Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „микологија“

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Није ни метиљ, није ни глиста

Пуж

tumblr_mlziftn7hi1qd5hzfo1_500Није ни метиљ, није ни глиста
Ово је рима да наш пуж заблиста.
Он је мекушац, животиња мала
Што је у трослојну љуштуру стала.

Тентикуле с оцелама глава му има
У мору шкргама ваздух прима.
На копну кад живи плућима дише
Ово је тек друга строфа, али рећи ћемо вам више.

Животни век му није кратак,
Када лучи слуз, пут му буде гладак.
Радула је орган који храну меље
Зато може алге и биљке да ждере.

Плаштана дупља отворе скрива
Преко метанефридија секрете излива.
А кад струја вођена тад дође,
Из љуштуре напоље тад све штетно прође.

Отворен крвни систем циркулише здраво,
Шкрге ил’ плућа, па у срце право.
Преткомора једна, а једна је и комора
Пуж је хермафродит, нама нема одмора.

Пужић мали пузи, много их је врста
Да их сада набрајамо, суше нам се уста.
Ако нашу песму слушали ви сте,
На часу овом малог пужа научили сте.

Ово је била песмица коју су испевали ђаци Снежане Трифуновић и леп увод у данашњи чланак. Настављамо да се бавимо животињама, али овај пут једном другом групом. Аутор презентације је колега Владан Нешић.

Прези: Пауколики зглавкари (23.12.2016)

tumblr_mnak7j5tav1qbkzabo1_500-smallНеке од наредних животиња су и пауколики зглавкари, друге нису, али је заједничко за све њих да потичу из мало већих морских дубина и да им је изглед заиста занимљив. Погледајте галерију на следећем сајту.

Daily mail: The terrifying ‘alien creatures’ of the deep: Russian fisherman becomes online hit after revealing his bizarre catches on Twitter (21.12.2016)

Галерију коју свакако можете погледати у Зрењанину једнако је, ако не и више занимљива од ове.

Градски радио Зрењанин: Изложба фотографија „Микрогљиве Фрушке горе” (за 18.1.2017)

Ђаци колегинице Јелене Симић направили су изложбу у учионици. Тема су биле протозое.

Свашта се нешто прави на часовима биологије: модели, презентације, па чак и песме. Наставници биологије добри су и креативни, баш као што препоручује следећи текст објављен на сајту „Зелена учионица“, а писала га је наша Ена Хорват.

Зелена учионица: Како бити добар наставник? (3.1.2017)

slika-3-09-smallНо, много је лакше бити добар наставник у добром систему него у лошем (мада је ово потоње свакако изазов). Да је систем лош и да га вреди мењати сматрају и стручњаци.

Блиц: Деца погрешни уче – Какве промене у домаћем школству предлажу стручњаци (15.1.2017)

А ја предлажем да остатак дана искористите да се одморите, ако је то могуће. Чека нас тешка и хладна недеља.

Наставник под микроскопом

10978705_825078680905792_8546929820560575459_nМиц по миц и систематике на биолошким факултетима изгубиће поенту. Разлог није тај да се систематике не развијају као науке, напротив. Разлог је што се и технологија развија, такође. Зашто бисмо памтили било који латински назив и како да га повежемо са одговарајућом врстом, када имамо софтвере који то раде брже и са мање грешака?

Живети са природом: Најбоље апликације за препознавање гљива у природи (8.11.2016)

То су најбоље апликације, а ко су најбољи наставници? Па, ваљда знате – Финци, брате мили. 🙂 Међутим, ни најбољи не могу да раде како могу у систему који их не подржава (иако ћемо често чути флоскулу да и у најлошијем систему наставници могу да ураде добар посао.

The Atlantic: When Finnish Teachers Work in America’s Public Schools (28.11.2016)

_mn0nbkianp1s3ve0mo1_500У овом тексту једна финска наставница, а која је удадбом постала држављанка канаде, те се запослила у Тенесију, прича своја искуства у тамошњој настави. И већ након пар година могла је да каже да је разлика огромна. „Била сам веома уморна — много уморнија и збуњена него што сам икад била у животу. Заправо, радила сам посао који волим, али нисам препознала исту професију у коју сам се заљубила у Финској.“ Шта је, у ствари, ову наставницу уморило? Па, имала је осећај као да је „под микроскопом“. Чак неке три надлежне особе обишле су јој наставу ненајављено и имала је осећај да јој не верују као професионалцу. Такође, у САД могућности да градиво прилагоди свом стилу учења и интересовањима, уопште нису једнаке оним у Финској, иако и сами Амери имају статистике које показују да је слобода наставника у креирању наставног процеса витална за мотивацију (на пример).

