Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „музеј“

Најава београдског Стручног актива наставника биологије

За почетак најава, али само за Београђане.

bio04 važne informacijeВажне информације

Стручни актив наставника биологије је у петак 5. марта у 19:00. Пошто ће бити онлајн, линк за митинг ће бити прослеђен у наставничкој фејсбук групи. Састанак ће водити наша председница Марина Дрндарски.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

И данас је био један скуп, али који су организовали Удржење биолога Крушевац и тамошњи Центар за стручно усавршавање. Предавања је било пет и морам да се похвалим да сам предавач био и ја, а и за сутра су најављена предавања јер је у питању дводневни скуп. Линк ћете пронаћи на поменутој ФБ групи. Да бих вам дочарао мало предавања која су се могла чути, прослеђујем вам презентацију Светлане Алексић, психолога.

bio04 sa časovaСа часова

Следећу презентацију није правио наставник, већ ђак наше колегинице Гордане Владић.

Aлкохолизам

Сећате се да сам прошли пут објавио сјајне моделе заштићеног природног добра Увца? Настављам серију сјајних фотографија радова ђака чији је ментор Јована Думић. А ту се нашао и модел људског тела који су правили ђаци Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић.

Заиста прелепа галерија. Кад поменух галерије, умало да се деси да ми биолози останемо без нама најважније – у Природњачком музеју.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Много тога се издешавало за кратко време, па је било и неких протеста и петиција, али, колико сам успео да испратим, последње обавештење се налази на ФБ групи поменутог музеја. И тим званичним саопштењем и завршавам за данас.

Такмичења из биологије неће бити

Распуст полагано пролази и време је да се интензивније размишља о школи. Једно од питања о којем нећемо размишљати је такмичење јер се Биолошки блог потрудио да вам пронађе одговор на то питање.

bio04 važne informacijeВажне информације

Колеге је затекла вест коју је објавило Министарство да ће такмичења бити.

МПНТР РС: Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2020/2021. годину (14.1.2021)

Контактирао сам проф. др Мирослава Живића са Биолошког факултета који је председник СБД-а и он је одмах одговорио да такмичења ипак неће бити. Он ће се обратити Министарству како би се ова информација у Календару променила, а послао је и одлуку СБД-а.

Одлука Српског биолошког друштва (5.1.2021)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

_1690169604527956_5629283854599845261_oДакле, Календар такмичења нама биолозима неће значити, али један други календар који је израдио Центар за промоцију науке и те како хоће. Можете га преузети и штампати јер је заиста лепо урађен.

ЦПН: Календар за 2021. годину (приступљено 17.1.2021)

bio04 iz štampeИз штампе

Календар није све што ћемо добити. Наиме, како пишу медији, прилично ћемо се опарити.

Данас: Просветарима дебљи новчаници за 2.000 динара (4.1.2021)

Уколико имате идеју како да потрошимо оволике новце, свакако се јавите у коментару овог чланка. А ако нисте инспирисани за идеје, природа је вечита инспирација, па није лоше да вас мало инспиришем.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Заправо, инспирисаће вас текст који је објавио Природњачки музеј, а поводом јубилеја који прославља (125 година постојања).

bio04 hronikaЦрна хроника

Нажалост, колико год да је природа дивна и да очарава и инспирише, људи се ревносно труде да је уништавају. Следећа вест заиста звучи шокантно.

Курир: Снимили заштићену морску краву и шокирали се: На леђима јој био урезан натпис ТРАМП, а за тај потез следи озбиљна казна (12.1.2021)

Вести из света су шокантне, али вести код нас су врло забрињавајуће. Како преноси „Еуроњуз“, власт у Србији се труди да прикрије податке о загађењу које је тешко прикрити; загађени ваздух већ може да се види, намирише, па чак и окуси. Овај инострани медиј пише како је у децембру 2019. imagesСрбија достигла рекордан број мртвих у свету због последица загађивања (175 на 100.000 људи). Загађење код нас упоређују са оним у Енглеској током Индустријске револуције, са том разликом што код нас индустрије има веома мало, те су главни извор загађења топлане и кућна ложишта, те саобраћај. Према њиховој процени, у питању је лош угаљ који се користи и пуни ваздух честицама које превазилазе стандарде. Наиме, према Светској здравственој организацији, ситне честице у ваздуху (промера један до два микрона) не би требало да прелазе 10 микрограма на кубном метру. У Београду та вредност је 29. Стручњаци кажу да би смањење од само 5 микрограма на ту вредност спасила стотине живота.

Euronews.com: Is Serbia manipulating data to cover up its air pollution problem (7.1.2021)

Ево како су Тајланђани решили проблем загађења.

