Чланак по мери биолога

За почетак имамо позив из Крушевца.

Предстојећи догађаји

Удружење биолога Крушевац, под покровитељством Локалног акционог плана за децу и Града Крушевца, реализује цетврти Дечји научни камп 2022 „Наука по мери деце“.

Реализација пројектних активности предвиђена је за период 17.09-01.12.2022. и обухвата: боравак деце предшколског и основношколског узраста на Јастрепцу са низом активности, стручне посете природном добру „Осредак“, фабрици воде у Мајдеву и Институту за крмно биље Крушевац, едукативне радионице и активности у Научном клубу Крушевац, ПУ „Ната Вељковић“, мини фестивали науке у ОШ „Јован Јовановић Змај“ , ОШ „Бранко Радичевић“ и ОШ „Јован Поповић“, фестивал биологије – Биофест 4.

Партнери и пријатељи пројекта су: Центар за стручно усавршавање Крушевац-Научни клуб, ПУ „Ната Вељковић“, ОШ „Јован Поповић“, ОШ „Јован Јовановић Змај“, ОШ „Бранко Радичевић“, Стем образовни центар Београд, Факултет за физичку хемију – Универзитет у Београду, Јастребац Лејк Ризорт, Трајал корпорација, ЈКП Крушевац, Водовод Крушевац, Институт за крмно биље Крушевац, Еду Балкан, Дата Статус, удружење Креатива-креативно образовање Београд, Телевизија Плус и Еурокомпас.

Заједно за „Крушевац по мери деце“.

 

Из штампе

Изгледа да програм наставе биологије није био по мери Министарства просвете и министар Бранко Ружић је захтевао његову поновну процену.

Данас: Полни и родни идентитет: Шта је спорно у програму и уџбеницима биологије за осми разред? (13.9.2022)

Оно што је уследило је одговор на захтев, који је очекиван.

Данас: Српско биолошко друштво: Програм биологије за осми разред у складу са науком (15.9.2022)

Оно чиме ће министарство, а богами и факултети, морати да се позабаве је што наставничка професија више није по мери младих. Чак и настава биологије. Национална служба за запошљавање у Београду кажу да и нашег кадра недостаје, заједно са физичарима, хемичарима, математичарима и историчарима.

б92: Просвета у проблему, наставнике траже и на друштвеним мрежама: „Плате мале за велики труд“ (9.9.2022)

Са часова

Да су плате мале, то знамо, а да је труд заиста велики, стално нам доказују наше вредне колеге. 

Кућице за птице дело су ђака Драгане Станишић, а модели ћелија настали су на часовима њене имењакиње Драгане Дулановић Суботић. За рециклажне торбе заслужни су ученици Данијеле Савић.

Методика

И ја сам био вредан, па направио презентацију за шести разред.

 ПП: Разлике међу ћелијама

Уз презентацију, иде и следећи филмић:

Надам се да ће вам користити, а ми се видимо следеће недеље.

 

Пчели свака част

Ако сте планирали обележавање неких посебних дана у школи, ето да знате да је 16. септембар Међународни дан очувања озонског омотача.

Са часова

Светски дан пчела је тек 20. маја, али бих ја ипак уранио како бих вам представио сјајан рад колегинице Данице Пушковић и њених колега. У њеној школи је прошле школске године уприличена манифестација „Пчели у част“, која је продукт пројектне наставе три предмета – биологије, музичке и ликовне културе. На том споју уметности и науке ученици су показали шта су све научили о историјату пчеларства, али и грађи, животу и значају пчела. У догађају су учествовали ученици, стручни сарадник, наставници, представници локалне самоуправе и родитељ пчелар, који је био у улози предавача. Програм је садржао излагање ученика 7. и 8. разреда уз презентацију на три теме: „Пчеларство-некад и сад“, „Шта знаш о пчелама?“ и „Мед – храна богова“. Програм су водили ђаци, а било је и хорског певања песама о пчелама ученика млађих и старијих разреда. Гледаћемо да вам у неком наредном чланку пустимо мало и музике, а за сада уживајте у лепим фотографијама са овог значајног школског догађаја.

Наука

У свету пчела у центру пажње научника су бумбари. Према новијем чланку о овим инсектима, изгледа да су они кадри да натерају биљке да процветају брже него што би то иначе чиниле.

