dead Body In The Ocean? (28.10.2014)

squid2Један морски становник показао је да може да се креће и по (сувом) тлу. У питању је хоботница и иако њен ход није баш најстабилнији, ипак је подвиг који је и награђен укусним залогајем:

IFL Science: Octopus That Walks On Land (24.6.2014)

И још један филмић о хоботници:

И у следећем тексту помиње се хоботница, али се не мисли баш на ову морску. О каквој хоботници се ради, процените сами.

Блог Жике Ракића: „Безглава хоботница“ – српска просвета (27.12.2015)

И у овом тексту се поставља питање статуса верске наставе, о чему у последње време често читамо. _10156223211195182_4988293633477505307_nАли пре него што пређемо на ту тему, да направимо једну дигресију, а у вези са претходним текстом:

На видику: Интерпункција – како је правилно користити (5.7.2011)

Додуше, што се претходног текста тиче оваквих дигресија би требало направити много, али нека ова буде за данас. 🙂 И сада обећани текстови о верској настави и њеном пољуљаном статусу:

Вечерње новости: Иван Дојчиновић: Веронаука старија од Вербића (26.12.2015) & Блог – Просветна питања и дилеме: Државни удар на образовање!!! (26.12.2015)

Толико о државном удару, а сада нешто и о срчаном. Ако сте мислили да га енергетска пића могу изазвати, нисте далеко од истине. _n7jf1p3H291t6bh5fo1_500 (Small)У истраживању које је спроведено на клиници у Рочестеру, са 25 испитаника старости око 29 година, показало се да када су пили енергетска пића, на почетку није било разлике у пулсу и крвном притиску у односу на то када су пили напитак који је само личио на такво пиће, али без „опасних“ састојака. Временом, разлике у крвном притиску су се појавиле, али и у количини норепинефрина у крви. Повећано и једно и друго у комбинацији – повећава и ризик од срчаних обољења.

IFL Science: New Study Reveals What A Single Energy Drink Does To Your Body (10.11.2015)

_624922004281131_7992015786639600683_nНо, ако срце и нисте сачували, наде да добијете ново – има! Слика, коју ћете видети на следећем линку, приказује тзв. бесћелијско, „срце дух“, чије су ћелије уклоњене хемијским процесом (хемикалијом која је у често у саставу шампона), тако да је остао само екстрацелуларни матрикс. Овакво срце ће бити база, да је тако назовемо, за развој нових ћелија (матичних ћелија крви или коштане срже), чији се ДНК подудара са ДНК особе којој је срце намењено, тако да неће бити одбацивања органа. Ово је још увек у експерименталној фази, али обећава.

Imgur: The Ghost Heart (септембар 2015)

А нама ће свима срце да буде пуно за који дан. 🙂

Блиц: Први део зимског распуста почиње 31. децембра, школарци у Војводини већ одмарају (27.12.2015)_n6wxhgwDea1s20z6do1_r1_400.gif

Али ми нећемо одмарати. 🙂 Чак ћемо бити екстремно вредни и припремати се за наредну школску годину! Наиме, најављен је курс иновативне праксе за наставнике наука. Иде се шест дана у главни град Белгије и колико смо разумели, морамо малко да се потрудимо да нас изаберу и финансирају. 🙂 Детаље имате на линку за крај:

Scientix: Sign up for a course on Innovative Practices for Engaging STEM Teaching! (рок 2.2.2016)

Академски натурализам против вакцина и ГМО против ХИВ-а

Изабрани су најбољи едукатори и ове године на конкурсу који организује Удружење „Живојин Мишић“. Сада и званично знамо ко су победници и одмах на почетку да честитамо свима њима, а посебно нашем биологу и уз то и сарадници Биолошког блога, Ени Хорват.