_nik2leloal1tdzu14o1_500А што се тиче нас у Србији, ни нас баш нешто претерано систем не подржава, а посебно не што се плата тиче. И ту на сцену ступају синдикати.

Синдикат радника у просвети Србије: Допис три репрезентативна синдиката просвете генералном секретару Народне скупштине Републике Србије (28.11.2016)

Да ли ће се Скупштина бавити нашим синдикатима, видећемо, а оно што је извесно је да ће се бавити буџетима. За просвету и науку биће запањујуће мањи.

Зелена учионица: У 2017. просвети из буџета 27 милијарди мање (30.11.2016)

Дакле, имаћемо мањак, а ево прича и о вишку, који то заправо није. 🙂

Политика: Школски полицајац – члан колектива, никако вишак (27.11.2016)

Никако није вишак, а ни нама никад није вишак да имамо још понеку презентацију за час. За крај чак две. Аутор једне је Ивана Дамњановић, а друге Јелена Палинкаш.

Прези: Стабло (25.11.2016)

Трећи није увек вишак

Јуче је почела нова 2016/2017. школска година.

Вечерње новости: Почела школска година: У клупама 900.000 ђака (1.9.2016) & Н1: Почела нова школска година, стари проблеми остали (1.9.2016)

1779154_419368608218400_2766451544579180972_nТек је други дан и заиста је прерано да се деле оцене (ако је неко и одржао иницијално тестирање, већ знате да се оно не оцењује). Па, ипак, мало ћемо и о оценама. 🙂

Блог – Дневник једне учитељице – Ивана Бошњак Бошњак: Оценом ћу те, оценом ћеш ме! (31.8.2016)

То је апропо оцена које ћемо добијати од родитеља. Још мало о томе:

Политика: Родитељска оцена освета наставницима (1.9.2016)

Освета или не, тек ово је једна од најављених промена у школству. У самом министарству нешто ће се мењати, а нешто и неће.

Зелена учионица: Снежана Марковић остаје, Шуваков одлази (31.8.2016)

Оно што ће се мењати је наше сазнање о лишајевима. Сто и педесет година уназад мислили смо да је лишај симбиоза два организма – алге и гљиве. Проблем је што их, заправо, има три. Макар је тако потврђено у 52 рода диљем чак шест континената. Трећи је такође гљива, из групе базидиомикотина, која је у симбиози са другом гљивом и алгом, изгледа од самог (еволутивног) почетка. Научница Катарина (Catharine Aime) са Универзитета из Вест Лафајета, објавила је ово откриће у најпрестижнијем научном часопису „Природа“. Ми знамо која је улога два члана у лишају, али питање је шта ради тај трећи? Па, научници не могу да докажу још увек, али верују да је он задужен за – заштиту, односно производњу токсина.

Gizmodo: We’ve Been Wrong About Lichen For 150 Years (21.7.2016)

Pyrenula cruenta (Small)Док смо у свету гљива:

Блог – Наукица: Буђ (плесан) (21.9.2013)

И за крај још мало о гљивама, али овог пута са помпезним насловом, како то већ приличи „Куриру“. 🙂

Курир: Ако икада пронађете ово у шуми: Не дирајте…И покушајте да не паничите! (9.6.2016)

tumblr_mj40y4EaOH1s1gab7o1_500

Позив на пети градски Актив

Што је ред, ред је, па најпре да честитамо годишњицу биолозима који раде на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство.

РТВ: Годишњица Института за молекуларну генетику (1.6.2016)

Не баш са тог института, али са ИБИСС-а долазе нам гости у среду 8. јуна, у 17.30. у ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Наравно, позвани сте и ви сви, а гости ће бити бројни и причаћемо о увек актуелним темама. О такмичењу и другим значајностима са гостима са поменутог института, др Душком Благојевићем и др Алексејем Тарасјевим, а са Биолошког факултета, координатором организације овогодишњег такмичења (али само градског и републичког нивоа, наравно 🙂 ), др Срђаном Стаменковићем. И то уз подршку наше представнице у Националном просветном савету, Ане Блечић. Гост актива биће и др Предраг Вујовић, доцент који ће нам представити начин на који се мотивишу ученици и наставници у САД за науку, биологију, истраживање и уопште добар рад. А пошто ћемо ми, очигледно, добро радити, сви присутни ће добити и сертификате за сате стручног усавршавања унутар установе.

poklon51То ће се дешавати 8. јуна, а 5. јуна Природњачки музеј у Београду уприличиће једнодневну изложбу гљива:

Фејсбук слика – Природњачки музеј у Београду: Пролећна изложба гљива (за 5.6.2016)

_m80gsoR02J1qkdieno1_500 (Small)И док ћемо ми бити у музеју, а потом и у учионици или библиотеци горепоменуте школе, колеге из Румуније су – на улицама.