Science.org: Hungry bumble bees make plants flower early by cutting holes in their leaves (21.5.2020)

Када матице бумбара изађу из хибернације, треба да сакупе полен и нектар да би започеле своје нове колоније. Ако се пробуде прерано, можда неће бити довољно процветалих биљака. Сада су истраживачи открили да пчеле имају начин да „наруче брзу храну“: грицкају рупе у лишћу, подстичући биљке да процветају недељама пре рока. Остају многа питања о детаљима ове стратегије и како је еволуирала.

„То је свакако изненађујуће“, каже Ларс Читка, бихејвиорални еколог са Универзитета Краљица Мери у Лондону, који није био укључен. „Тек смо на почетку истраживања овог феномена.“

Истраживачи са ЕТХ Цириха случајно су дошли до открића када су приметили необичне трагове угриза на лишћу док су проучавали како пчеле реагују на мирисе биљака. Додали су бумбаре у истраживачки стакленик и посматрали их како секу рупе у облику полумесеца. Шта се дешавало? У почетку су истраживачи мислили да се инсекти можда хране течношћу из лишћа, али инсекти нису остајали довољно дуго да би добили много хране. Нити се чинило да неки део листова враћају у своје колоније.

Кључно запажање – да су бумбари из колонија са мање хране више оштећивали лишће – сугерисало је још један циљ оваквог понашања. Истраживачи су се питали да ли је штета покренула биљке да раније цветају, дајући полен гладним опрашивачима. На крају крајева, неке биљке убрзавају цветање када су под стресом због болести или суше, јер ове претње пружају подстицај да се размножавају раније. Али нико никада није показао да опрашивач може стимулисати цветање. Наравно, сада су то показали и у ту сврху урадили су експеримент о којем можете прочитати у чланку.

Предстојећи догађаји

Прошле године је, дакле, у Даничиној школи уприличена лепа манифестација, а ове године у новембру нас очекује леп фестивал. О томе у писму које вам преносим у целости.

Поштовани,

Овом приликом желим да Вас обавестим да ће се 13. издање највећег регионалног фестивала о заштити животне средине – Међународни фестивал зелене културе ГРИН ФЕСТ, одржати онлајн, од 21. до 25. новембра, због нестабилне епидемиолошке ситуације изазване вирусом корона.

Овогодишње издање фестивала има за циљ да покрене радозналост и креативност, размишљање и промишљање о климатским променама, циркуларној економији и одрживом развоју, и оснажи све посетиоце да постану део акције и промене која је овој Планети заиста неопходна.

Сврха фестивала је да приближи питања заштите животне средине, одрживог развоја и климатских промена, кроз мултисекторски приступ, на јасан и занимљив начин свима, без обзира на године и образовање.

Програм фестивала ће ове године обухватити филмски и образовни програм, и биће потпуно бесплатан.

Дугогодишње искуство организатора, Центра за унапређење животне средине, у промоцији, образовању и подизању свести о питањима заштите животне средине, климатских промена и одрживог развоја, има за резултат богат и разноврстан програм фестивала који је претежно намењен школској и омладинској популацији. У претходним годинама, угостили смо ученике из преко 100 школа, из целе Србије, као и ученике неколико школа из БИХ, Хрватске и Словеније.

О квалитету самог Фестивала сведоче и бројна признања и награде које је освојио Фестивал: „Звезде Београда” (2010), „Европа за Фестивале, Фестивали за Европу” (2015/2016, 2017/2018, и 2019/2021), „Зелени лист” (2018) и „Награда града Београда за изузетан допринос заштити животне средине у 2017. години” коју је добила директорка фестивала Ивана Јовчић.

Фестивал су подржале бројне институције, амбасаде и организације, као што су: Град Београд – Секретаријат за заштиту животне средине, Амбасада Француске и Француски институте, и многи други.

Овом приликом Вас позивам да фестивал уврстите у ваш радни план за ову школску годину као допунску наставу у оквиру редовног образовног програма. Такође, будите слободни да информацију проследите свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Више информација о фестивалу можете видети на www.greenfest.rs, или www.facebook.com/GreenFest/

Комплетан овогодишњи програм ћемо вам доставити у првој половини новембра.

С поштовањем,

Тамара Живковић

асистент на пројектима Центра за унапређење животне средине

Методика

Тамара је дала предлог да фестивал уврстимо у план ваннаставних активности за ову школску годину, а што се редовних часова тиче, ја вам дајем једну моју презентацију за осмаке која вам можда може помоћи у раду.

