Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „микологија“

Октоподи преузимају кормило

Да имам редакцију (као што је немам) написао бих да ми је пристигло писмо у моју редакцију, али овако је довољно рећи да ми је пристигло писмо.

bio04 sa časovaСа часова

Већ дуже време (годину дана!) намеравам да пошаљем ову презентацију као једну од интересантнијих где је биологија била део пројектне наставе, па је ево сада дошла на ред. Надам се да ће многима бити занимљива, јер је „уплитање“ мојих малих биолога и моје маленкости у обележавање Вукових дана у школи. Могуће је да у неко догледно време проследим још нешто.
Теби хвала што омогућаваш да биолози широм Србије поделе своје идеје. Ако неку нисам искористила у изворном облику, бар ме је подстакла на размишљање и стварање нечег новог.
Пуно поздрава из Ниша,
Милена Цветковић

Ево је и презентација:

И што Милена рече, заиста на овом блогу могу да се нађу сјајне идеје и исти такви ђачки радови. Овог пута представљам радове ђака колегиница Сање Урошевић Парезановић (прве две слике горе) и Тамаре Микић (слика доле).

Ћелијама су се бавили и ђаци Биљане Ускоковић и Ане Вуловић. Све ћете пронаћи на сјајном Биљином блогу.

Блог – Биолошке теме: Креативна настава (11.10.2019)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Биљану морам још једном да поменем. Наиме, послала је критеријуме за оцењивање који су фантастично направљени у форми паноа. И те како верујем да је ово искористљиво за наше учионице и за наш рад.

Ако вам је једноставније, све ово можете преузети са овог линка.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

О оцењивању, али и другим актуелним темама имаћу предавање у среду. Уколико сте заинтересовани, можете се пријавити овде:

Институт за модерно образовање: Бесплатно предавање „Како се посветити сваком ученику у одељењу кад их има 25?” (за 30.10.2019)

Дешавања ће иначе бити већ од сутра.

72750528_2476757609111096_3712712186137673728_n

Једна изложба је већ отворена, али је можете посетити до краја новембра.

Завичајни музеј Хомоља: Суживот са великим зверима (отворено 24.10.2019)

bio04 naukaНаука

Великих звери у Србији има, али мајмуна свакако нема. Ипак, изгледа да их је некада овде било.

Круг портал: Краљевчанин у тиму иза ког је велико откриће (за 22.10.2019)

598624_221674244631555_871276690_nДакле, некада је било мајмуна, данас их нема, а у будућности можда не буде ни великих звери, а ни људи, већ – октопода.

Национална географија: Збогом еволуцијо, октоподи преузимају кормило (2.7.2019)

Биолошки блог још увек не преузима нико, тако да ћу вас наново ја сачекати и идуће недеље на овом месту. Видимо се.

Записник са београдског актива

У ОШ „Дринка Павловић“ у Београду 10. октобра одржан је састанак градског Стручног актива наставника биологије. Састанак је водила Марина Дрндарски.

bio04 naukaНаука

Др Небојша Јаснић са Биолошког факултета Универзитета у Београду одржао је изузетно предавање о феромонима. Предавање не могу да вам проследим, али је Небојша Јаснић дао дозволу да објавим презентацију.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Марина је најавила два догађаја на којима могу да учествују наставници са својим ђацима. Оба догађаја су међународног карактера.

Један је ЕГУ (Европска геонаучна унија) конференција која се организује у Бечу и десиће се у мају 2020. Можемо да аплицирамо да будемо или посматрачи или активни учесници и да прикажемо постер на којем ћемо представити свој рад са ђацима. У сваком случају конкуришемо за средства које ће нам ова Унија дати и тада ћемо моћи да присуствујемо сјајним предавањима и радионицама.

Линк је овде.

Други догађај је такмичење за ђаке од 7 до 11 и од 12 до 18 година (дакле интересантно и за средњошколске колеге), а потребно је да пишу есеје (старији на енглеском језику) на тему заштите животне средине. slika 3.39Цео конкурс носи назив „Trust for Sustainable Living“. Најуспешнији ће наставити такмичење, али неће писати већ ће имати аргументоване дебате. Марина је већ имала успеха и пропутовала је са ђацима, а сами ђаци добијају сертификате који се вреднују у иноземним средњим школама.