Блиц: Румунски просветари на улицама: „Ако ово умете да прочитате, захвалите свом наставнику“ (1.6.2016)

Лоша ситуација у просвети је и у суседној Хрватској:

Вечерње новости: Доста им „домољубља“ (1.6.2016)

Изгледа као да је хаос свуда около нас, а ми – мирни. 🙂 Додуше, хаос није само около нас, већ и у удаљенијим деловима света, као што је Русија. Али из сасвим другачијих разлога. На југу ове земље муку муче са скакавцима, којих има толико да је и вожња отежана. Погледајте:

Но, вратимо се нашем комшилуку, Хрватима. Тамошње колеге се буне што је политика значајно заокупила школство. Ни код нас ситуација баш није аполитична.

Н1: СНС држи часове ђацима у Зрењанину (29.5.2016)

Припремна настава се захуктава и ускоро нас очекују и послови у вези са завршним испитима. Шта о томе каже актуелни министар? Па, рекао је да на завршном тесту неће бити трик питања и да је ауторима теста у ствари забрањено да таква питања постављају.

Блиц: Вербић матурантима: Сами бирајте будућу школу (2.6.2016) & Зелена учионица: Вербић: Какву слику шаљемо деци ако одрасли покушавају да преваре систем? (31.5.2016)

_inline_mq2sdxJhwf1qz4rgp (Small)Ево шта је још рекао министар, али гледе неких других тема.

Прва српска телевизија: Вербић: Не бих радио посао који захтева чланство у странци (30.5.2016)

Другим речима, претпостављамо да не би држао припремну наставу малим матурантима у Зрењанину. 😀 И још једном реч дајемо министру.

Нова економија: Вербић: О конкурсу за научне пројекте након формирања Савета за науку (30.5.2016)

И још један текст у вези са науком, али је овог пута централна личност – премијер.

Агро смарт: Кад премијер прича наука ћути (24.5.2016)

_778970945533191_2950223668402558680_n (Small)И ми ћемо да заћутимо за данас, али пре тога још један, овог пута хистерични наслов, како већ и приличи угледном таблоиду „Информер“. Ако вам је у првој реченици нејасно да ли родитељи пљачкају или су жртве пљачке, да знате да је у питању ово потоње. 🙂 До сутра. 🙂

Информер: Организована пљачка родитеља! Три ђачка дана на екскурзији скупља од 10 дана летовања у Грчкој! (1.6.2016)

Са Био-блогом на ми

Да ли већа глава значи и већу памет? Па, први текст за данас носи наслов: „Веће је боље, ипак“. 🙂04f48c52a443d823fe6d331f027707dc675183ce

IFL Science: Bigger Is Better After All (25.6.2014)

Врло познате главе, ако не већ мудре, са Ускршњег острва, нису само главе. Има тога још. 🙂

Мушки магазин: Да ли сте знали?: Античке Моаи главе на Ускршњем острву имају тела!!! (11.6.2015)

Ми ове главе помињемо и у настави биологије када причамо о користи коју научници имају од лишајева. Шта још помињемо када причамо о лишајевима, видећете у презентацији Драгане Косовац:

Ми немамо неку занимљивост о лишајевима, али имамо о једном симбионту из њих – гљивама. Вест није тако нова, али је обећавајућа. Наиме, истраживачи из Орегона, који су се бавили врстом Fusarium graminearum, а која иначе напада житарице, открили су један ген који регулише друге гене. И то не мали број њих. Овај ген „искључује“ чак 2000 других! Научници су искључили њега, те добили једињења за која нису знали и која би могла да нађу примену у медицини (као антибиотици), агрономији, индустрији и производњи биогорива.