8-01 Ћелијски метаболизам

Уз презентацију иде и филмић.

Толико од мене за данас, а ми се видимо идуће недеље.

Моћ биологије

Ове недеље у петак имаћемо лепу и већ традиционалну манифестацију у Новом Саду.

Предстојећи догађаји

Ноћ Биологије – Дан Занимљиве Науке!

Ноћ биологије је научно-популарна манифестација која је први пут одржана 15. априла 2011. на Департману за биологију и екологију, ПМФ-а у Новом Саду са циљем да се наш научно-истраживачки рад на занимљив и једноставан начин приближи заљубљеницима у биологију, али и онима који то још увек нису.
Позивамо Вас да посетите девету „Ноћ биологије“ која ће се одржати 17. маја 2019. године на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду у периоду од 17 до 23 часа. На овогодишњој Ноћи биологије биће представљено више од 40 интерактивних радионица, трибине и предавања. Као посебну занимљивост издвајамо радионицу „Новосадска пећина“ у којој ће посетиоци моћи да свим својим чулима доживе чари пећинских екосистема. Такође, тог дана радиће „ЦСИ – НОВИ САД“ који ће вам откривати тајне форензике.
Чекамо вас од 17 часова!
Добродошли!
Више информација о програму на www.dbe.uns.ac.rs

Кликом на постер (десно) добићете већи и прегледнији, а догађај који нас такође очекује, додуше нешто касније, свакако је републичко такмичење. Са тим у вези добили смо детаљније информације.

Важне информације

Информације смо добили од координатора за средњошколско такмичење др Синише Ђурашевића и за основношколско др Драгане Миличић.

ОБАВЕШТЕЊЕ СРПСКОГ БИОЛОШКОГ ДРУШТВА
ЗА НАСТАВНИКЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА:

У организацији Комитета за образовање Српског биолошког друштва, за време одржавања Републичког такмичења из биологије, 25. маја 2019. године у времену од 12-13.30 ч, у Великој сали Института за зоологију Биолошког факултета у Београду одржаће се панел дискусија на тему могућих модела такмичења за наредних период:

TРИБИНA O ПРAВЦИМA РAЗВOJA/МOДAЛИТEТИМA ТAКМИЧEЊA У НAРEДНOМ ПEРИOДУ У СКЛАДУ СA НОВИМ ПЛАНОМ БИOЛOГИJE У ТРЕЋЕМ ЦИКЛУСУ OБРAЗOВAЊA – ИДEJE И МИШЉEЊА нaстaвникa

Молимо нaстaвникe дa нa трибинe дoђу сa припрeмљeним прeдлoзимa, личним или делегираним од стране свoг друштвa/aктивa, нa oснoву кojих ћe сe дискутoвaти.

ОБАВЕШТЕЊЕ СРПСКОГ БИОЛОШКОГ ДРУШТВА ЗА НАСТАВНИКЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА:

У организацији Комитета за образовање Српског биолошког друштва, за време одржавања Републичког такмичења из биологије, 26. маја 2019. године у времену од 12-13.30 ч, у Великој сали Института за зоологију Биолошког факултета у Београду одржаће се панел дискусија на тему могућих модела такмичења за наредних период:

TРИБИНA O ПРAВЦИМA РAЗВOJA/МOДAЛИТEТИМA ТAКМИЧEЊA У НAРEДНOМ ПEРИOДУ У СКЛАДУ СA НОВИМ ПЛАНОМ БИOЛOГИJE У ДРУГОМ ЦИКЛУСУ
OБРAЗOВAЊA – ИДEJE И МИШЉEЊА нaстaвникa

Молимо нaстaвникe дa нa трибинe дoђу сa припрeмљeним прeдлoзимa, личним или или делегираним од стране свoг друштвa/aктивa, нa oснoву кojих ћe сe дискутoвaти.

Текст сам пренео у оригиналу, без иједне измене, баш као што то и увек чиним. Сатницу и спискове сам већ проследио у претходном чланку.

Занимљивости

Вратио бих се на почетак чланка у вези са „Ноћи биологије“. У току једне ноћи може да се  десе свакаква биолошка чудеса, па и да процвета кактус. Такав је случај са врстама рода Echinopsis и цветови, кажу, трају свега један дан. То је штета јер су прелепи, а како изгледају погледајте на снимку који сам припремио за вас.