Линк је овде.

bio04 projektiПројекти

Гост на састанку је био Бане Савић, који се представио као економиста, планинар и љубитељ природе. mashroom (Small)Он нам је представио тзв. плаву економију и своју колегиницу Иванку Миленковић и њену фирму „Еко-фунги“. Ова фирма и оваква економија се баве органском производњом печурака, односно буковаче и то са максималном уштедом енергије. Буковача може да расте на опиљцима дрвета (четинара баш и не), комадима папира и, што је занимљиво, на талогу кафе (отуда и сарадња са кафићима). Бане је дао идеју да се направи сарадња са школама и да ђаци одгајају буковачу на овај начин. Отворен је за идеје наставника, односно предлоге како овај практични пројекат може да се одвија. Најбоља веза са Банетом и заинтересованим наставницима је Марина.

04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Др Срђан Стаменковић са Биолошког факултета Универзитета у Београду је и овога пута гостовао на састанку. У том тренутку сам морао да идем са састанка, тако да нисам чуо шта је причао, али вам преносим оно што ми је Марина препричала. Срђан Стаменковић је био у својству представника БФ-а и понудио је сарадњу са наставницима. Факултет ће основати некакав центар и тај центар ће ангажовати предаваче са Биолошког факултета да предају наставницима оне теме које наставници буду тражили. Колико сам разумео механизам, наставници затраже предавање на неку тему, а тај центар ангажује предавача. На који начин ће се то одвијати верујем да ће нас факултет већ известити.

Ако је било још нечег на састанку надам се да ће колеге које су биле присутне допунити у коментарима овом тексту.

записник саставио

Дејан Бошковић, наставник у ОШ „Иво Андрић“ у Београду

Врана пецарош и друге приче

Иако је 1. јуни, временске прилике у Београду примереније су неком каснијем јесењем периоду. Колико сам видео у временској прогнози, ни сутра ништа боље бити неће, али то није разлог да не обиђемо једну лепу изложбу.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Дакле, иако време није баш пролећно, ово годишње доба нас очекује у београдском Природњачком музеју.tumblr_nl4tnsoVSn1rub9fao6_r1_500

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Пролећна изложба гљива (за 2.6.2019)

Још један догађај који нас очекује је промоција две нове публикације од значаја за биологе.

Фејсбук догађај – Народна библиотека Србије: Црвена књига фауне Србије – птице и правокрилци (за 7.6.2019)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Птице свакако заслужују посебну публикацију, а верујем да и једна врана треба да има макар једно поглавље. Погледајте снимак у следећем чланку.

Курир: Невероватно! Снимак вране која „пеца“ запалио интернет: Ево зашто ове птице важе за најпаметније животиње на свету! (ВИДЕО) (3.3.2019)

Ево још једног симпатичног текста, овог пута о другој врсти птице, из јануара ове године:

Блиц: Добрила је птице, али верна као пас: Овај белоглави суп толико је заволео Турке да му не пада на памет да се врати у Србију (29.1.2019)

Прича има и епилог.

BBC: Beloglavi sup Dobrila voli selfije i ljude: Plemenita lešinarka opet u svom gnezdu na Uvcu (12.4.2019)

04 korisni materijaliКорисни материјали

Иако је веран као пас, белоглави суп није кућни љубимац. О томе ко јесте идеалан кућни љубимац, наш колега Никола Арсић направио је презентацију.

Остављам вас да листате ову сјајну презентацију, која ће вам, сигурно, добро доћи следеће године у настави, а ми се читамо идуће недеље.

Викенд уз гљиве и шишмише

На почетку две лепе најаве за викенд. Прву сам преписао са Фејсбук стране Природњачког музеја у Београду.