Живојин Мишић: Изабрани најбољи едукатори Србије за 2015. годину

Кад већ оговарамо Ену, таман да вам поменемо да има нови хоби – израду оригами фигурица и већ је то искористила у настави тако што је направила модел ДНК:

ena_horvat_origami (Small)

Таман нам је дала шлагворт за један генетички чланак, али пре тога једна лепа најава:

12219519_900991269950565_804752560789794438_n

Ми ћемо окренути лист, али не Црвене књиге. 🙂

Ауторка презентације је Ивана Дамњановић, а ако сте окренули лист, пардон слајд и уверили сте се да је презентација одлична, наше младе наде треба да се увере да ли је онлајн курс намењен управо њима (младима до 30 година), а који организује Финска академија наука на тему одрживог развоја, такође одличан.

Finnish STEM education portal: Millennium Youth Course – Sustainable Energy (за 21.11.2015)

995052_320254088133246_4874364613128442307_nИ напокон генетички чланак који најависмо. Да ли ће нас генетичари размазити? Једна канадска фирма која се бави генетичким инжењерингом, произвела је две сорте јабука (мада од објаве вести до сада не би нас чудило да их има још) које, када их загризете или сецкате неће добити ону карактеристичну браон боју. За разлику од досадашњих ГМ производа који су били од помоћи узгајивачима (због отпорности на паразите и болести, на пример), овај је намењен потрошачима да им уживање у јабуци не омете непривлачна браон боја. Иначе, да се подсетимо, ова боја настаје услед тога што кисеоник продире до меснатог дела плода и активира се ензим полифенол-оксидаза који делује на фенолна једињења, а која онда оксидују до прекурсорских молекула, да би се они конвертовали у секундарна једињења која и дају (непожељну) боју. Погађате, ГМ јабуке садрже значајно мање поменутог ензима.

IFL Science: GM Apples That Don’t Turn Brown Approved For Growing In US (16.2.2015)

Zebrafrog (Small)Многи противници генетичког инжењеринга рећи ће како је ово још један доказ да је стварање ГМО не само штетно, већ и непотребно и – погрешиће. Рецимо, захваљујући овој техници, могуће је синтетисати вештачко антитело које је стотину пута делотворније у борби против вируса ХИВ од природног. Многи вируси на својој површини имају хиљаде структура налик на шиљке и наша антитела облика слова Y углавном успевају да их заробе са обе своје „ручице“. ХИВ, мешутим, има свега 20 таквих шиљака, који су самим тим ретко распоређени на површини. Уколико антитело једном својом ручицом ухвати један шиљак, имаће проблем да досегне други другом својом ручицом. Не само да антитело неће моћи да нападне прописно и да зграби вирус у чврстом стиску, да тако кажемо, већ таква смањена ефикасност омогућиће вирусу да еволуира тако да потпуно онемогући деловање антитела. Управо ова чињеница доприноси вирулентности ХИВа. Генетичари су се досетили да дохакају вирусу тако што су изумели антитело које ће обема ручицама зграбити један шиљак.

IFL Science: Improved Anti-HIV Antibodies Created Through Genetic Engineering (29.1.2015)

_nmhuiwPEYi1u2jwbho1_400Људи пре једног века нису имали проблема са сидом, али су свеједно умирали млађи. Јасно вам је зашто, али ми вас ипак упућујемо на чланак који се бави вакцинацијом и даје постер који приказује број смртних случајева у САД у ери пре вакцинације и данас. Рецимо, некада је од дифтерије годишње умирало око 21.000 људи, а данас – нико.

Up worthy: Ever Wonder Why People 100 Years Ago Died So Much Younger? It’s These 14 Reasons. (21.11.2014)

У Србији и поред ових података постоји отпор вакцинацији. Реч дајемо лекару:

Специјалистичка педијатријска ординација Др Стевановић: Актуелности (2015)

Још један занимљив текст, из кога издвајамо закључак:

Crystal_Clear_app_virusblueАкадемски едукатори који кроје методе подучавања као да не маре за научне доказе. Радије бирају романтични натурализам. Да се медицина, рецимо, развила на основу информација које нам пружа натурализам, данас не бисмо могли уживати у проналасцима какви су, рецимо, антибиотици или вакцине.