Facebook video – National Geographic Magazine: Beautiful Cacti Bloom Before Your Eyes (пре два месеца)

Са часова

Некакво лепо цвеће и још штошта лепо настало је и на часовима Владиславе Солаковић. Овим сјајним фотографијама завршавам за данас.

Посао са ефектом мучења

Као што знате, 26. маја нас очекује републичко такмичење које организује Српско биолошко друштво.

Важне информације

Од координатора такмичења за основне школе др Драгане Миличић добили смо спискове пласираних ђака, као и сатницу. Све ово ћете пронаћи у прилогу.

• Сатница
• Списак седмака
• Списак осмака

На такмичењу нас очекује и трибина у вези са будућим модалитетом такмичења. Потребно је да наставници дођу са предлозима о којима ће се расправљати. Слично се очекује и за средње школе, а сатницу и спискове можете преузети овде.

• Средње школе

Институције и организације

Још један догађај значајан за биологе дешаваће се у периоду од 13. маја до 18. маја.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Манифестација „Музеји за 10“ (за 13.5.2019)

Ово је пета манифестација по реду и има за циљ промоцију музеја. Очекујте разноврсне активности којима можете присуствовати бесплатно.

Из штампе

Одлазак у музеј увек је лепо искуство, али одлазак на посао је већ другачија прича. У ствари, сасвим другачија ако се ради преподне. 🙂

Прва.рс: Потврђено: Одлазак на посао пре 10 сати ујутру, има ефекте сличне мучењу! (6.3.2019)

Оно што су медији такође потврдили (а што смо ми већ знали) је да вакцине не узрокују аутизам.

Popsci.com: Vaccines don’t cause autism, another massive study confirms (5.3.2019) & РТС: ММР вакцина не узрокује аутизам – доказује још једна студија (5.3.2019)

Вакцинација свеједно није популарна тема и псеудонаучни радови урадили су лош посао у овом случају. Некада није било тако и људи су у редовима чекали да се вакцинишу, посебно када је била завладала епидемија великих богиња. И данас људи чекају у редовима, али из сасвим другачијег разлога.

Београд уживо.рс: Невероватна сцена у Миријеву – родитељи целу ноћ стајали у редовима испред школе (фото) (1.4.2019)

Надам се да су родитељи успели да упишу своју децу у жељене школе, те да им пожелим срећу у будућем осмогодишњем школовању, које ће, можда, изгледати сасвим другачије у односу на досадашњу праксу.

иКрагујевац: Највећа промена икада: Од 1. септембра школе добијају потпуно ново радно време (4.4.2019)

Изгледа да је министар читао овај први чланак у овој рубрици јер би часови почињали у пола један. 🙂 Дакле, ништа ефекти, ништа мучење, само посао. 🙂 А наставници биологије посао обављају заиста квалитетно и креативно. Доказ за то је (сада већ стална) рубрика на овом блогу која следи.

Са часова

Колегиница Драгана Ђурагин Сабо са својим ђацима дочарала је екосистем мора на начин који се може лако претворити у луткарско позориште.

 

Сличном темом су се бавили и ђаци Марице Огњановић и настали су такође сјајни радови.

 

Ја сам заиста импресиониран и остављам вас да разгледате ове две фантастичне галерије и можда добијете идеје за неке ваше маштовите часове.

СБД: Не може се до исхода у гимназијама

Нове вести стижу из Српског биолошког друштва, а у вези са програмима биологије у гимназијама.

Институције и организације

Наш представник у Националном просветном савету др Нада Џамић Шепа је отворила питање нових програма наставе биологије, а, што је свакако битно, такође и фондова часова који се значајно смањују на другој и трећој години општег и друштвеног смера и другој, трећој и четвртој години природног смера. Изразила је негативан став СБД-а поводом овакве поделе часова, а поткрепљен и званичним писмом овог Друштва, које управо објављујем.

Допис Националном просветном савету (25.03.2019)

Сазнао сам да су реакције, како присутних чланова, тако и представника МПНТРРС, биле разнолике. Постоји мишљење да ставови СБД-а не стоје, посебно они који се односе на тврдњу да неће моћи да се остваре очекивани исходи, те да их је потребно аргументовати. Обавештен сам да се више чланова овог Друштва из разних градова, али пре свих Београда и Новог Сада, ангажовало на овом проблему. Циљ им је исти, а то је да се очува постојећи фонд часова у гимназијама и на тај начин и квалитет рада у оквиру наставе биологије.

