Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „микро“

Дивљи и писмени: биолози

gifje-leraren-363768Свако зашто има своје зато. Разлоге зашто дао је наш колега Зоран Милојевић.

Школа без зидова: Зашто треба да се пријавите као предавач на конференцији Нове технологије у образовању? (25.10.2016)

То је за оне који воле да предају. А за оне који воле да слушају предавања, имамо једно и то баш, баш занимљиво:

Фејсбук догађај: Дивљи Београд – предавања и затварање изложбе (за 31.10.2016)

Ова изложба се затвара, али у школама у Србији вазда је некаква изложба отворена. Ђаци праве феноменалне радове, што од пластелина, што оригами, а уз идејно вођство наших колегиница. Прву галерију приказала нам је колегиница Весна Милојковић. Њени ђаци бавили су се нивоима организације живог света.

Ученици Виолете Апостолоски Дупор, бавили су се миграцијама животиња.

Прелепо, заиста. А наша колегиница Ивана Дамњановић бавила се паразитским праживотињама.

Ето чиме се баве биолози. И то не само да су креативни и информатички писмени, већ су писмени и што се језика тиче. Ако не верујете мени, ево вам текст, па се уверите сами. 🙂

РТС: Кад ликовно предаје географ, а српски језик апсолвент биологије (24.10.2016)

_10156223211625182_409455470138898329_nОчигледно је да некада школа, па и она висока, није услов да се добије посао. Уосталом, у Србији школа никад није била услов да се лепо живи.

b92: Писали Вучићу: Ни школованијих, ни мање плаћених (25.10.2016)

Ови што су писали су наши синдикати. Да чланком са њиховог сајта и завршим за данас, а ви уживајте у емисији коју су нам и овај (тридесет и шести пут) приредили. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 36. емисија (26.10.2016)

Биолошки пластелин

tumblr_nbejk0amky1qbycdbo6_500Да је Александар Дима доживео данашњицу,  његови мускетари имали би, вероватно другачије гесло: лајк за све и све за лајк. 🙂 Иако звучи смешно, за многе блогере ово је и те како реално, као што је реално и да нису баш сви блогери успешни.

Креативно писање: Зашто је лоше писање неопходно за добро блоговање? (5.9.2016)

Нешто се у овом тексту нисам пронашао, а и данас нећу о овој друштвеној мрежи, већ о једној другој која је наставницима милија: Фејсбуку.

Марио Пилар: Фејсбук маркетинг: Анатомија успешног Фејсбук поста (11.9.2015)

Фејсбук нам значи све више и више, а видно утиче и на квалитет наставе. Ових дана неко је дао и на Фејсбуку поделио идеју да се биолошки системи вајају од пластелина и неколико колега је пробало ту активност на часу. И веома су задовољни радом, а и настала су заиста лепа дела. погледајте ову мини-галерију:

Еуглену су радили ђаци из ОШ „Мајка Југовића“, нервну ћелију је на Фејсбук поставила колегиница Весна Миленовић, амебу Наташа Јановић, а ћелију са штапићима од сладоледа радили су ђаци Тијане Морић.

Када смо већ у свету ћелија, један заиста леп филм, препоручен такође на Фејсбуку:

Након ћелија, следећи ниво организације су – ткива. Реч дајемо колегиници Ивани Дамњановић.

Али што се задржати само на ткивима? Таман је прилика да одрадимо комплетну телесну организацију, макар животињску. И наново иста ауторка.

Док смо у свету животиња, постоји прича од пре месец дана да тасманијски тигар ипак није ишчезао. Извор је „Курир“, али сам извор није толико важан, јер се прича базира на видео снимку. Сам снимак прилично указује да прича има основа, али је сувише кратак и из даљине, тако да је тешко рећи са сигурношћу.

