Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „микологија“

Уметничка башта

Запослени у Ботаничкој башти „Јевремовац“ биће вредни и ово лето. На њиховој Фејсбук страници можете прочитати следећу објаву:

Драги љубитељи природе и уметности,

Имамо предивне вести 🎉

10659202_404089029746358_1038442450187374138_n (Small)Захваљујући Министарству културе и информисања Републике Србије, у Ботаничкој башти „Јевремовац“ , ове сезоне ће се одржати низ занимљивих радионица за децу основношколског узраста .
Реч је о пројекту „Ботаничар = уметник“. Идеја је да деца, током радионице, обиђу башту, упознају свет биљака, направе свој хербарски лист и као ботаничари у прошлости, детаљно нацртају и обоје биљку.
Верујемо да ће деци бити занимљиво да проведу дан као ботаничари и уметници. 🌳🎨🖼️🖌️🌳

🌿🌿🌿 Радионице су бесплатне.🌿🌿🌿

Број деце по радионици је ограничен на 15.
Без панике, радионице ће се одржавати и током септембра и октобра, сваког викенда. 😊
Први сет радионица ће се одржати овог викенда (30.06 – 1.7.2018.).

Термини:

30.06. (11 – 14 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (10 – 13 часова) Радионица је намењена ученицима нижих разреда основне школе (I – IV)
01. 07. (15 – 18 часова) Радионица је намењена ученицима виших разреда основне школе (V – VII)

Молимо заинтересоване родитеље да попуне формулар на линку : https://goo.gl/t2zLeU
(НАПОМЕНА: Упишите у поље за датум одржавања радионице један од три термина, у складу са узрастом детета)

Обавестићемо Вас путем друштвених мрежа чим се капацитети попуне али, као што смо нагласили, без панике, биће још радионица и дешавања у башти и прилика да се дружимо и упознајемо свет биљака. 😊🌿

НАПОМЕНА: Ове радионице нису намењене за групне посете

Уколико имате било каква питања, слободно нам пишите на адресу: botanicarumetnik@gmail.com

Када смо већ код објава на Фејсбуку, једну лепу има и Покрет Горана из Сомбора, која је слична претходној. У оквиру пројекта „Пронађи свој хоби“ остварена је сарадња са ученичком задругом „Липа“ из ОШ „Бранко Радичевић“ Стапар кроз креативне радионице израде сувенира од дрвета. Учениици су вешто користили алате за гравирање и пирографију уз помоћ своје наставнице Јелке Филиповић. Прави уметници! Погледајте неке изабране радове.

Јасно је да многи ђаци имају уметничку црту, али чак ни ја нисам знао да је имају и – бубамаре! Погледајте.

Јадне бубамаре иначе нападају посебне осе које им преносе вирусе који могу да их „зомбификују“ и претворе у бебиситере осињих потомака. Међутим, шкампи имају паразите који им раде још горе ствари; терају их да буду канибалисти. У питању је гљивица Pleistophora mulleri која се, највероватније, преноси тако што је животиња поједе. Међутим, то много не изгледа смислено; зашто би већ инфицирана животиња наново уносила гљивичног паразита? Изгледа да болест изазвана инфекцијом смањује способност шкампа да хвата плен, па му је много једноставније да налови сопствено потомство.

IFL Science: Parasite Causes Cannibalism In Shrimp (приступљено 28.6.2018)

20122_1041036019257548_875847584321167995_n

Изгледа као канибализам, али није. Ова жаба рађа младунца из уста. 🙂

У овом тексту се каже да је канибализам, иако нама не много привлачна појава, уочен код преко 3.000 врста. Када црв једе црва то не мора да буде канибализам (јер иако су сродна, нису иста врста), али може да изгледа и те како нестварно. Погледајте снимак на врху следећег сајта.

BBC Earth: Monster leech swallows giant worm (14.10.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо радионицу у Ботаничкој башти;
  2. промовисали смо пример доброг рада;
  3. сазнали смо нешто ново о бубамарама;
  4. такође смо сазнали нешто ново о паразитима и канибализму;
  5. гледали смо борбу два црва.
Advertisements

Од ћелије, преко гљива, до будућности

На почетку један промотивни филм:

Овај сјајни филм је увод у дешавања која организује Српско еволуционо друштво.  Изложба се отвара 3. маја у Музеју науке и технике, али то није све.