Phys.org: ‘Flipping the switch’ reveals new compounds with antibiotic potential (31.10.2013)

Од тада до сада надамо се да се бар нешто од овога остварило и имплементирало, што би рекли стручњаци из области образовања, а када причамо о новопронађеним генима, недавно су пронађени и такви значајни за ниво образовања. Ипак, немојмо од њих очекивати превише. 🙂 Међународна група од чак 253 научника спровела је једну од најобимнијих генетичких студија до сада и идентификовала је 74 генетичке варијанте повезане са годинама формалног образовања појединаца. Студија је објављена 11. маја у престижном часопису „Природа“.

12241647_10153257418847336_3915359740108314008_n
„Ова студија се надовезује на наш рани рад у којем је учествовало 100.000 испитаника и тада смо утврдили три генске варијанте повезане са образовањем“, рекао је Данијел Бенџамин, ванредни професор Центра за економска и друштвена истраживања при Универзитету у Лос Анђелесу. „Овог пута, због много већег узорка (скоро 300.000 људи и сви су европеидног типа) били смо у стању да идентификујемо више генских варијанти које су повезане са образовањем.“

tumblr_inline_nw3y0qDIq61qzxfm4_500Бенџамин је рекао да генетички фактори делују заједно са факторима средине. Гени само делимично утичу на когнитивне способности и особине личности, као што је упорност, што заузврат утиче на број година које појединац проводи у школи. Тако да генетичке разлике ту дају мали допринос. Рецимо, за генетичку варијанту са највећим ефектом, разлика између људи са нула копија и оних који имају две копије варијанти предвиђа, у просеку, око девет недеља више школовања. Другим речима, укупан утицај 74 идентификованих генетичких варијанти је тако малена да објашњава свега око 0.43 од 1 посто варијације у школској спреми појединаца.

Medicalxpress.com: Scientists find genes associated with educational attainment (11.5.2016)

10603499_10152951905524656_4802951960318278183_nНе вреде ни гени, некако увек дођемо до тога да све зависи од нас, наставника. Но, у нашем друштву уврежено је да нас вечито прозивају на одговорност, а готово никад нам не признају заслуге. Како је то у иноземству, Великој Британији, на пример? Веровали или не, ни тамо наставници нису задовољни својим статусом. Пре свега платама. Она за почетника износи 22.000 фунти, што би било око 28.940 евра годишње. Уколико се не прихвате никаквих додатних обавеза (ма какве год биле), плата ће се подићи на највише 48.672 евра у наредних 10 година. Ни тамо, као ни овде, наставници немају плаћено прековремено. Британски наставници се жале и на то што немају времена ни сендвич да поједу, јер већ морају да журе на неку нову дужност. Аутор следећег текста каже да ако радите као наставник термини „посао“ и „рад“ имају сасвим другачија значења. 🙂

tes: ‘The belittlement of teachers is a national scandal that undermines this country’s future’ (20.5.2016)

13221057_1071735546205890_5622355164087397398_nНаше плате су далеко од британских, а далеко и од сваког здравог разума. Синдикати се, рецимо, боре да ту ситуацију побољшају, али ефекте до сада нисмо видели. Зато можете да одгледате интервју са председницом једног од синдиката:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Са председницом на ти (25.6.2016)

За разлику од наших плата, тржиште уџбеника је прилично богато.

Данас: Уџбеници скупи и поред уштеда (27.5.2016)

Родитељи су заједнички уштедели 18 милиона евра. Међутим, ни то није довољно и питамо се шта је права мера?

Блогдан: Свет по мери тебе, а не ти по мери света (25.5.2016)

tumblr_nz2cnyI9DC1qz6f9yo3_500У суровом свету треба наћи своје место. А треба наћи и место у авиону. Које је најбезбедније? Ниједно од седишта намењених путницима. Па које је онда? Одговара следећи чланак:

Science dump: What is the safest spot on a plane? (11.6.2015)

То нас свакако неће спречити да отпутујемо негде ако за то будемо имали прилике. Но, годишњи одмори још су далеко и још увек имамо да радимо. Зато је последњи чланак који смо одабрали за данас управо у вези са радом, нашим, али и у привреди.

Блиц: Чадеж: Системски увести право дуално образовање (26.5.2016)

Микроскопски рат

862_1664530437118446_5266826118715568779_nНеке лепе еколошке активности ђаци Ене Хорват имали су недавно у својој школи. Тема су биле шуме.

