Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „микологија“

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Није ни метиљ, није ни глиста

Пуж

tumblr_mlziftn7hi1qd5hzfo1_500Није ни метиљ, није ни глиста
Ово је рима да наш пуж заблиста.
Он је мекушац, животиња мала
Што је у трослојну љуштуру стала.

Тентикуле с оцелама глава му има
У мору шкргама ваздух прима.
На копну кад живи плућима дише
Ово је тек друга строфа, али рећи ћемо вам више.

Животни век му није кратак,
Када лучи слуз, пут му буде гладак.
Радула је орган који храну меље
Зато може алге и биљке да ждере.

Плаштана дупља отворе скрива
Преко метанефридија секрете излива.
А кад струја вођена тад дође,
Из љуштуре напоље тад све штетно прође.

Отворен крвни систем циркулише здраво,
Шкрге ил’ плућа, па у срце право.
Преткомора једна, а једна је и комора
Пуж је хермафродит, нама нема одмора.

Пужић мали пузи, много их је врста
Да их сада набрајамо, суше нам се уста.
Ако нашу песму слушали ви сте,
На часу овом малог пужа научили сте.

Ово је била песмица коју су испевали ђаци Снежане Трифуновић и леп увод у данашњи чланак. Настављамо да се бавимо животињама, али овај пут једном другом групом. Аутор презентације је колега Владан Нешић.

Прези: Пауколики зглавкари (23.12.2016)

tumblr_mnak7j5tav1qbkzabo1_500-smallНеке од наредних животиња су и пауколики зглавкари, друге нису, али је заједничко за све њих да потичу из мало већих морских дубина и да им је изглед заиста занимљив. Погледајте галерију на следећем сајту.

Daily mail: The terrifying ‘alien creatures’ of the deep: Russian fisherman becomes online hit after revealing his bizarre catches on Twitter (21.12.2016)

Галерију коју свакако можете погледати у Зрењанину једнако је, ако не и више занимљива од ове.

Градски радио Зрењанин: Изложба фотографија „Микрогљиве Фрушке горе” (за 18.1.2017)

Ђаци колегинице Јелене Симић направили су изложбу у учионици. Тема су биле протозое.

Свашта се нешто прави на часовима биологије: модели, презентације, па чак и песме. Наставници биологије добри су и креативни, баш као што препоручује следећи текст објављен на сајту „Зелена учионица“, а писала га је наша Ена Хорват.

Зелена учионица: Како бити добар наставник? (3.1.2017)

slika-3-09-smallНо, много је лакше бити добар наставник у добром систему него у лошем (мада је ово потоње свакако изазов). Да је систем лош и да га вреди мењати сматрају и стручњаци.

Блиц: Деца погрешни уче – Какве промене у домаћем школству предлажу стручњаци (15.1.2017)

А ја предлажем да остатак дана искористите да се одморите, ако је то могуће. Чека нас тешка и хладна недеља.

Наставник под микроскопом

10978705_825078680905792_8546929820560575459_nМиц по миц и систематике на биолошким факултетима изгубиће поенту. Разлог није тај да се систематике не развијају као науке, напротив. Разлог је што се и технологија развија, такође. Зашто бисмо памтили било који латински назив и како да га повежемо са одговарајућом врстом, када имамо софтвере који то раде брже и са мање грешака?

Живети са природом: Најбоље апликације за препознавање гљива у природи (8.11.2016)

То су најбоље апликације, а ко су најбољи наставници? Па, ваљда знате – Финци, брате мили. 🙂 Међутим, ни најбољи не могу да раде како могу у систему који их не подржава (иако ћемо често чути флоскулу да и у најлошијем систему наставници могу да ураде добар посао.

The Atlantic: When Finnish Teachers Work in America’s Public Schools (28.11.2016)

_mn0nbkianp1s3ve0mo1_500У овом тексту једна финска наставница, а која је удадбом постала држављанка канаде, те се запослила у Тенесију, прича своја искуства у тамошњој настави. И већ након пар година могла је да каже да је разлика огромна. „Била сам веома уморна — много уморнија и збуњена него што сам икад била у животу. Заправо, радила сам посао који волим, али нисам препознала исту професију у коју сам се заљубила у Финској.“ Шта је, у ствари, ову наставницу уморило? Па, имала је осећај као да је „под микроскопом“. Чак неке три надлежне особе обишле су јој наставу ненајављено и имала је осећај да јој не верују као професионалцу. Такође, у САД могућности да градиво прилагоди свом стилу учења и интересовањима, уопште нису једнаке оним у Финској, иако и сами Амери имају статистике које показују да је слобода наставника у креирању наставног процеса витална за мотивацију (на пример).

