Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „музеј“

Воће које нестаје

Иако је распуст увелико у току, нисам стекао утисак да смо се опустили. Сви размишљају о томе како ће изгледати школа од септембра.

bio04 iz štampeИз штампе

Н1: Хоће ли ђаци од септембра у клупе или пред телевизоре и рачунаре? (30.7.2020)

9fd9b1d03f76d035bc13e76a2a6cd39bНеки медији су већ објавили како ће све то да изгледа…

Мондо: Објављено како ће изгледати настава од 1. септембра: скраћени часови, маске (28.7.2020)

…али да ли ће то тако тећи, не може да потврди ни први човек Србије.

РТВ: Председник: Не искључујем могућност онлајн наставе у новој школској години (1.8.2020)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

На све ово не изостају реакција како практичара, тако и методичара.

Данас: Настава може и онлајн, по оцене у школу (31.7.2020)

Треба видети и како су се колеге изјасниле гледе онлајн наставе. Анкету је урадио ЗУОВ на већем броју испитаника, али најављује још већи број у наредној анкети.

ЗУОВ: Резултати анкете: шта 15.000 просветних радника мисли о остваривању образовно васпитног процеса путем учења на даљину (29.7.2020)

bio04 metodikaМетодика

И родитељи имају своје мишљење и има ту и аргумената за и аргумената против онлајн наставе, али би требало да је безбедност на првом месту. Онлајн настава, без обзира шта о њој мислили, може лагано да буде једина опција и треба се спремити и на ту могућност. RijalitiНо, свакако треба послушати и савет стручњака.

Зелена учионица: Ранко Рајовић: На пола сата телевизије, најмање сат времена скакања, трчања, игре (28.6.2016)

Што се тиче имунитета, увек је добар савет да га појачавамо, а како другачије него да једемо воће? Да ли сте знали да поједино воће са нашег простора нестаје?

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Преносим објаву Природњачког музеја.

У Галерији Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду постављена је гостујућа изложба Природњачког музеја „Старо и нестало воће Србије“, ауторке Александре Савић, музејског саветника. Изложба се реализује у сарадњи са Музејом Војводине.
🍐 Изложба је приређена са циљем да се представи богатство и разноврсност великог броја сорти аутохтоног и традиционалног воћа наших простора које полако нестаје а које је потребно истражити, забележити и сачувати од заборава.
🍎 На изложби је путем илустрација и пратећих текстова на паноима представљено преко 40 сорти аутохтоног и одомаћеног воћа које се гаји, или се гајило некада у Србији, међу којима су старе сорте јабука, крушака, шљива, трешања и другог воћа.
🍒 На изложби су изложени и бројни уникатни предмети са подручја Војводине, из Етнолошке збирке Музеја Војводине, међу којима су алатке за орезивање и брање воћа и ручно осликане чутурице за ракију, као и тиквице за ракију и воду, а чија је старост преко сто година.
🍑 Ауторка је на овај начин имала за циљ да промовише руралну баштину Србије ради афирмације традиционалних вредности које су од значаја за нашу средину и њено памћење.
🍎 Због актуелне ситуације у вези са пандемијом СOVID-19, званичних препорука и ограничења окупљања у затвореном простору, свечано отварање изложбе је изостало овом приликом.
🍒 Изложба је доступна за посету сваког радног дана од 8 до 16 часова у просторијама Завода, а улаз је бесплатан. Изложба ће бити отворена до 1. октобра 2020.

bio04 sa časovaСа часова

Једну изложбу и то ручних радова приређује и Биолошки блог у сарадњи са Бошком Ивановићем који је направио модел корона вируса.

Моделе (али делова људског тела) су правили и ђаци Јасне Бранковић, а дрвеће живота Јелене Цветковић. Ту је и лента еволуције ђака Бранке Настасијевић.

И за крај две презентације. Прву је правио ђак Александре Стајић Радомировић, а другу наше Суки Станисављевић. Обе презентације су јако интересантне и препоручујем да их погледате.

  1. Стоп: дувану, дроги и енергетским пићима
  2. Биологија из угла једног ђака

Видре пред судом

Хајде да једном кренем и распевано. Музика ће вам зазвучати познато, али је текст написала (и отпевала) учитељица Сања Максимовић.

bio04 zabavaЗабава

 

Верујем да би ђаци много тога мобли да науче кроз овако обрађене хитове. Тако можемо музику употребити за учење, а и друге врсте уметности могу и те како имати везе са биологијом. Шкотски скулптор Енди (Andy Goldsworthy) користио је објекте из природе, попут листова, семена и гранчица да би направио заиста задивљујућу галерију. Можете је видети овде:

Educate inspire change: Man Arranges Leaves, Sticks, And Stones To Create Magical Land Artworks (29.10.2016)

Порука Ендијевог рада, према неким мишљењима, еколошке је природе и подсећа нас да је животна средина врло крхка.

bio04 iz štampeИз штампе

У ствари, природа је много крхкија него што смо мислили, изгледа.

б92: Африка се цепа на два дела, и то много брже него што смо мислили (21.3.2018)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

_nuagubf8Ra1t26my0o1_500 (Small)А цепају се и наставници, вазда су то и радили. И овај пут имамо два табора, а један је за нужно зло (читај онлајн наставу), а други против ње (онлајн наставе, дакако). О томе и о још неким темама, две сјајне блогерке и уједно колегинице.