Фејсбук албум – Центар за развој образовања „Планета“: Квиз о шумама (17.3.2016)

Из шумских прелазимо на екосистеме текућих вода:

Вечерње новости: Филм „Дунав у Србији“ освојио 2. награду на Сајму туризма у Берлину (11.3.2016)

Из слатке селимо се у слану воду. Следећи видео представља једну од две рецентне врсте филума Xenoturbellida, а који припада мање познатим деутеростомијама – што, ако питате поједине професоре са београдског Биолошког факултета, наши шестаци вероватно треба да знају да препознају и успут да знају шта се код њих прво развило – уста или анус, а и стручни називи појединих органа нису на одмет 🙂 :

Пошто смо завршили данашњу додатну са шестацима, могли бисмо да се посветимо и петацима. Овај пут у питању је редовна и нормална настава, а презентацију је направила Ивана Дамњановић:

И даље смо у петом и причамо о гљивама и лишајевима. Тим иностраних истраживача сакупио је гљиве са Антарктика, као и лишајеве са планина Шпаније и Аустрије и оставио их 18 месеци на Интернационалној свемирској станици (International Space Station) у условима налик на оне на Марсу. tumblr_o11dpxy1aD1r2cpwko1_500 (Small)Након поменутог времена испитали су узорке и показало се да је чак 60% ћелија преживело и одржало стабилну ДНК.

IFL Science: Fungi and Lichens Just Survived 18 Months On The Outside Of The ISS – Which Means They Might Be Able To Survive On Mars Too (29.1.2016)

Да ли су ванземаљски облици живота неке гљивице, можда? То не знамо, али знамо како да нађемо ванземаљске облике живота. Томе нас учи следећи текст:

IFL Science: Here’s How We Could Find Aliens (1.3.2016)

Да ли су ванземаљци црткали по зидовима пећина? Конкретно у једној откривеној 2002. у египатском делу Либијске пустиње? Тешко. У питању је људских руку дело, али не само људских. Најпре да кажемо да је у пећини откривено преко 5000 пећинских цртежа, вероватно насталих пре 7000 година. Цртежи су настајали тако што би неко поставио шаку на зид, а онда преко ње наносио боју, тако да остане необојени отисак у мрљи боје. tumblr_mg49952hks1r1u85fo1_400У великим шакама су уочене мале и до недавно се мислило да су у питању шаке беба, што би упућивало на неку врсту интимизирања између родитеља и потомства. Међутим, истраживачи са Кембриџа не мисле тако. Они мисле да су у питању шапе гуштера варана или чак нилског крокодила. Зашто су се ове шапе нашле међу људским, нејасно је.

IFL Science: Humans Didn’t Make These Tiny Handprints – So Who Did? (1.3.2016)

Кад зборимо о цртежима…

City magazine: Deca nisu svesna šta su tačno nacrtala (25.2.2016)

_nrpuhpMIqy1qbycdbo1_500 (Small)А цртеж је лепши кад се обоји. Невоља је само када се задеси да те боје различити људи виде – различито. Сећате ли се хаљине која је изазвала невиђено интересовање јер је једни виде као златну, а други, ваљда, као плаву? Е, имамо наново сличан случај овај пут са јакном. Неки је виде као белу и плаву, а други као тамнозелену и златну. Како је видите ви?

IFL Science: Why Does Everybody See This Jacket As Different Colors? (29.2.2016)

Ћелију свако види исто (макар ако има микроскоп – не заборавите да ваши петаци науче све делове), а на следећој страни имате ћелију за сваког:

Фејсбук заједница: Ћелија за сваког (приступљено 17.3.2016)

Mutant follicle cells (green) (Small)И док гледамо под микроскопом, да погледамо још нешто. Текст је прилично, па, сведен, али ако га занемарите видећете сјајан гиф:

Курир: Рат под микроскопом: Овако људски обрамбени систем напада паразита (16.3.2016)

Из микросвета прелазимо у још мањи – свет молекула и тиме за данас и завршавамо:

Национална географија: Направљен молекул који ће драстично смањити оштећења ткива након можданог удара (10.3.2016)

Хуманост као законска обавеза

Почињемо једном презентацијом, овај пут за средњошколце. Аутор је Лара Поповић:

Рrezi: Zygomycotina (29.2.2016)

И док смо у свету гљива да проследимо један позив:

12809511_915150865271786_388460106748816189_n

Што се наших предавања тиче, увек су лепша уз презентације Иване Дамњановић:

Ивана сада прави презентације и на енглеском, па могу да се искористе за неки огледни интердисциплинарни час са колегама које предају тај језик:

А што се презентација уџбеника тиче, према новом закону, моћи ћемо да их пратимо само у једној школи у целом Београду. 🙂 Дакле, сви издавачи на једном месту, а за приказ уџбеника биологије то једно место је Основна школа „Вељко Дугошевић“:

Уџбеници које ћемо бирати су овде:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја: Избор уџбеника

Колико смо разумели, ново је и то што ћемо и ми, попут малих матураната, писати листе жеља, а и дебела оправдања зашто смо баш изабрали тог једног наместо неког другог издавача. 🙂 _10205132179414735_6970779076559238679_nОсим овог, па, занимљивог закона о уџбеницима, постоји идеја да се уведе закон о обавезном донаторству органа након смрти. Но пре тога, још о једном закону – напокон је усвојен и закон о платама. 🙂

Данас: Усвојен Закон о систему плата запослених у јавном сектору (29.2.2016)

Како смо ми прошли? Па, министар просвете каже да је просек наставничке плате 45.000.

Блиц: Срђан Вербић: Звао сам многе у Владу, нису хтели (29.2.2016)

Министар је још рекао да нам помоћи нема, а што се тиче помоћи премијера, мало ће окаснити.

Форум београдских гимназија: Вербић: На жалост, ја овде ништа више не могу да помогнем (28.2.2016) & Блиц: Вучић се није састао са просветарима, Синдикати: „Ми нисмо битни за државу“ (29.2.2016) & Зелена учионица: Нови термин састанка синдиката и премијера (1.3.2016)

10426649_1188969257795015_7703567922016660007_nА министарка Кори Удовички, ваљда задовољна што је изашла на крај са платним разредима (или није, али није ни битно, закон о систему плата је свакако усвојен), сада се преоријентисала на образовање и сматра да ће реформа нашег образовног система да доведе до веће запослености.

Зелена учионица: Удовички: Реформа образовања ако желимо већу запосленост (25.2.2016)

Да се вратимо на закон који смо поменули, а који је, за сада, још у форми идеје:

РТВ: Новим законом сви постајемо донори органа (24.2.2016)

Кад смо код органа, ево једне презентације коју су радиле ученице колегинице Тамаре Гавриловић:

А што се тиче самог закона, па просто нисмо паметни. Са једне стране ти органи би свакако спасили животе, а није баш да су мртвом човеку потребни, а са друге доводи се у питање нека слобода, односно избор, који може да буде у вези са личном филозофијом, уверењима, вероисповешћу… Дакле, то је питање етике. Етика или хуманост, питање је сада. А чињеница је да нам ово потоње мањка.

Васељенска: Окрутност без граница: Ученице петицијом избацују другарицу из разреда због болести (27.2.2016)

_nm7dgbS1Kh1r1io1co1_500Баш као што нам не мањка паметне деце, што признају и други народи.

b92: Млади математичари и физичари стигли са медаљама (29.2.2016) & Слободни медији: Француски медији: Србија мала земља, чија омладина осваја свет у математици, физици, хемији… (29.2.2016)

Изгледа да само у Србији то не признају. У ствари признајемо да је погубно што су превише успешна. 🙂

Кутак.нет: Инфлација петица у школи погубна је за будућност наше деце и свих нас (27.2.2016)

За крај, напустићемо нашу лепу Србију и селимо се у Мађарску.

Блиц: Мађарска: Више хиљада деце не долази у школу јер су родитељи против владине образовне политике (29.2.2016)

Scoala Gimnaziala Anişoara Odeanu01 (Small)

Трпељиви папир

12744213_1094641617243519_5395784077068270867_nЕколошки центар Станиште ускоро објављује нову студију. Промоција ће бити у Новом Саду, у среду 24. фебруара, у 11:00, у Заводу за заштиту природе.

То је о подручјима која ваља заштитити, а ваља заштитити и водоземце. А њих напада још од 2013. (макар је тада уочена) гљивица Batrachochytrium dendrobatidis, која је у Холандију пристигла из источне Азије и изгледа збрисала ватреног саламандера из тамошњих шума. Претпоставка је да су је пренели људи тако што су куповали азијске водоземце као своје кућне љубимце. То свакако значи да се гљивица преноси са врсте на врсту и за неке је 100% летална, за већину већ након неколико недеља након инфекције. Азијске врсте, пак, отпорне су на болест, али су оне имале 30 милиона година на располагању да се наоружају против паразита. Када је текст писан, 2014. постојала је бојазан да гљивица не прескочи преко океана до Северне Америке која се може похвалити највећим диверзитетом саламандера. Да ли су успели то да спрече, не знамо.