_nik2leloal1tdzu14o1_500А што се тиче нас у Србији, ни нас баш нешто претерано систем не подржава, а посебно не што се плата тиче. И ту на сцену ступају синдикати.

Синдикат радника у просвети Србије: Допис три репрезентативна синдиката просвете генералном секретару Народне скупштине Републике Србије (28.11.2016)

Да ли ће се Скупштина бавити нашим синдикатима, видећемо, а оно што је извесно је да ће се бавити буџетима. За просвету и науку биће запањујуће мањи.

Зелена учионица: У 2017. просвети из буџета 27 милијарди мање (30.11.2016)

Дакле, имаћемо мањак, а ево прича и о вишку, који то заправо није. 🙂

Политика: Школски полицајац – члан колектива, никако вишак (27.11.2016)

Никако није вишак, а ни нама никад није вишак да имамо још понеку презентацију за час. За крај чак две. Аутор једне је Ивана Дамњановић, а друге Јелена Палинкаш.

Прези: Стабло (25.11.2016)

Трећи није увек вишак

Јуче је почела нова 2016/2017. школска година.

Вечерње новости: Почела школска година: У клупама 900.000 ђака (1.9.2016) & Н1: Почела нова школска година, стари проблеми остали (1.9.2016)

1779154_419368608218400_2766451544579180972_nТек је други дан и заиста је прерано да се деле оцене (ако је неко и одржао иницијално тестирање, већ знате да се оно не оцењује). Па, ипак, мало ћемо и о оценама. 🙂

Блог – Дневник једне учитељице – Ивана Бошњак Бошњак: Оценом ћу те, оценом ћеш ме! (31.8.2016)

То је апропо оцена које ћемо добијати од родитеља. Још мало о томе:

Политика: Родитељска оцена освета наставницима (1.9.2016)

Освета или не, тек ово је једна од најављених промена у школству. У самом министарству нешто ће се мењати, а нешто и неће.

Зелена учионица: Снежана Марковић остаје, Шуваков одлази (31.8.2016)

Оно што ће се мењати је наше сазнање о лишајевима. Сто и педесет година уназад мислили смо да је лишај симбиоза два организма – алге и гљиве. Проблем је што их, заправо, има три. Макар је тако потврђено у 52 рода диљем чак шест континената. Трећи је такође гљива, из групе базидиомикотина, која је у симбиози са другом гљивом и алгом, изгледа од самог (еволутивног) почетка. Научница Катарина (Catharine Aime) са Универзитета из Вест Лафајета, објавила је ово откриће у најпрестижнијем научном часопису „Природа“. Ми знамо која је улога два члана у лишају, али питање је шта ради тај трећи? Па, научници не могу да докажу још увек, али верују да је он задужен за – заштиту, односно производњу токсина.

Gizmodo: We’ve Been Wrong About Lichen For 150 Years (21.7.2016)

Pyrenula cruenta (Small)Док смо у свету гљива:

Блог – Наукица: Буђ (плесан) (21.9.2013)

И за крај још мало о гљивама, али овог пута са помпезним насловом, како то већ приличи „Куриру“. 🙂

Курир: Ако икада пронађете ово у шуми: Не дирајте…И покушајте да не паничите! (9.6.2016)

tumblr_mj40y4EaOH1s1gab7o1_500

Позив на пети градски Актив

Што је ред, ред је, па најпре да честитамо годишњицу биолозима који раде на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

РТВ: Годишњица Института за молекуларну генетику (1.6.2016)

Не баш са тог института, али са ИБИСС-а долазе нам гости у среду 8. јуна, у 17.30. у ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Наравно, позвани сте и ви сви, а гости ће бити бројни и причаћемо о увек актуелним темама. О такмичењу и другим значајностима са гостима са поменутог института, др Душком Благојевићем и др Алексејем Тарасјевим, а са Биолошког факултета, координатором организације овогодишњег такмичења (али само градског и републичког нивоа, наравно 🙂 ), др Срђаном Стаменковићем. И то уз подршку наше представнице у Националном просветном савету, Ане Блечић. Гост актива биће и др Предраг Вујовић, доцент који ће нам представити начин на који се мотивишу ученици и наставници у САД за науку, биологију, истраживање и уопште добар рад. А пошто ћемо ми, очигледно, добро радити, сви присутни ће добити и сертификате за сате стручног усавршавања унутар установе.