Клотрфкет: Пуна школа врата, ниоткуда ђака (24.7.2020)

Дневник једне учитељице: Одговор родитељима који не желе он лајн наставу (25.7.2020)

bio04 naukaНаука

Дакле, поставља се питање колико је разумно слати децу у школу у оваквим условима, а није да не очекујемо још лошије од септембра. Ситуацију додатно отежава то што у мору информација ми јако мало знамо о вирусу који нас је напао. Много се и дезинформација може чути, па и та да имунитет након прележане короне нестаје. О томе један изузетно добар текст.

Жељков викс сајт: Ковид-19 и имунитет – размишљање једног обичног српског биолога (22.7.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Тешко да је аутор тек обичан биолог, када тако пише. И тешко да су наставници биологије обични с обзиром на то какав рад можемо да видимо, а видимо га сваке недеље у овој рубрици.

Ученици Весне Милојковић су успели да изолују ДНК и да виде како нити ове супстанце заиста изгледају. Ученици Тамаре Микић правили су дрвеће живота, а Снежане Скендерије Булић моделе плућа.

Постери ђака Бранкице Анђелковић говоре о сиди, а ђаци Андријане Марковић Јанковић бавили су се пирамидама здраве исхране. Ђаци Милене Зетовић направили су модел једног травног екосистема, на свој, дечји начин.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Сигуран сам да децу наставници биологије врло квалитетно едукују. Међутим, едукација је изгледа неопходна и старијима, пре свега због већ поменутих дезинформација. Отуда и писмо које стиже из Природњачког музеја у Београду, којим и завршавам за данас.

Овавештење у вези са обољењем COVID-19
Током претходних неколико дана у многим домаћим медијима, на порталима и друштвеним мрежама појавила се застрашујућа вест о 93.000 јединки „видре“ на фарми у Шпанији, у једном селу у покрајини Арагон, од којих је већина заражена SARS-CoV-2 вирусом. Пошто тако представљају потенцијалне векторе болести COVID-19, наложено је њихово уништавање. Ова вест је у медијима потпуно погрешно интерпретирана и недовољно објашњена, због погрешног превода изворног текста. У том контексту Природњачки музеј у Београду има обавезу да разјасни ситуацију и спречи ширење погрешних стручних информација.
Приликом преузимања и превода изворног текста, преводиоцу се поткрала кључна грешка у преводу са енглеског језика имена заражене животињске врсте, јер се уопште не ради о видри (лат. Lutra lutra), већ о тзв. америчкој видрици, познатијој код нас као нерц или визон (лат. Neovison vison), а на енглеском језику American Mink. Име видре на енглеском језику је Eurasian Otter или само Otter.
Нерц је врста мале звери из породице куна (лат. Mustelidae) која је аутохтона у Северној Америци. Она се због цењеног крзна широм света одгаја на фармама животиња ради размножавања и коришћења њиховог крзна. Заједно са другим животињама које се фармски одгајају ради коришћења крзна, нерчеви се сврставају у тзв. „крзнашице“. Статус аутохтоних популација ове врсте у дивљини је повољaн и стабилан, а врста је ван својег аутохтоног ареала проглашена изразито инвазивном врстом, чија појава није добродошла с аспекта заштите природе. У Европи је нерц успео да се насели и устали своје присуство најпре у земљама Феноскандије и балтичким земљама, а у осталом делу Европе се среће ређе и у мањем броју. Код нас је први и последњи пут званично забележена једна јединка 1974. године у околини Панчева. Претпоставља се да је одбегла с фарме која је некада постојала у Панчевачком риту, а тај једини доказни примерак се чува у нашем музеју. Нерчеви у заробљеништву представљају полудоместификоване јединке које су подвргнуте вештачкој селекцији ради добијања различите боје и богатијег крзна и оне се гаје на фармама управо ради коришћења њиховог крзна у индустрији одеће и одевних предмета.
Евроазијска видра (Lutra lutra), која је у домаћим медијима апострофирана уместо америчког нерца, не гаји се на таквим фармама. Њен статус у природи није повољан, већ је популација у опадању, а врста је на глобалном нивоу сврстана у категорију скоро угрожених, чије се стање оцењује као погоршавајуће, јер им опада бројност и смањује се величина ареала. У Србији је проглашена за строго заштићену врсту, а иако је популациони тренд већ извесно време стабилан, сврстана је у категорију рањивих и осетљивих врста.
С друге стране, а што није разјашњено ни у преводу нити у пренесеном тексту из других медија, је да су се нерчеви у Шпанији (које комерцијално узгајају на фармама, у тесним кавезима, и жртвују ради коришћења крзна), као и раније неки примерци нерчева на фармама у Данској и Холандији, вероватно заразили вирусом који изазива COVID-19, управо од људи који су радили на фармама и манипулисали њима. Епидемиолошкиња Светске здравствене организације Марија ван Керков изјавила је да се сматра да је дошло до узајамног заражавања људи и нерчева, те да се истражује какву улогу нерчеви могу имати у преношењу вируса.
Иако је изворни текст био илустрован фотографијом нерчева у кавезима која описује о којој се врсти ради и у којим условима живе, српски медији су овај преведени, пренесени и битно модификовани текст илустровали фотографијама наше евроазијске видре у природним условима, које су биле доступне на интернету. Тим путем је наша јавност нехотице обманута, а видрама из слободне природе је нанета штета, јер су означене као потенцијална опасност по здравље људи, што није истина.

