Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „књига“

Гуштер са маневром

1512685_948218488532977_3716681077743263699_nБлог колегинице Јеце дефинитивно је женски, свакако је розе, а тема је и те како занимљива нежнијем полу. Ипак, ако сте мислиле да ћете добити практичне савете како да имате лепу, неговану кожу, превариле сте се. Неке савете ћете, ипак, добити. 🙂

Како Јеца каже: Хидратантна или хидрантна крема?! (21.1.2017)

Није све у лепоти, има нечег и у правопису. 🙂 Но, ипак ћемо о лепоти. Створ који је живео пре 540 милиона година није баш најлепши, али је наш – макар тако тврде научници.

Н1: Погледајте како је изгледао човјеков најстарији предак (31.1.2017)

То је било из древне историје, а ево нешто и из новије:

Народна библиотека Србије: Представљање књиге: Историја ботанике (за 17.3.2017)

_mnsv85f5zg1rlg57bo1_500 (Small)Кад смо код ботанике, вреди погледати следећи интерактивни сајт који приказује транспирацију.

KScience: Transpiration (приступљено 15.3.2017)

А на следећем сајту можете да урадите и виртуелну вежбу у вези са транспирацијом.

Virtual lab: Plant Transpiration (приступљено 15.3.2017)

Још мало о вежбама за петаке: Наша Ена Хорват је пронашла сличицу која занимљиво, а једноставно илуструје како може да се ради вежба о клијању семена.

ена хорват

Тегле можете искористити за овакве вежбе, а можете и за креативну рециклажу. То се радило у Обреновцу у учионици Сање Лазић. Следи галерија ђачких радова.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

А сада прелазимо на нешто друго. Конкретније, прелазимо на копнени начин живота. Колега Владан Нешић је направио презентацију о томе.

Након водоземаца иду гмизавци.

Блиц: Ухвати ме ако можеш – Откривена нова врста гуштера чији невероватан маневар је запањио биологе (9.2.2017)

За разлику од овог гуштера, ја неухватљив нисам. Наћи ћете ме и сутра на истом месту. 🙂

Бивши, али не без посла

_ndptdzlcih1r3gb3zo1_250На почетку ред је да се похвалим(о). Конкурс који је Министарство просвете организовало крајем прошле године завршен је и изабрани су саветници спољни сарадници. Међу њима и петоро биолога (од 200 изабраних, што је 2,5%). У Зајечару то је Данијела Ђорђевић, у Крагујевцу др Биљана Бојовић, у Лесковцу Ненад Пешић, у Чачку Живадинка Јовановић Милићевић и ја у Београду. 🙂 Ако сам неког изоставио, извињавам се, а мојим колегиницама, факултетској професорки и колеги од срца честитам.

Форум београдских гимназија: Именовани нови просветни саветници (21.1.2017)

То је прича о новим, а сада прича о једном „старом“, али не саветнику, већ министру.

Ало.рс: Шокантно – Бивши министар постао бескућник (22.1.2017)

Међутим, „шокантна“ вест је, у ствари, из „Курира“ и још једном се испоставило да извор информација, ипак, треба добро проверити.

Блиц: „Блиц“ пронашао Вуксановића – Бивши министар није ни бескућник ни без посла, ево шта је истина (23.1.2017)

nestcamspringwatch2Извор информација који је ваљан биће промовисан у среду. Ради се о књизи значајној за нас биологе.

Фејсбук догађај – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Промоција књиге „Птице Србије – гнездарице 2008-2013“ (за 25.1.2017)

Са птица прелазимо на другу животињску групу – пауке. Ивана Дамњановић већ нас је навикла (и размазила) да нам приређује презентације за час, а сада је отишла корак даље. У софтверу под називом „Версал“ направила је лекцију о пауцима, али и о мрким алгама и нервном систему.

Версал: Пауци и шкорпије & Мрке алге & Еволуција нервног система (приступљено 23.1.2017)

А што се презентација тиче, преносим вам данас две, али које је направила једна друга колегиница, чији је надимак на Фејсбуку Боквица. Да бисте их видели треба да будете члан Фејсбук групе „Наставници биологије“.

Фејсбук група: Наставници биологије: Нервни систем човека & Киселе кише (22.1.2017)

_ndioe632sp1tvelxmo2_250Што се прве теме, нервног система тиче, не престаје да задивљује. У једном од новијих научно-популарних текстова кажу да одрасли задржавају способност да разумеју свој матерњи језик чак и ако га никада нису причали!