poklon51То ће се дешавати 8. јуна, а 5. јуна Природњачки музеј у Београду уприличиће једнодневну изложбу гљива:

Фејсбук слика – Природњачки музеј у Београду: Пролећна изложба гљива (за 5.6.2016)

_m80gsoR02J1qkdieno1_500 (Small)И док ћемо ми бити у музеју, а потом и у учионици или библиотеци горепоменуте школе, колеге из Румуније су – на улицама.

Блиц: Румунски просветари на улицама: „Ако ово умете да прочитате, захвалите свом наставнику“ (1.6.2016)

Лоша ситуација у просвети је и у суседној Хрватској:

Вечерње новости: Доста им „домољубља“ (1.6.2016)

Изгледа као да је хаос свуда около нас, а ми – мирни. 🙂 Додуше, хаос није само около нас, већ и у удаљенијим деловима света, као што је Русија. Али из сасвим другачијих разлога. На југу ове земље муку муче са скакавцима, којих има толико да је и вожња отежана. Погледајте:

Но, вратимо се нашем комшилуку, Хрватима. Тамошње колеге се буне што је политика значајно заокупила школство. Ни код нас ситуација баш није аполитична.

Н1: СНС држи часове ђацима у Зрењанину (29.5.2016)

Припремна настава се захуктава и ускоро нас очекују и послови у вези са завршним испитима. Шта о томе каже актуелни министар? Па, рекао је да на завршном тесту неће бити трик питања и да је ауторима теста у ствари забрањено да таква питања постављају.

Блиц: Вербић матурантима: Сами бирајте будућу школу (2.6.2016) & Зелена учионица: Вербић: Какву слику шаљемо деци ако одрасли покушавају да преваре систем? (31.5.2016)

_inline_mq2sdxJhwf1qz4rgp (Small)Ево шта је још рекао министар, али гледе неких других тема.

Прва српска телевизија: Вербић: Не бих радио посао који захтева чланство у странци (30.5.2016)

Другим речима, претпостављамо да не би држао припремну наставу малим матурантима у Зрењанину. 😀 И још једном реч дајемо министру.

Нова економија: Вербић: О конкурсу за научне пројекте након формирања Савета за науку (30.5.2016)

И још један текст у вези са науком, али је овог пута централна личност – премијер.

Агро смарт: Кад премијер прича наука ћути (24.5.2016)

_778970945533191_2950223668402558680_n (Small)И ми ћемо да заћутимо за данас, али пре тога још један, овог пута хистерични наслов, како већ и приличи угледном таблоиду „Информер“. Ако вам је у првој реченици нејасно да ли родитељи пљачкају или су жртве пљачке, да знате да је у питању ово потоње. 🙂 До сутра. 🙂

Информер: Организована пљачка родитеља! Три ђачка дана на екскурзији скупља од 10 дана летовања у Грчкој! (1.6.2016)

Са Био-блогом на ми

Да ли већа глава значи и већу памет? Па, први текст за данас носи наслов: „Веће је боље, ипак“. 🙂04f48c52a443d823fe6d331f027707dc675183ce

IFL Science: Bigger Is Better After All (25.6.2014)

Врло познате главе, ако не већ мудре, са Ускршњег острва, нису само главе. Има тога још. 🙂

Мушки магазин: Да ли сте знали?: Античке Моаи главе на Ускршњем острву имају тела!!! (11.6.2015)

Ми ове главе помињемо и у настави биологије када причамо о користи коју научници имају од лишајева. Шта још помињемо када причамо о лишајевима, видећете у презентацији Драгане Косовац:

Ми немамо неку занимљивост о лишајевима, али имамо о једном симбионту из њих – гљивама. Вест није тако нова, али је обећавајућа. Наиме, истраживачи из Орегона, који су се бавили врстом Fusarium graminearum, а која иначе напада житарице, открили су један ген који регулише друге гене. И то не мали број њих. Овај ген „искључује“ чак 2000 других! Научници су искључили њега, те добили једињења за која нису знали и која би могла да нађу примену у медицини (као антибиотици), агрономији, индустрији и производњи биогорива.

