Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „модел“

Велики лов на биљке

виолетађурић

Фото: Виолета Ђурић

Зима нам задаје и лепе и тешке тренутке. С једне стране је бело као у бајци, а са друге су леденице које прете да неком разбију главу. Изгледа да ћемо морати у зборнике методологије радова уврстити и обавезну едукацију како деца треба да делају када падне снег. Но, следећи текст говори о нечем другом.

Бука: Шокантан призор у Сарајеву: Дјеца пуштена вани на хладноћу (8.12.2017)

Текст почиње причом Елдина Пахуљице који је „видио четверо дјеце док је пролазио једним степеништем у Сарајеву, враћајући се из продавнице гдје је отишао да купи слаткише за своју дјецу која су у кући у сигурним и конролисаним условима, уз таблет“. 🙂 Јасно вам је зашто је овај текст ироничан, а ја бих се позабавио последњом речју из овог цитата. Наиме, имам баш један текст на ту тему.

Данас: Гледање у екране компјутера и телефона мења структуру мозга код деце (11.12.2018)

И без екрана биологија може да измени дечје знање, али и да развије креативност. Доказ за то су радови ђака на часовима Иване Дамњановић.

Добар рад је присутан и на биолошкој секцији у ОШ „Јован Јовановић Змај“ из Србобрана. Њихове сјајне радове можете видети на Фејсбук страници.

Фејсбук страна: Биолошка секција „Пужићи“ – ОШ „Јован Јовановић Змај“ (приступљено 20.12.2018)

Видели смо како ради ова сјајна секција, а примера доброг рада никад довољно. Посебно када је у питању пројектна настава. Ђаци наставнице Зорице Ђурић из ОШ „Краљ Петар I“ из Ниша кренули су у „велики лов на биљке“. Да би у том „лову“ били успешни, морали су најпре да мапирају терен. Како је то изгледало, показаће вам фотографије. Остављам вас да разгледате и њих и горепоменуту Фејсбук страну, а ми се читамо следеће недеље.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Радовали смо се зимским радостима; 🙂
  2. одвратили смо главу од екрана иако нисмо више деца;
  3. дивили смо се радовима ђака;
  4. видели смо како ради биолошка секција;
  5. добили смо идеју за пројектну наставу.

 

Рози голубови

Ево како изгледа када се мајушни робот искористи да се представи систем органа за циркулацију.

Facebook video – Teaching Ideas · Pomysły na Lekcję · Anna Bigos: Ozobot teaches blood circulation and digestive tract (приступљено 16.12.2018)

imagesНама су овакви роботи још увек научна фантастика, али има и других савремених начина да се ђацима прикаже систем за циркулацију. Желео бих да вас упутум на један сајт који приказује шеме органа за циркулацију свих група хордата, али на заиста сјајан начин. Није потребно да знате енглески језик, довољно је да видите саме шеме и биће вам све јасно, а верујем и вашим ђацима. Са леве стране имате дугмиће на које кликћете да бисте видели како све то циркулише код представника разних група.

Howard Hughes Medical Institute: The Vertebrate Circulatorium (приступљено 15.12.2018)

_640809229368212_2522056823993202456_nУвек занимљива група хордата су птице. Оне могу бити добар пример за деловање антропогеног фактора. Рецимо, чак и оне врсте које нису уобичајене у градовима лако се навикавају на човека, па чак мењају и своје (прехрамбене) навике. У Аустралији није необично да видите папагаје живих боја, чак и у градским срединама. Увек има добрих људи који им остављају храну – зрневље, на пример, што је њихова најчешћа храна. Међутим, примећено је да папиге без проблема једу и месо остављено за друге птице и животиње, што није невиђено, али јесте чудно да то буде у толикој мери. Ипак, изгледа да овим живописним птицама то не нарушава здравље.

IFL Science: Vegetarian Birds Turn Carnivorous (26.3.2015)

Вратићемо се на птице, него када говорим о необичним прехрамбеним навикама, ево како изгледа када маца покуша да поједе хоботоницу.

Враћамо се птицама, овог пута значајно ближим нама.