Писменица.рс: Сумња у модерне начине подучавања (10.11.2015)

Да ли због романтичног натурализма или због нечег другог, тек, људи у Србији противе се вакцинацији и увек имају сумње у фармацеутске куће. Можда ће имати више поверења у себе, с обзиром да се још пре две године радило на томе да људи могу да штампају (на 3D штампачу, наравно) сопствене лекове.

Science dump: Print your own medicine (7.2.2013)

_mnh2m2c1Fu1qav3uso3_r1_500

Ускоро ће бити могуће (ако већ није) и правити у кућној радиности тешке дроге, попут хероина. Олакшавајућа околност код таквих наркотика је што се тешко добијају, или је то макар била. Научници су генетички модификовали квасац тако да и даље ради оно што иначе ради (врши ферментацију), али овог пута дајући опијате, а не пиво. На тај начин процес добијања хероина моћи ће да изведе свако ко се иоле опреми (између осталог и поменутим квасцем). Изгледа да научници желе да овај процес изведу и публикују из добрих намера, али сви знамо за пословицу која каже да је пут до пакла таквим намерама и поплочан. 🙂

Мother board: DIY morfine: deze nieuwe giststam kan worden gebruikt voor het maken van opiaten (19.5.2015)

tree-color-flowers-vector_tМарихуана је вазда била проблематична биљка, баш зато што се користи као дрога, а са друге стране многи се куну у њене исцелитељске способности. Ова биљка је свакако мистерија, а поближе нам је објашњава „Национална географија“ кроз галерију фотографија са описима:

National geographic: Science seeks to unlock marijuana’s secrets – photo gallery (јун 2015)

У Аустралији је легализовано испитивање медицинске употребе ове биљке у Викторији, Квинсленду и Новом Јужном Велсу. У мају ове године расправљали су да ли да је уведу у употребу управо у медицинске сврхе. Неке државе у САД већ су је легализовале, а такође и Уругвај. Међутим, Аустралијанци дебатују зато што дугорочна употреба марихуане има утицаја на мозак, когницију и ментално здравље. _nn3xxaggPN1qbmgeto5_500 (Small)Истраживања су показала да појединци који су почели да редовно користе марихуану у својим тинејџерским годинама, имају нижи ниво образовања и интелигенције, зарађују нижу плату, а имају више шансе да огрезну у тежак алкохолизам или да постану наркомани, пате од здравствених менталних проблема или понекад чак завршавају у затворуТешка употреба канабиса дефинише се као свакодневну употреба у трајању од најмање годину дана  директно је повезана са лошијом пажњом и памћењем, а и повећаном стопом менталних здравствених проблема, посебно психозаИстраживачи су такође идентификовали разлике у мозгу повезане са оштећењима која проузрукују когнитивне и здравствене (менталне) потешкоће.  Да будемо искрени, постоји још низ фактора који могу утицати на спознају, ментално здравље и структуру мозга. Ово укључује старост, употребу других супстанци, (не)практиковање физичких вежби, ниво образовања, породичну историју, злостављање и занемаривање у детињству, као и већ постојеће неуролошке разлике у односу на друге. Тешко је рећи докле учествује марихуана, а докле све остало побројано.

IFL Science: Remind Me Again, How Does Cannabis Affect The Brain? (28.5.2015)

Још да напоменемо да пет пута више Аустралијанаца склоних опијатима користи марихуану, но оних који користе кокаин или метамфетамине. Не знамо колико пута више (или мање) људи на Земљи користи технологију у односу на оне који је не користе, али они који је користе требало би да знају да би без ње опстали тек неколико дана. Тврди следећи текст.

How to fly a horse: Without Technology, You’d be Dead in Days

10426830_10204074972219703_4772224084819734663_n

Без Биолошког блога сигурно не бисте умрли, али верујемо да би вам јако недостајао. 🙂 А да ли се може без наставника, одговара текст за крај.

Вечерње новости: Брчко: Ђаци призивају наставнике (14.11.2015)

Мравојед против еволуције

Почињемо једном причом која се завршила трагично и одражава све лоше стране рада у школама, али и комплетног просветног система у коме нема конкретног решења за насиље у школама.

