Дрво које живот значи

Колико критички процењујемо сопствени рад? Но, пре тог дубокоумног питања бавићемо се једним другим, више хипотетичким.

Забава

Дакле…

Блиц: Шта би се десило кад би људи нестали са лица Земље? (3.6.2016)

Уколико наставимо са уништавањем природе, ово питање можда и не буде хипотетичко. Но, да не мрачим, тим пре што еколошки настројене организације предузимају неке добре акције.

Предстојећи догађаји

Једна од акција се можда мало и коси са досадашњим трендом сече дрвећа по Београду, али неоспорно је позитивна.

Национална географија: „Засади дрво“: Почетак највеће акције садње стабала у Србији (за 27.10.2019)

У склопу ове акције, расписан је и конкурс за основце.

Курир – стил: Спасимо планету заједно: Награђујемо најлепши састав на тему „Шта мени дрво значи“ (од 2.9. до 29.9.2019)

Још један конкурс, али овог пута о пауцима. Кликом на слику добићете већу и читљивију.

И кад већ најављујем догађаје, никако не смем да заборавим и већ традиционални „Физи Бизи Фест“.

Корисни материјали

Дакле, сада имамо дилему: писати о дрвету или пауцима? Можда о оба? Наш сарадник пчелар Рајко Бојић нема дилему; он пише о медоносним биљкама. Заправо, направио је речник медоносног биља и корова и повезао латинске називе са народним, који ће нам свакако добро доћи у припреми појединих часова.

Рајков речник коровских и медоносних биљака

Пчелар Рајко са враном која му је љубимац. Кони, мачка авлијанерка и опасан ловац, уловила је младунче вране, прилично га повредила и донела пред врата. Рајко је размишљао да му скрати муке, али није имао срца. Наместо тога, оставио га је у кавезу са водом и храном. Опоравило се, порасло и одомаћило и сада прати Рајка по дворишту кад ради. Не занимају је друге вране, само се дружи са људима. Кони је разумела да је врана сада њихова и не само што је не дира него је штити од других мачака. Добитак: врана је слистила све пужеве голаће у башти. Још да не избегава смрдибубе које уништавају парадајз…

Пројекти

Ево и како искористити Рајкове речнике и другу литературу која се бави биљним светом.

Зрењанинска група НПН: Теренска вежба у граду (13.9.2019)

Методика

И на крају да се вратим на питање спочетка. Заправо, не знам баш колико, а још мање како да критички посматрамо свој рад, али има ко зна и то за оне наставнике који су стекли звања. Више о томе у последњем тексту за данас.

Школска управа Чачак: Процена ефикасности рада у звању (18.4.2019)

Врана пецарош и друге приче

Иако је 1. јуни, временске прилике у Београду примереније су неком каснијем јесењем периоду. Колико сам видео у временској прогнози, ни сутра ништа боље бити неће, али то није разлог да не обиђемо једну лепу изложбу.

Предстојећи догађаји

Дакле, иако време није баш пролећно, ово годишње доба нас очекује у београдском Природњачком музеју.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Пролећна изложба гљива (за 2.6.2019)

Још један догађај који нас очекује је промоција две нове публикације од значаја за биологе.

Фејсбук догађај – Народна библиотека Србије: Црвена књига фауне Србије – птице и правокрилци (за 7.6.2019)

Занимљивости

Птице свакако заслужују посебну публикацију, а верујем да и једна врана треба да има макар једно поглавље. Погледајте снимак у следећем чланку.

Курир: Невероватно! Снимак вране која „пеца“ запалио интернет: Ево зашто ове птице важе за најпаметније животиње на свету! (ВИДЕО) (3.3.2019)

Ево још једног симпатичног текста, овог пута о другој врсти птице, из јануара ове године:

Блиц: Добрила је птице, али верна као пас: Овај белоглави суп толико је заволео Турке да му не пада на памет да се врати у Србију (29.1.2019)

Прича има и епилог.