10525748_717302588366694_8609832113623404493_nМанифестација „У царству гљива“ биће отворена 7. октобра 2018. у Институту за ботанику и Ботаничкој башти „Јевремовац“. Током једног дана биће приређена изложба и одржано више предавања о гљивама, тим чудесним и мало познатим бићима која су присутна око нас и у различитим сферама нашег живота.

Предавања:
12ч Халуциногене гљиве
12:30ч Гљиве као храна и лек
13:00ч Како заштити културну баштину у царству гљива

Организатори догађаја су Миколошко друштво Србије, Ботаничка башта „Јевремовац“, Природњачки музеј, Институт „Синиша Станковић“ и Пољопривредни факултет. Манифестацију подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.

А већ сутра је, већ традиционална, ноћ слепих мишева.

Фејсбук догађај- Природњачки музеј у Београду: 22. Међународна ноћ слепих мишева (за 6.10.2018)

10478233_624569380989711_1961553318393590356_nКада већ причамо о летећим створовима, колеге су пронашле један необичан експеримент који су направили јапански ђаци. Они су пронашли начин да посматрају како се пиленце развија ван јајета. Како? Погледајте снимак на следећем линку.

Dailymail.co.uk: Video: Japanese students hatch an egg outside of its shell (приступљено 5.10.2018)

У нашим учионицама су огледи увек добродошли, али сада се велика пажња усмерила и на пројекте. Један такав осмислила је и поделила са нама колегиница Александра Живковић из ОШ „Петар Кочић“ и ОШ „Душан Јерковић“.

Пројекат: Ћелијске органеле

Александра је са нама поделила и сјајну презентацију. Дакле, часови о ћелији су потпуно припремљени захваљујући Александри. Остаје ми да се захвалим колегиници и да вам пожелим леп радни викенд.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

  1. Најавили смо манифестацију о гљивама;
  2. такође смо најавили и хоћ уз слепе мишеве;
  3. посматрали смо како се развија пиленце;
  4. добили смо готов пројекат за петаке;
  5. придружили смо још једну сјајну презентацију својој збирци.

 

На коју страну иде глава

officeПочетак је школске године и сви смо у плановима: годишњим, оперативним, за допунску, припремну… Захваљујући сјајној колегиници Нади Јовановић из Новог Бечеја, наставницима који предају чуваре природе у шестом ће од вечерас живот бити лакши за план за тај предмет. 🙂

Чувари природе за 6. разред – глобални план

Још један љубазан колега је Никола Арсић. Он је поделио са нама презентацију коју је направио за петаке.

И још једна презентација истог аутора, али је овај пут разред седми.

Видео сам да је Никола у овој потоњој презентацији отпочео и причу о људским прецима, па и ја да допринесем једним податком. Испоставило се да су Европљани много старији него што се раније мислило. Наиме, пронађен је човек стар 36.000 година, у Костенки у Русији, близу границе са Украјином. Најинтересантније о овом човеку је да његов геном сугерише да је био мешовитог порекла, показујући трагове различитих група које су живеле у Европи, укључујући блискоисточну, Западну Азију и Неандертал. Заправо, његова ДНК у доброј мери изгледа као савремена европска. Овај детаљ је важан јер су друга истраживања предложила да европске групе нису имале такво мешовито генетско наслеђе до отприлике 5.000 година. Овај наш предак имао је тамну кожу и очи.

io9.gizmodo: 36,000-year-old Human DNA Reveals Europe’s Deep Past (11.7.2014)

6_668728276576307_2254532417400935593_nКорњаче су значајно старије од нас (нису ли сви, уосталом?). Један њихов предак (назван Pappochelys rosinae, што би значило „деда корњача“) живео је пре 240 милиона година и није имао оклоп.

IFL Science: 240-Million-Year-Old „Grandfather Turtle“ Was Just Starting to Have a Shell (26.6.2015)

Још даље у прошлости живела је халуциногенија. Ово биће је од почетка збуњивало научнике. Најпре су је поставили наопачке пошто има пипке на леђима, а и ножице личе на сличне пипке, а онда нису могли ни главу да јој нађу… Ипак, године 2015. преломили су и одлучили на којој страни тела је ипак била глава.