Курир: Друга шанса изумрле врсте? Она тврди да је на снимку животиња истребљена пре 100 година (19.9.2016)

green-wallpaper-for-music_422_23312Било би лепо да је овај торбар и даље присутан на планети, а треба пазити да његову судбину не доживе још неке врсте, које су још увек међу нама. О томе се брине и организација WWF, па су представници те организације направили једну едукативну игру, а како би популарисали тај проблем угрожености и нестанка врста (макар у Дунаву):

WWF: Save the river game (приступљено 11.10.2016)

У питању је занимљив квиз о речним врстама, а видећете и лепе видео-снимке и свашта нешто. Таман да се наши осмаци мало и опусте уз игру, јер имају и те како много посла ове године. Довољно је рећи – завршни тестови. Ове тестове имаће и велики матуранти.

Политика: Велика матура на крају школске 2018/2019. (10.10.2016)

До тада има још времена, а и до сутра, када се гледамо поново. 🙂

И шта сад? Па, ето, зато.

10361563_10154279333378676_3766374130930053666_nСа новосадског факултета стигла нам је информација коју треба да проследимо средњошколским колегама. На следећем линку ћете пронаћи ранг лист ђака. Молимо вас да сви проверите своје податке и ако у табели нису уписани сви потребни подаци, пошаљите нам их за сваког појединачног ученика. Подаци треба да садрже име и презиме ученика, назив школе, разред, место из кога је ученик и име професора ментора. Шаљите на већ добро познати мејл: takmicenje@dbe.uns.ac.rs. Ево га и поменути линк:

Српско биолошко друштво: Пласирани ученици на републичко такмичење – средње школе (20.4.2016)

Што се тиче основних школа, преносимо коментар једне наше колегинице:

Датум одржавања републичког такмичења, 15.5.2016. у 11 часова на БФ у Београду за основне школе, постављен је календаром такмичења још у првом полугодишту, ако се не варам.
Републичко такмичење из књижевности је календаром предвиђено за 14.5.2016. у Сремским Карловцима.
Због превеликог броја ђака, гимназија у Карловцима нема капацитете, и, шта раде? Обрате се Министарству да поделе такмичење на 2 дана и то пола у Карловцима (осмаци), а пола у Београду (седмаци) 15.5.2016. у десет часова! И Министарство одобри!!!
Ја имам ученике који су се пласирали на оба републичка такмичења, и из биологије и из књижевности! И шта сад?
Шта сад?!

_1073676632659525_8495675260103794543_n

Са несрећних тестова за такмичење прелазимо на мистериозне тестове за завршни испит.

Зелена учионица: Тајност података у тестовима завршног испита на крају основног образовања 2015/2016. (18.4.2016)

_midgwvLOjj1rqc9cyo1_400Министар је донео одлуку гледе тестова, а Виши суд у Београду донео је одлуку гледе министра:

Данас: Одбачена тужба против министра Вербића (18.4.2016)

Синдикати пуцају на више од министра. Они су тужили – државу.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Зашто смо тужили државу? Ето то је Унијино, ЗАТО! (20.4.2016)

_maqci8SSnl1qihy5eo1_500 (Small)Иако нам је изгледало као да је Унија показала своју страну коју до сада видели нисмо, Форум београдских гимназија нас је сурово вратио у реалност – да се неке ствари ипак не мењају. 🙂

Форум београдских гимназија: Капитулација СРПС и УСПРС у четвртак? (20.4.2016)

Не мисле само синдикати различито. У ставовима нису сагласни ни Заводи и Министарство. Наиме, Министарство просвете одбацило је предлог Завода за унапређивање образовања и васпитања о усклађивању наставног плана са законом.

Данас: Вербић: Правимо план растерећења основаца (19.4.2016)

План неће бити донет, али Алексин закон изгледа хоће. Или макар тако тврди министар омладине и спорта.