BBC: Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude: Plemenita lešinarka opet u svom gnezdu na Uvcu (12.4.2019)

Корисни материјали

Иако је веран као пас, белоглави суп није кућни љубимац. О томе ко јесте идеалан кућни љубимац, наш колега Никола Арсић направио је презентацију.

Остављам вас да листате ову сјајну презентацију, која ће вам, сигурно, добро доћи следеће године у настави, а ми се читамо идуће недеље.

Око природњака, а корњачине сузе

Очекујем да добијем све материјале у вези са овогодишњим републичким такмичењем, па да објавим још један чланак на ту тему. Но, док чекамо, да нам време прође…

Предстојећи догађаји

Наш Жељко Станимировић вазда је активан и вазда нас позива на лепа дешавања. У петак 24. маја отворена је изложба дечјих радова које су прикупили Пријатељи деце Београда. Изложба носи назив „Заштитимо птице у Београду“ и трајаће до овог петка, те још има шансе да је обиђете.

Но, то није једина изложба, упутио нас је Жељко.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Оком природњака“ (за 31.5.2019)

Осим изложби, организује се и трибина. Могуће је да се неки још увек нису опоравили од овонедељне, али ми биолози знамо да сличност није исто што и сродност, те тако ни две трибине не морају припадати истој грани на Дрвету живота, да се поетично и уједно биолошки изразим. 🙂

Fejsbuk događaj – BAZAART: Tribina: „Prosveta u tranziciji društvenih vrednosti“ (за 30.5.2019)

Из штампе

Ми смо увек у некаквим транзицијама, али промене не прате само привреду. Прате и просвету и то осећамо сваке године. Ми основци смо имали велике промене у програму ове године (имаћемо их и наредне три), а исто се дешава и колегама у средњим школама. Но, једна од новина су и посебна одељења при гимназијама за надарене за биологију и хемију. Иако осмаци до скоро нису знали да ће се оваква одељења уопште оформити, интересовање је прилично.

РТВ: Највећа конкуренција за ново одељење хемије и биологије (17.5.2019)

Методика

Јасно је да ће постојати и посебан пријемни испит за таква одељења, али ће се сабирати и са бодовима са завршног теста и онима које називамо „из школе“. Верујем да је већ отпочео процес закључивања оцена осмацима, па ево једног пригодног текста.

Учитељица која не жели да одрасте: Зашто моје дете не може да има све петице? /Мс Јелена Стошић/ (септембар 2015)

Са часова

Много важније од петица је да деца стекну знања, вештине и ваљане ставове, а врло верујем да се то дешава на часовима биологије. Наставници овог предмета су изузетно креативни и не прође чланак без сјајних практичних радова. Овог пута у питању је изложба у школи колегинице Снежане Јовановић. Како нам је рекла имају уметника у школи који реализује њихове идеје.

Овако су обележили Светски дан морских корњача, а да ли сте знали да је недавно (23. мај) био Светски дан (свих) корњача?

Занимљивости

У вези са овим даном и ја имам једну занимљивост и једну интересантну фотографију.

Национална географија: Осмогодишњак помогао да се открије прави разлог зашто корњаче имају оклоп (19.7.2016) & Национална географија: Редак феномен: Лептири пију корњачине сузе (13.9.2015)

Корисни материјали

Још увек смо у свету животиња. Наш стални сарадник пчелар Рајко Борић из Друштва пчелара „Стражилово“ из Сремских Карловаца несебично је поделио са нама литературу о пчеларству. Ту имате и брижљиво сакупљене народне називе великог броја врста биљака које расту код нас.

• Речник корова и медоноса
• Приказ и лексикографија
• Пчеларски и ентомолошки појмови

Остављам вас да листате ову литературу и поздрављам до скорог виђања.

Готово и републичко такмичење 2018.