Курир: Упозорење које је забринуло Србију: Ако видите голуба са розе перјем, не прилазите! Опасно је, чак и смртоносно! (13.12.2018)

_1175284312500004_337121384301499997_nНаравно, што се таблоида тиче, сви смо увек у смртној опасности и вазда нам нека апокалипса предстоји. Међутим, ситуација јесте проблематична. Мало сам истраживао и фурадан или карбофуран је инсектицид који врло ефикасно уништава биљне ваши. Све се више користи у САД, али не и у Канади и Европској унији. Биљке га усвајају преко корена и то значи да га имају сви биљни делови, укључујући и плодове. Сви већ знамо да се на нашим пољопривредним добрима без контроле баца свашта по култивисаним биљкама и сва је прилика да ту има много више отрова него што је добро и по птице и по нас саме. Изгледа да је карбофуран моћан нервни отров.

Дакле, карбофуран уништава нервни систем, али га часови биологије свакако унапређују. Ђаци на часовима вазда нешто праве, па тако и уче. Као, на пример, на часовима Аните Сарке Пауновић.

Анита Сарка Пауновић

Још један пример доброг рада који добро дође свима: колега Никола Арсић је направио још једну презентацију. Остављам вас да листате.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посетили смо један интерактивни сајт;
  2. мало смо се бавили птицама и њиховим проблемима;
  3. гледали смо гладно маче у акцији;
  4. дивили смо се радовима ђака;
  5. придодали смо још једну сјајну презентацију нашој библиотеци презентација.

Напорно, али када вреди

_ncbdmrwssb1s05o54o1_1280Носорози су врло угрожене врсте и то је одавно познато сазнање. Научници покушавају да на све начине заштите и оно мало што их је преостало, а ту могу помоћи и сазнања о њиховим прецима и изумрлим рођацима. Новооткривени фосил указује да је древни и џиновски рођак носорога (сибирски једнорог) живео на травнатим равницама Евроазије пре најмање 39.000 година и да је и на његов нестанак утицао наш предак јер га је ловио. Ипак, није само он крив. Ови дивови су изгледа били пробирљиви што се исхране тиче, па када је, након леденог доба, њихове хране почело да понестаје, нестали су и они. И то се десило пре 20.000 до 10.000 година.

BBC News: ‘Siberian unicorn’ walked Earth with humans (27.11.2018)

Осим за носороге, Европа је забринута и за природу Србије. Један од савета ЕУ нашој Влади је и да се окане мини-хидроелектрана.

Мондо: Европски парламент: Не градите мини-хидроелектране! (7.12.2018)

На часовима биологије се у многим школама и те како граде разна наставна средства. Тако су настали импресивни модели на часовима колегинице Виолете Јововић.

Осим моделима, ђаци имају и друге креативне активности за време часова биологије. То можете видети на следећем сајту, односно блогу.

Разредни пројекат ученика 8. разреда ОШ „Милован Глишић“ Ваљевска Каменица: Мапа биома (приступљено: 9.12.2018)

И за крај да представим још један пројекат, овог пута о здравој храни. Аутор је Никола Арсић и ја преносим оно што је он написао о томе. Након текста можете преузети и акциони план.

10250314_919003898124797_3741586258394771622_nДраге колеге, ево појекта који смо реализовали на нивоу школе.
Ово смо радили у оквиру програма „Школе за 21. век“.
Идеја ми је била да код ученика, њихових родитеља и колега развијемо свест о утицају нездраве исхране и како она утиче на стил живота.
Дошли смо до запањујућих резултатра.
Резултате смо презентовали на Наставничком већу, Савету родитеља, родитељским састанцима од 1. до 8. разреда и могу вам рећи да смо и те како утицали на родитеље. Пошто наша школска кухиња има 90-95% здраве обороке следећег месеца је број ученика који се ту храни порастао за +10 по одељењу!
П.С. Било је напорно, али је вредело!

Пројекат – Акциони план

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Забринули смо се за судбину носорога;
  2. саслушали смо савет Европске уније;
  3. дивили смо се моделима биолошких објеката;
  4. претраживали смо мапу биома;
  5. одушевили смо се пројектом о здравој храни.

Радите мање и чините више

Најпре да проследим један позив.

У четвртак, 22.11. 2018. у 14:оо у библиотеци Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ одржаће се састанак и разговор свих заинтересованих (наставници, професори, факултети…) чија ће тема бити планови и програми наставе биологије у школама. Састанак и закључци ће послужити као основа за даље деловање СБД. Позив је упутила професор др Јелена Кнежевић Вукчевић.

Текст који сам први одабрао за данас није у вези са програмима, али има везе са школском документацијом.

