Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „курс“

Реците НЕ просјецизму!

Данас почињемо мало шаљиво:

Овај скеч је новијег датума, а да се подсетимо и једног старијег:

Бука: Надреалисти у школи: Дјецо, стигао је ћумур! (26.11.2015)

А нама је стигла нова презентација Иване Дамњановић:

У кружењу супстанци у мору могу да се укључе и људи и то не само тако што ће се погостити плодовима мора. Следећи текст у слици и филмићу објашњава шта се дешава са људским лешом у морским дубинама:

IFL Science: What Happens To A Dead Body In The Ocean? (28.10.2014)

squid2Један морски становник показао је да може да се креће и по (сувом) тлу. У питању је хоботница и иако њен ход није баш најстабилнији, ипак је подвиг који је и награђен укусним залогајем:

IFL Science: Octopus That Walks On Land (24.6.2014)

И још један филмић о хоботници:

И у следећем тексту помиње се хоботница, али се не мисли баш на ову морску. О каквој хоботници се ради, процените сами.

Блог Жике Ракића: „Безглава хоботница“ – српска просвета (27.12.2015)

И у овом тексту се поставља питање статуса верске наставе, о чему у последње време често читамо. _10156223211195182_4988293633477505307_nАли пре него што пређемо на ту тему, да направимо једну дигресију, а у вези са претходним текстом:

На видику: Интерпункција – како је правилно користити (5.7.2011)

Додуше, што се претходног текста тиче оваквих дигресија би требало направити много, али нека ова буде за данас. 🙂 И сада обећани текстови о верској настави и њеном пољуљаном статусу:

Вечерње новости: Иван Дојчиновић: Веронаука старија од Вербића (26.12.2015) & Блог – Просветна питања и дилеме: Државни удар на образовање!!! (26.12.2015)

Толико о државном удару, а сада нешто и о срчаном. Ако сте мислили да га енергетска пића могу изазвати, нисте далеко од истине. _n7jf1p3H291t6bh5fo1_500 (Small)У истраживању које је спроведено на клиници у Рочестеру, са 25 испитаника старости око 29 година, показало се да када су пили енергетска пића, на почетку није било разлике у пулсу и крвном притиску у односу на то када су пили напитак који је само личио на такво пиће, али без „опасних“ састојака. Временом, разлике у крвном притиску су се појавиле, али и у количини норепинефрина у крви. Повећано и једно и друго у комбинацији – повећава и ризик од срчаних обољења.

IFL Science: New Study Reveals What A Single Energy Drink Does To Your Body (10.11.2015)

_624922004281131_7992015786639600683_nНо, ако срце и нисте сачували, наде да добијете ново – има! Слика, коју ћете видети на следећем линку, приказује тзв. бесћелијско, „срце дух“, чије су ћелије уклоњене хемијским процесом (хемикалијом која је у често у саставу шампона), тако да је остао само екстрацелуларни матрикс. Овакво срце ће бити база, да је тако назовемо, за развој нових ћелија (матичних ћелија крви или коштане срже), чији се ДНК подудара са ДНК особе којој је срце намењено, тако да неће бити одбацивања органа. Ово је још увек у експерименталној фази, али обећава.

Imgur: The Ghost Heart (септембар 2015)

А нама ће свима срце да буде пуно за који дан. 🙂

Блиц: Први део зимског распуста почиње 31. децембра, школарци у Војводини већ одмарају (27.12.2015)_n6wxhgwDea1s20z6do1_r1_400.gif

Али ми нећемо одмарати. 🙂 Чак ћемо бити екстремно вредни и припремати се за наредну школску годину! Наиме, најављен је курс иновативне праксе за наставнике наука. Иде се шест дана у главни град Белгије и колико смо разумели, морамо малко да се потрудимо да нас изаберу и финансирају. 🙂 Детаље имате на линку за крај:

Scientix: Sign up for a course on Innovative Practices for Engaging STEM Teaching! (рок 2.2.2016)

Академски натурализам против вакцина и ГМО против ХИВ-а

Изабрани су најбољи едукатори и ове године на конкурсу који организује Удружење „Живојин Мишић“. Сада и званично знамо ко су победници и одмах на почетку да честитамо свима њима, а посебно нашем биологу и уз то и сарадници Биолошког блога, Ени Хорват.

Живојин Мишић: Изабрани најбољи едукатори Србије за 2015. годину

Кад већ оговарамо Ену, таман да вам поменемо да има нови хоби – израду оригами фигурица и већ је то искористила у настави тако што је направила модел ДНК:

ena_horvat_origami (Small)

Таман нам је дала шлагворт за један генетички чланак, али пре тога једна лепа најава:

12219519_900991269950565_804752560789794438_n

Ми ћемо окренути лист, али не Црвене књиге. 🙂

Ауторка презентације је Ивана Дамњановић, а ако сте окренули лист, пардон слајд и уверили сте се да је презентација одлична, наше младе наде треба да се увере да ли је онлајн курс намењен управо њима (младима до 30 година), а који организује Финска академија наука на тему одрживог развоја, такође одличан.

Finnish STEM education portal: Millennium Youth Course – Sustainable Energy (за 21.11.2015)

995052_320254088133246_4874364613128442307_nИ напокон генетички чланак који најависмо. Да ли ће нас генетичари размазити? Једна канадска фирма која се бави генетичким инжењерингом, произвела је две сорте јабука (мада од објаве вести до сада не би нас чудило да их има још) које, када их загризете или сецкате неће добити ону карактеристичну браон боју. За разлику од досадашњих ГМ производа који су били од помоћи узгајивачима (због отпорности на паразите и болести, на пример), овај је намењен потрошачима да им уживање у јабуци не омете непривлачна браон боја. Иначе, да се подсетимо, ова боја настаје услед тога што кисеоник продире до меснатог дела плода и активира се ензим полифенол-оксидаза који делује на фенолна једињења, а која онда оксидују до прекурсорских молекула, да би се они конвертовали у секундарна једињења која и дају (непожељну) боју. Погађате, ГМ јабуке садрже значајно мање поменутог ензима.

IFL Science: GM Apples That Don’t Turn Brown Approved For Growing In US (16.2.2015)

Zebrafrog (Small)Многи противници генетичког инжењеринга рећи ће како је ово још један доказ да је стварање ГМО не само штетно, већ и непотребно и – погрешиће. Рецимо, захваљујући овој техници, могуће је синтетисати вештачко антитело које је стотину пута делотворније у борби против вируса ХИВ од природног. Многи вируси на својој површини имају хиљаде структура налик на шиљке и наша антитела облика слова Y углавном успевају да их заробе са обе своје „ручице“. ХИВ, мешутим, има свега 20 таквих шиљака, који су самим тим ретко распоређени на површини. Уколико антитело једном својом ручицом ухвати један шиљак, имаће проблем да досегне други другом својом ручицом. Не само да антитело неће моћи да нападне прописно и да зграби вирус у чврстом стиску, да тако кажемо, већ таква смањена ефикасност омогућиће вирусу да еволуира тако да потпуно онемогући деловање антитела. Управо ова чињеница доприноси вирулентности ХИВа. Генетичари су се досетили да дохакају вирусу тако што су изумели антитело које ће обема ручицама зграбити један шиљак.