Курир: Овај национални парк се досетио како да врати бахатим туристима: Поштом им послали ђубре које су оставили за собом! (18.9.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Што се тиче нас наставника биологије, ми увек имамо креативне идеје како да инспиришемо ђаке да не бацају ђубре. Рецимо, како би се смањила потрошња пластичних кеса, ученици Марте Мајорски су правили платнене торбице и украшавали их. Наставница Јована Думић је организовала интересантна дешавања за Дан заштите животиња, а кроз креативну рециклажу ђаци Марије Буздумовић направили су сјајна наставна средства – систем органа за излучивање.

Предивне моделе ћелија су правили ђаци ђаци Тамаре Микић, а збирку гранчица ученици Зоке Станковић. Ђаци Марине Нешић су направили скулптуру од здраве хране, те повезали уметност и здравље.

Осим природе, надам се да су вас инспирисали и радови ђака сјајних колегиница, а Биолошки блог ће се трудити да, ако вас већ не инспирише, а онда макар правовремено извести.

Светска, а наша – природа

Занимљиво је да се данас неке ствари затварају, а друге отварају. О чему је реч, видећете у последњем чланку за ову 2020. годину.

bio04 projektiПројекти

Затворен је, односно успешно приведен крају један леп, теренски пројекат. Зрењанинска група НПН (наставника природних наука) већ другу годину реализује пројекат под називом „Наша природа – наша одговорност“ који подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.
Циљ пројекта је био подизање свести о неповољном утицају инвазивних биљних врста на биодиверзитет нашег краја.
Рад се састојао из предавања и обука за теренски рад, самог теренског рада и самосталног мапирања присуства инвазивних врста биљака у подручју које су обишли и срединама у којима учесници живе.

Како је све то изгледало, можемо погледати у следећем филмићу.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Оно што је тек отварено данас је изложба у Природњачког музеју.

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Прича о нама“ (траје до 15.4.2021)

Због пандемије отварању је могао да присуствује мањи број људи и сва је прилика да ће и многи други догађаји бити организовани или на овај начин или искључиво онлајн.

bio04 iz štampeИз штампе

Право питање је када ћемо моћи као некада да присуствујемо и учествујемо у догађајима. Одговор је јасан: када крене масовна вакцинација. Неки медији извештавају да ћемо ми наставници бити високо позиционирани на списку приоритета.

Курир: Кризни штаб на Куриру: Лончар: Сви који мисле да ће да организују дочек, кажем им да неће и нека људима врате новац (29.12.2020)

tumblr_no71jtKEVw1qz6f9yo4_540Иначе, један од знакова короне је губитак чула мириса и укуса. Него, да ли сте знали да некада и сензационалистички и претерано драматични новински наслови попут „Ваш њух би могао да предвиди када ћете УМРЕТИ“ нису скроз без врага. Произашли су као резултат студије која је открила да колико добро функционише олфакторни систем старије особе може се у доброј мери предвидети вероватноћа смрти у року од пет година. Јасно ми је шта сте сада помислили, али иза лудог наслова заиста стоји наука: ово чуло је заправо повезано са широким спектром физиолошких процеса у телу. И сада, изгледа да постоје додатни докази који подржавају ову идеју, јер је велика релативно нова студија управо поткрепила ове налазе. Да ли то значи да ћемо моћи да предвиђамо време смрти? Не баш, пошто знамо да се увек у оваквим истраживањима пре свега ради о вероватноћи.

IFL: Sense Of Smell Linked With Mortality Risk (29.4.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Са чула мириса прелазимо на чула вида и верујем да ћете уживати у разгледању сјајних дечјих радова насталих на часовима наших колегиница.

Ђаци колегинице Љубице Савић бавили су се здравом храном, али и укусним аранжирањем. Ђаци Љиљане Малић Илић бавили су се ћелијском деобом, а ученици Марине Нешић били су креативни уметници, а користили су хербарски материјал.

Лепе паное и експеримент са нарцисом радили су ђаци Марте Мајорски, а ученици Зоке Станковић правили су паметне фасцикле о крвном систему. И ту је рад о штетности дувана ђака Маријане Стојичић.

Остаје ми још само да вам пожелим лепе предстојеће празнике и да уживате на заслуженом предаху. Ми се видимо чим крене друго полугодиште.

Прича о нама

Природњачки музеј има једну причу за нас, а богами и лепо предавање.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Најпре прича…

Изложбом „Прича о нама“ Природњачки музеј у Београду обележава 125 година рада (14.12.2020)

…а онда и предавање.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Када већ говоримо о водоземцима, ево једног гифа који лепо описује метаморфозу жаба.

Још увек смо у свету кичмењака, али овога пута су актери птице. Оне су научиле да ако донесу одбачени затварач за флаше добиће храну. И постале су чистачи околине. Погледајте у филмићу.

bio04 aktivizamАктивитам

И птице су схватиле, али питање је када ћемо ми? Сви већ знамо да су водоземци веома угрожени, а ни друге групе животиња нису боље прошле, укључујући и људску. Да, дошли смо до тога да нам је због загађења и здравље угрожено, па нека решења морају да се нађу. Отуда и следећа петиција чији потписници можете бити и ви.