Из штампе

Наравно, пажњу треба посветити и програму, а посебно стратегији јер није свеједно шта желимо да постигнемо са ђацима. О томе шта наука треба да научи људе један изузетан интервју који је урађен са нобеловцем Тимотијем Хантом.

НИН: Школа је учинила науку досадном (29.9.2014)

Са часова

Ја сам убеђен да претходни новински наслов не важи за основне школе јер се тамо много занимљивих ствари ради. Недавно сам гостовао у Смедеревској Паланци у ОШ „Олга Милошевић“ и у тамошњој учионици биологије наставнице Марине Миладиновић затекао читав један мини-агроекосистем. Морао сам да фотографишем како бих вам приказао колико је то импресивно.

dav

dav

mde

dav

И док у Смедеревској Паланци деца гаје биљке, Жељко Станимировић нас саветује и да гледају птице.

Предстојећи догађаји

Најбоље је да цитирам Жељка.

Ове године по пети пут учествујемо у Глобалном великом дану посматрања птица. Знате шта треба да радите, све птице које видите на тај датум окачите на еБирд и после гледамо статистике шта смо све нашли.

А на овом линку можете да видите резултате из претходних година (падајући мени испод All years):

eBird: Serbia (4.5.2019)

Већ 14.4.2019. имамо још један догађај, а то је окружно такмичење. Администратор пријатељског сајта Драган Јовчев замолио је да проследим позив и, ево, то и чиним, а са тим позивом и завршавам за данас.

Биологијакп.ком: Позив за репортере окружног такмичења (2.4.2019)

Викенд уз гљиве и шишмише

На почетку две лепе најаве за викенд. Прву сам преписао са Фејсбук стране Природњачког музеја у Београду.

Манифестација „У царству гљива“ биће отворена 7. октобра 2018. у Институту за ботанику и Ботаничкој башти „Јевремовац“. Током једног дана биће приређена изложба и одржано више предавања о гљивама, тим чудесним и мало познатим бићима која су присутна око нас и у различитим сферама нашег живота.

Предавања:
12ч Халуциногене гљиве
12:30ч Гљиве као храна и лек
13:00ч Како заштити културну баштину у царству гљива

Организатори догађаја су Миколошко друштво Србије, Ботаничка башта „Јевремовац“, Природњачки музеј, Институт „Синиша Станковић“ и Пољопривредни факултет. Манифестацију подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.

А већ сутра је, већ традиционална, ноћ слепих мишева.

Фејсбук догађај- Природњачки музеј у Београду: 22. Међународна ноћ слепих мишева (за 6.10.2018)

Када већ причамо о летећим створовима, колеге су пронашле један необичан експеримент који су направили јапански ђаци. Они су пронашли начин да посматрају како се пиленце развија ван јајета. Како? Погледајте снимак на следећем линку.

Dailymail.co.uk: Video: Japanese students hatch an egg outside of its shell (приступљено 5.10.2018)

У нашим учионицама су огледи увек добродошли, али сада се велика пажња усмерила и на пројекте. Један такав осмислила је и поделила са нама колегиница Александра Живковић из ОШ „Петар Кочић“ и ОШ „Душан Јерковић“.

Пројекат: Ћелијске органеле

Александра је са нама поделила и сјајну презентацију. Дакле, часови о ћелији су потпуно припремљени захваљујући Александри. Остаје ми да се захвалим колегиници и да вам пожелим леп радни викенд.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

1. Најавили смо манифестацију о гљивама;
2. такође смо најавили и хоћ уз слепе мишеве;
3. посматрали смо како се развија пиленце;
4. добили смо готов пројекат за петаке;
5. придружили смо још једну сјајну презентацију својој збирци.

 

Биљке: моћне и фасцинантне

Поставка изложбе заиста светски изгледа.

Настављамо са читањем књиге коју нам је великодушно уступио др Алексеј Тарасјев:

• Биологија и креационизам: Значај еволуционе биологије
• Биологија и креационизам: Креационизам као научна теорија

Изложба еволуциониста од „Ћелије до домена“ увелико траје и судећи по новинским чланцима, заиста је изузетна. Намеравам да је посетим и направим репортажу. До тада ево једног од поменутих новинских репортажа:

Бета: Изложба о еволуцији живота на Земљи отворена у Музеју науке и технике (3.5.2018)

Отворена је још једна изложба, овај пут у Галерији науке и технике САНУ. Изложба траје до 25. маја.