Прва српска телевизија: Живот прича – Алексина прича (27.10.2015)

7lcawUk0M1qbycdbo1_500 (Small)Живот прича, а причају и књиге. Сајам књига увелико траје у Београду, а највећу популарност међу младима и то девојчицама, има једна блогерка.

Mondo: Zorannah: Apsolutni hit Sajma knjiga (29.10.2015)

А за нас биологе, занимљив је „Приручник за алергене биљке“ у (другом) издању Природњачког музеја:

Фотографија са временске линије Природњачког музеја у Београду: Приручник за алергене биљке (29.10.2015)

Још две „публикације“ су привукле нашу пажњу и обе је објавио наш пријатељски сајт:

Зелена учионица: Измене и допуне правилника о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника (29.10.2015) & Каталог радних места у просвети – нацрт (29.10.2015)

Поменути каталог би требало да послужи за нови закон о платним разредима, али…

b92: Закон о платама служи за обмањивање јавности (28.10.2015)

2364_animadoА курсеви служе да бисмо нешто научили. Ми вам препоручујемо два:

Coursera: Evolution: A Course for EducatorsImagining Other Earths

Дакле, један из еволуције, други из астробиологије. Овај први свакако не би био по вољи креационистима. Становити Жозеф (Joseph Oerding) написао је како креационистичко виђење доказује – мравојед!

News-leader.com: Evolution: Anteater proves creation account (21.10.2013)

Ми ћемо вам превести кратак текст потекао од Жозефа:

_563881380409563_1311488210773275784_nТолико је много фактора који доказују да се еволуција никада није десила, да ја никако не могу да разумем да је било ко узима за озбиљно.

Књига Постања нам говори одакле смо потекли. У њој се јасно каже да је Бог рекао нека буде ово и нека буде оно и било је. Бог је заповедио и то је брзо стајало на лицу места.

Ако заиста застанете да размислите, то једино има смисла.

Да бих вам илустровао моју тачку гледишта, узмимо мравоједа. Он има дугу њушку и језик тако да њима може да досегне до мрава испод земље. Ако је требало милионе година да он развије тако дугу њушку и језик, онда како је, под овим Сунцем, преживео све те милионе година да не једе?

Волео бих да ми E=MC2-људи реше ову загонетку.

_mi4z9tEU7D1rtlspxo2_250Ми не знамо да ли је Жозеф био озбиљан или се само шалио, баш као што не знамо ни да решимо загонетку коју је задао. Једино смо сагласни да еволуција мравоједа никако није ишла на руку несрећним мравима. Ипак, није им он једина брига. Фамилија инсеката позната као Phoridae има веома разноврсне, али сићушне представнике (од 0,4 до 6 мм), који иако малени, мравима праве велике проблеме. Рецимо, неколико бразилских врста су прави ловци на главе. Када угледају повређеног мрава, женке полако одсецају главу мраву, користећи своје оштре делове уста. Потом је одвуку како би се гостиле, или крај главе положе јаја, а како би се гостило њихово потомство. Неке друге врсте раде слично, али различито. Полажу јаја у тело мрава и излегле ларве се хране садржајем који се у глави инсекта налази и на крају глава отпадне сама. Овој породици мува припадају и сандук-муве, како их на енглеском говорном подручју зову, јер су мајстори да уђу у затворена места која садрже супстанце у разградњи, па тако и мртвачке сандуке и тамо користе лешеве као узгајалиште за младунце.

IFL Science: Scientists Discover New Type Of Ant-Decapitation Behavior In Tiny Flies (8.1.2015)

_mq0yg57p5w1qgbsneo1_1280 (Small)Но, вратимо се на Жозефа. Можда и стоји његово питање како су мравоједи преживели без хране све те године, али никако не би „доказао“ своје гледиште ако би се запитао како су се парили. Јер, научници кажу, пениси су еволуирали много брже него други делови тела. На то указује чињеница да су прилично различити чак и код блиско сродних врста. Макар је тако што се тиче гуштера (додуше, они имају хемипенис), тврде истраживачи са Харварда, који су проучавали мушке гениталије 25 различитих врста гуштера са Кариба.