Крени – промени: Решење за загађење (приступљено: 20.12.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Борба наставника за здравију животну средину одвија се непрекидно, а пре свега кроз едукацију младих на часовима.

Паное о глобалним променама радили су ђаци Гордане Владић. Ђаци Марте Мајорски уче како треба поштовати нашу планету. Ђаци Весне Миленовић бавили су се очувањем морског екосистема.

Ђаци Милене Антонић Тојагић су правили моделе ћелије и њених делова, а ученици Наташе Јановић искористили су шишарке да би правили уметничка дела. Ђаци Весне Стојановић су се бавили таксономијом.

Прекрасним дечјим радовима и завршавам за данас.

Опасуљимо се!

Знам, дуго времена ме није било на овом блогу. Нећемо сада о разлозима зашто ме није било; битно је да сам сада ту и спреман да вам пренесем значајне догађаје и проследим лепе материјале.

bio04 projektiПројекти

Најпре, за све наставнике имам један позив за учешће у пројекту. Позив је пристигао од др Тање Аднађевић. Наиме, у овогодишњем Јавном позиву, ЦПН је одобрио пројекат који реализује Српско еволуционо друштво, већински научници са Одељења за еволуциону биологију ИБИСС. У питању је одличан пројекат који се заснива на (у слободном преводу) грађанској науци (citizen science). Истраживачи су осмислили сјајан пројекат који укључује грађане, пре свега ученике, у део прикупљања материјала. Ово је само почетни део у истраживачком процесу, али је одличан из перспективе укључивања што већег броја људи и ширења свести и знања о научној методологији. Преносим позив:

Ове године Центар за промоцију науке је финансијски подржао пројекат грађанске науке „Опасуљи се“ који има за циљ да уз помоћ грађана сакупи јединке пасуљевог жишка са што више различитих локација у Србији. Овај подухват је важан зарад утврђивања распрострањености ове штетне врсте и анализе генетичке варијабилности њених популација.

opasulji se_obtecus finders logo

Грађанска наука (енгл. citizen science) представља активно укључивање јавности у прикупљање података, њихову анализу и интерпретацију у сарадњи са научницима, које резултира одговором на неко истраживачко питање. Ангажовањем у научном истраживању грађани се упознају са методологијом научног рада чиме се подиже ниво научне писмености и остварује двосмерна размена информација и потреба између јавности и академске заједнице.

Овим путем желимо да вас позовемо да се прикључите нашем пројекту. У њему могу учествовати сви заљубљеници у биологију без обзира на узраст. Додатно, желимо да вас замолимо да нам помогнете у популаризацији нашег пројекта тако што ћете проследити информацију заинтересованим групама (стручним друштвима, Фејсбук групама, блоговима итд).

opasulji se_obtecus finders logoИмајући у виду ситуацију узроковану пандемијом ковид-19 желимо да укажемо и на предност пројекта да функционише у условима неповољне епидемиолошке ситуације збот тога што грађани могу да учествују у њему из својих домова (узорци се могу сакупљати и слати од куће, док ће резултати анализа бити објављивани на веб порталу), а узорци у алкохолу се могу дугорочно чувати за ДНК анализе у замрзивачу док епидемиолошка ситуација не дозволи молекуларно-биолошке анализе.

Више информација о пројекту могу се прочитати на интернет страници пројекта: http://www.opasuljise.rs/

Срдачно у име тима „Опасуљи се“,

Мирко Ђорђевић

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Када већ помињемо институције вољне за сарадњу са наставницима, никако не можемо да прескочимо Природњачки музеј. Жељко Станимировић нас је подсетио да овај музеј слави јубилеј. Жељко нам каже да у склопу обележавања 125 година од оснивања, Природњачки музеј нам представља своје актуелне активности, као и серију вредних експоната и фотографија из својих збирки. Једна од редовних активности је проучавање крупних карнивора, односно вука, риса и мрког медведа, у сарадњи са колегама из других институција. На овом линку сазнаћете много тога о вуку.

_nijnwadHIa1tm0lv8o1_500

bio04 metodikaМетодика

Наравно, поставља се питање како да ова лепа биолошка знања упакујемо у један сврсисходан онлајн час и да додамо неоптерећујући домаћи приде. Верујем да ће вам овде бити од помоћи један текст и један видео туторијал.

ОКЦ: Како да домаћи задатак не буде додатно оптерећење (приступљено 12.12.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Када смо све то урадили, треба и оценити ђаке. Још једна од непознаница и једна од актуелнијих тема је закључивање оцена у најкраћем полугодишту икад и информишемо се, а како другачије, него из медија.