110227165_3095119387274912_2934275879913196357_n
Дивље животиње које живе слободно у природи, за разлику од оних потпуно или делимично доместификованих, имају веома мале могућности да буду заражене вирусом који хара људском популацијом, а такође, постоје веома мале шансе да, уколико су ипак некако постале носиоци вируса, да њега и пренесу на људе.
Природњачки музеј апелује на медије, новинаре и преводиоце да савесно раде свој посао и да не доводе у заблуду јавност која је постала посебно осетљива на сваку нову вест о узроцима, току и последицама актуелне пандемије. Такође, као што важи и за човека, стављање сваке друге органске јединке, популације, врсте или групе врста на „оптуженичку клупу“, а без проверених и научно заснованих података, може бити погубно по њен статус заштите и опстанак у природи.
Један од изворних текстова који садржи праве информације и илустрацију: https://www.bbc.com/news/world-europe-53439263.
Природњачки музеј очекује да медији који су нехотице објавили и пренели неистините информације, објаве овај деманти.

Појурите пчелу и посадите дрво

Какво је време дошло, мораћемо да прибегавамо новим видовима наставе.

bio04 metodikaМетодика

Наиме, од септембра нас очекује слична настава као у другом полугодишту ове школске године.

РТВ: Ђаци од септембра поново пред екраном? (30.6.2020)

_nyyfkrI6OW1qblqseo1_500Помиње се и комбиновани модел учења. Шта је то заправо, открива нам следећи новински наслов.

Курир: Ђаке у Србији чека школска година на какву нису навикли: Шта подразумева и како ће изгледати комбиновани модел учење? (5.7.2020)

Можда је ипак боље да уведемо интегративну наставу? Аутор следећег текста тврди да је буквално савршена.

Зелена учионица: Зашто је интегративна настава један од најсавршенијих облика наставе (29.6.2020)

Некоме ће се учинити да је ово вид мултидисциплинарне наставе. Но, да не брзам са терминима, пошто мулти није исто што и интер, а то опет није исто што и интра. И да не стојите добро са енглеским, довољно је да погледате кружиће који илуструју сваки од ових приступа.

Alexander Refsum Jensenius: Disciplinarities: intra, cross, multi, inter, trans (12.3.2012)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Каква год настава била, јасно је да ће се добрим делом (ако не и у потпуности) одвијати онлајн. Зато су нам значајни материјали које на тај начин можемо користити. Одличан материјал вазда прави сјајни Никола Арсић.

bio04 sa časovaСа часова

Не сумњам ја да ће се наставници биологије снаћи ма каква год да је врста наставе у питању, а о томе сведочи стална рубрика која промовише добру праксу.

Ученици Теодоре Ристановић правили су дрвеће живота (једно личи на хоботницу и заиста је маштовито), а ученици Снежане Мицковић Петруновић моделе ћелија. Ђаци Славице Јовановић приказали су све ситуације у којима треба прати руке.

Ђаци Сање Томашевић правили су пирамиду правилне исхране, а њене имењакиње Сање Милошевић фотохербаријум. Остали радови у галерији су од ученика Маријане Марковић.

И за крај овог блока две презентације ђака Мирјане Георгијев чија је тема настанак живота на Земљи.

bio04 naukaНаука

Живот је, дакле, настао и сада, много милиона година касније, има проблем са којим се сви боримо. Корона не јењава и научници траже решења како да је победимо. Један од њих су и најновији тестови о којима говори следећи инфографик који нам је уступила Александра Равас. Кликом на слику постаће већа.

testovinanatitela

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Није баш ни да је живот стао, тако да имамо неколико догађаја у којима можемо учествовати. Преносим вам објаву Природњачког музеја.

106442092_3039646789488839_8659393737077998541_oДраги пријатељи, најављујемо скорашње отварање наше нове изложбе „Зов даљине – сеобе у царству животиња“
аутора др Далиборке Станковић, у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану.
Изложба „Зов даљине – сеобе у царству животиња“ објашњава феномен сеоба (миграција) животиња на Планети. Посетиоци ће имати прилику да сазнају какву улогу имају сеобе у животном циклусу, не само птица, као најпокретљивијих организама, већ и других животиња као што су: инсекти, слепи мишеви, гмизавци, рибе и неки копнени сисари за које је мало познато да имају селидбене активности. Да ли је сеоба подухват вредан дивљења и које све опасности вребају на том путу? Где зимују наше роде, а куда све лете слепи мишеви?
На фотографији: јато ждралова, фото: Милан Пауновић.

bio04 projektiПројекти

Дакле, можемо обићи изложбу, али и посматрати пчеле…

Центар за биологију пчела, Биолошки факултет у Београду: Грађани у акцији! Азијска пчела смоларица у Србији (приступљено 5.7.2020)

…или да посадимо дрво.