Ученици.ком: Што равнатељи желе од писане припреме за наставни сат? (19.10.2015)

1185409_1437883633095696_660943139_nЧитајући овај текст можемо закључити да наши суседи имају неке сличне проблеме као и ми овде. Увек је добро видети туђа искуства, можда и нека боља решења, а идеалан пројекат који нам то омогућава је eTwinning. Ако не знате шта је то, право је време да се упознате. То је пројекат који омогућава наставницима да путују и посећују иноземне школе.

Učenici.kom: Što je eTwinning? (13.11.2015)

Наравно, туђа искуства и лепе идеје других наставника можемо видети и на друштвеним мрежама. Ученици у ОШ „Светозар Милетић“ из Земуна правили су моделе ћелије и сунђера од глине. Ментор је наставница Александра Лукић.

 

 

Модели су наравно дивни, али и да нису, није толико важно. Битније је да су ђаци ангажовани и да моделе праве – сами. Тако нас учи текст који сам одабрао за крај.

Зелена учионица: Maње радите уместо детета и тиме ћете му чинити више (25.12.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо састанак СБД;
  2. видели смо туђа искуства у припремању часа;
  3. упознали смо се са пројектом ЕУ;
  4. дивили смо се моделима које су правили земунски ђаци;
  5. послушали смо савет за крај да мање радимо. 🙂

Е, е-сертификати

tumblr_oew925JATH1rl04amo1_1280На сајту Завода за унапређење образовања и васпитања од недавно можете да преузмете сертификат који сте зарадили на обуци, ако је одржана у периоду од 21. априла до 26. јуна.

ЗУОВ: Уверење о савладаној Обуци наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (22.10.2018)

Дакле, савладали смо како да реализујемо наставу, а данас ћемо се бавити питањем – када. Ја, лично, не верујем да се квалитетан рад може остварити на претчасу, но некада других термина нема. Да ли сам добро написао – претчас? Или је, ипак, пречас или предчас? Ако га већ радимо, хајде да га изговарамо како треба. 🙂

Блог – Како Јеца каже: Претчас (16.11.2018)

А где најправилније изговарају речи иначе? БКТВ тврди да то није у Београду.

БКТВ: Не, није Београд: Ево у ком граду у земљи се говори најправилнијим српским језиком (18.3.2016)

_10156223212390182_3541587945686253603_nЈа тврдим да је овај текст потпуни промашај. Требало би да најисправније говори она особа која познаје правопис. Другим речима, како причамо и пишемо зависи од образовања, а не од родног града.

Наравно, увек су ту акценти и полемика око тога који су најближи тзв. књижевном говору. Следећи текст бави се управо тиме.

VICE: Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni (15.1.2016)

Занимљиво у овом тексту је да је узет пример једног биолошког појма; шишарке, као илустрације речи на којој се вежбају акценти. Ја нећу о шишаркама, ни о другим биљним органима, већ одмах прелазим на највиши ниво биолошке организације и еколошке нивое. За ту прилику преносим вам презентацију Николе Арсића.

И када смо код радова колега, да завршимо једним сјајним. Ђаци колегинице Сабрине Кураице су правили ћелију од врло маштовитих и изгледа укусних материјала.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Преузели смо сертификат за обуку;
  2. применили смо нека правописна правила;
  3. акцентовали смо реч „шишарка“;
  4. додали смо још једну фантастичну презентацију нашој збирци презентација;
  5. дивили смо се радовима ђака.

Успаване лепотице

_917038388405125_7827229328455516622_nНа почетку један чланак који ће врло заинтересовати и обрадовати колегинице, што не могу исто да тврдим и за колеге. 🙂 Наиме, истраживачи са Института за истраживање сна у Лафбору тврде да жене морају да спавају дуже него мушкарци јер је њихов мозак – комплекснији. 🙂 У току дана ми користимо више или мање нашег мозга и правило је да што га више користимо, више мора да се опоравља, односно да спава. Жене имају „мултитаскинг“ мозак, односно раде више ствари одједном, па им је потребно да дуже спавају. Мушкарци који раде захтевне послове, при којима доносе много одлука и латерално размишљају (ма шта год то било), спаваће дуже од просека, али опет не колико и жене.