Данас: Закључна оцена – обавезна или не? (9.12.2020)

Ми ћемо некако и оценити ђаке, али поставља се питање како би се оценио рад Министарства у овом тешком и ванредном периоду.

Истиномер: Министарство на поправном; како просвета преживљава епидемију? (6.12.2020)

Надам се да ће просвета преживети и да ће ово зло од пандемије проћи. Мудри људи кажу да у сваком злу има и нечег доброг. Има ли?

Истиномер: Пандемија и животна средина; има ли ичега доброг у овом злу? (29.11.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Оно што је увек добро и највредније на овом блогу свакако су радови маших ђака. Модели ДНК су настали на часовима Ане Давидовић, модел ћелије на часу Биљане Горјановић, а постере о здравим стиловима живота радили су ученици Весне Милојковић.

На часу Иване Дамњановић ђак је био поетски надахнут, а на часу Катарине Ацић упутио је озбиљну поруку пушачима. Ђаци Јелене Вабић бавили су се рециклажом.

Завршио бих дешавањима на секцији прве помоћи коју држи Марта Мајорски и које можете погледате овде.

Постаните едукатор

Данас имам баш много најава за разноврсне активности. Да почнемо од једног конкурса.

Конкурси и смотре

Дакле, конкурс је за то да постанете едукатор светски познате организације.

WWF: Konkurs: Postanite WWF edukator/ka na temu klimatskih promena (пријаве до 14.10.2020)

Међутим, то није све, дешавања има још у разним градовима.

Предстојећи догађаји

У Сомбору за ђаке организују се бесплатне едукативне радионице.

Природњачки музеј је организовао изложбу у Обреновцу. Пошто није дозвољено делити видео, кликните на корњачу, па ће вас одвести на Јутјуб снимак где ћете видети детаље.

У Вршцу сутра и прекосутра организују се предавања. Сутра су, према распореду, птице.

Наука

Када смо већ код птица, код нас је откривена нова врста. Кликом на слику добићете и објашњење.

Са часова

Готово сви догађаји посвећени су зоологији, па да не запоставимо биљке, али и њихове делове. Ђаци Виолете Јововић су направили занимљив ботанички експеримент, а ученици Весне Тошић су се показали вешти не само у микроскопирању, већ и у изради микроскопских препарата. Наставнице Александра Арсенијевић и Љубинка Мандић заједничким снагама су одржале радионицу на којој су ђаци правили моделе ћелија.

И за крај, једна презентација ђака Драгане Адамовић.

Грађа живих бића – спољашња и унутрашња

Воће које нестаје

Иако је распуст увелико у току, нисам стекао утисак да смо се опустили. Сви размишљају о томе како ће изгледати школа од септембра.

bio04 iz štampeИз штампе

Н1: Хоће ли ђаци од септембра у клупе или пред телевизоре и рачунаре? (30.7.2020)

9fd9b1d03f76d035bc13e76a2a6cd39bНеки медији су већ објавили како ће све то да изгледа…

Мондо: Објављено како ће изгледати настава од 1. септембра: скраћени часови, маске (28.7.2020)

…али да ли ће то тако тећи, не може да потврди ни први човек Србије.

РТВ: Председник: Не искључујем могућност онлајн наставе у новој школској години (1.8.2020)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

На све ово не изостају реакција како практичара, тако и методичара.

Данас: Настава може и онлајн, по оцене у школу (31.7.2020)

Треба видети и како су се колеге изјасниле гледе онлајн наставе. Анкету је урадио ЗУОВ на већем броју испитаника, али најављује још већи број у наредној анкети.

ЗУОВ: Резултати анкете: шта 15.000 просветних радника мисли о остваривању образовно васпитног процеса путем учења на даљину (29.7.2020)

bio04 metodikaМетодика

И родитељи имају своје мишљење и има ту и аргумената за и аргумената против онлајн наставе, али би требало да је безбедност на првом месту. Онлајн настава, без обзира шта о њој мислили, може лагано да буде једина опција и треба се спремити и на ту могућност. RijalitiНо, свакако треба послушати и савет стручњака.

Зелена учионица: Ранко Рајовић: На пола сата телевизије, најмање сат времена скакања, трчања, игре (28.6.2016)

Што се тиче имунитета, увек је добар савет да га појачавамо, а како другачије него да једемо воће? Да ли сте знали да поједино воће са нашег простора нестаје?

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Преносим објаву Природњачког музеја.