Фејсбук догађај – Галерија науке и технике САНУ: Отварање изложбе „Моћ биља“ (до 25.5.2018)

А за два дана такође ће бити актуелне биљке. Преносим писмо пристигло из Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“.

У име својих колега са Биолошког института „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду желела бих да вас позовем на прославу Међународног Дана фасцинације биљкама који ће се ове године одржати у суботу 12. маја у КЦ Граду од 11-20 часова. Овом приликом одржаће се интересантне креативне радионице за децу предшколског и школског узраста (од 1. до 6. разреда), како би се добро забавила и уједно увела у чудесни свет природе. Кроз интересантни квиз деца ће на сликовит начин научити и зашто је важно свакодневно јести воће и поврће. И за старије посетиоце организован је занимљив програм почев од мењаже пелцера, такмичења у прављењу вертикалне баште, изложбе биљака из лабораторије ин витро, интересантних предавања и концерта бенда Љубичице од 21 час. Све активности су бесплатне!
Учешће деце у креативним радионицама потребно је пријавити путем нета. Више информација на сајту:

Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“: Дан фасцинације биљкама (за 12.5.2018)

До Културног центра Град стићи ћете пратећи мапу:

Колеге из Војводине имаће прилику да се на још неке начине практично баве биљкама.

Фондација „Јасен“: Конкурс за финансирање школске баште (до 31.5.2018)

Још један позив на конкурс стиже нам из Петнице.

Петница: Позив: Летња научна школа (до 25.5.2018)

Но, да се вратимо на сређивање школске баште за крај. Један текст који ће, можда, помоћи колегама да победе на конкурсу, што им од срца желим. 🙂

Агро клуб: Корови су одлични индикатори земљишта (23.4.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Наставили смо са читањем књиге о еволуцији;
2. излистали смо које се значајне изложбе дешавају у Београду у мају;
3. позвали смо на Дан фасцинације биљкама;
4. размишљали смо да се окушамо у лепим конкурсима – и ми и ђаци;
5. схватили смо да корови нису тако лоши.

 

Када мењамо дан за ноћ (биологије, наравно)

Нажалост нисам успео да одем на „Ноћ биологије“ коју је 20. априла организовао Департман за биологију и екологију на ПМФ-у Универитета у Новом Саду, али на фотографијама које је поставила Нада Јовановић, наставник биологије у ОШ „Бранко Радичевић“, види се да је поставка била сјајна. Ево неких слика које ће вам дочарати део атмосфере са те манифестације.

Када поменусмо ноћ и када видимо фотке са креативних радионица, следећи наслов се просто наметнуо. 🙂

Vice: Evo zašto su neki ljudi najkreativniji kasno noću (15.3.2018)

Да су наставници биологије креативни то нам је одавно јасно. У Медицинској школи у Зајечару обележили су на креативан начин Дан вода. Активности је водила колегиница Данијела Ђорђевић.

Кад смо већ у води, погледајте неке нестварне медузе.

Facebook video – Science Nature Page: Some of the most amazing and unusual jellyfish (приступљено 24.4.2018)

И све те медузе и други живаљ биће у опасности ако наставимо са својим лошим навикама. За крај једна упозоравајућа презентација, која може да послужи за часове са осмацима. Хвала колегиници Ени Хорват и њеним сјајним ђацима.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Видели смо лепе фотографије са Ноћи биологије;
2. сазнали смо да није лоше да бдијемо ноћу;
3. промовисали смо пример добре праксе;
4. погледали смо филмић са сјајним медузама;
5. прегледали смо фантастичну ПП презентацију.

Брзи воз у брзом Јапану

Имамо нове информације о конгресу који очекује биологе.

Драге колеге,

Због проблема у раду сервера званична мејл адреса Другог конгреса биолога Србије (kongres@serbiosoc.org.rs) тренутно није у функцији, те вас молим да пријаве за Конгрес до даљњег шаљете на адресу mzivic@bio.bg.ac.rs. Када се проблеми отклоне, о чему ћемо вас благовремено обавестити, вратићемо се коришћењу званичне мејл адресе Конгреса.
Због ових техничких проблема рок за пријаву на Конгрес се продужава до 25.04.2018. године.