Засади своје Дрво: Пријава за јесењу садницу која ти бесплатно стиже на кућну адресу у Новембру (приступљено 5.7.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

И док једни саде дрвеће, градске власти се баш труде да их све посеку. Сада је на удару ни мање ни више него 30 хектара градске шуме у Кошутњаку зарад изградње нових комерцијалних и стамбених објеката. 1003915_465117146929762_318008882_nСве можете видети овде:

Београд.рс: Рани јавни увид поводом израде плана детаљне регулације за комплекс „Авала филма”, Градска општина Чукарица (29.6.2020)

Министарство простора је понудило онлине темплејт за примедбу коју можемо да поднесемо до 13. јула Секретаријату за урбанизам у Краљице Марије: http://vodic.iup.org.rs/formular/

Дакле, списак тога шта можемо урадити је: обићи изложбу, јурити пчеле, посадити дрво и писати Министарству простора. И читати Биолошки блог већ следеће недеље.

Полудигитална младост

Да ли сте знали да смо много млађи него што у ствари мислимо?

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Према Светској здравственој организацији, односно њиховом истраживању просечног квалитета здравља и очекиваном трајању живота, у 21. веку имамо нови критеријум који дели људску старост на следећи начин:

541537_10153241124384494_8548230417951520697_n0-17 година: малолетни
• 18-65 година: млади
• 66-79 година: средњих година
• 80-99 година: старији
• 100+ година: дуговечни старији

Ако не верујете мени, ево је референца. 🙂

Еn.brilio.net: 65 Years old is still young! (20.11.2016)

bio04 sa časovaСа часова

Хајде да видимо шта су млади (наставници) радили са њиховим још млађим ђацима. 🙂

Кристина Јозић је направила читаву књигу од радова својих ђака.

Read.bookcreator.com: Dan planete Zemlje (приступљено 28.5.2020)

Сличан зборник радова видећете и на следећем линку.

Padlet.com: Deca Župe zajedno za našu planetu (приступљено 28.5.2020)

Ученици Весне Милојковић такође су се бавили екологијом, али тако што су правили моделе који приказују загађивање, а Андријане Марковић Јанковић су правили здраве, витаминске коктеле. Толико лепо и освежавајуће изгледају да верујем да би свако од нас радо попио неки од њих.

Ученици Наташе Јановић правили су моделе ћелија и плућа, а ђаци Тијане Пејић Ивановић на свој, дечји и маштовит начин приказали су свет бактерија и вируса.

Ученица Данице Пушковић се бавила системом органа за циркулацију, а ђаци Мирјане Георгијев су правили стрипове на тему постанка и развоја живота на Земљи.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Кад већ поменух постанак и развој живота, Оливера Коларић је направила игрицу у којој ђаци могу да обнове основне појмове.

Wordwall.net: Postanak i razvoj života na planeti Zemlji – šesti razred (приступљено 28.5.2020)

bio04 institucije i organizacijeОрганизације и институције

То је да шестаци мало провежбају, а богами мораће да вежбају и осмаци. Њих чека завршни тест и ево шта институције имају да кажу на ту тему.

МПНТРРС: Завршни испит за школску 2019/2020. годину (приступљено 28.5.2020)

Ево нечега и за средњошколце, а у вези са њиховим испитима.

ЗУОВ: Средње стручно образовање: Организација и полагање матурских и завршних испита у јунском испитном року 2020. (26.5.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Ево шта на тему завршних тестова кажу медији, који су често и једини извор информација за нас.

РТС: Шарчевић каже да ће мала матура бити „полудигитална“, како ће то изгледати (26.5.2020)

_994151330693118_5238549810097589358_nПошто и нас биологе, као прегледаче, качи полудигитализација, ево још мало појашњења, овај пут од помоћника министра за основну школу.

Данас: Прегледање тестова на малој матури уз помоћ софтвера (27.5.2020)

Дакле, начин полагања завршног теста се ове године променио. Годинама уназад мења се и клима, па тако и дешавања у нашем природном окружењу. Можда је и следећи чланак опис једне такве промене.

Serbian Times: Klimatske promene? Jato retkih ptica doletelo iz Indije, ružičasti čvorak po prvi put u Šumadiji (27.5.2020)

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

О чворцима и другим птицама имамо и предавање које почиње за мање од сат времена. Кликом на слику добићете детаље.

101266372_2890297637686575_5606033529419857920_o

bio04 projektiПројекти

И док су обичне птице незаштићене, стручњаци чине све да заштите нека подручја од великог значаја за природу. За крај, преносим текст са ФБ странице Природњачког музеја.

Ђердап је прво подручје у Србији номиновано за приступањe UNESCO Глобалној мрежи геопаркова, а његово званично проглашење очекује се током септембра 2020. године.
Поводом обележавања Eвропског дана паркова данас вас водимо управо на ову дестинацију.
Геопарк Ђердап у оснивању налази се у североисточној Србији, а река Дунав природна је и административна граница између Србије и Румуније. Обухвата приобални појас Ђердапске клисуре у средњем току Дунава и његово залеђе – делове планинских масива Кучај и Мироч. Покрива територију од 1.330 км2, укључујући и подручје Националног парка Ђердап, који је основан 1974, просторно га превазилазећи за додатних 692 км2.
Најмаркантнији природни феномен на подручју будућег геопарка је Ђердапска клисура. На свом путу од Голупца до Кладова, Дунав се усеца у ободни део Јужних Карпата, спајајући Панонски басен на западу и Дакијски басен на истоку. Дуж клисуре могу се видети бројни репрезентативни објекти природне и културне баштине. Ђердап је уједно и једно од најбоље проучених подручја Балканског полуострва, које је пленило и дан данас плени пажњу реномираних домаћих и страних геолога, геоморфолога, ботаничара, зоолога, археолога и етнолога.