У Галерији Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду постављена је гостујућа изложба Природњачког музеја „Старо и нестало воће Србије“, ауторке Александре Савић, музејског саветника. Изложба се реализује у сарадњи са Музејом Војводине.
🍐 Изложба је приређена са циљем да се представи богатство и разноврсност великог броја сорти аутохтоног и традиционалног воћа наших простора које полако нестаје а које је потребно истражити, забележити и сачувати од заборава.
🍎 На изложби је путем илустрација и пратећих текстова на паноима представљено преко 40 сорти аутохтоног и одомаћеног воћа које се гаји, или се гајило некада у Србији, међу којима су старе сорте јабука, крушака, шљива, трешања и другог воћа.
🍒 На изложби су изложени и бројни уникатни предмети са подручја Војводине, из Етнолошке збирке Музеја Војводине, међу којима су алатке за орезивање и брање воћа и ручно осликане чутурице за ракију, као и тиквице за ракију и воду, а чија је старост преко сто година.
🍑 Ауторка је на овај начин имала за циљ да промовише руралну баштину Србије ради афирмације традиционалних вредности које су од значаја за нашу средину и њено памћење.
🍎 Због актуелне ситуације у вези са пандемијом СOVID-19, званичних препорука и ограничења окупљања у затвореном простору, свечано отварање изложбе је изостало овом приликом.
🍒 Изложба је доступна за посету сваког радног дана од 8 до 16 часова у просторијама Завода, а улаз је бесплатан. Изложба ће бити отворена до 1. октобра 2020.

bio04 sa časovaСа часова

Једну изложбу и то ручних радова приређује и Биолошки блог у сарадњи са Бошком Ивановићем који је направио модел корона вируса.

Моделе (али делова људског тела) су правили и ђаци Јасне Бранковић, а дрвеће живота Јелене Цветковић. Ту је и лента еволуције ђака Бранке Настасијевић.

И за крај две презентације. Прву је правио ђак Александре Стајић Радомировић, а другу наше Суки Станисављевић. Обе презентације су јако интересантне и препоручујем да их погледате.

  1. Стоп: дувану, дроги и енергетским пићима
  2. Биологија из угла једног ђака

Видре пред судом

Хајде да једном кренем и распевано. Музика ће вам зазвучати познато, али је текст написала (и отпевала) учитељица Сања Максимовић.

bio04 zabavaЗабава

 

Верујем да би ђаци много тога мобли да науче кроз овако обрађене хитове. Тако можемо музику употребити за учење, а и друге врсте уметности могу и те како имати везе са биологијом. Шкотски скулптор Енди (Andy Goldsworthy) користио је објекте из природе, попут листова, семена и гранчица да би направио заиста задивљујућу галерију. Можете је видети овде:

Educate inspire change: Man Arranges Leaves, Sticks, And Stones To Create Magical Land Artworks (29.10.2016)

Порука Ендијевог рада, према неким мишљењима, еколошке је природе и подсећа нас да је животна средина врло крхка.

bio04 iz štampeИз штампе

У ствари, природа је много крхкија него што смо мислили, изгледа.

б92: Африка се цепа на два дела, и то много брже него што смо мислили (21.3.2018)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

_nuagubf8Ra1t26my0o1_500 (Small)А цепају се и наставници, вазда су то и радили. И овај пут имамо два табора, а један је за нужно зло (читај онлајн наставу), а други против ње (онлајн наставе, дакако). О томе и о још неким темама, две сјајне блогерке и уједно колегинице.

Клотрфкет: Пуна школа врата, ниоткуда ђака (24.7.2020)

Дневник једне учитељице: Одговор родитељима који не желе он лајн наставу (25.7.2020)

bio04 naukaНаука

Дакле, поставља се питање колико је разумно слати децу у школу у оваквим условима, а није да не очекујемо још лошије од септембра. Ситуацију додатно отежава то што у мору информација ми јако мало знамо о вирусу који нас је напао. Много се и дезинформација може чути, па и та да имунитет након прележане короне нестаје. О томе један изузетно добар текст.

Жељков викс сајт: Ковид-19 и имунитет – размишљање једног обичног српског биолога (22.7.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Тешко да је аутор тек обичан биолог, када тако пише. И тешко да су наставници биологије обични с обзиром на то какав рад можемо да видимо, а видимо га сваке недеље у овој рубрици.

Ученици Весне Милојковић су успели да изолују ДНК и да виде како нити ове супстанце заиста изгледају. Ученици Тамаре Микић правили су дрвеће живота, а Снежане Скендерије Булић моделе плућа.

Постери ђака Бранкице Анђелковић говоре о сиди, а ђаци Андријане Марковић Јанковић бавили су се пирамидама здраве исхране. Ђаци Милене Зетовић направили су модел једног травног екосистема, на свој, дечји начин.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Сигуран сам да децу наставници биологије врло квалитетно едукују. Међутим, едукација је изгледа неопходна и старијима, пре свега због већ поменутих дезинформација. Отуда и писмо које стиже из Природњачког музеја у Београду, којим и завршавам за данас.