За све наставнике, као и ученике гимназија, односно средњих школа, биће организована занимљива научно-популарна предавања у више дана, као и промоција књиге 10. маја. За детаље кликните на следећу слику:

Ciklus predavanja JPEG

За ученике основне школе припремљене су стручно вођене едукативне радионице, као и предавања ученика (15. маја) јер треба неговати вршњачку едукацију. Кликом на слику добијате детаље.

Najava radionica JPEG

На следећој слици приказане су све активности које нас очекују, а имам информацију да цела ова поставка учествује и у Ноћи музеја 19. маја.

Sve aktivnosti JPEG

Када смо већ у еволуцији, таман да наставимо са нашим фељтоном. Следе нова поглавља књиге „Биологија и креационизам“ аутора др Алексеја Тарасјева.

Можемо и касније да читамо, а сада да наставимо са најавама лепих догађања. abstract-red-ball-fresh-new-hd-wallpaper-best-quality_-Abstract-Red-Ball-Fresh-New-Hd-Wallpaper-- (Small)Институт за модерно образовање одржаће конференцију „Будућност почиње у учионици“ 5. маја.

Институт за модерно образовање: Усвојте најсавременија знања за примену модерних технологија у образовању (за 5.5.2018)

У разговору са др Марином Петровић, координатором Центра за стручно усавршавање, сазнао сам да су сва места за овај скуп попуњена, али то не значи да не можемо да пратимо конференцију. У времену од 10:00 до 11:30 тог дана биће пренос уживо, тзв. стриминг. За лајв стриминг, како га већ зову, можете да се пријавите на истој страни на којој се пријављује за конференцију. Марина каже да ће бити много корисних информација у вези са будућом сарадњом и разменом информација.

img-thingНастављам са најавама, те за оне који живе у, близу или се задесе у Сврљигу, припрема се изложба гљива, али и предавања како те гљиве најбоље припремити за ручак.

Сврљишке новине: Изложба „Дан(и) гљива, лековитог биља и шумских плодова – Сврљиг 2018.“ (за 16.6.2018)

Дакле, биће ту и лековитог биља и шумских плодова, те да шумом и завршимо. За крај, једна песма о шуми ученика колегинице Татијане Трајковић.

-Татијана Трајковић

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо прегршт активности Српског еволуционог друштва;
  2. прешли смо још пар поглавља књиге;
  3. пријавили смо се за пренос уживо конференције о будућности образовања;
  4. припремили смо се за дегустацију гљива;
  5. уживали смо у лепој дечјој поезији.

Жедни пауци и армирана им паучина

_nlp8syiYsw1r4nd19o1_1280 (Small)Научници су пронашли једноставан начин да направе паукову мрежу ојачану (или армирану, како желите) угљеничним нанотубулама, односно графеном. И за то нису користили нанороботе, нити су петљали са генима паука. Напросто су пауку дали да пије воду са наноматеријалима. Зашто су, забога, то радили? Да би добили нов материјал, који има изванредна својства, попут чврстине, еластичности и отпорности.

IFL Science: Scientists Find Surprisingly Simple Way To Make Spiders Spin Silk 10 Times Stronger (2.9.2017)

И док научници креирају нове материјале, наставници биологије и њихови ђаци такође су креативни. У Житковцу су имали Дан науке и правили су моделе који приказују покрете дисања и рад мишића и још свашта нешто лепо. Слике је проследила колегиница Весна Миленовић.

 

У другој школи имали су дан посвећен гљивама. О томе нас је известила Сања Урошевић Парезановић.

 

У Зрењанину, водили су ђаке на један леп излет и, између осталог, посетили су тзв. биоенергану. То је електрана која ради на биогориво. И, заиста, постоји у Србији и производи електричну енергију. Начуо сам да их има четири у нас. Да ли сам добро чуо, не знам. 🙂

Зрењанинска група НПН: Експедиција Ботош – запажања (2.9.2017)

slika 2.12Врло верујем да су биоенергане будућност. О будућности, ипак, реч препуштам Нилу Гејману.