Као што већ знате, завршено је републичко такмичење из биологије. На друштвеним мрежама и уживо што сам чуо, колеге су похвалиле оба теста као врло лепа и што је битније, са логичким задацима где се инсистирало на разумевању и примени знања. У поређењу са градским такмичењем, сматрају колеге, ово је значајно квалитетније.

Ђаци су нам сви били препаметни и без обзира да ли су освојили награду или нису, сам долазак на републичко је већ огроман успех. Честитам свим ђацима и њиховим наставницима.

Ево их и тестови:

Тестови за седми и осми разред са кључевима

Тестови су преузети са сајта на коме ћете видети и коначне ранг листе.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Републичко такмичење из биологије за основне школе, 2018. – Коначна ранг листа (27.05.2018)

Организатори су и овај пут припремили леп програм за ђаке који су дошли, па су, заједно са наставницима, могли да бирају између четири дестинације. Ја сам се одлучио за Музеј науке и технике где је била поставка „Од ћелије до домена“. Поставка је мала, али заиста импресивна. Модели који су тамо су фасцинантни, а информације које ћете тамо чути су скроз занимљиве. Разговарао сам са Наташом Ђорђевић, студенткињом са факултета која сјајно објашњава разлику између прокариотске и еукариотске ћелије. Давно нисам видео бољу илустрацију која прати ту причу, а ту су и сјајни џиновски модели ћелија. Мало сам и фоткао, али нисам све јер вам желим да одете са ђацима и уверите се и сами колико је добро.

Када поменух импресивне моделе и рад студената, имам још један сјајан, мимо изложбе, али пре тога док још нисмо изашли из еволуције, да завршимо са читањем књиге др Алексеја Тарасјева:

• Биологија и креационизам: Други закон термодинамике
• Биологија и креационизам: Најчешће постављана питања

И обећани модел за крај дело је Дијане Крстески.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

1. Погледали смо (још једном) тестове са републичког такмичења;
2. честитали смо свим учесницима;
3. посетили смо изложбу „Од ћелије до домена“, а ако нисмо, морамо јер штета је пропустити;
4. завршили смо са читањем књиге „Биологија и креационизам“;
5. дивили смо се моделу анатомије морског јежа.

Три боје: Браон

Почео бих једним питањем о којем сигурно нисте размишљали. Да ли знате зашто су фекалије браон боје? 🙂 Одговор сам нашао на следећем сајту на коме можете да играте (и ваши ђаци, наравно) едукативну игру која има везе са трансфузијом крви.

Nobelprize.org: The blood typing game (приступљено 22.5.2018)

Ах, да, одговор. Два милиона црвених крвних ћелија умире сваке секунде у нашем телу. Нешто хемоглобина у црвеним крвним ћелијама се не искористи у производњи нових таквих ћелија, већ се претвара у пигмент који измету даје браон боју.

Занимљиво, али нећемо о томе, већ баш о црвеним крвним ћелијама. Не, нећемо ни о њима, већ о белим крвним ћелијама и њиховој способности да бране наше тело од болести. Све то имате у презентацији Драгане Косовац.

Наше тело се фино брани од болести, али некада то није довољно, па морамо да узимамо подршку у виду лекова. О лековима нас очекује једно лепо предавање на Биолошком факултету. Најављено је за чланове БИД-а, али верујем да неће имати ништа против да се ту умува и покоји наставник, али и ђак колега из средњих школа.

Фејсбук догађај: Предавање: „Од змијског отрова до лека“ (за 24.5.2018)

Предавања нису једини начин да сазнамо нешто ново. Има нешто и у читању. 🙂 За ту прилику, настављамо са објављивањем сјајне књиге др Алексеја Тарасјева:

• Биологија и креационизам: Проблем демаркације
• Биологија и креационизам: Постанак живота

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Играли смо едукативну игрицу;
2. сазнали смо одговор на вишегодишње питање које нас је мучило;
3. обогатили смо своју библиотеку презентација једном новом;
4. најавили смо лепо предавање;
5. наставили смо са читањем књиге о еволуцији.