Овавештење у вези са обољењем COVID-19
Током претходних неколико дана у многим домаћим медијима, на порталима и друштвеним мрежама појавила се застрашујућа вест о 93.000 јединки „видре“ на фарми у Шпанији, у једном селу у покрајини Арагон, од којих је већина заражена SARS-CoV-2 вирусом. Пошто тако представљају потенцијалне векторе болести COVID-19, наложено је њихово уништавање. Ова вест је у медијима потпуно погрешно интерпретирана и недовољно објашњена, због погрешног превода изворног текста. У том контексту Природњачки музеј у Београду има обавезу да разјасни ситуацију и спречи ширење погрешних стручних информација.
Приликом преузимања и превода изворног текста, преводиоцу се поткрала кључна грешка у преводу са енглеског језика имена заражене животињске врсте, јер се уопште не ради о видри (лат. Lutra lutra), већ о тзв. америчкој видрици, познатијој код нас као нерц или визон (лат. Neovison vison), а на енглеском језику American Mink. Име видре на енглеском језику је Eurasian Otter или само Otter.
Нерц је врста мале звери из породице куна (лат. Mustelidae) која је аутохтона у Северној Америци. Она се због цењеног крзна широм света одгаја на фармама животиња ради размножавања и коришћења њиховог крзна. Заједно са другим животињама које се фармски одгајају ради коришћења крзна, нерчеви се сврставају у тзв. „крзнашице“. Статус аутохтоних популација ове врсте у дивљини је повољaн и стабилан, а врста је ван својег аутохтоног ареала проглашена изразито инвазивном врстом, чија појава није добродошла с аспекта заштите природе. У Европи је нерц успео да се насели и устали своје присуство најпре у земљама Феноскандије и балтичким земљама, а у осталом делу Европе се среће ређе и у мањем броју. Код нас је први и последњи пут званично забележена једна јединка 1974. године у околини Панчева. Претпоставља се да је одбегла с фарме која је некада постојала у Панчевачком риту, а тај једини доказни примерак се чува у нашем музеју. Нерчеви у заробљеништву представљају полудоместификоване јединке које су подвргнуте вештачкој селекцији ради добијања различите боје и богатијег крзна и оне се гаје на фармама управо ради коришћења њиховог крзна у индустрији одеће и одевних предмета.
Евроазијска видра (Lutra lutra), која је у домаћим медијима апострофирана уместо америчког нерца, не гаји се на таквим фармама. Њен статус у природи није повољан, већ је популација у опадању, а врста је на глобалном нивоу сврстана у категорију скоро угрожених, чије се стање оцењује као погоршавајуће, јер им опада бројност и смањује се величина ареала. У Србији је проглашена за строго заштићену врсту, а иако је популациони тренд већ извесно време стабилан, сврстана је у категорију рањивих и осетљивих врста.
С друге стране, а што није разјашњено ни у преводу нити у пренесеном тексту из других медија, је да су се нерчеви у Шпанији (које комерцијално узгајају на фармама, у тесним кавезима, и жртвују ради коришћења крзна), као и раније неки примерци нерчева на фармама у Данској и Холандији, вероватно заразили вирусом који изазива COVID-19, управо од људи који су радили на фармама и манипулисали њима. Епидемиолошкиња Светске здравствене организације Марија ван Керков изјавила је да се сматра да је дошло до узајамног заражавања људи и нерчева, те да се истражује какву улогу нерчеви могу имати у преношењу вируса.
Иако је изворни текст био илустрован фотографијом нерчева у кавезима која описује о којој се врсти ради и у којим условима живе, српски медији су овај преведени, пренесени и битно модификовани текст илустровали фотографијама наше евроазијске видре у природним условима, које су биле доступне на интернету. Тим путем је наша јавност нехотице обманута, а видрама из слободне природе је нанета штета, јер су означене као потенцијална опасност по здравље људи, што није истина.

110227165_3095119387274912_2934275879913196357_n
Дивље животиње које живе слободно у природи, за разлику од оних потпуно или делимично доместификованих, имају веома мале могућности да буду заражене вирусом који хара људском популацијом, а такође, постоје веома мале шансе да, уколико су ипак некако постале носиоци вируса, да њега и пренесу на људе.
Природњачки музеј апелује на медије, новинаре и преводиоце да савесно раде свој посао и да не доводе у заблуду јавност која је постала посебно осетљива на сваку нову вест о узроцима, току и последицама актуелне пандемије. Такође, као што важи и за човека, стављање сваке друге органске јединке, популације, врсте или групе врста на „оптуженичку клупу“, а без проверених и научно заснованих података, може бити погубно по њен статус заштите и опстанак у природи.
Један од изворних текстова који садржи праве информације и илустрацију: https://www.bbc.com/news/world-europe-53439263.
Природњачки музеј очекује да медији који су нехотице објавили и пренели неистините информације, објаве овај деманти.

Појурите пчелу и посадите дрво

Какво је време дошло, мораћемо да прибегавамо новим видовима наставе.

bio04 metodikaМетодика

Наиме, од септембра нас очекује слична настава као у другом полугодишту ове школске године.