IFL Science: Improved Anti-HIV Antibodies Created Through Genetic Engineering (29.1.2015)

_nmhuiwPEYi1u2jwbho1_400Људи пре једног века нису имали проблема са сидом, али су свеједно умирали млађи. Јасно вам је зашто, али ми вас ипак упућујемо на чланак који се бави вакцинацијом и даје постер који приказује број смртних случајева у САД у ери пре вакцинације и данас. Рецимо, некада је од дифтерије годишње умирало око 21.000 људи, а данас – нико.

Up worthy: Ever Wonder Why People 100 Years Ago Died So Much Younger? It’s These 14 Reasons. (21.11.2014)

У Србији и поред ових података постоји отпор вакцинацији. Реч дајемо лекару:

Специјалистичка педијатријска ординација Др Стевановић: Актуелности (2015)

Још један занимљив текст, из кога издвајамо закључак:

Crystal_Clear_app_virusblueАкадемски едукатори који кроје методе подучавања као да не маре за научне доказе. Радије бирају романтични натурализам. Да се медицина, рецимо, развила на основу информација које нам пружа натурализам, данас не бисмо могли уживати у проналасцима какви су, рецимо, антибиотици или вакцине.

Писменица.рс: Сумња у модерне начине подучавања (10.11.2015)

Да ли због романтичног натурализма или због нечег другог, тек, људи у Србији противе се вакцинацији и увек имају сумње у фармацеутске куће. Можда ће имати више поверења у себе, с обзиром да се још пре две године радило на томе да људи могу да штампају (на 3D штампачу, наравно) сопствене лекове.

Science dump: Print your own medicine (7.2.2013)

_mnh2m2c1Fu1qav3uso3_r1_500

Ускоро ће бити могуће (ако већ није) и правити у кућној радиности тешке дроге, попут хероина. Олакшавајућа околност код таквих наркотика је што се тешко добијају, или је то макар била. Научници су генетички модификовали квасац тако да и даље ради оно што иначе ради (врши ферментацију), али овог пута дајући опијате, а не пиво. На тај начин процес добијања хероина моћи ће да изведе свако ко се иоле опреми (између осталог и поменутим квасцем). Изгледа да научници желе да овај процес изведу и публикују из добрих намера, али сви знамо за пословицу која каже да је пут до пакла таквим намерама и поплочан. 🙂

Мother board: DIY morfine: deze nieuwe giststam kan worden gebruikt voor het maken van opiaten (19.5.2015)

tree-color-flowers-vector_tМарихуана је вазда била проблематична биљка, баш зато што се користи као дрога, а са друге стране многи се куну у њене исцелитељске способности. Ова биљка је свакако мистерија, а поближе нам је објашњава „Национална географија“ кроз галерију фотографија са описима:

National geographic: Science seeks to unlock marijuana’s secrets – photo gallery (јун 2015)

У Аустралији је легализовано испитивање медицинске употребе ове биљке у Викторији, Квинсленду и Новом Јужном Велсу. У мају ове године расправљали су да ли да је уведу у употребу управо у медицинске сврхе. Неке државе у САД већ су је легализовале, а такође и Уругвај. Међутим, Аустралијанци дебатују зато што дугорочна употреба марихуане има утицаја на мозак, когницију и ментално здравље. _nn3xxaggPN1qbmgeto5_500 (Small)Истраживања су показала да појединци који су почели да редовно користе марихуану у својим тинејџерским годинама, имају нижи ниво образовања и интелигенције, зарађују нижу плату, а имају више шансе да огрезну у тежак алкохолизам или да постану наркомани, пате од здравствених менталних проблема или понекад чак завршавају у затворуТешка употреба канабиса дефинише се као свакодневну употреба у трајању од најмање годину дана  директно је повезана са лошијом пажњом и памћењем, а и повећаном стопом менталних здравствених проблема, посебно психозаИстраживачи су такође идентификовали разлике у мозгу повезане са оштећењима која проузрукују когнитивне и здравствене (менталне) потешкоће.  Да будемо искрени, постоји још низ фактора који могу утицати на спознају, ментално здравље и структуру мозга. Ово укључује старост, употребу других супстанци, (не)практиковање физичких вежби, ниво образовања, породичну историју, злостављање и занемаривање у детињству, као и већ постојеће неуролошке разлике у односу на друге. Тешко је рећи докле учествује марихуана, а докле све остало побројано.

IFL Science: Remind Me Again, How Does Cannabis Affect The Brain? (28.5.2015)

Још да напоменемо да пет пута више Аустралијанаца склоних опијатима користи марихуану, но оних који користе кокаин или метамфетамине. Не знамо колико пута више (или мање) људи на Земљи користи технологију у односу на оне који је не користе, али они који је користе требало би да знају да би без ње опстали тек неколико дана. Тврди следећи текст.

How to fly a horse: Without Technology, You’d be Dead in Days

10426830_10204074972219703_4772224084819734663_n

Без Биолошког блога сигурно не бисте умрли, али верујемо да би вам јако недостајао. 🙂 А да ли се може без наставника, одговара текст за крај.

Вечерње новости: Брчко: Ђаци призивају наставнике (14.11.2015)

Мравојед против еволуције

Почињемо једном причом која се завршила трагично и одражава све лоше стране рада у школама, али и комплетног просветног система у коме нема конкретног решења за насиље у школама.

Прва српска телевизија: Живот прича – Алексина прича (27.10.2015)

7lcawUk0M1qbycdbo1_500 (Small)Живот прича, а причају и књиге. Сајам књига увелико траје у Београду, а највећу популарност међу младима и то девојчицама, има једна блогерка.

Mondo: Zorannah: Apsolutni hit Sajma knjiga (29.10.2015)

А за нас биологе, занимљив је „Приручник за алергене биљке“ у (другом) издању Природњачког музеја:

Фотографија са временске линије Природњачког музеја у Београду: Приручник за алергене биљке (29.10.2015)

Још две „публикације“ су привукле нашу пажњу и обе је објавио наш пријатељски сајт:

Зелена учионица: Измене и допуне правилника о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника (29.10.2015) & Каталог радних места у просвети – нацрт (29.10.2015)

Поменути каталог би требало да послужи за нови закон о платним разредима, али…

b92: Закон о платама служи за обмањивање јавности (28.10.2015)

2364_animadoА курсеви служе да бисмо нешто научили. Ми вам препоручујемо два:

Coursera: Evolution: A Course for EducatorsImagining Other Earths

Дакле, један из еволуције, други из астробиологије. Овај први свакако не би био по вољи креационистима. Становити Жозеф (Joseph Oerding) написао је како креационистичко виђење доказује – мравојед!

News-leader.com: Evolution: Anteater proves creation account (21.10.2013)

Ми ћемо вам превести кратак текст потекао од Жозефа:

_563881380409563_1311488210773275784_nТолико је много фактора који доказују да се еволуција никада није десила, да ја никако не могу да разумем да је било ко узима за озбиљно.