Превазиђено царство

Данас ћу почети са два питања. Прво је:

Удружење пермакултура Србије: Ко треба да буде пример? (22.1.2016)

Пре него што поставим друго питање, ево једног могућег одговора на ово прво. Боље да вам не говорим о овом наставнику, погледајте сами.

Фејсбук видео – 360ТВ: Учитель танцует со своими учениками (фебруар 2018)

И ево га друго питање:

Школа без зидова: Колико вреди наше ауторско дело? (19.4.2018)

Следеће (ауторско) дело нам је већ познато из ранијих чланака. Настављамо са читањем књиге др Алексеја Тарасјева:

• Биологија и креационизам: Креационизам као вера
• Биологија и креационизам. Креационизам као псеудонаука

Данас имам још једно „штиво“ за читање, а то је…

Подршка развоју људског капитала и истраживању – Опште образовање и развој људског капитала – Развионица: Оквир предметног курикулума – обавезни предмети у основном образовању (април 2015)

Нас занимају стране од 89. до 98. Тамо ћете пронаћи циљ наставе биологије, опште и специфичне предметне компетенције, исходе за сваки разред и, напокон, од 94. стране ревидиране стандарде. Немам информацију да су они званично усвојени, али они јесу направљени као побољшана (и скраћена) верзија претходних и вероватно ће се о њиховој „судбини“ одлучивати. Занимљиво је да се у овим стандардима не појављују царства, која су, очигледно, нешто што смо у биологији превазишли. Добро, макар Биолошки блог неће бити скоро превазиђен. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали смо ко треба да буде пример;
2. такође смо сазнали колико вреди наше ауторско дело;
3. наставили смо са читањем књиге о еволуцији и креационизму;
4. погледали смо ревидиране стандарде из биологије;
5. дискутовали смо о подели живог света.

 

Од ћелије, преко гљива, до будућности

На почетку један промотивни филм:

Овај сјајни филм је увод у дешавања која организује Српско еволуционо друштво.  Изложба се отвара 3. маја у Музеју науке и технике, али то није све.

За све наставнике, као и ученике гимназија, односно средњих школа, биће организована занимљива научно-популарна предавања у више дана, као и промоција књиге 10. маја. За детаље кликните на следећу слику:

За ученике основне школе припремљене су стручно вођене едукативне радионице, као и предавања ученика (15. маја) јер треба неговати вршњачку едукацију. Кликом на слику добијате детаље.

На следећој слици приказане су све активности које нас очекују, а имам информацију да цела ова поставка учествује и у Ноћи музеја 19. маја.

Када смо већ у еволуцији, таман да наставимо са нашим фељтоном. Следе нова поглавља књиге „Биологија и креационизам“ аутора др Алексеја Тарасјева.

• Биологија и креационизам – Теорија еволуције
• Биологија и креационизам – Еволуциона историја: филогенија

Можемо и касније да читамо, а сада да наставимо са најавама лепих догађања. Институт за модерно образовање одржаће конференцију „Будућност почиње у учионици“ 5. маја.

Институт за модерно образовање: Усвојте најсавременија знања за примену модерних технологија у образовању (за 5.5.2018)

У разговору са др Марином Петровић, координатором Центра за стручно усавршавање, сазнао сам да су сва места за овај скуп попуњена, али то не значи да не можемо да пратимо конференцију. У времену од 10:00 до 11:30 тог дана биће пренос уживо, тзв. стриминг. За лајв стриминг, како га већ зову, можете да се пријавите на истој страни на којој се пријављује за конференцију. Марина каже да ће бити много корисних информација у вези са будућом сарадњом и разменом информација.

Настављам са најавама, те за оне који живе у, близу или се задесе у Сврљигу, припрема се изложба гљива, али и предавања како те гљиве најбоље припремити за ручак.