РТВ: Ђаци од септембра поново пред екраном? (30.6.2020)

_nyyfkrI6OW1qblqseo1_500Помиње се и комбиновани модел учења. Шта је то заправо, открива нам следећи новински наслов.

Курир: Ђаке у Србији чека школска година на какву нису навикли: Шта подразумева и како ће изгледати комбиновани модел учење? (5.7.2020)

Можда је ипак боље да уведемо интегративну наставу? Аутор следећег текста тврди да је буквално савршена.

Зелена учионица: Зашто је интегративна настава један од најсавршенијих облика наставе (29.6.2020)

Некоме ће се учинити да је ово вид мултидисциплинарне наставе. Но, да не брзам са терминима, пошто мулти није исто што и интер, а то опет није исто што и интра. И да не стојите добро са енглеским, довољно је да погледате кружиће који илуструју сваки од ових приступа.

Alexander Refsum Jensenius: Disciplinarities: intra, cross, multi, inter, trans (12.3.2012)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Каква год настава била, јасно је да ће се добрим делом (ако не и у потпуности) одвијати онлајн. Зато су нам значајни материјали које на тај начин можемо користити. Одличан материјал вазда прави сјајни Никола Арсић.

bio04 sa časovaСа часова

Не сумњам ја да ће се наставници биологије снаћи ма каква год да је врста наставе у питању, а о томе сведочи стална рубрика која промовише добру праксу.

Ученици Теодоре Ристановић правили су дрвеће живота (једно личи на хоботницу и заиста је маштовито), а ученици Снежане Мицковић Петруновић моделе ћелија. Ђаци Славице Јовановић приказали су све ситуације у којима треба прати руке.

Ђаци Сање Томашевић правили су пирамиду правилне исхране, а њене имењакиње Сање Милошевић фотохербаријум. Остали радови у галерији су од ученика Маријане Марковић.

И за крај овог блока две презентације ђака Мирјане Георгијев чија је тема настанак живота на Земљи.

bio04 naukaНаука

Живот је, дакле, настао и сада, много милиона година касније, има проблем са којим се сви боримо. Корона не јењава и научници траже решења како да је победимо. Један од њих су и најновији тестови о којима говори следећи инфографик који нам је уступила Александра Равас. Кликом на слику постаће већа.

testovinanatitela

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Није баш ни да је живот стао, тако да имамо неколико догађаја у којима можемо учествовати. Преносим вам објаву Природњачког музеја.

106442092_3039646789488839_8659393737077998541_oДраги пријатељи, најављујемо скорашње отварање наше нове изложбе „Зов даљине – сеобе у царству животиња“
аутора др Далиборке Станковић, у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану.
Изложба „Зов даљине – сеобе у царству животиња“ објашњава феномен сеоба (миграција) животиња на Планети. Посетиоци ће имати прилику да сазнају какву улогу имају сеобе у животном циклусу, не само птица, као најпокретљивијих организама, већ и других животиња као што су: инсекти, слепи мишеви, гмизавци, рибе и неки копнени сисари за које је мало познато да имају селидбене активности. Да ли је сеоба подухват вредан дивљења и које све опасности вребају на том путу? Где зимују наше роде, а куда све лете слепи мишеви?
На фотографији: јато ждралова, фото: Милан Пауновић.

bio04 projektiПројекти

Дакле, можемо обићи изложбу, али и посматрати пчеле…

Центар за биологију пчела, Биолошки факултет у Београду: Грађани у акцији! Азијска пчела смоларица у Србији (приступљено 5.7.2020)

…или да посадимо дрво.

Засади своје Дрво: Пријава за јесењу садницу која ти бесплатно стиже на кућну адресу у Новембру (приступљено 5.7.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

И док једни саде дрвеће, градске власти се баш труде да их све посеку. Сада је на удару ни мање ни више него 30 хектара градске шуме у Кошутњаку зарад изградње нових комерцијалних и стамбених објеката. 1003915_465117146929762_318008882_nСве можете видети овде:

Београд.рс: Рани јавни увид поводом израде плана детаљне регулације за комплекс „Авала филма”, Градска општина Чукарица (29.6.2020)

Министарство простора је понудило онлине темплејт за примедбу коју можемо да поднесемо до 13. јула Секретаријату за урбанизам у Краљице Марије: http://vodic.iup.org.rs/formular/

Дакле, списак тога шта можемо урадити је: обићи изложбу, јурити пчеле, посадити дрво и писати Министарству простора. И читати Биолошки блог већ следеће недеље.

Полудигитална младост

Да ли сте знали да смо много млађи него што у ствари мислимо?