Новосадска ТВ: Удовичић: У наредном периоду биће донет Алексин закон (19.4.2016)

Scoala Gimnaziala Anişoara Odeanu09Један други министар, овог пута финансија, пре неки дан имао је и прилике и жеље да говори о образовању у Србији. Овог пута је закључио да је неједнак број ђака у појединим школама. Или их има премало или превише. Очигледно је потребна златна средина. 🙂

Политика: Вујовић: Реформа образовања кључна на путу ка бољем друштву (16.4.2016)

А оно што је нама потребно у учионицама свакако су микроскопи. При томе не морају да буду златни, али би било лепо да буду осавремењени. То ради следећа фирма:

Стартит.рс: Уз помоћ wеб камера и 3D штампе опремамо наше школе микроскопима — Укључи се! (до краја априла 2016)

Processed with VSCO with t1 preset

Ђаци ће тако имати прилике да упознају микро-свет, а сви ћемо имати прилике да упознамо – пернати комшилук. 🙂

Фејсбук догађај – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Упознајте наше пернате комшије (за 23.4.2016)

Нас немате шта да упознајете – већ нас знате и знате где ћете нас наћи и то већ сутра. 🙂

Зуби некад и сад

_1197006546994447_2780202587475391393_nДа ли сте знали да су стари Римљани имали веома здраве зубе, без обзира што нису користили ни четкицу, ни пасту? Научници који су проучавали зубе житеља древне Помпеје закључили су да су се Римљани из тог доба хранили здраво. Њихова исхрана била је веома налик на оно што данас зовемо медитеранском дијетом; садржавала је много воћа и поврћа и веома мало шећера.

Quartz: Ancient Romans had no need for dentists, because of one food they didn’t eat (3.10.2015)

Данас, после толико година, ми не знамо која је храна добра за нас. Рецимо, да ли треба јести црвено месо? Одговара следећи текст:

IFL Science: Should We Eat Red Meat? The Nutrition And The Ethics (26.2.2016)

_10204510374148241_2303306208786509155_nАко питамо вегане, јасно је какав би одговор био на ово питање. Нејасно је да ли је таква врста исхране повољна или мање повољна по кућни буџет.

Vice: Koliko košta da budeš vegan u Srbiji (1.3.2016)

За нас, наставнике, много тога је скупо, тако да су наши избори и у вези са исхраном и у вези са свим другим, прилично лимитирани. Међутим, у Министарству просвете најављују промене.

Зелена учионица: Помоћник министра најавио повећање плата просветарима (14.4.2016)

Но, можда је и боље да не претерују са тим платама, пошто истраживања кажу да су богати људи – неискрени. Да ли желите да будете такви? 🙂

Blog – Ako znam sve znanje, a ljubavi nemam, ništa sam: Finally a Study Explains Why Rich and Successful People Are Often Dishonest (5.2.2016)

_10153534011094321_7277977504082313501_nЗа децу кажу да су (сурово) искрена. Следећи чланак ово потврђује.

Balkans press: Urnebesne dečje mudrosti: Uplašio sam se kad se mama razbolela, mislio sam da će tata da kuva! (приступљено 14.4.2016)

А деца воле и да се играју. Па, то се може искористити за неку смислену активност – рецимо да кроз игру уче о крвним групама као на следећем линку:

Nobelprize.org: Blood typing game (приступљено 14.4.2016)

216px-Erythrocyte.svgДа би се извршила трансфузија или још једноставније – узео узорак крви, мора да се користи игла. На ужас неких људи. 🙂 Следећи чланак објашњава зашто се неки онесвесте у таквим ситуацијама:

Science dump: This is why people faint when exposed to blood or needles (18.4.2015)

Игла мора да се користи и током вакцинације. Сви знамо да је ово осетљива тема у Србији, која се радо повезује са завером светских размера, а усмереној једино према нашем народу. Један од „доказа“ да је вакцинација лоша и да светска завера постоји је да микроцефалију не изазива ЗИКА вирус, већ да је то пропаганда „мафијашких“ фармацеутских кућа како би продале своје „опасне“ вакцине. Јуче, пак, Центар за контролу болести и превенцију из САД (Centers for Disease Control and Prevention) објавио је да постоји значајна повезаност између поменутог вируса и поменутог поремећаја.