IFL Science: Adults Retain Understanding Of Their Birth Language, Even If They Have Never Spoken It (19.1.2017)

А ја сам доста данас писао матерњим језиком и ред је да се одјавим до сутра. 🙂

Мало утисака са Сајма књига у Београду

vokalubar122-smallОва недеља је напросто сајамска. Иако се наука на сајму претворила у готово искључиво теорију религије, што се и види по додељеним наградама, могу да се нађу и књиге из биологије. Додуше, углавном енциклопедије (сада је хит да имају тродимензионалне слике), а што се стручних књига тиче, новитете су дали једино гости из Хрватске. То би био неки мој утисак, пошто сам обишао сајам два пута (односно у два дана), а прошао сам и поред штанда нашег министарства.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја: МПНТР на Сајму образовања и наставних средстава: „ПРИЧЕ О УСПЕШНИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА – примери добре праксе“ (28.10.2016)

Чини ми се да сам баш и чуо делић приче о томе како треба да раде школе. Углавном, то су били примери добре праксе, а ево и оних других.

Унија синдиката просветних радника Србије: Шарчевић: Санкције за директоре који нису примили технолошке вишкове (28.10.2016)

podreczniki_2015.gifВратимо се сајму. Деце је било, али видевши их шта раде тамо, нисам сигуран да ли је њихов обилазак сајма уопште постигао циљ, који ми наставници желимо да постигнемо. Наравно да је важно да ђаци посете овакав догађај, али треба мало и да престанемо да се заваравамо. Не можемо да очекујемо да ће један одлазак на сајам, као чаролијом, променити однос деце према књизи. Тај однос, као и сваки други, стиче се временом и треба га стрпљиво градити и радити на њему. Добро каже Боба Недић у следећем тексту.

Клотфркет: У сајамској недељи мало о лектири (28.10.2016)

Можда ће они који треба мало више размислити о томе како да промовишу књигу младима. Изгледа да промоција књиге није једино што је проблематично у нас. Проблем је и промоција науке, тврди часопис „Политика“.

Политика: Кога промовише Центар за промоцију науке? (28.10.2016)

_nbb6ndewxd1qcqqpjo2_250Светски тренд је промоција лепог изгледа и то је у реду, мада претеривања има. Уз то, тешко је рећи шта је заиста лепо. Хит у Мексику је посебна врста маникира; жене сада лепе убијене младунце шкорпије на нокте. Један од коментара је био да је то вероватно најбољи начин одвикавања од грицкања ноктију. 🙂

Facebook video – Cosmopolitan: This is why women are gluing baby scorpions to their nails (28.10.2016)

Ви немојте да грицкате нокте, јер већ у понедељак Биолошки блог је са вама. 🙂

Ово ће бити крај

На почетку прослеђујем позив за:0NysV2K.gif

први стручни актив наставника биологије у Београду за ову школску годину згодиће се у ОШ „Дринка Павловић“ (биолошки кабинет на спрату), 27. септембра (уторак) у 18 часова.

Актив ће изгледати овако:

Предавање:

Предраг Вујовић по други пут (исто предавање, само мало другације): „Промене у начину на који предајемо: од интерактивне учионице до функционалног знања“.

Теме:

  • tumblr_nhvzl3gS4p1rsxqqio1_400.gifДа ли постоје садржаји у настави биологије за основну школу који су превазиђени, застарели и као такви можда данас стоје као материјалне грешке… Како то превазићи и наметнути се Министарству просвете, као Актив паметних глава који образују нацију (барем што се тиче науке о животу).
  • Нови семинари који су интересантни и поучни (без обзира на цену).
  • Како се изборити да се сертификати са иностраних семинара и конференција признају као валидни.
  • Такмичења…

Презентације:

  • 547488_245022505611662_2038728782_nнових научно-популарних часописа и књига (нпр. Данијел Шемовиц, „Шта биљка зна“ – водич кроз свет чула биљака),
  • националних и међународних пројеката за ученике и наставнике.

И још тачка разно (ко зна шта ће нам све пасти на памет). 🙂 Уз све ово, наставници ће добити пар сати за стручно усавршавање унутар установе.