National Geographic: Killer Fungus Threatens Salamanders (30.10.2014)

the-pillБолест значајна за људе је „најновији“ ЗИКА вирус. Проблем са овим вирусом је што је много теже поверовати да је он опасан, него у нову теорију завере.

Н1: Аргентински лекари: Микроцефалију изазива пестицид, не зика (17.2.2016)

Има ли истине овде? Па, истина јесте да се у вези са необичним стањем микроцефалије (стања када се бебе рађају са неуобичајено малим главама) која се нешто учесталила у Бразилу (раније је то стање било ретко, свега 150 случаја годишње у тој земљи, а сада је пријављено 4.783 од октобра прошле године) јако мало зна, као и да ли зика или већ нешто друго има везе са тим.

The New York times: Birth Defects in Brazil May Be Overreported Amid Zika Fears (3.2.2016)

Медицина, а посебно фармација, нису баш омиљене у Србији последњих година и увек некако очекујемо да ту неко зарад зараде крије битне информације од нас. Сигурно је да ту различитих интереса има, али чињеница је и да развој и једне и друге примењене гране биологије дефинитивно спашавају животе. То се ипак не би дешавало ако бисмо прихватили за потпуну истину оно што тврде присталице торије завере. Прихватали ми или не, медицина и фармација напредују, што морају да признају чак и бомбастични новинари. 🙂

Блиц: Револуција – Једно од највећих открића модерне медицине објашњено у 45 секунди (19.2.2016)

Но, вратимо се инвазивним врстама. Аустралијанци имају проблем са једном таквом:

А сад да се вратимо на гљиве. Нису све опаке као поменута Batrachochytrium dendrobatidis, чак неке су и веома корисне. И о једнима и о другима Тања Јовановић:

Још једна презентација, овај пут Ене Хорват:

То су биле мане ока, а свака телесна мана, каква год била, не дисквалификује особу са таквом маном. Напротив.

Телеграф: Браво, шампиони! Пливачи са инвалидитетом освојили 11 медаља за Србију! (16.2.2016)

Заиста браво, а да ли ћемо честитати и себи, зависиће од успеха који постигнемо, ако постигнемо у борби за своја права.

Политика: Просветни синдикат позива наставнике на протесте (18.2.2016) & Синдикат радника у просвети Србије: Одлуке Председништва СРПС (19.2.2016)

_981210881960651_1463512264484280915_nЈош један текст који нам долази из синдиката:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Споразум о решавању спорних питања или у преводу „папир трпи све“ (18.2.2016)

У тексту се тврди да готово ништа није реализовано од онога што је споразумом предвиђено. Изгледа да неће бити реализовано ни дуално образовање, макар не у овом сазиву министарства.

Блиц: Вербић ударио на Вучића – Министар неће дуално образовање у Србији (19.2.2016)

Неко неће, али увек има и ко хоће, посебно ако је бесплатно. 🙂

Дневник: Двеста бесплатних школарина (19.2.2016)

Ово деле у Сомбору, а из Сомбора идемо мало да видимо шта нам раде комшије. 🙂 Они имају министра просвете који је по основној вокацији – биолог. И он каже:

Данас: Бог је можда ипак створио свет (17.2.2016)

Па, можда и јесте. 🙂 А ми ћемо не можда, већ сигурно бити са вама и сутра. 🙂

12717425_10154307296641754_2863125068959625883_n

Неки нови тартуфи

A 1018Ваш клик дели Драгана од путовања на Антарктик:

Ало: Србијо, уједини се! Дај клик да Драган отпутује на Антарктик (12.2.2016)

Још један одлазак на пут предстоји, али овај пут није у питању леп повод:

Где инвестирати: Још један млади Тесла одлази из Србије (12.2.2016)

Заправо овај Тесла доказао се у нашој струци, односно заштити животне средине, али и аграрним екосистемима, јер је изумео начин за ефикасније искоришћење ђубрива. И док смо на аграрним екосистемима, Ивана Дамњановић о њима има презентацију:

Птице су чести посетиоци агроекосистема, а о птицама често брине наш колега Жељко Станимировић. Позива и нас да се укључимо у активности у вези са овим животињама:419621_10150604912263951_1702618056_n (Small)