Quartz: Zika babies reveal our society’s deep, dangerous prejudice against disabilities (14.4.2016)

_nho5kmDiIj1rsxqqio1_1280

Очигледно је потребно борити се и са дезинформисаношћу и са вирусима. Чланак који смо приредили за крај битан је за обе ове борбе. 🙂

IFL Science: Outer Envelope of Flu Virus Simulated for the First Time (9.2.2015)

Борбе у природи и природне борбе

Petri dish cookies

Идеја за колаче у облику Петријеве шоље. 🙂

Бактерије које су резистентне на антибиотике бацају лекаре широм света у очај. Метицилин резистентни Staphylococcus aureus, познатији као МРСА, некада је био углавном ограничен на местима као што су болнице и старачки домови, где иначе могу да изазову озбиљне болести попут упале плућа и инфекција крви. Али, још од касних осамдесетих година прошлог века МРСА је такође „ударио“ на ширу заједницу, где обично изазива инфекције коже, неке од њих потенцијално опасне по живот. Бактерија се преноси са коже на кожу путем физичког контакта или кроз размену пешкира, бријача и сличних предмета. Поједине групе људи су у повећаном ризику, укључујући спортисте у контактним спортовима и људе који живе у скученом простору, као што су касарне и затвори. Но, следећи текст тврди да нико заправо није сигуран:

Medicalxpress: Homes now ‘reservoirs’ for superbug MRSA (21.4.2014)

Светски лекари су можда очајни, али наши (надри)лекари имају решење. Против болести се треба борити – природом. Или можда против медицине? Све му то дође на исто.

Политика: Природом против медицине (1.4.2016)

У природи борбе су свакодневна појава. Ево једне кратке између слона и крокодила који се намерио на јунака:

Ево још једне између ајкуле и октопода:

IFL Science: Watch A Shark And An Octopus Battle (6.11.2015)

А поларни медведи боре се против људи. На следећем линку видећете узнемиравајућу фотографију поларног медведа чији је изглед последица глобалних промена.

Оne green planet: This Single Photo of a Polar Bear Will Show You WHY We Need to Stand Up for the Planet (2.4.2016)

_1581413542140854_9036388113577386267_nМеде нису једине жртве. Научници верују да је због загревања Пацифика поремећен ланац исхране, што доводи до помора морских лавова.

National geographic: Warming Pacific Makes for Increasingly Weird Ocean Life (11.4.2015)

О климатским променама и још неким проблемима које правимо нашој планети, Ивана Дамњановић направила је презентацију:

Где је једна презентација, ту је и друга (исте ауторке):

Кад зборимо о водоземцима, да ли сте чули да се суринамске жабе рађају из коже на леђима своје маме? Погледајте видео на следећем линку:

IFL Science: Surinam Toad Childbirth: Trypophobics Need Not Apply (28.2.2014)

681387365310398_5633197043987255372_nИзазов је деци објаснити како се рађају (људске) бебе, а још већи објаснити како настају. Ево неких покушаја:

Science dump: Parents trying to explain to their kids how babies are made (13.1.2015)

Неке ствари је, ваљда, тешко описати речима, а друге пак немогуће. То тврди и ауторка следећег чланка за један видео, који у оквиру поменутог чланка можете и погледати:

Женскица: Не може се описати речима: Овај видео је проглашен за један од најлепших, погледајте и зашто (22.5.2015)

За следећи видео не знамо да ли је најлепши, али добро илуструје безусловне или урођене рефлексе:

Тако беба рефлексно реагује, а када плаче, ваља је смирити:

Виреално: Овај доктор смирује бебе као на траци! Погледајте какав трик користи (28.1.2016)

А какве трикове користе школе да би привукле што више првака, сазнајте у чланку који смо приредили за крај:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Како школе привлаче прваке? (4.4.2016)

_10153411780679917_6394108324576520918_n (Small)

Микроскопски рат

862_1664530437118446_5266826118715568779_nНеке лепе еколошке активности ђаци Ене Хорват имали су недавно у својој школи. Тема су биле шуме.