Природњачки музеј у Београду, заједно са другим институцијама, учествовао је у креирању апликационих докумената за номинацију геопарка Ђердап у УНЕСКО Глобалну мрежу геопаркова.

Александра Маран Стевановић, кустос-саветник Природњачког музеја у Београду

Фрушка гора и даље расте

Опет је дошло до корекције распореда на ТВ-у. Овог пута отпада један час биологије у осмом, па ће припремна настава кренути већ од следеће недеље.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

За припремну наставу на РТС-у предвиђено је пет часова. У договору са колегама на Фејсбуку, овако ће изгледати обнављање тема.unnamed

  1. цитологија (делови ћелије и ћелијска деоба, разлика између биљне и животињске ћелије, основи генетике), нивои организације са најосновнијом поделом ткива, основни животни процеси, вируси, бактерије, алге, гљиве, лишајеви и протисти;
  2. ботаника (биљни органи и систематика) и еволуција (природна и вештачка селекција и фосили);
  3. зоологија (систематика бескичмењака и кичмењака);
  4. антропологија (морфологија, анатомија, физиологија и хигијена и еволуција човека);
  5. задаци из разних области и разних типова из збирке.

Пошто ћемо прескочити час из обнављања екологије, трудићу се да основне појмове уметнем у наведене часове. Треба имати на уму да сваки од тих часова не сме да траје дуже од пола сата.

tumblr_mpyc0mMEnO1qd5hzfo1_500Зато продуцентска кућа „Нетфликс“ нема ограничења и даје документарне емисије (биолошке, наравно) које трају колико год је потребно и које су нам доступне на линку:

Youtube: Educational Documentaries | Netflix (приступљено 9.5.2020)

Јутјуб канал који свакако не треба пропустити је и онај који је отворио наш колега Славољуб Тоскић.

Јутјуб канал: Свет биологије (приступљено 9.5.2020)

То је што се тиче Јутјуба, а што се тиче Фејсбука, свакако треба видети ову еколошку групу:

Фејсбук група: Еко школа „Олга Милутиновић“ (приступљено 9.5.2020)

Ова еко школа функционише сјајно, а како функционише (и како ће у будућности) онлајн школа, одговара у интервјуу министар Младен Шарчевић.

bio04 iz štampeИз штампе

Блиц: Интервју, Младен Шарчевић: Ако нам се корона врати на јесен, имаћемо спреман алтернативни план за школе (3.5.2020)

Оно што у овом интервјуу нећете наћи је на који начин родитељи треба да буду укључени у дечји рад код куће. Зато ћете то пронаћи у приручницима ЗУОВ-а. Додуше, материјали су намењени пепси службама, али пошто се прича и о информацијама о КОВИД-у, могу бити значајни и за нас биологе.

ЗУОВ: Нови ресурси и материјали за педагоге и психологе: 1. Како и колико информација о болести КОВИД -19 преносити деци? 2. Улога родитеља у организацији активности ученика у условима учења на даљину (5.5.2020)

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Можда би родитељи могли да одведу децу у неки музеј? Захтев није претежак јер су доступни онлајн уласци у многе светске музеје, па и природњачке.

Google Arts & Culture: Collections (приступљено 5.5.2020)

Што се тиче нашег природњачког музеја, вест је да је наново отворен. Преносим вест у целини:

Обавештавамо вас да је од уторка, 5. маја 2020, Галерија Природњачког музеја на Малом Калемегдану отворена за посетиоце. Радно време Галерије у наредном периоду биће од уторка до четвртка у периоду од 10 до 14 часова. Улаз на изложбу је бeсплатан.
У Галерију, због малог слободног простора, може да уђе највише 4 посетиоца истовремено, уз поштовање прописаних мера за здравствену безбедност, обавезно коришћење заштитних средстава (маска за лице и рукавице), и обавезно држање међусобног одстојања од 2 метра.
У току је изложба „Рађање Фрушке горе“ аутора др Ивана и Мише Дулић, који су вредну колекцију фрушкогорских фосила и стена изучавали и прикупљали преко 35 година. Изложба од изузетног научног и едукативног значаја, посвећена геолошком развоју и фосилима Фрушке горе, tumblr_nocfiebFiI1qbycdbo1_500 (Small)приказује комплетан циклус развоја Панонског мора а представљени пресеци магматских, метаморфних и седиментних стена говоре о геолошкој грађи и богатству некада острва, а данас једине планине Војводине. На изложби су приказане све фазе развоја Фрушке горе, као и преко 2000 примерака фосилизованих тропских биљака, давно изумрлих морских бескичмењака или крупних сисара који су некада крстарили степама Леденог доба. Посетиоци имају јединствену прилику да се на пригодан начин зауставе испред фрушкогорске планине и сагледају њен немерљиво дуг животни пут од некадашњег морског дна пре 260 милиона година до данашњег Црвеног чота и његових 539 m надморске висине. Фрушка гора можда није запањујуће висока планина, али треба имати на уму да и даље расте!
Изложба ће бити отворена до краја маја 2020.
Добро дошли!