National geographic: Scientists Finally Decide Which Bit of This Weird Animal is the Head (24.6.2015)

worm.0

То нас некако враћа на почетак наше приче од данас. Од писања планова и којечега, можда смо и ми попут халуциногеније и, ако вам је као мени, верујем да ни ви не знате где вам је глава… Но, треба некако да нађемо време и за неке креативне и лепе ствари, а то је овог пута наградни конкурс за најлепши цртеж и фотографију.

Дани гљива: Наградни конкурс основним и средњим школама (до 25.9.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 10577000_825078484239145_1950211568980512856_nДобили смо на готово план за изборни предмет захваљујући дивној колегиници;
  2. обогатили смо своју колекцију презентација са још две сјајне;
  3. схватили смо да смо старији него што смо мислили;
  4. сазнали смо да корњаче нису одувек имале оклоп;
  5. одлучили смо да учествујемо на наградном конкурсу, па таман и главу изгубили као халуциногенија.

Величине у микро-свету

scoop-of-water-magnified-990x500За почетак сам одабрао два видео снимка са Фејсбука. Један приказује креативно решење за рупе у асфалту, а други разне величине у микросвету.

Facebook video – Chikitolindo Rodriguez: Come on Erie! I’ll be the first to start!! Let’s adopt a pothole challenge & George I Gisca: Sizes of Microorganisms (приступљено 1.8.2018)

Гљиве могу бити разних величина и то од микроскопских до веома макроскопских. О томе и свему другом што о гљивама основци треба да знају, у презентацији ауторке Марије Ступар.

Гљивица која изазива проблеме људима је Candida albicans. То је коменсални организам који нормално живи безопасно на кожи или у цревима. Међутим, овај квасац може расти на неконтролисан начин – посебно код имунокомпромитованих појединаца – изазивајући гљивичне инфекције у распону од благе до смртоносне. Ова гљивица је снажан непријатељ јер су многи сојеви отпорни на антимикотичне лекове. Да би развили нове антифунгалне агенсе, истраживачи треба више да сазнају о њеној основној биологији. Једна тактика за идентификацију нових лекова за сузбијање код таквих патогена је метода елиминације гена организма како би се дошло до оних који су од суштинског значаја и стога одговарајући да на њих делују лекови. Геном C. albicans-а је посебно тешко разбити јер има две копије сваког гена, а постојеће методе за утврђивање генома нису биле ефикасне у истовременом избијању обе копије.

b676505b33fede48f0c9d58076434493Зато су научници са Вајтхед института (у склопу Кембриџа) у једном експерименту ефикасно мутирали обе копије неколико различитих гена, укључујући и чланове фамилије гена значајних за отпорност на антибиотике, као и есенцијални ген. Све ово уз помоћ модификоване CRISPR технике (о којој сам већ писао) и она би даље требало да омогући да се нациља (да тако кажем) више од 98% генома Ц. албицанс. То значи да би требао бити у стању да одреди који од гена C. albicans (има их око 6000) су битни да на њих лекови могу ефикасно да утичу.

Phys.org: CRISPR-Cas editing of C. albicans holds promise for overcoming deadly fungal infections (3.4.2015)

Тако раде научници, а ево тек делића атмосфере како раде ђаци за Дан науке у ОШ и СШ „Петро Кузмјак“. Некада и пар слика говори више од речи, а слике је поделила наставница Тереза Катона.

тереѕа катона петро куѕмјак

Овакви дани у школи су ретки, али су нешто што ће ђаци сигурно памтити. А какве ће наставнике памтити? Оне који су добри, ваљда. А какви су наставници добри? Према тексту који сам изабрао за крај, то су они који имају пет квалитета. Прва два су флексибилност и креативност, а остале пронађите сами. 🙂

Busyteacher.org: Top Teacher Types – 5 Qualities Every Great ESL Teacher Should Have (приступљено 1.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо занимљиве видео-снимке на Фејсбуку;
  2. обогатили смо своју колекцију ПП презентација још једном сјајном;
  3. сазнали смо како научници траже лекове за гљивичне болести;
  4. промовисали смо примере доброг рада;
  5. схватили смо које квалитете поседујемо. 🙂