Сврљишке новине: Изложба „Дан(и) гљива, лековитог биља и шумских плодова – Сврљиг 2018.“ (за 16.6.2018)

Дакле, биће ту и лековитог биља и шумских плодова, те да шумом и завршимо. За крај, једна песма о шуми ученика колегинице Татијане Трајковић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо прегршт активности Српског еволуционог друштва;
2. прешли смо још пар поглавља књиге;
3. пријавили смо се за пренос уживо конференције о будућности образовања;
4. припремили смо се за дегустацију гљива;
5. уживали смо у лепој дечјој поезији.

Од ћелије до домена

И имамо пласиране за републички ниво такмичења. Према прелиминарним резултатима…

Биолошки факултет Универзитет у Београду: Прелиминарни резултати окружног/градског такмичења из биологије за основне школе (26.4.2018)

…сви седмаци са 90 и више бодова и осмаци са 78 и више бодова ићи ће на републичко такмичење.

Још једно такмичење одржано је прошле недеље. Преносим вест са:

Фејсбук објава – Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство: Међународна конференција младих научника (27.4.2018)

У Београду је прошле недеље одржана 25. Међународна конференција младих научника (ICYS 2018). У тиму Регионалног центра за таленте Београд II који је представљао Србију и освојио рекордних 10 медаља наступило је шесторо полазника Програма биологије и хемије за средњошколце IMGGI који су се такмичили и освојили медаље у четири области: Тодор Цветановић (life science-злато), Александра Газикаловић (life science-бронза), Ана Мијушковић (life science-злато), Сара Милошевић (physcis/engineering-сребро, Ана Радовић (environmental science, бронза) и Катарина Станковић (computer science, злато).

Једна од златних девојчица Ана Мијушковић била је и мој ђак и њу сам својевремено водио на такмичења из биологије. Заслуге за њен садашњи успех у потпуности припадају њеном средњошколском наставнику, али свеједно сам препоносан на њу. Честитам свим члановима овог успешног тима.

Колеге биолози су не само успешни, већ и врло креативни, а то доказују увек неким новим и лепо осмишљеним активностима. Осмаци колегинице Маријане Пауновић из ОШ „II шумадијски одред“ добили су пуну кесу отпада и време од 45 минута да смисле шта ће са њим. И ево њихових решења.

Лепо осмишљене активности понудили су и еволуционисти. Српско еволуционо друштво припрема изложбу за све заинтересоване, која ће се одржати у Музеју науке и технике у Београду.

Српско еволуционо друштво: Изложба: Од ћелије до домена – еволуција живота на Земљи (од 3.5.2018)

Колико сам сазнао, за сада постоји само информација о предавањима, а ускоро ће објавити и о радионицама из еволуције за ученике 5.- 8. разреда, као и друге релевантне информације. Ево како да стигнете до поменутог музеја.

И пошто смо у еволуцији, Биолошки блог је добио ексклузиву да објављује део по део књиге аутора др Алексеја Тарасјева, а под називом „Биологија и креационизам“.

• Биологија и креационизам – Корице, садржај, увод
• Биологија и креационизам – Еволуција као процес

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Пласирали смо се или нисмо на републичко такмичење из биологије;
2. радовали смо се успеху наших средњошколаца;
3. дивили смо се радовима пониклим из креативне рециклаже;
4. најавили смо предавања у оквиру изложбе о еволуцији;
5. почели смо са читањем сјајне књиге.

Гуштер са маневром

Блог колегинице Јеце дефинитивно је женски, свакако је розе, а тема је и те како занимљива нежнијем полу. Ипак, ако сте мислиле да ћете добити практичне савете како да имате лепу, неговану кожу, превариле сте се. Неке савете ћете, ипак, добити. 🙂

Како Јеца каже: Хидратантна или хидрантна крема?! (21.1.2017)

Није све у лепоти, има нечег и у правопису. 🙂 Но, ипак ћемо о лепоти. Створ који је живео пре 540 милиона година није баш најлепши, али је наш – макар тако тврде научници.