Ваш Природњачки музеј

bio04 sa časovaСа часова

Дакле, Фрушка гора и даље расте, а расте и наша база добре праксе из учионица. Ученици Андријане Марковић-Јанковић су направили сјајне дигиталне хербаријуме (прва два), ученица Гордане Владић направила је мапу ума (трећа ставка), а извештаје о разним темама урадили су ђаци Кристине Перишкић (последња три).

  1. дигитални хербаријум
  2. дигитални хербаријум
  3. кућни љубимци
  4. природни ресурси
  5. наследни материјал
  6. организација биоценозе

Ђаци Оливере Коларић на својим паноима бавили су се рециклажом, проблемима загађивања, али и хербаризовањем.

Један поетски предах уз песмице ђака Марте Мајорски, а ту су и интересантни радови ученика колеге Радета Перуничића.

Ђаци Милице Милосављевић бавили су се тематским хербаријумима, а ђаци Јасне Бранковић и Сање Урошевић Парезановић правили су моделе. Јаснини ђаци моделе ДНК, а Сањини моделе цвета од искоришћених пластичних материјала.

Још мало модела; овај пут у питању су ћелије и наставница Љубица Савић. Ђаци Катарине Ацић цртали су дрво живота, а Весне Милојковић своје омиљене цртане јунаке и проналазили особине које се наслеђују и које су стечене.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Лепи су и шарени дечји радови, а и градови широм света све су лепши и шаренији од природе која се враћа, да тако кажем, пошто су људи у добром делу света у изолацији у својим домовима. Како то изгледа у Мумбају, погледајте у видеу који сам изабрао за крај.

План за април

Не знам докле ће ова пандемија трајати, нити докле ће бити ове наставе преко РТС-а, али ево га план за април.

bio04 važne informacijeВажне информације

Током израде плана суочио сам се са разним изазовима: једна недеља је у вишку јер је распуст радни, петаци имају више часова пројектне наставе која је на РТС-у неизводљива, баш као што су за све разреде неизводљиви часови које увек предвидимо за оцењивање. У 6. и 7. разреду, где градива има више и сложеније је, изазов је био мањи фонд часова. Треба ли коментарисати који су изазови били у осмом? 🙂 Дакле, много тога је баш било отежавајуће, али некако се изборих, а верујем да ћете и ви.

Untitled

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Осим овог распореда, верујем да ће вам користити и презентације које је направила Ивана Дамњановић. Прва је о е-насиљу. Не знам да ли се дешава код ваших ђака, али и превентива је добра код онлајн наставе где ипак можемо очекивати свашта.

Друга Иванина презентација се бави корона вирусом.

bio04 naukaНаука

И научници су се много бавили овим вирусом, што ништа није неочекивано. Следећи текст ми звучи прилично добро и, што је такође важно, објективно и без стварања хистерије.

Fems-microbiology.org: Najnovije informacije stručnjaka o SARS-CoV2 koronavirusu koji uzrokuje epidemiju COVID-19 (19.3.2020)

Ту је и инфографика коју се превеле Александра Равас и Снежана Томановић. Кликом на слику добићете већу.

korona

bio04 tehnička podrškaТехничка подршка

Логично је и нормално да ова пандемија изазове мало и страха код свих нас, па ево једног решења које је понудио Зоран Милојевић из ОКЦ-а, у виду савета како да заокупирамо мисли нечим конструктивним.

91754074_10158034464089840_1672642418920390656_n

Да ова рубрика не би била само „подршка“, већ и да буде и техничка, ево врло корисног материјала баш за онлајн наставу.

Институт за модерно образовање: Преузмите приручник са 40 бесплатних алата за онлајн-наставу (приступљено 4.4.2020)

Уз онлајн наставу иде и исти такав дневник.

Зелена учионица: Упутство за уношење активности у сврху формативног оцењивања (3.4.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Наравно, све нас занима докле ћемо да радимо овакав вид наставе. Министар каже: до јуна.

Информер: Добар континуитет у настави и учењу, план је да се деца у школске клупе врате у јуну! (2.4.2020)

bio04 zabavaЗабава

_nn1zgppWow1qarjnpo1_500До тада, имамо довољно времена да посетимо и неку изложбу, наравно – онлајн.

Дан у Београду: Ванредно стање: Онлајн изложбе (1.4.2020)

bio04 sa časovaСа часова

И ево и од мене једна онлајн изложба за крај. Овога пута нису радови ђака у питању, већ талентованог наставника Бошка Ивановића који ради у Милошевцу. Школа у којој ради дефинитно ће уштедети на куповини наставних средстава.

Правилник за основце

Оно што смо чекали последњих дана…

bio04 važne informacijeВажне информације

Правилник са пропозицијама за овогодишње такмичење из биологије за основну школу можете преузети…

…овде!

slika 3.42То је био вордов документ, а следи и…

пдф.

Видећете да су неке ставке другачије у односу на претходну годину и то је све што ћу вам ја рећи, а остало прочитајте.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

За оне који воле да читају овај правилник не мора да буде целокупно штиво током распуста. 🙂 На интернету може да се нађе свашта, па тако и практикум из микробиологије. Таман мало подсећања на студентске дане.