Уметничка башта

Запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“ биће вредни и ово лето. На њиховој Фејсбук страници можете прочитати следећу објаву:

Драги љубитељи природе и уметности,

Имамо предивне вести 🎉

10659202_404089029746358_1038442450187374138_n (Small)Захваљујући Министарству културе и информисања Републике Србије, у Ботаничкој башти „Јевремовац“ , ове сезоне ће се одржати низ занимљивих радионица за децу основношколског узраста .
Реч је о пројекту „Ботаничар = уметник“. Идеја је да деца, током радионице, обиђу башту, упознају свет биљака, направе свој хербарски лист и као ботаничари у прошлости, детаљно нацртају и обоје биљку.
Верујемо да ће деци бити занимљиво да проведу дан као ботаничари и уметници. 🌳🎨🖼️🖌️🌳

🌿🌿🌿 Радионице су бесплатне.🌿🌿🌿

Број деце по радионици је ограничен на 15.
Без панике, радионице ће се одржавати и током септембра и октобра, сваког викенда. 😊
Први сет радионица ће се одржати овог викенда (30.06 – 1.7.2018.).

Термини:

30.06. (11 – 14 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (10 – 13 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (15 – 18 часова) Радионица је намењена ученицима виших разреда основне школе (V – VII)

Молимо заинтересоване родитеље да попуне формулар на линку : https://goo.gl/t2zLeU
(НАПОМЕНА: Упишите у поље за датум одржавања радионице један од три термина, у складу са узрастом детета)

Обавестићемо Вас путем друштвених мрежа чим се капацитети попуне али, као што смо нагласили, без панике, биће још радионица и дешавања у башти и прилика да се дружимо и упознајемо свет биљака. 😊🌿

НАПОМЕНА: Ове радионице нису намењене за групне посете

Уколико имате било каква питања, слободно нам пишите на адресу: botanicarumetnik@gmail.com

Када смо већ код објава на Фејсбуку, једну лепу има и Покрет Горана из Сомбора, која је слична претходној. У оквиру пројекта „Пронађи свој хоби“ остварена је сарадња са ученичком задругом „Липа“ из ОШ „Бранко Радичевић“ Стапар кроз креативне радионице израде сувенира од дрвета. Учениици су вешто користили алате за гравирање и пирографију уз помоћ своје наставнице Јелке Филиповић. Прави уметници! Погледајте неке изабране радове.

Јасно је да многи ђаци имају уметничку црту, али чак ни ја нисам знао да је имају и – бубамаре! Погледајте.

Јадне бубамаре иначе нападају посебне осе које им преносе вирусе који могу да их „зомбификују“ и претворе у бебиситере осињих потомака. Међутим, шкампи имају паразите који им раде још горе ствари; терају их да буду канибалисти. У питању је гљивица Pleistophora mulleri која се, највероватније, преноси тако што је животиња поједе. Међутим, то много не изгледа смислено; зашто би већ инфицирана животиња наново уносила гљивичног паразита? Изгледа да болест изазвана инфекцијом смањује способност шкампа да хвата плен, па му је много једноставније да налови сопствено потомство.

IFL Science: Parasite Causes Cannibalism In Shrimp (приступљено 28.6.2018)

20122_1041036019257548_875847584321167995_n

Изгледа као канибализам, али није. Ова жаба рађа младунца из уста. 🙂

У овом тексту се каже да је канибализам, иако нама не много привлачна појава, уочен код преко 3.000 врста. Када црв једе црва то не мора да буде канибализам (јер иако су сродна, нису иста врста), али може да изгледа и те како нестварно. Погледајте снимак на врху следећег сајта.

BBC Earth: Monster leech swallows giant worm (14.10.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо радионицу у Ботаничкој башти;
  2. промовисали смо пример доброг рада;
  3. сазнали смо нешто ново о бубамарама;
  4. такође смо сазнали нешто ново о паразитима и канибализму;
  5. гледали смо борбу два црва.

Облак ознака