Фејсбук албум – Центар за развој образовања „Планета“: Квиз о шумама (17.3.2016)

Из шумских прелазимо на екосистеме текућих вода:

Вечерње новости: Филм „Дунав у Србији“ освојио 2. награду на Сајму туризма у Берлину (11.3.2016)

Из слатке селимо се у слану воду. Следећи видео представља једну од две рецентне врсте филума Xenoturbellida, а који припада мање познатим деутеростомијама – што, ако питате поједине професоре са београдског Биолошког факултета, наши шестаци вероватно треба да знају да препознају и успут да знају шта се код њих прво развило – уста или анус, а и стручни називи појединих органа нису на одмет 🙂 :

Пошто смо завршили данашњу додатну са шестацима, могли бисмо да се посветимо и петацима. Овај пут у питању је редовна и нормална настава, а презентацију је направила Ивана Дамњановић:

И даље смо у петом и причамо о гљивама и лишајевима. Тим иностраних истраживача сакупио је гљиве са Антарктика, као и лишајеве са планина Шпаније и Аустрије и оставио их 18 месеци на Интернационалној свемирској станици (International Space Station) у условима налик на оне на Марсу. tumblr_o11dpxy1aD1r2cpwko1_500 (Small)Након поменутог времена испитали су узорке и показало се да је чак 60% ћелија преживело и одржало стабилну ДНК.

IFL Science: Fungi and Lichens Just Survived 18 Months On The Outside Of The ISS – Which Means They Might Be Able To Survive On Mars Too (29.1.2016)

Да ли су ванземаљски облици живота неке гљивице, можда? То не знамо, али знамо како да нађемо ванземаљске облике живота. Томе нас учи следећи текст:

IFL Science: Here’s How We Could Find Aliens (1.3.2016)

Да ли су ванземаљци црткали по зидовима пећина? Конкретно у једној откривеној 2002. у египатском делу Либијске пустиње? Тешко. У питању је људских руку дело, али не само људских. Најпре да кажемо да је у пећини откривено преко 5000 пећинских цртежа, вероватно насталих пре 7000 година. Цртежи су настајали тако што би неко поставио шаку на зид, а онда преко ње наносио боју, тако да остане необојени отисак у мрљи боје. tumblr_mg49952hks1r1u85fo1_400У великим шакама су уочене мале и до недавно се мислило да су у питању шаке беба, што би упућивало на неку врсту интимизирања између родитеља и потомства. Међутим, истраживачи са Кембриџа не мисле тако. Они мисле да су у питању шапе гуштера варана или чак нилског крокодила. Зашто су се ове шапе нашле међу људским, нејасно је.

IFL Science: Humans Didn’t Make These Tiny Handprints – So Who Did? (1.3.2016)

Кад зборимо о цртежима…

City magazine: Deca nisu svesna šta su tačno nacrtala (25.2.2016)

_nrpuhpMIqy1qbycdbo1_500 (Small)А цртеж је лепши кад се обоји. Невоља је само када се задеси да те боје различити људи виде – различито. Сећате ли се хаљине која је изазвала невиђено интересовање јер је једни виде као златну, а други, ваљда, као плаву? Е, имамо наново сличан случај овај пут са јакном. Неки је виде као белу и плаву, а други као тамнозелену и златну. Како је видите ви?

IFL Science: Why Does Everybody See This Jacket As Different Colors? (29.2.2016)

Ћелију свако види исто (макар ако има микроскоп – не заборавите да ваши петаци науче све делове), а на следећој страни имате ћелију за сваког:

Фејсбук заједница: Ћелија за сваког (приступљено 17.3.2016)

Mutant follicle cells (green) (Small)И док гледамо под микроскопом, да погледамо још нешто. Текст је прилично, па, сведен, али ако га занемарите видећете сјајан гиф:

Курир: Рат под микроскопом: Овако људски обрамбени систем напада паразита (16.3.2016)

Из микросвета прелазимо у још мањи – свет молекула и тиме за данас и завршавамо:

Национална географија: Направљен молекул који ће драстично смањити оштећења ткива након можданог удара (10.3.2016)

Трпељиви папир

12744213_1094641617243519_5395784077068270867_nЕколошки центар Станиште ускоро објављује нову студију. Промоција ће бити у Новом Саду, у среду 24. фебруара, у 11:00, у Заводу за заштиту природе.