Установа која нас позива унутар себе да бисмо се усавршавали је Природњачки музеј у Београду:

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Дани европске баштине (од 24.9.2016 до 7.10.2016)

То је што се тиче европске баштине, а ево мало и о европском стандарду:

Просветни информатор: Листа ОЕЦД: Учитељ у Луксембургу 20 пута плаћенији од учитеља у Србији (19.9.2016)

jesenzima-smallМожда нећемо добити високе плате, али ћемо изгледа добити – униформе. Додуше, не ми, него наши ђаци. Али се у следећем тексту поставља питање и шта је са нашим униформама?!? 🙂

Данас: Опречна мишљења о ђачким униформама (21.9.2016)

Осим, униформи, добићемо и камере. Опет ја – ми. Не ми, него школе. 🙂

Танјуг: Шарчевић: Приоритет камере у школама повезане са полициjом (16.9.2016)

И кад већ листамо приоритете, ево га још један:

Блиц: Ово ће бити крај фабриковања вуковаца и лажног ПР-а школа (19.9.2016)

А ово ће бити и крај данашњег чланка. До сутра.

Право на иће и смакнуће

_863805403644647_8930582392012207711_nПрекосутра је Светски дан заштите животне средине. И тај дан неће остати необележен.

Фејсбук слика – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Поводом обележавања 5. јуна, Светског дана заштите животне средине (за 5.6.2016)

Ми ћемо овај дан обележити разнолико, а Гордана Поповић је дала идеју како то може да изгледа, а да буде занимљиво, интерактивно и у корелацији са енглеским језиком, рецимо.

Blog – phs our english nook: Our Vanishing Planet – Part II (Students’ Interactive Images) (12.3.2015)

Untitled23 (Small)Гоцини ђаци радили су на фотографијама врста које нестају. Једна од њих је и слон, а пре свега због изловљавања. Следећи текст говори о томе и о бахатости оних који су на власти.

Блиц: „Убио сам и појео слона, то је моје људско право!“ (1.6.2016)

Можда боље да једе слона него брзу храну. Кажу да је она узрок што нестају џивџани.

Newsweek: Naučno dokazano: Brza hrana kriva za nestanak vrabaca (22.10.2015)

Дакле, из ових или оних разлога нестају разне врсте; врапци и слонови, на пример. Да ли ће из школа нестати информатика? Иако се шушкало о томе по друштвеним мрежама, званичне вести говоре другачије. А биће другачије од септембра. Информатика и техничко претрпеће највеће промене, али и наша биологија, заједно са другим предметима, имала би два часа мањка, који заправо нису мањак, јер ћемо их одрадити кроз пројектну или тематску наставу или у дигиталном окружењу. Тематска настава ће у старијим разредима ићи мало теже, али ћемо вероватно нешто смислити када и њима (министарству) и нама буде сасвим јасно шта се у ствари хоће.

Зелена учионица: Информатика обавезна од септембра, школска година се продужава за недељу дана (1.6.2016)

_10156223213150182_4592735460808453035_nДакле, бићемо информатички писмена нација. Писменост, ипак, не подразумева само то, а изгледа да није сасвим ни пожељна. Зашто, одговара следећи текст.

Биз лајф: Зашто власт хоће неписмене грађане? (28.5.2016)

Власт тек треба да се успостави, и о томе се прилично спекулише у медијима.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Тинде Ковач се враћа у просвету?! (2.6.2016)

Ко ће управљати просветом, видећемо, а следећи текст бави се управљањем пажњом.

Политика: Управљање пажњом (26.9.2016)

70abd0e9b5b8abf654ae8a48f2c2fa7c (Small)Не треба много да овладате управљањем пажњом, да бисте пажљиво прочитали следећи текст. Тим пре што је тема заиста фасцинантна, а мајсторски ју је обрадила Боба Недић.

Блог – Клотфркет: Штројење мушица у образовању (2.6.2016)

Много сврсисходнију ствар од штројења мушица урадио је тринаестогодишњак Макс (Max Loughan) из Неваде. _mqfbc3QV7b1rq1doco8_250Он је изумео уређај који кошта мање од 15 долара (што ће рећи око 1640 динара) и који, наводно, електромагнетну енергију из атмосфере конвертује у електричну. Макс каже да су му узори Тесла и Ајнштајн, те ако је све ово заиста тако, очигледно је кренуо њиховим стопама.