Књига Постања нам говори одакле смо потекли. У њој се јасно каже да је Бог рекао нека буде ово и нека буде оно и било је. Бог је заповедио и то је брзо стајало на лицу места.

Ако заиста застанете да размислите, то једино има смисла.

Да бих вам илустровао моју тачку гледишта, узмимо мравоједа. Он има дугу њушку и језик тако да њима може да досегне до мрава испод земље. Ако је требало милионе година да он развије тако дугу њушку и језик, онда како је, под овим Сунцем, преживео све те милионе година да не једе?

Волео бих да ми E=MC2-људи реше ову загонетку.

_mi4z9tEU7D1rtlspxo2_250Ми не знамо да ли је Жозеф био озбиљан или се само шалио, баш као што не знамо ни да решимо загонетку коју је задао. Једино смо сагласни да еволуција мравоједа никако није ишла на руку несрећним мравима. Ипак, није им он једина брига. Фамилија инсеката позната као Phoridae има веома разноврсне, али сићушне представнике (од 0,4 до 6 мм), који иако малени, мравима праве велике проблеме. Рецимо, неколико бразилских врста су прави ловци на главе. Када угледају повређеног мрава, женке полако одсецају главу мраву, користећи своје оштре делове уста. Потом је одвуку како би се гостиле, или крај главе положе јаја, а како би се гостило њихово потомство. Неке друге врсте раде слично, али различито. Полажу јаја у тело мрава и излегле ларве се хране садржајем који се у глави инсекта налази и на крају глава отпадне сама. Овој породици мува припадају и сандук-муве, како их на енглеском говорном подручју зову, јер су мајстори да уђу у затворена места која садрже супстанце у разградњи, па тако и мртвачке сандуке и тамо користе лешеве као узгајалиште за младунце.

IFL Science: Scientists Discover New Type Of Ant-Decapitation Behavior In Tiny Flies (8.1.2015)

_mq0yg57p5w1qgbsneo1_1280 (Small)Но, вратимо се на Жозефа. Можда и стоји његово питање како су мравоједи преживели без хране све те године, али никако не би „доказао“ своје гледиште ако би се запитао како су се парили. Јер, научници кажу, пениси су еволуирали много брже него други делови тела. На то указује чињеница да су прилично различити чак и код блиско сродних врста. Макар је тако што се тиче гуштера (додуше, они имају хемипенис), тврде истраживачи са Харварда, који су проучавали мушке гениталије 25 различитих врста гуштера са Кариба.

IFL Science: Lizard Penis Evolved Much Faster Than Their Other Parts (13.1.2015)

Међутим, оно што еволуција сазда брзо, код неких људи се развија спорије. Наиме, у једном изолованом селу у Доминиканској Републици, поједина деца када напуне 12 година и која су до тада била женског пола, почињу да пролазе кроз промене. Јача им мускулатура, груди почињу да расту (али не и дојке) и развијају им се пенис и тестиси, које до тада нису имали. Чак један од 90 дечака у том селу, на југу ове државе, постаје дечак тек са 12 година. Ово стање се назива 5-алфа-редукатаза дефицијенција и јасно је да га људи не препознају с почетка, тако да будуће дечаке одгајају онако како их виде – као девојчице. Др Мајкл (Dr Michael Mosley), презентер и новинар, одрастао је као девојчица, али према сопственим речима, није му се допадала та улога. _10205450740333000_291362328397019066_nНије волео да се облачи као девојчица и иако су му куповали лутке, није се занимао њима, већ је са дечацима јурио за лоптом. Када је почео да се „преображава“, околина му се ругала и трпео је насиље. А за његово стање одговоран је недостатак ензима 5-алфа-редуктазе. У првих осам недеља трудноће нити један фетус није ни мушко ни женско, да би се онда генетички одредио и да би отпочела диференцијација гениталија. Да би код мушког фетуса била успешна, тестостерон мора да се преведе у дихидротестостерон, а то ради поменути ензим. Када њега нема, неће бити ни дихидротестостерона и родиће се беба која неће имати мушке полне органе. Макар не до пубертета, када ће нови налет тестостерона ипак да учини своје.

IFL Science: The Boys Who Only Develop A Penis When They Hit The Age Of 12 (21.9.2015)

_885609381460555_8168550221346788869_n

Кад кликнете на слику добићете пазл. Методичар га је сложио за 36,5 минута. Можете ли боље?

Но, ако сте жена и после дванаесте године, госпођа Мекдоналд (Averil Macdonald) каже да не разумете процес експлоатације природног гаса, зато што жене доносе одлуке на основу осећаја, а не чињеница. Јесте, госпођа је женско и не само то. Она је члан организације Жене у науци и инжењерству (Women in Science and Engineering (WISE)), а успут је и професорка на једном од британских Универзитета, те председавајућа тамошње компаније која се бави енергентима (Onshore Oil and Gas). Дакле, некако не стоји да она то изјави, али је била подстакнута истраживањем које је иницирано са Универзитета у Нотингему, и које је укључило 7000 испитаника. Резултати су показали да 58% мушкараца сматра да експлоатацију природног гаса треба дозволити у Уједињеном Краљевству, док то мисли тек 31.5% жена. Студија је такође показала да 85% мушкараца зна да дефинише шта је то природни гас, док то женска популација зна у знатно мањем проценту – 65%. „Жене су увек забринутије због опасности по своју породицу него мушкарци.“ – тврди госпођа Мекдоналд. „Ми смо природно заштитнички настројене према деци. И ја бих такође била забринута, али сам се информисала и осећам се безбедно пошто сам разумела.“

IFL Science: Top Scientist Bizarrely Claims Women “Don’t Understand“ Fracking (24.10.2015)

_793963374005199_3164507739878032245_n (Small)Верујемо да ћете следећи чланак разумети, без обзира на пол и без обзира да ли знате енглески, пошто је на српском. 🙂

Опозиционар: Пазите шта једете! „Тонус“ превара века – Произвођач хлеба се лажно оглашавао (25.10.2015)

Некако је и било за очекивати да хлеб, ма како проруски био, не може да заустави канцер. Међутим, оваквих, упозоравајућих текстова има често на интернету. Један од њих је и:

Блог – Биљна медицина: Шокираћете се – Вегета је отров: Ево чиме убијате своју породицу! (јун 2015)

Можда је већи шок да нас може убити испијање воде! Несрећна Џенифер (Jennifer Strange), жена из Калифорније (28), такмичила се током радио-емисије и том приликом попила шест литара воде за три сата. _nm6j53Gjhm1sulnzno1_500 (Small)Отишла је кући са наградом (Нинтендо конзола за видео-игре) и веома јаком главобољом. И умрла је од тзв. интоксикације водом. Овај случај није усамљен, а дешавао се и спортистима. Заправо, међу тркачима маратона релативно је чест (готово код једне шестине) случај хипонатремије, проузрокован управо претераним уношењем воде. У следећем тексту детаљно је описано шта се то у телу тада конкретно дешава:

Scientific American: Strange but True: Drinking Too Much Water Can Kill (21.6.2007)

Ми нећемо да се наливамо водом, али остајемо са њом, тј. у њој, а у потрази за ретком врстом кита. Врста Balaenoptera omurai је тек 2003. препозната и озваничена као посебна (до тада су је мешали са такође патуљастим B. edeni) и мало се о њој зна. Следи прича (за крај) о ономе што се зна:

IFL Science: First-Ever Field Observations Of Rare And Elusive Whale (24.10.2015)

_njpxoyd1QY1s04znho2_r1_500

Апокалипса банана

mushroom-photography-vyacheslav-mishchenko-thumb640 (Small)На почетку две најаве. Прва је да је напокон Србија богатија за још две Црвене књиге и то водоземаца и гмизаваца. Књиге ће бити представљене на Сајму књига у суботу, 31. октобра, на штанду Завода за заштиту природе Србије. У 18 сати треба да крене и промоција на штанду Центра за промоцију науке.