Facebook event: Great Backyard Bird Count (GBBC) 2016 in Serbia (од 12. до 15.2.2016)

То је један позив на терен, а ево га још један:

Викимедија: Викимедија Србије отвара конкурс за фото-грантове (5.2.2016)

Зашто се и биолози не би укључили да увеличају Википедију сјајним фотографијама још сјајнијих живих бића? 🙂 Фотографија коју смо желели да вам покажемо је фотка нове врсте тартуфа:

12631430_1091528550867898_5703162230362237600_n

А има и прича у вези са њом, са Фејсбук стране Миколошког друштва Србије:

После вишегодишњих истраживања, на подручју Националног парка Тара откривена је за науку нова врста гљиве, Tuber petrophilum. За оне који не воле научна имена на латинском, врста је добила и „надимак“ – Стенољуб. Након темељних таксономских, морфолошких, молекуларно-генетских и еколошких истраживања, налаз је публикован у престижном међународном научном часопису „Mycotaxon“ у јануару ове године. 475010nw15gbkh91_002На тај начин откриће је формално верификовано, а Тара и Србија су постале званично богатије за јединствену компоненту биодиверзитета. Први је ову гљиву уз помоћ посебно обученог пса пронашао др Мирољуб Миленковић са својим сарадником Предрагом Јовановићем, а затим су се истраживачком тиму придружили Мирослав Марковић, др Тине Гребенц и мр Борис Иванчевић.

Откриће је изузетно значајно, првенствено због тога што нова врста припада роду Tuber, тј. правим тартуфима, једном од најбоље проучених родова подземних гљива. Иако се сматрало да је о овом роду све познато, барем на подручју Европе, сада је откривена нова врста. Mushroom10Након чувене Панчићеве оморике и још неких других врста, ово је још један таксон који је по први пут откривен на Тари. Осим што је у питању нова врста, она је сасвим специфична по својој екологији, разликује се од свих других из истог рода, те је то додатни разлог њене јединствене вредности.

T. petrophilumје микоризна гљива која живи у симбиози са дрвећем и од њега непосредно зависи њен опстанак. Нађена је у зони нижег степена заштите НП Тара где се сеча дрвећа редовно врши, па ће бити потребно пуно мудрости и опреза да се не би направила ненадокнадива штета и уништило станиште ове јединствене и вредне врсте која је ново, драгоцено богатство Националног парка Тара, Србије и светске природне баштине. На свима нама је велика одговорност да се то богатство очува.

Б. Иванчевић

_nwzhnocETO1twd8ddo1_500Физичари су ових дана усплахирени, јер и они имају откриће, које је изгледа прилично значајно. Наиме, открили су некакве гравитационе таласе.

National science foundation: Gravitational waves detected 100 years after Einstein’s prediction (11.2.2016)

Ове таласе је, кажу, Ајнштајн предвидео, иако су их, ето, открили тек након сто година. Оно што се десило у Саудијској Арабији нико није могао да предвиди, тим пре што су такви догађаји тамо веома ретки. Наиме, наставник је запуцао из ватреног оружја на своје колеге и убио их најмање шесторо, те ранио двоје. Полиција је привела наставника, а његов чин описала као криминално дело.

The Guardian: Teacher in Saudi Arabia shoots six colleagues, state TV reports (11.2.2016)

Зашто је колега све ово починио и детаље злочина разјашњаваће њихови правосудни органи. У Србији има посла и за наше правосудне органе, чак и тамо где не би требало да га буде.

Ало: Скандал – Полиција у школи због оралног секса осмака  (12.2.2016)

10959104_396727713838799_1739137313378965285_nА правосудни органи ће се можда бавити још неким новим пословима, односно новим законима, али ће и Министарство просвете:

Зелена учионица: Скупштина подржала „Алексин закон“ (12.2.2016)

А једно друго Министарство (за рад, запошљавање, борачка и социјална питања) бавило се такође дечјим правима, али на пригодној свечаности:

РТС: Вулин: Дефектолози најхрабрији социјални радници (11.2.2016)

Дефектолози су најхрабрији, а да бисмо ми били најбољи у свом послу, морамо да се усавршавамо. Ми вам предлажемо онлајн едукацију коју спроводи Образовно креативни центар из Бора:

ОК центар: Термини семинара Србија (од 1.3. до 25.3.2016)

Облак ознака