Waking times: 13-Year-Old Invents Tesla Inspired Free Energy Device for Under $15 (18.5.2016)

Дефицит идола

Јагодински ђаци наше колегинице Љиљане Глођовић-Пантић ових дана су правили мале, али прелепе вртове. Ево како је то изгледало:

И сада ће ове биљке у једном лепом окружењу да врше фотосинтезу. А сајт који се бави овим процесом је следећи:

Science book: Investigate the reactants and products of photosynthesis (2010)

Биљке могу да се гаје и у великим вртовима и то не само да би нам биле лепе. _mr5k68hvAL1s41mp2o1_500 (Small)О томе објављена је и књига, а захваљујући помоћи Министарства просвете:

Глас западне Србије: Научно воћарско друштво Србије објавило ново издање „Малине” (12.5.2016)

Када смо код књига, уџбеници су ових дана у жижи интересовања, посебно они намењени за средње школе.

Ало: Трошкови – На уџбенике оде трећина плате (12.5.2016) & Одлично! Бесплатни уџбеници и за средњошколце (11.5.2016)

Што се нас основаца тиче, на следећем линку наћи ћете све потребне информације о бесплатним уџбеницима:

Блог – Сунце знања: Бесплатни уџбеници за школску 2016/2017. годину (11.5.2016)

Све што је бесплатно, срцу је драго. 🙂

Политика: Кад је бесплатна кафа важнија од мале матуре (11.5.2016)

_no71rnPUOz1sn5m44o1_1280 (Small)Храна није бесплатна, али се у Србији свеједно баца и то у енормним количинама.

Vice: Bacanje hrane u Srbiji (2016)

Оно што можда не треба бацити, али треба избацити је клопа у ресторанима брзе хране попут Мекдоналдса. Један од разлога, који се на бројним инфографицима наводи на нету је и тај што се мек бургер вари знатно дуже у односу на уобичајену храну, јер је маснији. Обично варимо од 24 до 72 сата, а за један „биг мек“ нам је потребно више од три сата. При томе, поменути биг мек садржи око 1,5 грама тзв. транс-масти за које су различита истраживања показала да су у вези са болестима срца, гојазношћу, канцером и дијабетесом. И ово све звучи научно, али ипак није, јер није ни писано коришћењем научних истраживања или су она паушално интерпретирана. _nm38ilgHRF1s6ylubo1_1280 (Small)Све то објашњава следећи текст:

IFL Science: Is This Really What A Big Mac Does To Your Body In An Hour? (23.9.2015)

Но, не морамо да будемо научници како би нам било јасно да брза храна није уједно и здрава и посете ресторанима који је служе свакако треба проредити. Што се кафе тиче, тешко да нас ико може убедити да је проредимо (а посебно не чланове Националног просветног савета). 🙂 Кафа нас ујутру разбуди, иако нам не обезбеђује никакву енергију. Кофеин из кафе делује тако што превари наш мозак. Наиме, кофеин се „лажно представља“ као једињење које сигнализира мозгу да је уморан. Другим речима, има сличну структуру као аденозин, који се генерише након поприличног времена од када се пробудимо и који се везује за рецепторе нервних ћелија и, као што написасмо, сигнализира мозгу да је уморан. 1170875_1281479795213788_376267593057979903_nНајкраће речено, кофеин заузима место аденозину и спречава га да се везује за рецепторе и ради свој посао – сигнализира умор.

IFL Science: Here’s What Caffeine Does To Your Brain (26.6.2015)

Ништа не траје вечно, па тако ни кофеин. Када се макне са рецептора, аденозин наново заузима своја места и већ након шест сати осећамо тек половину ефекта кафе. А да ли наши ђаци осећају ефекте, односно последице свега онога што се дешава у друштву, одговара Боба Недић.

Блог – Клотфркет: „Професорка, нама је данас тешко да се некоме дивимо. Немамо коме“ (11.5.2016)

Уредништво Биолошког блога увек се диви добром раду, а многе наше колеге такав рад деле и са другима. Једна од њих је Драгана Косовац:

Приликом обраде ове наставне јединице, кад тад мора да се помене и контрацепција. Вест је од прошле године, а да ли је будућност у међувремену постала садашњост, заиста не знамо. 🙂

b92: Кондом будућности? Задовољство веће с њим него без њега (13.4.2015)

А у блиској будућности (прецизније сутра) ми се читамо поново. 🙂

Чињенице које нисте знали, а требало би да знате

animated-squirrel-image-0064На самом почетку важне информације за оне који се такмиче у недељу:

Уредништво Биолошког блога жели свима много успеха, а ми ћемо се потрудити да направимо извештај из Београда на тај дан. Ево и извештаја из Новог Сада, а поводом једног такође значајног догађаја:

РТВ: Велика посећеност фестивала науке у Новом Саду (10.5.2016)

beakerburnЗа поједине огледе не морате да посећујете фестивал – можете их урадити и код куће. Погледајте видео на следећем линку:

Science dump: 10 great science tricks to try at home! (23.9.2015)

Када погледате огледи су заиста једноставни. Као и поједине чињенице, па је права срамота, сматра аутор следећег чланка, што их не знамо. Заправо, он (Jur Bruijns) тврди да их не знамо, а да ли је то заиста тако, проверите.