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Према Светској здравственој организацији, односно њиховом истраживању просечног квалитета здравља и очекиваном трајању живота, у 21. веку имамо нови критеријум који дели људску старост на следећи начин:

541537_10153241124384494_8548230417951520697_n0-17 година: малолетни
• 18-65 година: млади
• 66-79 година: средњих година
• 80-99 година: старији
• 100+ година: дуговечни старији

Ако не верујете мени, ево је референца. 🙂

Еn.brilio.net: 65 Years old is still young! (20.11.2016)

bio04 sa časovaСа часова

Хајде да видимо шта су млади (наставници) радили са њиховим још млађим ђацима. 🙂

Кристина Јозић је направила читаву књигу од радова својих ђака.

Read.bookcreator.com: Dan planete Zemlje (приступљено 28.5.2020)

Сличан зборник радова видећете и на следећем линку.

Padlet.com: Deca Župe zajedno za našu planetu (приступљено 28.5.2020)

Ученици Весне Милојковић такође су се бавили екологијом, али тако што су правили моделе који приказују загађивање, а Андријане Марковић Јанковић су правили здраве, витаминске коктеле. Толико лепо и освежавајуће изгледају да верујем да би свако од нас радо попио неки од њих.

Ученици Наташе Јановић правили су моделе ћелија и плућа, а ђаци Тијане Пејић Ивановић на свој, дечји и маштовит начин приказали су свет бактерија и вируса.

Ученица Данице Пушковић се бавила системом органа за циркулацију, а ђаци Мирјане Георгијев су правили стрипове на тему постанка и развоја живота на Земљи.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Кад већ поменух постанак и развој живота, Оливера Коларић је направила игрицу у којој ђаци могу да обнове основне појмове.

Wordwall.net: Postanak i razvoj života na planeti Zemlji – šesti razred (приступљено 28.5.2020)

bio04 institucije i organizacijeОрганизације и институције

То је да шестаци мало провежбају, а богами мораће да вежбају и осмаци. Њих чека завршни тест и ево шта институције имају да кажу на ту тему.

МПНТРРС: Завршни испит за школску 2019/2020. годину (приступљено 28.5.2020)

Ево нечега и за средњошколце, а у вези са њиховим испитима.

ЗУОВ: Средње стручно образовање: Организација и полагање матурских и завршних испита у јунском испитном року 2020. (26.5.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Ево шта на тему завршних тестова кажу медији, који су често и једини извор информација за нас.

РТС: Шарчевић каже да ће мала матура бити „полудигитална“, како ће то изгледати (26.5.2020)

_994151330693118_5238549810097589358_nПошто и нас биологе, као прегледаче, качи полудигитализација, ево још мало појашњења, овај пут од помоћника министра за основну школу.

Данас: Прегледање тестова на малој матури уз помоћ софтвера (27.5.2020)

Дакле, начин полагања завршног теста се ове године променио. Годинама уназад мења се и клима, па тако и дешавања у нашем природном окружењу. Можда је и следећи чланак опис једне такве промене.

Serbian Times: Klimatske promene? Jato retkih ptica doletelo iz Indije, ružičasti čvorak po prvi put u Šumadiji (27.5.2020)

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

О чворцима и другим птицама имамо и предавање које почиње за мање од сат времена. Кликом на слику добићете детаље.

101266372_2890297637686575_5606033529419857920_o

bio04 projektiПројекти

И док су обичне птице незаштићене, стручњаци чине све да заштите нека подручја од великог значаја за природу. За крај, преносим текст са ФБ странице Природњачког музеја.

Ђердап је прво подручје у Србији номиновано за приступањe UNESCO Глобалној мрежи геопаркова, а његово званично проглашење очекује се током септембра 2020. године.
Поводом обележавања Eвропског дана паркова данас вас водимо управо на ову дестинацију.
Геопарк Ђердап у оснивању налази се у североисточној Србији, а река Дунав природна је и административна граница између Србије и Румуније. Обухвата приобални појас Ђердапске клисуре у средњем току Дунава и његово залеђе – делове планинских масива Кучај и Мироч. Покрива територију од 1.330 км2, укључујући и подручје Националног парка Ђердап, који је основан 1974, просторно га превазилазећи за додатних 692 км2.
Најмаркантнији природни феномен на подручју будућег геопарка је Ђердапска клисура. На свом путу од Голупца до Кладова, Дунав се усеца у ободни део Јужних Карпата, спајајући Панонски басен на западу и Дакијски басен на истоку. Дуж клисуре могу се видети бројни репрезентативни објекти природне и културне баштине. Ђердап је уједно и једно од најбоље проучених подручја Балканског полуострва, које је пленило и дан данас плени пажњу реномираних домаћих и страних геолога, геоморфолога, ботаничара, зоолога, археолога и етнолога.

Природњачки музеј у Београду, заједно са другим институцијама, учествовао је у креирању апликационих докумената за номинацију геопарка Ђердап у УНЕСКО Глобалну мрежу геопаркова.

Александра Маран Стевановић, кустос-саветник Природњачког музеја у Београду

Облак ознака