Друга је најава конкурса:

ЗУОВ: Конкурс за одобравање програма сталног стручног усавршавања за школску 2016/17. и 2017/18. годину (до 22. новембра 2015)

adultsinclasslaptops-deshaisМноги облици су стручног усавршавања, па тако и међународни масовни онлајн курсеви које воде и то за џабе, водећи светски универзитети. Истраживачи са једног од њих, Станфорда, желели су да виде имају ли такви курсеви ефекта, односно да ли су успели да остваре циљеве које су поставили. Већ је прошло три године како је покренут MOOC (massive open online course – масовни бесплатни онлајн курс), те је било крајње време да се резултати сагледају. И били су поражавајући. Наиме, ови курсеви покренути су са циљем да се помогне студентима у земљама у развоју. Међутим, без солидне академске позадине, учесници нису могли да пропрате ипак не тако једноставне курсеве и испоставило се да су већину полазника чинили људи са факултетском дипломом из већ развијених земаља. _852740331428094_116802938454532614_nИпак, закључак је да иако сјајним професорима није лако пало сазнање да нису помогли онима којима су желели, овакви, свима доступни курсеви свакако не могу бити лоша ствар.

Рhys.org: Massive open online courses haven’t lived up to the hopes and the hype, professors say (16.10.2015)

Дакле, и даље можемо добијати дипломице са ових курсева. Курсеви, наравно, нису довољни да би се предавало у школи, а шта је потребно у Америци говори случај колеге Скота (Scott McKim) са Аљаске. Он има мастер из екологије вода, као и диплому из метеорологије, те диплому која му омогућава рад у тамошњој средњој школи за предмете физику и математику (у овој потоњој области има и награду као најбољи наставник на Аљасци). У своје слободно време водио је ученички клуб који је инсталирао турбину на ветар, успоставио је кафетерију са програмом компостирања и саградио стакленик. Такође је основао додатну школу са СТЕМ програмом (чине га предмети – науке, технологија, инжењерство и математика) са фокусом на активности на отвореном. Уз све то, некако је завршио и други мастер, овог пута из области методике наставе наука и математике. И када се преселио у Њујорк, где су неопходни наставници наука, испоставило се да све ово није довољно. 🙂

Вloomberg view: How Many Degrees Do You Need to Teach Middle School? (12.5.2015)

'Well it's obvious when we went through mitosis, the brain went to my side!'

‘Очигледно је да када смо прошли кроз митозу, мозак је прешао на моју страну!’

А да ли сте ви довољно штребер да разумете штреберске шале које нуди следећи линк? Проверите.

Science dump: Are you smart enough to get these nerdy jokes? (15.7.2013)

А што се сна тиче, довољно је осам сати, кажу новија истраживања. За средовечне људе и оне старије, уколико спавају више од тога, повећан је ризик од можданог удара и то значајно – чак 45%.

IFL Science: Eight Hours Is Enough – More Sleep Could Lead To An Early Grave (25.3.2015)

И видео на следећем чланку бави се тиме колико нам је сна заправо потребно.

Curiosity: How much sleep do you actually need

У сну изгледа не можемо да научимо нове ствари, тако да ђацима не препоручујемо да стављају књигу испод јастука. Боље је да је прочитају. 🙂

tumblr_nca1mdB68h1txeruoo1_500

Међутим, нека истраживања ипак указују да искуства током спавања могу да утичу на наше понашање када смо будни. Истраживачи са Универзитета у Реховоту позвали су 66 пушача, који су желели да се одрекну ове гадне навике, да им се придруже у необичном експерименту. Задржали су их током ноћи и мерили активност њиховог мозга док су спавали, али су им при томе пуштали мирис попушених цигарета, а потом и мирисе покварених јаја и распаднуте рибе кроз некакву маску. И дошли су до следећег закључка: они који су добијали мирисе током нРЕМ фазе, смањили су пушење за чак 30% током идуће недеље. Они који су их осетили током активне фазе сна (РЕМ) смањили су за 12%. Било је и оних којима су мирисе пуштали док су били будни, али они нису редуковали своје пушачке навике. 🙂

Scientific American: Quit Smoking in Your Sleep (12.2.2015)

Ми се нећемо бавити кружењем мириса, посебно не овако непријатних, већ кружењем супстанце у презентацији Иване Дамњановић:

Још једна презентација, овај пут у изведби Ене Хорват:

За разлику од нас, зглавкари имају скелет споља. То њима даје чврстину, али ипак не довољну да ми не можемо да их здробимо када их згазимо. Међутим, наслов следећег текста каже: „Зашто никад не смете да згњечите паука?“ Погледајте видео у чланку. 🙂

IFL Science: Why You Should Never Squash A Spider (24.4.2015)

_mjg7trHiz21r9bfqro1_500 (Small)Пауци који скакућу, каже „Национална географија“, могу да виде много више боја од нас. Рецимо врста Habronattus pyrrithrix може да види и УВ светлост, али само преко два од укупно осам очију колико има. 🙂

National geographic: Surprise: Jumping Spiders Can See More Colors Than You Can (18.5.2015)

Како време долази, изгледа да ми више нећемо моћи да видимо – банане. Кажу да су угрожене и да нестају, макар поједине сорте. Гљивично обољење корена банане, названо панамском болести, угрожава сорту Грос Мајкл (Gros Michel banana) која је пред истребљењем. Ова сорта је негде до шестдесетих година прошлог века била главна увозна сорта у САД.

Curiosity.com: The Coming Banana Apocalypse — Today I Found Out

halloween-pumpkin-carvings-villafane-studios-1 (Small)Но, за предстојећу Ноћ вештица банане и тако нису важне, већ – бундеве. 🙂 И оне могу да се искористе и за развој дивергентног мишљења, каже учитељица Јелена Стошић.

Учитељица која не жели да одрасте: Несташлук или посластица (креативне идеје/Ноћ вештица) /Мс Јелена Стошић/ (18.5.2015)

А једна друга учитељица напокон је добила плату. Овим срећним крајем завршавамо уз закључак да се код нас лепе ствари дешавају само ако медији изврше притисак.