IFL Science: Lizard Penis Evolved Much Faster Than Their Other Parts (13.1.2015)

Међутим, оно што еволуција сазда брзо, код неких људи се развија спорије. Наиме, у једном изолованом селу у Доминиканској Републици, поједина деца када напуне 12 година и која су до тада била женског пола, почињу да пролазе кроз промене. Јача им мускулатура, груди почињу да расту (али не и дојке) и развијају им се пенис и тестиси, које до тада нису имали. Чак један од 90 дечака у том селу, на југу ове државе, постаје дечак тек са 12 година. Ово стање се назива 5-алфа-редукатаза дефицијенција и јасно је да га људи не препознају с почетка, тако да будуће дечаке одгајају онако како их виде – као девојчице. Др Мајкл (Dr Michael Mosley), презентер и новинар, одрастао је као девојчица, али према сопственим речима, није му се допадала та улога. _10205450740333000_291362328397019066_nНије волео да се облачи као девојчица и иако су му куповали лутке, није се занимао њима, већ је са дечацима јурио за лоптом. Када је почео да се „преображава“, околина му се ругала и трпео је насиље. А за његово стање одговоран је недостатак ензима 5-алфа-редуктазе. У првих осам недеља трудноће нити један фетус није ни мушко ни женско, да би се онда генетички одредио и да би отпочела диференцијација гениталија. Да би код мушког фетуса била успешна, тестостерон мора да се преведе у дихидротестостерон, а то ради поменути ензим. Када њега нема, неће бити ни дихидротестостерона и родиће се беба која неће имати мушке полне органе. Макар не до пубертета, када ће нови налет тестостерона ипак да учини своје.

IFL Science: The Boys Who Only Develop A Penis When They Hit The Age Of 12 (21.9.2015)

_885609381460555_8168550221346788869_n

Кад кликнете на слику добићете пазл. Методичар га је сложио за 36,5 минута. Можете ли боље?

Но, ако сте жена и после дванаесте године, госпођа Мекдоналд (Averil Macdonald) каже да не разумете процес експлоатације природног гаса, зато што жене доносе одлуке на основу осећаја, а не чињеница. Јесте, госпођа је женско и не само то. Она је члан организације Жене у науци и инжењерству (Women in Science and Engineering (WISE)), а успут је и професорка на једном од британских Универзитета, те председавајућа тамошње компаније која се бави енергентима (Onshore Oil and Gas). Дакле, некако не стоји да она то изјави, али је била подстакнута истраживањем које је иницирано са Универзитета у Нотингему, и које је укључило 7000 испитаника. Резултати су показали да 58% мушкараца сматра да експлоатацију природног гаса треба дозволити у Уједињеном Краљевству, док то мисли тек 31.5% жена. Студија је такође показала да 85% мушкараца зна да дефинише шта је то природни гас, док то женска популација зна у знатно мањем проценту – 65%. „Жене су увек забринутије због опасности по своју породицу него мушкарци.“ – тврди госпођа Мекдоналд. „Ми смо природно заштитнички настројене према деци. И ја бих такође била забринута, али сам се информисала и осећам се безбедно пошто сам разумела.“

IFL Science: Top Scientist Bizarrely Claims Women “Don’t Understand“ Fracking (24.10.2015)

_793963374005199_3164507739878032245_n (Small)Верујемо да ћете следећи чланак разумети, без обзира на пол и без обзира да ли знате енглески, пошто је на српском. 🙂

Опозиционар: Пазите шта једете! „Тонус“ превара века – Произвођач хлеба се лажно оглашавао (25.10.2015)

Некако је и било за очекивати да хлеб, ма како проруски био, не може да заустави канцер. Међутим, оваквих, упозоравајућих текстова има често на интернету. Један од њих је и:

Блог – Биљна медицина: Шокираћете се – Вегета је отров: Ево чиме убијате своју породицу! (јун 2015)