Phys.org: ‘Flipping the switch’ reveals new compounds with antibiotic potential (31.10.2013)

Од тада до сада надамо се да се бар нешто од овога остварило и имплементирало, што би рекли стручњаци из области образовања, а када причамо о новопронађеним генима, недавно су пронађени и такви значајни за ниво образовања. Ипак, немојмо од њих очекивати превише. 🙂 Међународна група од чак 253 научника спровела је једну од најобимнијих генетичких студија до сада и идентификовала је 74 генетичке варијанте повезане са годинама формалног образовања појединаца. Студија је објављена 11. маја у престижном часопису „Природа“.

12241647_10153257418847336_3915359740108314008_n
„Ова студија се надовезује на наш рани рад у којем је учествовало 100.000 испитаника и тада смо утврдили три генске варијанте повезане са образовањем“, рекао је Данијел Бенџамин, ванредни професор Центра за економска и друштвена истраживања при Универзитету у Лос Анђелесу. „Овог пута, због много већег узорка (скоро 300.000 људи и сви су европеидног типа) били смо у стању да идентификујемо више генских варијанти које су повезане са образовањем.“

tumblr_inline_nw3y0qDIq61qzxfm4_500Бенџамин је рекао да генетички фактори делују заједно са факторима средине. Гени само делимично утичу на когнитивне способности и особине личности, као што је упорност, што заузврат утиче на број година које појединац проводи у школи. Тако да генетичке разлике ту дају мали допринос. Рецимо, за генетичку варијанту са највећим ефектом, разлика између људи са нула копија и оних који имају две копије варијанти предвиђа, у просеку, око девет недеља више школовања. Другим речима, укупан утицај 74 идентификованих генетичких варијанти је тако малена да објашњава свега око 0.43 од 1 посто варијације у школској спреми појединаца.

Medicalxpress.com: Scientists find genes associated with educational attainment (11.5.2016)

10603499_10152951905524656_4802951960318278183_nНе вреде ни гени, некако увек дођемо до тога да све зависи од нас, наставника. Но, у нашем друштву уврежено је да нас вечито прозивају на одговорност, а готово никад нам не признају заслуге. Како је то у иноземству, Великој Британији, на пример? Веровали или не, ни тамо наставници нису задовољни својим статусом. Пре свега платама. Она за почетника износи 22.000 фунти, што би било око 28.940 евра годишње. Уколико се не прихвате никаквих додатних обавеза (ма какве год биле), плата ће се подићи на највише 48.672 евра у наредних 10 година. Ни тамо, као ни овде, наставници немају плаћено прековремено. Британски наставници се жале и на то што немају времена ни сендвич да поједу, јер већ морају да журе на неку нову дужност. Аутор следећег текста каже да ако радите као наставник термини „посао“ и „рад“ имају сасвим другачија значења. 🙂

tes: ‘The belittlement of teachers is a national scandal that undermines this country’s future’ (20.5.2016)

13221057_1071735546205890_5622355164087397398_nНаше плате су далеко од британских, а далеко и од сваког здравог разума. Синдикати се, рецимо, боре да ту ситуацију побољшају, али ефекте до сада нисмо видели. Зато можете да одгледате интервју са председницом једног од синдиката:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Са председницом на ти (25.6.2016)

За разлику од наших плата, тржиште уџбеника је прилично богато.

Данас: Уџбеници скупи и поред уштеда (27.5.2016)

Родитељи су заједнички уштедели 18 милиона евра. Међутим, ни то није довољно и питамо се шта је права мера?

Блогдан: Свет по мери тебе, а не ти по мери света (25.5.2016)

tumblr_nz2cnyI9DC1qz6f9yo3_500У суровом свету треба наћи своје место. А треба наћи и место у авиону. Које је најбезбедније? Ниједно од седишта намењених путницима. Па које је онда? Одговара следећи чланак:

Science dump: What is the safest spot on a plane? (11.6.2015)

То нас свакако неће спречити да отпутујемо негде ако за то будемо имали прилике. Но, годишњи одмори још су далеко и још увек имамо да радимо. Зато је последњи чланак који смо одабрали за данас управо у вези са радом, нашим, али и у привреди.