Блиц: Деспот Лазић: Министре, МОЛИМ ВАС, дајте плату мојој учитељици! (23.10.2015) & Велика победа „Блица“ – Деспотова учитељица ће ипак примати плату (24.10.2015)

Зима долази, а наставници одлазе

Још једном вас подсећамо да је у уторак, 13.10.2015. у 18 часова Стручни актив наставника биологије Београда у ОШ „Дринка Павловић“.

lungsТо је у уторак, а већ од сутра моћи ћете да пратите занимљиво предавање о респираторном систему и болестима којима је подложан. Заправо, и више од предавања – сајт „Активности учења на даљину“ (Distance Learning Activities) нуди вебинаре, форуме, документа и друге ресурсе на ову тему, а упаковане у један кратак курс. Пријавити се можете одмах:

Scientix: Join an exploration of the respiratory system (од 12. до 16.10.2015)

Испуштање гасова не мора нужно да буде респирација. 🙂 Иако нимало пријатни, гасови који су производ варења, тема су појединих научних истраживања, али и следећег чланка. Занимљиво је знати да је просечан тако испуштен гас сачињен од азота (59%), водоника (21%), угљен-диоксида (9%), метана (7%) и кисеоника (4%) и сви побројани гасови су, као што знамо, без мириса. Wallpaper-Waves-Blue-Green-Abstract (Small)Тек преосталих 1% је оно што (јелте, непријатно) мирише. 🙂

Science dump: The science behind something you might not be so happy to know – farts (19.1.2012)

Следећи чланак детаљније објашњава како од пасуља настаје ово о чему смо малочас писали, а кроз један заиста симпатичан анимирани филм. 🙂

Giantant.ca: Men’s health // How a bean becomes a fart (2014)

Наравно, ако сте љубитељ пасуља, нема разлога да га не једете, посебно ако сте одлучили да вече не проведете у гостима, али није баш згодно јести искључиво пасуљ, али ни друге биљке. Другим речима, није згодно бити веган, тврди аутор следећег текста (људи су омнивори, подсећа он). Заправо, он нуди чак пет конкретних разлога зашто није упутно. _10203304868729631_1475087747_nЈедан је да вегани себи ускраћују веома значајне супстанце којих у биљкама нема. Рецимо, витамин В12, који је важан за стварање крви и функционисање мозга. У тексту се наводи једна студија која је показала да 92% вегана пати од недостатка овог витамина. Но, он је тек „врх леденог брега“, тврди аутор. У биљкама нећете наћи ни, такође важне, супстанце као што су креатин, карнозин и докозахексаеноинска киселина.

Popular science: Why Vegan Diets Suck (27.8.2013)

_mpgocrdbnX1snf5fro1_500А за оне који се и поред овог текста воћа не одричу, те иако није сезона:

Вечерње новости: Целог живота смо погрешно секли лубеницу, ево много лакшег начина (24.6.2015)

У просвети у последње време некако смо навикли на „сечу“ свега, без обзира колико значајно за школски живот било. Тако да када се помене да нешто треба повећати, заиста представља вест.

Зелена учионица: Потребан већи фонд часова за стране језике (10.10.2015)

Можда колеге „језичари“ ово заиста и постигну, с обзиром да њихов факултет у Београду сада има и председника државе у својој клупи. У вези са недавним уручењем повеље председнику Томиславу Николићу настао је и један веома оштар текст.

Истиномер: Зима долази (8.10.2015)

1479504_1539031063007674_3606312732407740058_nЗима ће тек доћи, а тренутно је (очигледно) јесен. Ово годишње доба поједини учитељи користе на најкреативнији начин:

Блог – Учитељица која не жели да одрасте: Јесен у мом крају /Мс Јелена Стошић/ (22.9.2015)

Могуће је да је креативне учитеље и наставнике тешко наћи данас, с обзиром на нулту мотивацију услед свих дешавања, али у САД имају већих брига. Они не могу да пронађу учитеље и наставнике уопште. Сваког августа имају исти проблем – мањак запослених. 🙂 Највећи мањак је забележен у области специјалног образовања, билингвалне наставе, али и редовне наставе математике и науке (и то баш биологије, јер су спорне теме којима недостаје стручно појашњење еволуција и глобалне промене). Само у Калифорнији број људи уписаних на програме за обуку наставника пао је са 44.692 током 2008/2009. на 19.933 у 2012/13. и процењује се да ће се тај тренд наставити. Па шта раде просветне власти тамо? Узимају замене, које немају довољно искуства да изнесу веома захтевне програме и постоји бојазан да ће квалитет научног образовања у тамошњим школама опасти (као да су га и имали, прим.Метод 🙂 ). Где су им отишли сви ти наставници (то је уједно и наслов текста)? Изгледа да нису отишли, већ се нису ни ишколовали. Американцима школовање студената није домен колективне одговорности, већ они морају да се школују из личног буџета. А колеџи су радикално поскупели, тако да будући интелектуалци морају да нађу такве послове који ће им омогућити да такав буџет и остваре, а наставнички позив није међу њима.

Huffington post: Where Have All the Teachers Gone? (29.9.2015)

И то није цела прича. Колегиница Ненси (Nancie Atwell), доживела је да је, након 42 године рада, награди фондација – Varkey Foundation – као најбољег наставника са (незамисливих) милион долара. И Ненси је у интервјуу за Си-Ен-Ен изјавила:

…Искрено, сада бих их подржала да се пронађу у приватном сектору, због тога што су наставници у државним школама веома ограничени заједничким стандардима и тестовима који су развијени да прате шта наставници раде са тим стандардима. То је претворило наставнике у техничаре, а не рефлексивне практичаре. И ако сте креативна, паметна млада особа, не мислим да је сада време да уђете у наставу

education (Small)

Ненси је све рекла и из њених речи видимо да у америчком школству руже не цветају. А да је слично и код наших суседа, говори текст са прилично мрачним насловом.

Ученици.инфо: Како су убили Учитеља? (10.10.2015)

А од наших других суседа, пре пар дана, вратили су се наши студенти:

РТВ: Студенти: Да научимо да живимо са комшијама (9.10.2015)

Истина јесте да много тога треба да научимо, а учење је увек боље када се остварује са неким, па макар био то и Биолошки блог. 🙂

_1003281549729759_7160886720795308008_n (Small)

Са друге стране

_427123107473980_8549990745421034262_nМи, наставници, верујемо да су нам потребне боље плате. Министар сматра да нам је заправо потребно добро решење за плате. Па, ваљда ћемо се наћи негде на средини. 🙂

Блиц: Вербић: Потребно озбиљно решење за плате (7.10.2015)

А срединама, аритметичким и другим, бави се статистика. Таман да подсетимо; једна је ствар добити статистичке податке, а сасвим друга тумачити их. Томе у прилог говори следећи текст.

Унија синдиката просветних радника Србије: Јавни сектор: с друге стране статистике (6.10.2015)

_mjmwcplivV1s5nl47o1_r1_500

Још мало тумачења. Овај пут закона.

Зелена учионица: Анализа Правилника о оцењивању (6.10.2015)

Но, вратимо се статистици. Она не иде на руку ни црногорским колегама.

Вечерње новости: Професорима пола корпе (6.10.2015)

_nejfkt96kR1tud3mwo1_500Колико корпи нама у Србији, тешко је рећи. А тешко је и живети са ма колико та корпа, те корпе или делови корпе били. Па ипак, према писању медија, иако у очигледно тешком положају, поједине колеге нису престале да буду ентузијастичне и остварују наставу хвале вредну.