Можда је већи шок да нас може убити испијање воде! Несрећна Џенифер (Jennifer Strange), жена из Калифорније (28), такмичила се током радио-емисије и том приликом попила шест литара воде за три сата. _nm6j53Gjhm1sulnzno1_500 (Small)Отишла је кући са наградом (Нинтендо конзола за видео-игре) и веома јаком главобољом. И умрла је од тзв. интоксикације водом. Овај случај није усамљен, а дешавао се и спортистима. Заправо, међу тркачима маратона релативно је чест (готово код једне шестине) случај хипонатремије, проузрокован управо претераним уношењем воде. У следећем тексту детаљно је описано шта се то у телу тада конкретно дешава:

Scientific American: Strange but True: Drinking Too Much Water Can Kill (21.6.2007)

Ми нећемо да се наливамо водом, али остајемо са њом, тј. у њој, а у потрази за ретком врстом кита. Врста Balaenoptera omurai је тек 2003. препозната и озваничена као посебна (до тада су је мешали са такође патуљастим B. edeni) и мало се о њој зна. Следи прича (за крај) о ономе што се зна:

IFL Science: First-Ever Field Observations Of Rare And Elusive Whale (24.10.2015)

_njpxoyd1QY1s04znho2_r1_500

Апокалипса банана

mushroom-photography-vyacheslav-mishchenko-thumb640 (Small)На почетку две најаве. Прва је да је напокон Србија богатија за још две Црвене књиге и то водоземаца и гмизаваца. Књиге ће бити представљене на Сајму књига у суботу, 31. октобра, на штанду Завода за заштиту природе Србије. У 18 сати треба да крене и промоција на штанду Центра за промоцију науке.

Друга је најава конкурса:

ЗУОВ: Конкурс за одобравање програма сталног стручног усавршавања за школску 2016/17. и 2017/18. годину (до 22. новембра 2015)

adultsinclasslaptops-deshaisМноги облици су стручног усавршавања, па тако и међународни масовни онлајн курсеви које воде и то за џабе, водећи светски универзитети. Истраживачи са једног од њих, Станфорда, желели су да виде имају ли такви курсеви ефекта, односно да ли су успели да остваре циљеве које су поставили. Већ је прошло три године како је покренут MOOC (massive open online course – масовни бесплатни онлајн курс), те је било крајње време да се резултати сагледају. И били су поражавајући. Наиме, ови курсеви покренути су са циљем да се помогне студентима у земљама у развоју. Међутим, без солидне академске позадине, учесници нису могли да пропрате ипак не тако једноставне курсеве и испоставило се да су већину полазника чинили људи са факултетском дипломом из већ развијених земаља. _852740331428094_116802938454532614_nИпак, закључак је да иако сјајним професорима није лако пало сазнање да нису помогли онима којима су желели, овакви, свима доступни курсеви свакако не могу бити лоша ствар.

Рhys.org: Massive open online courses haven’t lived up to the hopes and the hype, professors say (16.10.2015)

Дакле, и даље можемо добијати дипломице са ових курсева. Курсеви, наравно, нису довољни да би се предавало у школи, а шта је потребно у Америци говори случај колеге Скота (Scott McKim) са Аљаске. Он има мастер из екологије вода, као и диплому из метеорологије, те диплому која му омогућава рад у тамошњој средњој школи за предмете физику и математику (у овој потоњој области има и награду као најбољи наставник на Аљасци). У своје слободно време водио је ученички клуб који је инсталирао турбину на ветар, успоставио је кафетерију са програмом компостирања и саградио стакленик. Такође је основао додатну школу са СТЕМ програмом (чине га предмети – науке, технологија, инжењерство и математика) са фокусом на активности на отвореном. Уз све то, некако је завршио и други мастер, овог пута из области методике наставе наука и математике. И када се преселио у Њујорк, где су неопходни наставници наука, испоставило се да све ово није довољно. 🙂

Вloomberg view: How Many Degrees Do You Need to Teach Middle School? (12.5.2015)

'Well it's obvious when we went through mitosis, the brain went to my side!'