Н1: Погледајте како је изгледао човјеков најстарији предак (31.1.2017)

То је било из древне историје, а ево нешто и из новије:

Народна библиотека Србије: Представљање књиге: Историја ботанике (за 17.3.2017)

Кад смо код ботанике, вреди погледати следећи интерактивни сајт који приказује транспирацију.

KScience: Transpiration (приступљено 15.3.2017)

А на следећем сајту можете да урадите и виртуелну вежбу у вези са транспирацијом.

Virtual lab: Plant Transpiration (приступљено 15.3.2017)

Још мало о вежбама за петаке: Наша Ена Хорват је пронашла сличицу која занимљиво, а једноставно илуструје како може да се ради вежба о клијању семена.

Тегле можете искористити за овакве вежбе, а можете и за креативну рециклажу. То се радило у Обреновцу у учионици Сање Лазић. Следи галерија ђачких радова.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

А сада прелазимо на нешто друго. Конкретније, прелазимо на копнени начин живота. Колега Владан Нешић је направио презентацију о томе.

Након водоземаца иду гмизавци.

Блиц: Ухвати ме ако можеш – Откривена нова врста гуштера чији невероватан маневар је запањио биологе (9.2.2017)

За разлику од овог гуштера, ја неухватљив нисам. Наћи ћете ме и сутра на истом месту. 🙂

Бивши, али не без посла

На почетку ред је да се похвалим(о). Конкурс који је Министарство просвете организовало крајем прошле године завршен је и изабрани су саветници спољни сарадници. Међу њима и петоро биолога (од 200 изабраних, што је 2,5%). У Зајечару то је Данијела Ђорђевић, у Крагујевцу др Биљана Бојовић, у Лесковцу Ненад Пешић, у Чачку Живадинка Јовановић Милићевић и ја у Београду. 🙂 Ако сам неког изоставио, извињавам се, а мојим колегиницама, факултетској професорки и колеги од срца честитам.

Форум београдских гимназија: Именовани нови просветни саветници (21.1.2017)

То је прича о новим, а сада прича о једном „старом“, али не саветнику, већ министру.

Ало.рс: Шокантно – Бивши министар постао бескућник (22.1.2017)

Међутим, „шокантна“ вест је, у ствари, из „Курира“ и још једном се испоставило да извор информација, ипак, треба добро проверити.

Блиц: „Блиц“ пронашао Вуксановића – Бивши министар није ни бескућник ни без посла, ево шта је истина (23.1.2017)

Извор информација који је ваљан биће промовисан у среду. Ради се о књизи значајној за нас биологе.

Фејсбук догађај – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Промоција књиге „Птице Србије – гнездарице 2008-2013“ (за 25.1.2017)

Са птица прелазимо на другу животињску групу – пауке. Ивана Дамњановић већ нас је навикла (и размазила) да нам приређује презентације за час, а сада је отишла корак даље. У софтверу под називом „Версал“ направила је лекцију о пауцима, али и о мрким алгама и нервном систему.

Версал: Пауци и шкорпије & Мрке алге & Еволуција нервног система (приступљено 23.1.2017)

А што се презентација тиче, преносим вам данас две, али које је направила једна друга колегиница, чији је надимак на Фејсбуку Боквица. Да бисте их видели треба да будете члан Фејсбук групе „Наставници биологије“.

Фејсбук група: Наставници биологије: Нервни систем човека & Киселе кише (22.1.2017)

Што се прве теме, нервног система тиче, не престаје да задивљује. У једном од новијих научно-популарних текстова кажу да одрасли задржавају способност да разумеју свој матерњи језик чак и ако га никада нису причали!

IFL Science: Adults Retain Understanding Of Their Birth Language, Even If They Have Never Spoken It (19.1.2017)

А ја сам доста данас писао матерњим језиком и ред је да се одјавим до сутра. 🙂