РТС: Нове методе учења, рад у групи и креативнији ђаци (5.10.2015)

Кад смо код нових метода, има и једна таква која се зове „зелена оловка“.

Like Mag: Da li ste čuli za ‘metodu zelene olovke’? Naučnici potvrdili njeno izuzetno dejstvo na svakog đaka (2015)

То је била зелена оловка, а у Зрењанину, у ОШ „Жарко Зрењанин“, практиковаће зелену учионицу. Не, не ради се о нашем пријатељском сајту који често и радо цитирамо, већ о правој еколошкој учионици.

Спорт инфо: Eко учионица прва у региону (6.10.2015)

great-white-guadalupe_84733_990x742 (Small)И кад смо код еколошких тема, организација Гринпис нас извештава да једна од највећих компанија за производњу морске хране у свету (Thai Union Group) са Тајланда, користи веома лоше начине лова на туне, који прави штету и другом морском живљу попут корњача и ајкула. А и неке врсте туна довела је до ивице истребљења. Као да ни то није доста, ова компанија жестоко крши људска права и искоришћава раднике, а неке од њих и приморава на вишемесечни рад на бродовима. Зато нас Гринпис позива да потпишемо петицију против оваквог деструктивног начина рада:

Greenpeace: Not Just Tuna – Stand Up For Human Rights and Our Oceans

_851808874868529_3138742460775586576_n (Small)Можда би челницима ове компаније користио један еколошки курс? Ми вам препоручујемо један такав и још неколико приде. Тим пре што су бесплатни.

Future learn: Environmental Humanities: Remaking Nature (od 11.1.2016) & Web Science: How the Web Is Changing the World (od 30.11.2015) & Good Brain, Bad Brain: Parkinson’s Disease (0d 12.10.2015) & Managing My Money (od 12.10.2015)

Верујемо да је овај потоњи, а који нас учи како да управљамо новцем, веома потребан. 🙂 Додуше, како је кренуло, нећемо имати много чиме да управљамо, па је можда потребнији курс како да га стекнемо. С обзиром да смо просветни радници, могућности нам се сужавају, јер су у оптицају само легални начини. 🙂 А један од оних недоступних и нелегалних начина је и пљачка. Сви знамо да новац не мора да буде једина мета пљачкаша, као и да банке нису једино место криминалних дешавања, али следећа вест и по мети и по месту заиста изненађује. 🙂

Политика: Опљачкана библиотека у Прокупљу, починиоци вратили стрипове (6.10.2015)

11063497_1073637069318573_6575931129431856003_nУкрали су стрипове, а не књиге, али се свеједно на овај текст некако надовезује следећи:

Блог – Учитељица која не жели да одрасте: Како да деца заволе читање и књигу? /Мс Јелена Стошић/ (6.10.2015)

Они који баш, баш заволе читање и књигу некако најчешће заврше на Филолошком факултету. А овај факултет је јуче славио и делио повељу.

Н1: Председник у клупи, добио повељу Филолошког факултета (6.10.2015)

Што се факултета тиче, ипак је некако у жижи Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Актер: Трајановић: Контрадикторни одговори са ФТН-а (6.10.2015)

Но, вратимо се књизи, односно уџбенику (који је такође књига).12003907_950630364960328_8114243222152387491_n

РТВ: Од 2016. уџбеници без дискриминаторског садржаја (6.10.2015)

Толеранција треба да обухвата неколико различитих група људи и деце, па тако и ону која имају специјалне потребе.

Данас: Свим грађанима исти услови за живот и образовање (6.10.2015)

Дакле, СОШО „Антон Скала“ из Старе Пазове се сређује, а београдска ОШ „Војвода Степа“ напокон је добила фискултурну салу.

Блиц: После 121 године Основна школа „Војвода Степа“ добија прву фискултурну салу (6.10.2015)

Некада овакви радови умеју да буду и проблематични, а што су осетили наставници из новопазарског насеља Дојевићи.

Вечерње новости: Школа исељава просветаре (6.10.2015)

_mnonfs6f8l1qdpv23o1_400 (Small)Група од 50 ученика и студената није се иселила, али јесте отишла у дводневну посету Албанији, како би тамо могли да виде како изгледа њихов школски систем.

Нови магазин: Млади из Србије у посети Албанији од 7. до 9. октобра (6.10.2015)

Мора се признати да је ово веома необична дестинација за размену искуства. Ми, наставници, ређе путујемо и углавном се окупљамо на семинарима и стручним скуповима у нашој земљи. Извештајем са једног од њих завршавамо данашње јављање.

Данас: НТЦ систем учења за родитеље и просветаре (6.10.2015)

Питања без одговора

_mukybyzdzZ1s8rlddo1_500 (Small)На првом линку, који смо одабрали за данас, видећете филм који у једној и по минути приказује комплетну еволуцију која је довела до настанка човека.

IFL Science: Animation Shows 550 Million Years Of Human Evolution In Seconds (12.6.2015)

Некима ни еволуција од неколико милијарди година није много помогла. Такав је случај и са двојицом Американаца који су се одлучили на необичан спорт; скијање на води, али су уместо скија „користили“ кит-ајкулу. Ове ајкуле су иначе класификоване као рањива врста.

IFL Science: The Moment Two Absolute Idiots Attempted To SURF On A Whale Shark (19.6.2015)

И док поједини показују свирепост према животињама, има и таквих људи чија је хуманост за пример другима.

Блиц: Овај доктор из Параћина лечи најцрњу српску дијагнозу (19.6.2015)

Лекари би заправо требало, осим да буду добри у својој струци, да буду и добри психолози. Јер, ауторка следећег текста тврди да пацијенти својим негативним ставом могу да своје стање учине лошијим, а какав ће став формирати, зависи много од става самог лекара.

Discover: Say No to Nocebo: How Doctors Can Keep Patients’ Minds from Making Them Sicker (9.7.2014)

_1574947486100149_5125353291694499360_nАуторка је овакав став пацијената назвала ноцебо, што би било супротно од плацеба, када поједини лекови, који то заправо нису, побољшавају стање пацијента јер он верује да му је боље. Међутим, нов лек који су сомислили (бело)светски научници веома је прави и он делује тако што иницира да матичне ћелије у мозгу и кичменој мождини постану олигодендроците, тип нервних ћелија које производе мијелински омотач. Ово је заправо лек за мултиплу склерозу и научници верују да не само да ће успорити и ублажити болест, већ и да ће излечити пацијенте од парализе која је једна од последица ове болести.