Практикум из микробиологије (2010)

bio04 naukaНаука

Микро-свет има макро-проблеме. Бактерије морају да се суочавају са антибиотицима и то раде на неколико начина. 71RQjB3R0JL._SX425_Ипак, један новоткривени је, мало је рећи, фасцинантан. Наиме, научници са Универзитета Принстона и државног универзитета Нортриџа у Калифорнији су током прошле године утврдили да у популацији Ешерихије бактерије које умиру упијају значајну дозу антибиотика како би га утрошиле у што већој мери. На тај начин повећавају шансу другим бактеријама да се спасу. Да ли ми овде причамо о несебичним бактеријама које се жртвују за заједницу?!? Углавном, у тексту који следи и сами научници закључују да ће се поставити питања која никада до сада никоме нису пала на памет.

Рhys.org: Dying bacteria absorb antibiotic, allowing others to survive and grow (6.2.2019)

bio04 sa časovaСа часова

И у свету људи постоје несебичне колеге које деле своје идеје и свој рад са осталима. Такав је случај и са Весном Миленовић. Ево неких слика које приказују рад у њеној учионици.

Леп рад се већ десио у учионицама, али леп рад и тек треба да се деси. Биљана Ускоковић Брковић спрема приредбу поводом Међународног дана шума.

Биолошке теме: Биолошка представа (9.2.2020)

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Осим ове лепе представе, очекује нас још један догађај. У ствари, очекује колеге из Горњег Милановца и околине.

Фејсбук догађај: Изложба „Суживот са великим зверима“ (12.2.2020)

Верујем да ће колеге из поменутог града уживати, а суживот са Биолошким блогом траје и даље. 🙂 До скорог виђења.

Хранимо се здраво и растимо право

Најпре да вам пожелим све најлепше у новој 2020. Верујем да сте све ове празнике провели уз добру клопу, па да почнем од ње.

bio04 naukaНаука

Најчешће не пазимо или макар мање пазимо на то шта ћемо јести када празници стигну. tumblr_mgod7ugtRa1rvvqj8o1_500Празнична је атмосфера, ваља се малко и опустити. Тада једемо и оно што није баш здраво. О шећерима и мастима не бих овај пут, пошто нам је свима познато шта нам раде те супстанце. Неке студије показују да права опасност вреба од – адитива. Да, неки уобичајени адитиви подстичу гојазност, а богами и упалне болести црева.

IFL Science: Study Finds Common Food Additive Promotes Inflammatory Bowel Disease And Obesity (приступљено 8.1.2020)

bio04 tehnička podrškaТехничка подршка

Дакле, за добру линију треба избегавати шећере, масти и (сада знамо и) адитиве. О свему томе се можемо информисати гледајући етикете намирница, али зашто ту стати? Следећи видео-снимак представља напредни апарат, некакав мини-скенер и апликацију који нам спочитавају састав било које намирнице, чак и воћке и поврћке.

Facebook video: This Star Trek-like ‘tricorder’ can help you understand what things are made of. (приступљено 8.1.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Наши ђаци немају напредну технологију попут горепоменуте, али имају креативност и сјајне наставнике. Ученици Андријане Марковић-Јанковић бавили су се храном на врло интересантан начин и уз паролу „Једимо здраво – растимо право“.

Нешто слично и једнако занимљиво радили су и ђаци Сање Урошевић Парезановић.

bio04 iz štampeИз штампе

Мање симпатична страна исхране је да би се обезбедила, мора и да се плати. Наше плате су такве какве су, а вечита су тема синдиката. Међутим, синдикат се бавио и још неким проблемима у нашем послу, а које имају људи које већ можемо назвати вечито запосленим на одређено време.

Унија синдиката просветних радника Србије: За кога се расписују конкурси? (5.1.2020)

Са овим је сагласан и министар Младен Шарчевић и обећава да ће се ствари променити.

Зелена учионица: Шарчевић најавио: Запошљавање просветних радника који на стални посао чекају од 2014. (8.1.2020)

Дакле, министар је најавио запошљавања, а мени је остало још да најавим догађања које организује Природњачки музеј у Београду. Иначе је крајем децембра, овај музеј прославио 124. године постојања и ево закаснеле честитке и од Биолошког блога.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Преносим текст са Фејсбук стране Природњачког музеја који ће бити интересантан колегама из Неготина и околине:

_o0kosmwABn1rpe379o4_500У четвртак, 26. децембра 2019, у 13 часова, у Музеју Крајине у Неготину, отворена је гостујућа изложба „Суживот са великим зверима – изазов и могућност“, аутора др Милана Пауновића, музејског саветника и директора Природњачког музеја. Уједно, у оквиру пројекта истраживања јавног мњења у погледу информисаности, мишљења и ставова становништва о дивљим зверима у Србији, урађена је анкета становника Неготина. У анкети су учествовали ученици основних школа „Вук Караџић“, „Вера Радосављевић“ и „Бранко Радичевић“, као и ученика Неготинске гимназије. Захваљујемо се директору Музеја Крајине Ивици Трајковићу, као и колегама Музеја, на изузетној сарадњи и гостопримству. Изложба ће у Неготину гостовати до 25. јануара 2020, а улаз је бесплатан.

Мртви или живи, али фосили

У ово неко време могуће је посетити пар занимљивих изложби Природњачког музеја.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Како бисте се информисали о првој изложби, погледајте кратки прилог на следећем линку.