Организациони одбор IIКБС

Као што знате, на конгресу можемо да представимо и неки пример доброг рада у учионици. Данас на блогу представљамо пример активности колегинице Данијеле Марковић, чији су ђаци кроз стрипове промовисали активности  „Сат за нашу планету“ организације WWF.

Један од разлога и свакако веома важан што ова акција постоји је и да се смањи глобално загревање. Сви знамо ка чему овај еколошки феномен води, а на следећем линку имате и филмић који приказује промене у Европи уколико се сав лед са полова отопи.

IFL Science: What Would Europe Look Like If All The Ice On Earth Melted? (после 30.4.2015)

Из Европе селимо се у Азију…

b92: Чудесни Јапанци: За само 7 минута очисте цео воз (21.5.2015)

…и враћамо се у Србију. У Србији је изабран нов састав Националног просветног савета и наш представник је др Нада Џамић Шепа, коју је предложило Српско биолошко друштво. Др Нада је већ позната по својим изузетним постигнућима. Честитам колегиници и желим јој да оствари велике резултате.

Службени гласник РС: Решење о именовању председника и чланова Националног просветног савета (16.3.2018)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Добили смо нове информације о конгресу;
2. погледали смо сјајне дечје радове;
3. предвидели смо како ће Европа изгледати ако се сав лед с полова отопи;
4. дивили смо се Јапанцима;
5. сазнали смо ко је наш представник у Националном просветном савету.

Дан за приповедање и ноћ за биологију

Још почетком прошле године научници су успели да добију сасвим ново живо биће. У ствари, у питању је „старо“ и врло познато живо биће – бактерија E. coli, али са потпуно новим генетичким кодом. Да се подсетимо: наша ДНК „ради“ тако што даје упутства за стварање амино-киселина, а које су градивни елементи протеина. Свака амино-киселина има своју шифру у коду ДНК, а ова се добија триплетом база које често зовемо скраћеницама А, Т, Ц и Г. Некада ће редослед бити ГГА па ће се добити глицин, на пример, а некад ААГ те ће се добити аланин. Постоји по више комбинација за сваку од двадесет амино-киселина, а оне ће се ређати различитим редоследом и давати небројене протеине који нас изграђују и обављају шта се мора по организму.

Научницима ово није било довољно, па су у бактерију убацили још две, природи сасвим непознате базе и назвали их једноставно X и Y. И тако је настао први полусинтетички организам који има сасвим другачију ДНК од наше. Овог „ванземаљца“ направили су научници из Калифорније и уверавају нас да немамо разлога да се бринемо да ће се то чудо ослободити из њихове лабораторије у наше окружење и побити нас све (на пример), а макар из два разлога. Један је што је тај нови пар база бактерије бескористан (за сада, мада већ је прошла цела година и више од тада), а други што у природи тог X и Y материјала нема, па када се бактерије деле, немају одакле да га узму и уграђују у свој ДНК.

Science Alert: New Organisms Have Been Formed Using The First Ever 6-Letter Genetic Code (24.1.2017)

Не знам колико вам се ова кратка прича допала, али заиста верујем да се ђацима ОШ „Милица Павловић” у Чачку веома допадају приче које им приповедају њихови наставници. У тој школи имају дан посвећен томе и учествује и наша колегиница биолог Биљана Ускоковић Брковић. Њена прича тог дана је била о екстремофилним бактеријама.

Блог – Биолошке теме: Дани приповедања (1.4.2018)

То је био дан посвећен приповедању, а следи ноћ посвећена биологији.

Када смо већ код најава, имам још једну.

То је било поводом Дана ДНК, а у истом граду обележиће се још један значајан датум. Наиме…

Поводом обележавања Дана заштите природе 11. априла. 2018. Ботаничка башта „Јевремовац“ ће организовати бесплатне обиласке заштићеног подручја у пратњи стручних водича баште у 11 часова и у 13 часова.

Позивамо заинтересоване љубитеље природе да нам се у среду 11. априла, у назначеним терминима придруже на главној капији баште, Таковска 43.

Фејсбук догађај – Ботаничка башта „Јевремовац“: Дан заштите природе (11.4.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали смо да су научници створили по једну вештачку пуринску и пиримидинску базу;
2. добили инспирацију за неко наше приповедање;
3. најавили лепу манифестацију у Новом Саду;
4. и још смо најавили нека предавања у Београду;
5. и на крају и обилазак Ботаничке баште.