Science dump: 8 Facts you’ll be embarrassed you didn’t know (16.3.2015)

1. Птеродактили нису били диносауруси.

ebf4_625x1000 (Small)За нас биологе је ово дефинитивно познато. 🙂 Као што нам је познато и да крокодили нису диносауруси, нити су то икад били. Њихови преци (крокодиломорфи) древни су попут диносауруса и један такав датира од пре 231 милион година. Његов фосил нађен је у Северној Америци, која је тада тек почела да се одваја од Пангеје. То је била топла, влажна област, близу екватора. И изгледа да је владао њоме, јер је био поприличних димензија и занимљиво, ходао је усправно. Зуби су му били попут сабљи и ловио је друге гмизавце и сисаре. Међутим, није потрајао; нестао је током масовног изумирања од пре 200 милиона година. Опстали су знатно ситнији његови рођаци, директни преци данашњих крокодила. Ако је за утеху, врста је добила енглески назив поштовања вредан – касапин из Каролине. 🙂

IFL Science: Researchers Discover Enormous Ancient Crocodile That Walked Upright (20.3.2015)

2. Појам „Под Богом“ тек касније је додат Заклетви застави Сједињених Америчких Држава.

_852381994807374_5511338066141988566_n (Small)Ово вероватно ретко ко од наших људи и зна, али ако вас тема занима, наћи ћете кратку информацију на Википедији. Многи су желели да забоду заставу на врх Монт Евереста, али су постали познати из разлога што тај подвиг нису остварили. Погледајте:

Блиц: Тела Монт Евереста – Страшне фотографије мртвих који „красе“ уклету планину (25.12.2015)

3. Стаклена кугла је заправо веома лоше место за чување златне рибице, због лоше филтрације и недостатка кисеоника.

Имамо занимљивост о рибицама (мада не златним) и групи рачића Ostracoda. daily selection031Ови рачићи су у стању да производе мајушну (попут њих самих), али задивљујућу биолуминисценцију. То чине како би одвратили ситне рибе да их једу. Сама светлост не може да нашкоди риби, али привлачи друге и што је битније, крупније рибе, што малој риби никако није у интересу. Зато ће оставити рачића и збрисати у супротном смеру. Погледајте видео на самом почетку следећег чланка:

BBC Nature Features: Fish filmed spitting ostracod ‘fireworks’ (19.8.2014)

4. Франкенштајн је научник, а не монструм.

Када смо већ код књижевних дела, имамо чак два занимљива чланка на ту тему:

Недељник: Животне лекције Малог Принца које је потврдила наука: Боље спавај и чешће се смеј (28.4.2016) & План Б: Топ 10 еколошких СФ романа (12.12.2014)

kruzniprinc (Small).jpg

5. Ваша крв није плава у венама. Тако нам изгледа због светлости која се тако прелама на кожи.

Erytrocyte_deoxy_to_oxy_v0.7.gifИ ово смо знали. 🙂 Међутим, некада оно што знамо, не мора да буде и сасвим тачно. Тако тврде научници из Торонта, који су открили нове моменте у стварању крви. Према резултатима њиховог истраживања, хијерархија настанка крвних ћелија, за које се веровало да пролазе читав низ различитих матичних ћелија пре него што се диференцирају у оне које чине крв, није онаква каква се до сада учила. И не само да је другачија, већ се разликује код фетуса и одраслих особа.

IFL Science: Our Ideas Of How Blood Forms Have Just Been Turned On Their Head (9.11.2015)

Нећемо више да вам преводимо ове занимљиве чињенице (ако су вас заинтересовале, погледајте сами), а нећемо ни кесу. Чувамо природу. 🙂

Фејсбук заједница: Нећу кесу- чувам природу (приступљено 10.5.2016)

_mk3bzldF4i1rkzxuzo1_500 (Small)Добра вест је да је од ове године отпочела (или треба да почне) акција чишћења океана управо од пластичних кеса.

The ocean clean up: World’s first ocean cleaning system to be deployed in 2016 (20.5.2015)

А још једна добра вест је да се видимо и сутра. 🙂

Облак ознака