Јутјуб: Изложба лобања птица и сисара у арборетуму (до 27.12.2019)

Што се тиче друге изложбе, ево и текста који ће вам све разјаснити:

У уторак 03. децембра 2019. године, у Народном музеју Топлице у Прокупљу отворена је изложба под називом „Фосили из Горње Пребрезе“ коју су у сарадњи са ЈКП „Хаммеум“ из Прокупља, припремили и поставили кустоси Природњачког музеја у Београду, др Зоран Марковић, Сања Алабурић и Милош Миливојевић.
tumblr_o1h2jzqtEF1ryagdxo1_500Изложено је око стотинак експоната из фундуса Природњачког музеја – Збирка терцијарних сисара (aнтилопе, жирафе, хијене, претече слона, и др.) као и двадесетак из Народног музеја Топлице.
Изложене експонате пропратили су оригинални постери са текстуалним и сликовитим приказима геологије, историјата ископавања, пронађеним примерцима, учесницима у активностима на локалитету, као и приказима реконструкције палеоеколошких прилика за време средњег миоцена овог дела Србије.
Изложбу су отворили др Зоран Марковић и Радмила Перић, директорка ЈКП „Хаммеум“ и биће доступна посетиоцима до 15.01.2020. године.

bio04 naukaНаука

То је била прича о фосилима из Горње Пребрезе, а ево нечега о тзв. „живом фосилу“.

Национална географија: „Живи фосил“ светске флоре: Да ли ће Панчићева оморика преживети климатске промене? (20.11.2019)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Кад већ зборимо о живим фосилима… _nxqe4320UP1qa70eyo2_250Наравно, увек имам зазор када су наши таблоиди у питању, чак и када је (безопасна) наука у питању, али вест се појављује и у иностраним научно-популарним чланцима, па ми изгледа да је валидна. 🙂

Курир: На арктику оживели организми за које се веровало да су вековима мртви: Неки су стари и више од 40.000 година! Зомбији леденог доба преживели све до данас! (12.7.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Да ми не бисмо постали мртви фосили, морамо да водимо рачуна о нашој планети. Пре неког времена је у ОШ „Сава Керковић“ у Љигу обележен Дан здравља (7. април) и Дан планете Земље (22. април), под слоганом „Брига о планети је брига о здрављу“. Ученици седмог и осмог разреда наставнице Виолете Кешељ, помоћу видео презентација, паноа и модела, испричали су низ прича од момента настанка наше планете, о значају биодиверзитета, природним и културним лепотама Земље… Погледајте фотографије које све то приказују, а ми се видимо за недељу дана.

Директори плесачи

„За разлику од вртића, школа није симулација стварности ни место за игру. Школа је стварност сама.“ Да ли је?

bio04 iz štampeИз штампе

Први текст који сам одабрао за данас (из кога је и цитат спочетка) говори о проблемима који су нам свима добро познати.

Бука: Миљенко Јерговић: Ако наставнике заштитите од родитеља, тада ће се и ученици припитомити (13.6.2019)

18075b9f7e471e263c738d6cb9a58acb_large (Small)И док постоје мишљења да ученике треба доместификовати, у другим деловима света се озбиљно ради на њиховом освешћивању о значају животне средине.

021.рс: Нови закон на Филипинима: Ученици не могу да заврше школу ако не посаде бар 10 стабала (29.5.2019)

Филипини су на добром путу да постану еколошка држава, али сертификована еколошка држава је… Па, прочитајте у следећем тексту. Можда ћете се изненадити да нам је много ближа него што бисмо помислили.

Национална географија: Упознајте најчистију земљу на свету (15.8.2018)

bio04 sa časovaСа часова

А да биологија буде најлепша наука на свету труде се наше сјајне и креативне колеге. Овог пута представљам вам радове ђака колегинице Јасне Бранковић. Они су се бавили креативном рециклажом на секцији ОШ „Стеван Сремац“ из Добановаца.

Још једну интересантну ствар направили су осмаци Владиславе Солаковић. Овај рад најбоље дочарава филмић који можете погледати на следећем линку.

Наставници биологије – Фејсбук видео: Владислава Солаковић (25.11.2019)

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Када смо већ код занимљивих видеа са Фејсбука, погледајте директора једне школе у Азији који плеше са својим ђацима.

Фејсбук видео – Више од живота: Директор који плеше (приступљено 27.11.2019)

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

И док директори плешу, птице цвркућу. Овог пута у Зрењанину.

Свечано отварање изложбе „Птице и њихове породице“ одржаће се у Салону НМЗ у четвртак, 28. новембра 2019. у 19 часова. Аутор изложбе је Наташа Кнежевић, виши кустос – биолог у Народном музеју Зрењанин. Изложба ће бити отворена до 14. фебруара 2020. Улаз је слободан, а детаље имате на линку:

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Птице и њихове породице“ (28.11.2019)

tumblr_mo0jugQ8wn1r9bfqro1_400

И да најавим, такође за сутра, још један догађај, овај пут за Београђане.

Фејсбук догађај: Презентација апликације „Београд кроз природу и време – BeoGuide“ (за 28.11.2019)

Сигуран сам да вреди видети, а ускоро се гледамо и ми у новом чланку.

Облак ознака