IFL Science: New Drugs Could Reverse Multiple Sclerosis Nerve Damage (28.4.2015)

Следећи лек је сличан, али различит. Ми знамо да са старошћу организма опада способност матичних ћелија да регенеришу поједина ткива. Већ је познато да матичне ћелије имају ту способност захваљујући молекуларним променама у њиховој микро-средини. Такође је познато да је један од делова механизма, који игра улогу у томе да матичне ћелије губе ту способност, трансформишући фактор раста бета 1 (TGF-beta1). Сада научници већ могу да, блокирањем одговарајућих гена (уз помоћ поменутог лека) у ћелијама мозга миша, успоре активност овог фактора. И приметили су да се мозак старих мишева у овом случају боље регенерише. Да ли су научници открили фонтану младости? Па, изгледа да не баш, јер иако признају да овај фактор јесте један од главних у ланцу молекуларних збивања, ипак није и једини. 🙂

IFL Science: Drug Could Rejuvenate Aging Brain And Muscle Tissue (13.5.2015)

7c7756040b7325041d1586c93a8c434d_how-to-train-your-creative-brain-580x326_featuredImageМозак када стари губи и неке своје функције. У коликој ће то бити мери зависи, веровали или не, од крвне групе. Рецимо, људи са АВ крвном групом имају веће шансе да ће им се старењем имати проблема са когнитивним функцијама.

Scientific American: Blood Type Matters for Brain Health (18.12.2014)

Да не бисмо изгубили своје когнитивне функције, препоручујемо Курсерин курс под називом „Научите како се учи“:

Сoursera: Learning How to Learn: Powerful mental tools to help you master tough subjects

funcion-ejecutiva (Small)Но, колико год учили, постоје питања на која никада нећемо моћи да дамо одговор. Рецимо, да ли рибе осећају патњу?

Science dump: Questions no one knows the answers to (17.3.2012)

Зато на питање, које смо припремили за крај, одговор постоји.

Опуштено.рс: Како је настао бар код? (5.4.2012)

Музичка операција

unlocked-mind (Small)Можда не знамо све о нашем телу из области физиологије, али из области анатомије, не би требало да има недоумица. Другим речима, ваљда до сада знамо шта све од органа имамо и где се шта налази. Па ипак, не лези враже, откривени су до сада неоткривени лимфни судови који повезују лимфни систем и мозак. Према мишљењу научника, ови лимфни судови су можда веома важни јер би могли бити узрок настанка мултипле склерозе и Алцхајмерове болести:

IFL Science: Drugs for Depression and Heart Disease Find a New Calling: Fighting Ebola (3.6.2015)

Некако смо навикли да када се у биологији нађе нешто ново да су то нове врсте, а не баш нови делови тела. Но, нећемо о новим врстама, већ о једној старој, али реткој и необичној:

Предавање о тиским цветовима наћи ће се на програму манифестације „Дани тарашких рода“:

Фејсбук догађај: Дани тарашких рода (за 13.6.2015)

И док ми чувамо наше роде, у Калифорнији покушавају да очувају морске лавове:

National geographic: Number of Starving Sea Lions in California ‘Unprecedented’ (5.6.2015)

B0XgCa9Осим врста, угрожени су и ђаци. У школама изгледа као да је насиља више него икад и императив је заштитити децу. Неке идеје како то да се уради поприлично су креативне:

Блиц: Идеја: Ђацима дати панцире и шлемове (7.6.2015)

Светски научници, пак, покушавају да заштите човечанство од страшних болести. Једна од њих свакако је ебола. Добра вест је да лекови против ове болести можда већ постоје, само што смо их ми користили за нешто сасвим друго – лечење депресије и срчаних болести. Испоставило се да ови медикаменти дају сјајне резултате када су их тестирали на мишевима.

IFL Science: Drugs for Depression and Heart Disease Find a New Calling: Fighting Ebola (4.6.2015)

_636410229847569_927344094172537909_n

Ако кликнете на слику добићете слагалицу (пузлу). Методичару је требало 37 минута и 14 секунди да је сложи. Можете ли боље? 🙂

Тумор на мозгу можда и може да се лечи, али је најчешће операција неопходна. Једна таква десила се у Бразилу и необична је по томе што је пацијент, тамошњи музичар Ентони (Anthony Kulkamp Dias), за све време операције – свирао гитару. На тај начин, хирурзи су могли да контролишу да ли му функционишу центри за меморију, говор и моторику.

IFL Science: Watch A Man Play Guitar While Surgeons Remove Tumor From His Brain (5.6.2015)

И ми имамо музику за вас и спот који је веома необичан:

Прва српска телевизија: Ставите ПРСТ на средину екрана и доживите чаролију овог видеа! (4.6.2015)

ds1037Након музичког интермеца, враћамо се проблемима. Овај пут глобалним, односно глобалном загревању. У следећем чланку пронаћи ћете податке како се планета загрева, као и график који можете искористити на часу у одговарајућој лекцији:

IFL Science: Improved Data Set Shows No Global Warming ‘Hiatus’ (5.6.2015)

И док се годишња температура повећава, број кинеских матураната, кандидата за факултете, опада. Ове године биће их (свега) 9,42 милиона. 🙂

Актер: Пријеми за факултете полаже 9,42 милиона Кинеза (7.6.2015)

_880378765367774_1819956337148724579_nМи смо наше факултете завршили, али то не значи да не можемо да похађамо неки курс. Посебно ако је бесплатан.

Интернет занатлија: Гугл избацио бесплатне курсеве програмирања за Андроид (5.6.2015)

У тексту се каже да је неопходно да добро разумемо енглески језик, али то се свакако „подразумева за сваки посао који се тиче информационих технологија“. То се подразумева и за оне који раде у иностранству, а о њима министар Вербић каже:

021.рс: Вербић: Научна дијаспора је највећи неискоришћени ресурс (6.6.2015)

Зато је Биолошки блог искоришћен ресурс, а ми вас позивамо да га искористите још више питањима и коментарима. 🙂

Без потписа

1013728_10201573150233504_985138438_nВи знате да се ми увек трудимо да будемо креативни и божанствени, а „Креативна чаролија“ не само да буде још и чаробна, већ и да понуди деци једно право, сврсисходно креативно образовање. Такође, наш пријатељски сајт нуди и један леп конкурс:

Креативна чаролија: 11. Дечји међународни фестивал „Креативна чаролија“ (28.1.2015)

Уз овај текст, погледајте и:

aTdBoR8TG (Small)Питали смо Жељку Радојичић Лукић, која је организатор ове манифестације, да ли ће радионице бити и еколошке и не само да нам је одговорила потврдно, већ и понудила сарадњу. Тако да ће се уредништво Биолошког блога укључити и у ове активности, а позив важи и за све колеге. Ми се радујемо тим предстојећим догађајима, али време је да се из магичног вратимо у стваран свет. ПКУ није потписан, али је нејасно која „страна“ је одбила да то учини. Министар просвете сматра да „нема морално право“, а синдикати „не прихватају уцену“:

Н1: Неуспешан састанак Вербића и синдиката просвете (30.1.2015)

Штрајку се још увек крај не види, а данас су штрајку прибегли и наставници са Косова, чији су захтеви слични као и у остатку Србије, а у вези су са колективним уговором, односно његовом применом и повећањима плата.tumblr_nizxh53Lgo1qjoiwto1_1280 (Small)

Блиц: Штрајк просветара и здравствених радника на Косову (30.1.2015)

Кинези имају сасвим другачије „муке“ у односу на ове наше. Не знамо да ли су нашим колегама из те државе плате довољне, али свеједно, не смеју да се жале. То им је поручио њихов министар. 🙂

Блиц: Кинески министар просвете против западних вредности (30.1.2015)

Нама су, ипак, блискије европске колеге.