То је о подручјима која ваља заштитити, а ваља заштитити и водоземце. А њих напада још од 2013. (макар је тада уочена) гљивица Batrachochytrium dendrobatidis, која је у Холандију пристигла из источне Азије и изгледа збрисала ватреног саламандера из тамошњих шума. Претпоставка је да су је пренели људи тако што су куповали азијске водоземце као своје кућне љубимце. То свакако значи да се гљивица преноси са врсте на врсту и за неке је 100% летална, за већину већ након неколико недеља након инфекције. Азијске врсте, пак, отпорне су на болест, али су оне имале 30 милиона година на располагању да се наоружају против паразита. Када је текст писан, 2014. постојала је бојазан да гљивица не прескочи преко океана до Северне Америке која се може похвалити највећим диверзитетом саламандера. Да ли су успели то да спрече, не знамо.

National Geographic: Killer Fungus Threatens Salamanders (30.10.2014)

the-pillБолест значајна за људе је „најновији“ ЗИКА вирус. Проблем са овим вирусом је што је много теже поверовати да је он опасан, него у нову теорију завере.

Н1: Аргентински лекари: Микроцефалију изазива пестицид, не зика (17.2.2016)

Има ли истине овде? Па, истина јесте да се у вези са необичним стањем микроцефалије (стања када се бебе рађају са неуобичајено малим главама) која се нешто учесталила у Бразилу (раније је то стање било ретко, свега 150 случаја годишње у тој земљи, а сада је пријављено 4.783 од октобра прошле године) јако мало зна, као и да ли зика или већ нешто друго има везе са тим.

The New York times: Birth Defects in Brazil May Be Overreported Amid Zika Fears (3.2.2016)

Медицина, а посебно фармација, нису баш омиљене у Србији последњих година и увек некако очекујемо да ту неко зарад зараде крије битне информације од нас. Сигурно је да ту различитих интереса има, али чињеница је и да развој и једне и друге примењене гране биологије дефинитивно спашавају животе. То се ипак не би дешавало ако бисмо прихватили за потпуну истину оно што тврде присталице торије завере. Прихватали ми или не, медицина и фармација напредују, што морају да признају чак и бомбастични новинари. 🙂

Блиц: Револуција – Једно од највећих открића модерне медицине објашњено у 45 секунди (19.2.2016)

Но, вратимо се инвазивним врстама. Аустралијанци имају проблем са једном таквом:

А сад да се вратимо на гљиве. Нису све опаке као поменута Batrachochytrium dendrobatidis, чак неке су и веома корисне. И о једнима и о другима Тања Јовановић:

Још једна презентација, овај пут Ене Хорват:

То су биле мане ока, а свака телесна мана, каква год била, не дисквалификује особу са таквом маном. Напротив.

Телеграф: Браво, шампиони! Пливачи са инвалидитетом освојили 11 медаља за Србију! (16.2.2016)

Заиста браво, а да ли ћемо честитати и себи, зависиће од успеха који постигнемо, ако постигнемо у борби за своја права.

Политика: Просветни синдикат позива наставнике на протесте (18.2.2016) & Синдикат радника у просвети Србије: Одлуке Председништва СРПС (19.2.2016)

_981210881960651_1463512264484280915_nЈош један текст који нам долази из синдиката:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Споразум о решавању спорних питања или у преводу „папир трпи све“ (18.2.2016)

У тексту се тврди да готово ништа није реализовано од онога што је споразумом предвиђено. Изгледа да неће бити реализовано ни дуално образовање, макар не у овом сазиву министарства.

Блиц: Вербић ударио на Вучића – Министар неће дуално образовање у Србији (19.2.2016)

Неко неће, али увек има и ко хоће, посебно ако је бесплатно. 🙂

Дневник: Двеста бесплатних школарина (19.2.2016)

Ово деле у Сомбору, а из Сомбора идемо мало да видимо шта нам раде комшије. 🙂 Они имају министра просвете који је по основној вокацији – биолог. И он каже:

Данас: Бог је можда ипак створио свет (17.2.2016)

Па, можда и јесте. 🙂 А ми ћемо не можда, већ сигурно бити са вама и сутра. 🙂

12717425_10154307296641754_2863125068959625883_n

Облак ознака