Diz que diz: Nil Gejmen: Zašto naša budućnost zavisi od biblioteka, čitanja i maštarenja (5.10.2017)

А у не тако далекој будућности Мајкрософт приређује догађај за наставнике на којима ће се они (и ми, наравно) упознати са новим методама рада у учионици уз коришћење технологије коју ова фирма нуди.

Microsoft.com: Hack the classroom (за 14.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо шта научници раде са пауцима;
  2. промовисали смо добар рад колега;
  3. усвојили смо нову реч – биоенергана;
  4. схватили смо од чега нам будућност зависи;
  5. најавили смо занимљив догађај.

Плате за најбоље

_drvoinhandsОд 1995. уведен је међународни значајан еколошки дан, а то је Дан озонског омотача. Обележава се 16. септембра, а ево како су то урадили у школи „Петар Лековић“ из Пожеге у оквиру биолошке секције коју води колегиница Сања Парезановић.

Биолошки кутак: И ове године смо обележили Дан заштите озонског омотача (15.9.2017)

Биолошки блог увек подржава и промовише добар рад наставника. Но, није проблем да то ради Биолошки блог; много значајније питање је да ли ће то радити Министарство просвете. Према вестима које стижу, одговор би требало да је потврдан.daily selection012

Унија синдиката просветних радника Војводине: Платни разреди у просвети (7.9.2017) & Блиц: Интервју – Бранко Ружић: Правимо систем у којем најбољи имају веће плате (10.9.2017)

Када говоримо о најбољима…

Бука: Имају најбоље основно образовање на свијету, а штеде 400 милиона еура годишње само зато што не користе папир (6.4.2017)

Богами, добра уштеда, а и еколошки је оправдано, тако да само могу да честитам. Углавном, они решише проблем папира, а изгледа да се у Пакистану налази решење за све већи проблем пластичног отпада. На тамошњем отпаду пронашли су гљивицу врсте Aspergillus tubingensis, која је у стању да једе пластику. То није први организам који то може. Већ су познате бактерије и црви који могу да једу пластичне масе, а о чему сам на Биолошком блогу својевремено писао.

IFL Science: Plastic-Eating Fungus Found At A Landfill Site In Pakistan (15.9.2017)

Добро је да таквих организама има, а има их захваљујући томе што постоји огромна разноврсност. butterflyБиодиверзитетом ћу и завршити за данас и то једним лепим филмом.

Smithsonian.com: Video: Why Should Humans Care About Preserving the Diversity of Life on Earth? (6.1.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо рад једне сјајне секције;
  2. сазнали смо ко ће имати већу плату;
  3. информисали се о иностраним примерима добре праксе;
  4. упознали смо гљиве које једу пластику;
  5. одгледали смо филм који говори зашто је биодиверзитет важан.

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Није ни метиљ, није ни глиста

Пуж

tumblr_mlziftn7hi1qd5hzfo1_500Није ни метиљ, није ни глиста
Ово је рима да наш пуж заблиста.
Он је мекушац, животиња мала
Што је у трослојну љуштуру стала.

Тентикуле с оцелама глава му има
У мору шкргама ваздух прима.
На копну кад живи плућима дише
Ово је тек друга строфа, али рећи ћемо вам више.

Животни век му није кратак,
Када лучи слуз, пут му буде гладак.
Радула је орган који храну меље
Зато може алге и биљке да ждере.

Плаштана дупља отворе скрива
Преко метанефридија секрете излива.
А кад струја вођена тад дође,
Из љуштуре напоље тад све штетно прође.

Отворен крвни систем циркулише здраво,
Шкрге ил’ плућа, па у срце право.
Преткомора једна, а једна је и комора
Пуж је хермафродит, нама нема одмора.

Пужић мали пузи, много их је врста
Да их сада набрајамо, суше нам се уста.
Ако нашу песму слушали ви сте,
На часу овом малог пужа научили сте.

Ово је била песмица коју су испевали ђаци Снежане Трифуновић и леп увод у данашњи чланак. Настављамо да се бавимо животињама, али овај пут једном другом групом. Аутор презентације је колега Владан Нешић.