Higher perspectives: New Research Says Women Need More Sleep Than Men Because Their Brains Are More Complex (11.12.2015)

Ако вас занима колико је то више времена за сан, открићу вам и то – 20 минута. Дакле, драге колегинице, ништа шминкање ујутру пред посао, него спавањац. Мора мозак да се одмори. 🙂

tumblr_nm6wgtTZXR1u0n985o1_r1_500Но, без обзира на пол, научници кажу да наш мозак ради тако да лева хемисфера мисли о малим бројевима, а десна о великим. Или ипак обрнуто, због укрштања нервних путева? Како год, научници не могу да се договоре да ли је то због утицаја гена или средине. Ова подела посла међу хемисферама постоји и код неких мајмуна и птица, али ни то није дало разрешење дилеме. Све до једног истраживања које је показало да постоји и код пилића који су сувише мало поживели да би могли да науче од некога. Биће да су гени одговорни, ипак.

У чланку је и видео са преслатким експериментом где ћете видети како пиленце реагује на мале и велике бројеве.

Phys.org: Study shows even newly hatched chicks have a left to right number space map (w/ Video) (30.1.2015)

Тако реагује пиленце на бројеве, а о томе како птице реагују на људску глупост, говори следећи чланак.

Блиц: У овај део Србије птице селице се следеће године неће вратити, а разлог је опасан и за људе (8.11.2018)

_ndhktkgpoR1snlnsio1_500

Заиста је невероватно колико је еколошка свест наших суграђана на ниском нивоу. Треба ли да кривимо нас наставнике јер их, кад је требало, ничему нисмо научили? Не бих рекао, тим пре што се ми заиста трудимо да нам настава буде одлична. Доказ за то су креативни радови које објављујем сваке недеље. Данас су на реду радови шестака из ОШ „Рифат Бурџовић Трсо“ и ОШ „Вук Караџић“ из Тутина. Ментор је наставник Семир Тутић.

И још мало радова ђака, а пошто сам некако данас највише писао о птицама, ево цртежа једног ђака из ОШ „Радоје Домановић“ из Београда. Тако то испадне када се споји таленат ђака и његова приврженост према биологији. Наравно, улога наставника је ту веома значајна и колегиница Тијана Морић само може да буде поносна.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наспавали смо се за све паре, а због комплексности нам мозга (више-мање, зависи од пола, у ствари);
  2. нашли смо заједничку карактеристику са пилићима;
  3. упозорили смо на еколошку катастрофу која нам се дешава;
  4. дивили смо се моделима протиста;
  5. одушевили смо се цртежима птица.

У цилијата дуге чачкалице

Никад на почетку чланка да вам пожелим добродошлицу или макар да вам кажем: здраво! Зато ћу данас да вам махнем, али на биолошки начин.

Ако вам се допао овај видео, на следећем сајту имате их заиста много.

Nikon small world in motion: Annual Winners (приступљено 25.10.2018)

Ради се о конкурсу за најбољи снимак под микроскопом и сви су заиста сјајни, без обзира коју награду су освојили. Када бисмо додељивали награде за накреативније радове ученика на часовима биологије, имали бисмо заиста тежак задатак. На Фејсбук групи намењеној размени искуства наставника биологије има толико приказаних сјајних ствари, да ми је велика част и задовољство да сваки пут могу да објавим неке од креација. Овог пута нам стижу радови ђака Наташе Јановић из ОШ „Радоје Домановић“ са Новог Београда.

Протистима су се на сличан начин бавили и ђаци Славољуба Тоскића из ОШ „Бранко Радичевић“ из Бора. Ево једног репрезентативног рада који приказује како чачкалице могу бити добар материјал за цилије.

славолјуб тоскић1

Вратићу се још на тему о изради модела, али док смо још у микро-свету да искористимо тај свет и да се мало поиграмо. Ево једног сајта који нуди игрице погодне за учење разлика између ћелија. Иако је сајт на енглеском, термини су препознатљиви, али су сувише амбициозни за млађе разреде. Можда су погоднији за садашње седмаке, али свакако најпогоднији за средњошколце.

Sheppard software: Cell games (приступљено 25.10.2018)

И, као што написах, да се вратим на моделе. Они могу да се праве и од природног материјала, као што су жиреви, гранчице, шишарке… Један рад који су колеге одабрале приказује јесење дрво, али верујем да идејама краја нема.

43005111_2534919276526152_1303353880905515008_n

Сигуран сам да ћете много идеја добити на већ познатом фестивалу „ФИЗИ БИЗИ“. Заказан је за 10. новембар у Сомбору. За крај гледамо промотивни видео.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Уживали смо гледајући филмове о микро-свету;
  2. дивили смо се моделима цилијата;
  3. играли смо се ћелијама;
  4. добили смо идеју за нове моделе;
  5. одгледали смо промотивни видео за предстојећи фантастични фестивал.

Облак ознака