Зелена учионица: Mноги европски наставници запослени на уговор (13.1.2015)

_867476063283654_2194314579936634458_nНаши суседи из Босне и Херцеговине, такође имају својих проблема. Следећи блог се бави управо њима:

Блог – Образовање, политика, одговорност, истина

Речи попут „истине“ и „одговорности“ , каже аутор следећег чланка, у школи се не проучавају.

Зелена учионица: У школи се не проучава (28.11.2014)

То нас наставнике не оправдава да немамо одговорност и према себи и сопственом усавршавању. Британски савет нам нуди неке курсеве:

Future learn: Ebola: Symptoms, History and Origins (од 2.2.2015) & How to Succeed at: Writing Applications (од 9.2.2015) & Our Hungry Planet: Agriculture, People and Food Security (од 9.2.2015)

И све то почиње негде од почетка фебруара, а при крају тог месеца, Друштво пчелара из Неготина прави семинар:

Фејсбук догађај – Друштво пчелара „Хајдук Вељко“: Семинар Регионалног тренажног центра Неготин (за 21.2.2015)

unnamed8
Кликом на слику постаће интерактивна.

Пчеларима би свакако користио пас Клинкер. Она је једини сертификовани пас у САД који може да нањуши патогене бактерије у пчелињаку и тако спасе друге, здраве колоније:

National geographic: This Dog’s Nose Saves Bees (14.1.2015)

А колонију бране и оне пчеле које немају жаоку (да, има и таквих, попут Trigona hyalinata). Већ сви знамо да ове наше, обичне пчеле, када убоду предатора својом жаоком, себе осуде на смрт, пошто са жаоком изгубе и виталне делове тела. Међутим, јединка није важна и њен живот свакако без колоније нема смисла. Пчеле које немају жаоку такође бране своју колонију – оне уједају предатора све док га на крају не убију.

IFL Science: Suicidal Bee With No Stinger Bites Down Until It Dies (21.11.2014)

И нашем данашњем чланку је крај, додуше не тако драматичан. 🙂

Зимски распуст или све што је лепо има крај

_10152668714452298_1835681913028179445_nРаспуст нам је на измаку (како коме, рекле би колеге из Војводине):

Бета: Друго полугодиште у школама у Србији почиње 20. јануара (17.1.2015)

Али то није разлог да не похађамо неки Курсерин курс. Овај пут предлажемо вам два таква – један из области генетике, а други о гејмификацији. Овај потоњи је у вези са увођењем игре (енг. game) у области живота који игра нису. Јасно је да је ово веома применљиво у настави.

Coursera: Genetics and Society: A Course for Educators (од 2.2.2015) & Gamification (од 26.1.2015)

Такође, прослеђујемо вам и позив на бесплатан семинар:

Паметни родитељ.рс: Како да васпитавамо без батина, награда и казни? – приступ позитивног васпитања (за 29.1.2015)

Осим за курсеве и семинаре, време је и за састав на тему:

b92: Како сам провела зимски распуст (16.1.2015)

1484319_988722981156139_1285083338914916513_nСаставе, ипак, најбоље пишу „језичари“, како већ колеге које предају српски и стране језике уобичавамо да зовемо. Овај пут, наставници енглеског језика и те како имају о чему да пишу, а због тога што је са њиховом факултетском дипломом изједначен сертификат са курса. У писање су се укључили и чланови одговарајућег факултета:

Одлука наставно-научног већа Филозофског факултета Универзитета у Нишу (24.12.2014)

Ипак, на распусту највише се писало о штрајку, који некако није замро ни у току ових нерадних дана. О свему смо вас извештавали, а ево и неколико текстова актуелних данас:

Зелена учионица: ИНФО СОС: Саопштење са преговора о ПКУ (16.1.2015) & Данас: Нема дневнице без надокнаде (16.1.2015) & Унија синдиката просветних радника Србије: Расипање? (16.1.2015)

_1595091164035802_1699750380691163693_nИли укратко:

Центар за развој синдикализма: Договор постигнут, штрајк се наставља (16.1.2015)

Иначе, да се подсетимо зашто штрајкујемо:

Унија синдиката просветних радника Србије: Професори: Новац није једини разлог за штрајк просветара (16.1.2015)

5_15
Кликом на слику постаће интерактивна.

Па и да новац јесте једини разлог, зашто би то било погрешно? Ваљда свако има право да се бори за своју егзистенцију. Чак и кокошка у следећој реклами:

Биз лајф: Зашто је кокошка прешла пут? (15.1.2015)

Не ваља када нам црна мачка пређе пут, а не ваља ни када то учине пси неодговорних власника, јер на том истом путу остављају којешта. 🙂 Због тога је у Новом саду покренута акција:

Животиње.рс: Новосађани, срам вас било: Ко стоји иза ове поучне акције? (16.1.2015)

А у другом граду, Чачку, министар просвете је, као што већ сви знамо, разговарао са наставницима. Са тог скупа можете одгледати видео извештај:

„Реално, систем нам је неефикасан“, рекао је министар, апропо наставника који раде у две или више школа и тако допуњују своју норму, иако би је могли имати у једној школи. Но, колика год норма била и у колико год школа распоређена, неки наставници раде боље од других. Следи прича о њима:

Приче са душом: Најбољи едукатори у нашој земљи (17.1.2015)

_nhw28rdQZ01u0c93ro1_500
И ова слика постаје интерактивна када кликнете на њу.

А ко ће од наших ђака бити најбољи на завршном тесту, видећемо на крају године. За сада, најављена је проба тог теста.

РТВ: Проба мале матуре крајем априла (17.1.2015)

Сада нам је мало јаснији распоред рада у следећем полугодишту, што нам олакшава планирање. Следећи чланак на блогу одговара на питање да ли емоције треба да имају улогу у планирању.

Blog – A humanistic Side in ELT: Is the Emotional Side Playing a Role in Your Planning? I think, we all should have a look at ourselves before adding it. (17.1.2015)

Много емоција је изазвао трач да ће популарни часопис „Политикин забавник“ бити угашен.

Политика: Гласине о гашењу „Политикиног забавника” узнемириле читаоце (17.1.2015)

603631_664227683655239_1934033120_nМного боље је ћутати него ширити гласине. Џелмс (James Aspey), фитнес тренер из Сиднеја, заћутао је на целих годину дана. Када је напокон проговорио, учинио је то како би пропагирао хуманији однос према животињама:

Animals Australia: James spoke his first words after a year of silence — for the animals (16.1.2015)

А Европска комисија је направила конкретне кораке како би заштитила птице:

Блиц: ЕК тражи да улцињска солана постане резерват (16.1.2015)

И када поменусмо приморски град, да завршимо једном вешћу са плаже. Популарна компанија „Дизни“ направила је робота који у песку ствара божанствене цртеже:

Popular science: Disney Creates Beach-Dwelling Robot That Draws Adorable Cartoons In Sand (12.1.2015)

_mqfxz3RCbg1sn2fczo1_500

Облак ознака