‘Очигледно је да када смо прошли кроз митозу, мозак је прешао на моју страну!’

А да ли сте ви довољно штребер да разумете штреберске шале које нуди следећи линк? Проверите.

Science dump: Are you smart enough to get these nerdy jokes? (15.7.2013)

А што се сна тиче, довољно је осам сати, кажу новија истраживања. За средовечне људе и оне старије, уколико спавају више од тога, повећан је ризик од можданог удара и то значајно – чак 45%.

IFL Science: Eight Hours Is Enough – More Sleep Could Lead To An Early Grave (25.3.2015)

И видео на следећем чланку бави се тиме колико нам је сна заправо потребно.

Curiosity: How much sleep do you actually need

У сну изгледа не можемо да научимо нове ствари, тако да ђацима не препоручујемо да стављају књигу испод јастука. Боље је да је прочитају. 🙂

tumblr_nca1mdB68h1txeruoo1_500

Међутим, нека истраживања ипак указују да искуства током спавања могу да утичу на наше понашање када смо будни. Истраживачи са Универзитета у Реховоту позвали су 66 пушача, који су желели да се одрекну ове гадне навике, да им се придруже у необичном експерименту. Задржали су их током ноћи и мерили активност њиховог мозга док су спавали, али су им при томе пуштали мирис попушених цигарета, а потом и мирисе покварених јаја и распаднуте рибе кроз некакву маску. И дошли су до следећег закључка: они који су добијали мирисе током нРЕМ фазе, смањили су пушење за чак 30% током идуће недеље. Они који су их осетили током активне фазе сна (РЕМ) смањили су за 12%. Било је и оних којима су мирисе пуштали док су били будни, али они нису редуковали своје пушачке навике. 🙂

Scientific American: Quit Smoking in Your Sleep (12.2.2015)

Ми се нећемо бавити кружењем мириса, посебно не овако непријатних, већ кружењем супстанце у презентацији Иване Дамњановић:

Још једна презентација, овај пут у изведби Ене Хорват:

За разлику од нас, зглавкари имају скелет споља. То њима даје чврстину, али ипак не довољну да ми не можемо да их здробимо када их згазимо. Међутим, наслов следећег текста каже: „Зашто никад не смете да згњечите паука?“ Погледајте видео у чланку. 🙂

IFL Science: Why You Should Never Squash A Spider (24.4.2015)

_mjg7trHiz21r9bfqro1_500 (Small)Пауци који скакућу, каже „Национална географија“, могу да виде много више боја од нас. Рецимо врста Habronattus pyrrithrix може да види и УВ светлост, али само преко два од укупно осам очију колико има. 🙂

National geographic: Surprise: Jumping Spiders Can See More Colors Than You Can (18.5.2015)

Како време долази, изгледа да ми више нећемо моћи да видимо – банане. Кажу да су угрожене и да нестају, макар поједине сорте. Гљивично обољење корена банане, названо панамском болести, угрожава сорту Грос Мајкл (Gros Michel banana) која је пред истребљењем. Ова сорта је негде до шестдесетих година прошлог века била главна увозна сорта у САД.

Curiosity.com: The Coming Banana Apocalypse — Today I Found Out

halloween-pumpkin-carvings-villafane-studios-1 (Small)Но, за предстојећу Ноћ вештица банане и тако нису важне, већ – бундеве. 🙂 И оне могу да се искористе и за развој дивергентног мишљења, каже учитељица Јелена Стошић.

Учитељица која не жели да одрасте: Несташлук или посластица (креативне идеје/Ноћ вештица) /Мс Јелена Стошић/ (18.5.2015)

А једна друга учитељица напокон је добила плату. Овим срећним крајем завршавамо уз закључак да се код нас лепе ствари дешавају само ако медији изврше притисак.

Блиц: Деспот Лазић: Министре, МОЛИМ ВАС, дајте плату мојој учитељици! (23.10.2015) & Велика победа „Блица“ – Деспотова учитељица ће ипак примати плату (24.10.2015)

Облак ознака