Прези: Пауколики зглавкари (23.12.2016)

tumblr_mnak7j5tav1qbkzabo1_500-smallНеке од наредних животиња су и пауколики зглавкари, друге нису, али је заједничко за све њих да потичу из мало већих морских дубина и да им је изглед заиста занимљив. Погледајте галерију на следећем сајту.

Daily mail: The terrifying ‘alien creatures’ of the deep: Russian fisherman becomes online hit after revealing his bizarre catches on Twitter (21.12.2016)

Галерију коју свакако можете погледати у Зрењанину једнако је, ако не и више занимљива од ове.

Градски радио Зрењанин: Изложба фотографија „Микрогљиве Фрушке горе” (за 18.1.2017)

Ђаци колегинице Јелене Симић направили су изложбу у учионици. Тема су биле протозое.

Свашта се нешто прави на часовима биологије: модели, презентације, па чак и песме. Наставници биологије добри су и креативни, баш као што препоручује следећи текст објављен на сајту „Зелена учионица“, а писала га је наша Ена Хорват.

Зелена учионица: Како бити добар наставник? (3.1.2017)

slika-3-09-smallНо, много је лакше бити добар наставник у добром систему него у лошем (мада је ово потоње свакако изазов). Да је систем лош и да га вреди мењати сматрају и стручњаци.

Блиц: Деца погрешни уче – Какве промене у домаћем школству предлажу стручњаци (15.1.2017)

А ја предлажем да остатак дана искористите да се одморите, ако је то могуће. Чека нас тешка и хладна недеља.

Наставник под микроскопом

10978705_825078680905792_8546929820560575459_nМиц по миц и систематике на биолошким факултетима изгубиће поенту. Разлог није тај да се систематике не развијају као науке, напротив. Разлог је што се и технологија развија, такође. Зашто бисмо памтили било који латински назив и како да га повежемо са одговарајућом врстом, када имамо софтвере који то раде брже и са мање грешака?

Живети са природом: Најбоље апликације за препознавање гљива у природи (8.11.2016)

То су најбоље апликације, а ко су најбољи наставници? Па, ваљда знате – Финци, брате мили. 🙂 Међутим, ни најбољи не могу да раде како могу у систему који их не подржава (иако ћемо често чути флоскулу да и у најлошијем систему наставници могу да ураде добар посао.

The Atlantic: When Finnish Teachers Work in America’s Public Schools (28.11.2016)

_mn0nbkianp1s3ve0mo1_500У овом тексту једна финска наставница, а која је удадбом постала држављанка канаде, те се запослила у Тенесију, прича своја искуства у тамошњој настави. И већ након пар година могла је да каже да је разлика огромна. „Била сам веома уморна — много уморнија и збуњена него што сам икад била у животу. Заправо, радила сам посао који волим, али нисам препознала исту професију у коју сам се заљубила у Финској.“ Шта је, у ствари, ову наставницу уморило? Па, имала је осећај као да је „под микроскопом“. Чак неке три надлежне особе обишле су јој наставу ненајављено и имала је осећај да јој не верују као професионалцу. Такође, у САД могућности да градиво прилагоди свом стилу учења и интересовањима, уопште нису једнаке оним у Финској, иако и сами Амери имају статистике које показују да је слобода наставника у креирању наставног процеса витална за мотивацију (на пример).

_nik2leloal1tdzu14o1_500А што се тиче нас у Србији, ни нас баш нешто претерано систем не подржава, а посебно не што се плата тиче. И ту на сцену ступају синдикати.

Синдикат радника у просвети Србије: Допис три репрезентативна синдиката просвете генералном секретару Народне скупштине Републике Србије (28.11.2016)

Да ли ће се Скупштина бавити нашим синдикатима, видећемо, а оно што је извесно је да ће се бавити буџетима. За просвету и науку биће запањујуће мањи.

Зелена учионица: У 2017. просвети из буџета 27 милијарди мање (30.11.2016)

Дакле, имаћемо мањак, а ево прича и о вишку, који то заправо није. 🙂

Политика: Школски полицајац – члан колектива, никако вишак (27.11.2016)

Никако није вишак, а ни нама никад није вишак да имамо још понеку презентацију за час. За крај чак две. Аутор једне је Ивана Дамњановић, а друге Јелена Палинкаш.

Прези: Стабло (25.11.2016)

Облак ознака