Блиц: Чадеж: Системски увести право дуално образовање (26.5.2016)

Микроскопски рат

862_1664530437118446_5266826118715568779_nНеке лепе еколошке активности ђаци Ене Хорват имали су недавно у својој школи. Тема су биле шуме.

Фејсбук албум – Центар за развој образовања „Планета“: Квиз о шумама (17.3.2016)

Из шумских прелазимо на екосистеме текућих вода:

Вечерње новости: Филм „Дунав у Србији“ освојио 2. награду на Сајму туризма у Берлину (11.3.2016)

Из слатке селимо се у слану воду. Следећи видео представља једну од две рецентне врсте филума Xenoturbellida, а који припада мање познатим деутеростомијама – што, ако питате поједине професоре са београдског Биолошког факултета, наши шестаци вероватно треба да знају да препознају и успут да знају шта се код њих прво развило – уста или анус, а и стручни називи појединих органа нису на одмет 🙂 :

Пошто смо завршили данашњу додатну са шестацима, могли бисмо да се посветимо и петацима. Овај пут у питању је редовна и нормална настава, а презентацију је направила Ивана Дамњановић:

И даље смо у петом и причамо о гљивама и лишајевима. Тим иностраних истраживача сакупио је гљиве са Антарктика, као и лишајеве са планина Шпаније и Аустрије и оставио их 18 месеци на Интернационалној свемирској станици (International Space Station) у условима налик на оне на Марсу. tumblr_o11dpxy1aD1r2cpwko1_500 (Small)Након поменутог времена испитали су узорке и показало се да је чак 60% ћелија преживело и одржало стабилну ДНК.

IFL Science: Fungi and Lichens Just Survived 18 Months On The Outside Of The ISS – Which Means They Might Be Able To Survive On Mars Too (29.1.2016)

Да ли су ванземаљски облици живота неке гљивице, можда? То не знамо, али знамо како да нађемо ванземаљске облике живота. Томе нас учи следећи текст:

IFL Science: Here’s How We Could Find Aliens (1.3.2016)

Да ли су ванземаљци црткали по зидовима пећина? Конкретно у једној откривеној 2002. у египатском делу Либијске пустиње? Тешко. У питању је људских руку дело, али не само људских. Најпре да кажемо да је у пећини откривено преко 5000 пећинских цртежа, вероватно насталих пре 7000 година. Цртежи су настајали тако што би неко поставио шаку на зид, а онда преко ње наносио боју, тако да остане необојени отисак у мрљи боје. tumblr_mg49952hks1r1u85fo1_400У великим шакама су уочене мале и до недавно се мислило да су у питању шаке беба, што би упућивало на неку врсту интимизирања између родитеља и потомства. Међутим, истраживачи са Кембриџа не мисле тако. Они мисле да су у питању шапе гуштера варана или чак нилског крокодила. Зашто су се ове шапе нашле међу људским, нејасно је.

IFL Science: Humans Didn’t Make These Tiny Handprints – So Who Did? (1.3.2016)

Кад зборимо о цртежима…

City magazine: Deca nisu svesna šta su tačno nacrtala (25.2.2016)

_nrpuhpMIqy1qbycdbo1_500 (Small)А цртеж је лепши кад се обоји. Невоља је само када се задеси да те боје различити људи виде – различито. Сећате ли се хаљине која је изазвала невиђено интересовање јер је једни виде као златну, а други, ваљда, као плаву? Е, имамо наново сличан случај овај пут са јакном. Неки је виде као белу и плаву, а други као тамнозелену и златну. Како је видите ви?

IFL Science: Why Does Everybody See This Jacket As Different Colors? (29.2.2016)

Ћелију свако види исто (макар ако има микроскоп – не заборавите да ваши петаци науче све делове), а на следећој страни имате ћелију за сваког:

Фејсбук заједница: Ћелија за сваког (приступљено 17.3.2016)

Mutant follicle cells (green) (Small)И док гледамо под микроскопом, да погледамо још нешто. Текст је прилично, па, сведен, али ако га занемарите видећете сјајан гиф:

Курир: Рат под микроскопом: Овако људски обрамбени систем напада паразита (16.3.2016)

Из микросвета прелазимо у још мањи – свет молекула и тиме за данас и завршавамо:

Национална географија: Направљен молекул који ће драстично смањити оштећења ткива након можданог удара (10.3.2016)

Облак ознака