Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „музеј“

Свачије ћелије

На почетку бих вас упутио на једну занимљиву радионицу која нуди знања из цитологије за сваког, али пре свих за наше ђаке.

Предстојећи догађаји

Наставници биологије из околине Београда треба да погледају следећи линк и ту ће наћи информације коме да се јаве за поменуту радионицу:

Фејсбук страна: Ћелија за сваког, сапуница против корона вируса (приступљено 11.5.2021)

И ту дешавањима није крај. У оквиру манифестације „Музеји за 10“ Природњачки музеј у Београду припрема заиста много тога.

Дакле, Београђани и сви они који се у главном граду буду задесили у датим терминима имаће прилике да виде лепе изложбе, а Београђани који су били вредни у претходном периоду су наставници биологије са Звездаре.

Реч наставника

Наставници са ове општине су направили састанак општинског Актива и следи записник.

Записник са састанка Актива на Звездари (9.4.2021)

Са часова

Да не испадне да су само Звездарци били вредни, ево неких лепих радова са часова наших колегиница. На часу Весне Миленовић ђаци су се бавили заштитом животне средине, а на часу Наташе Јановић правили су моделе ћелија. На часовима Оливере Коларић такође су правили су моделе, али срца и ДНК.

Корисни материјали

Сада мало и радова наставника, тј. мене. Направио сам школски програм за 8. разред, па ће можда колегама бити од користи.

Ако ову обавезу нисте завршили, остављам вас у (срећном) раду.

Записник са састанка београдског Актива наставника биологије одржаног 5.3.2021.

NewYearsBugs3Овај кратки састанак је водила председница Стручног актива наставника биологије Марина Дрндарски. Она је поздравила присутне и известила их да је главна тема и разлог сазивања овог састанка избор новог председника Актива, пошто према Пословнику градског Актива њој је истекао мандат још у новембру прошле године. Уједно је дала и предлог да нови председник буде Дејан Бошковић. Присутни представници општина (Младеновац, Стари град, Земун, Нови Београд, Палилула, Звездара и Лазаревац) су овај предлог прихватили, а Дејан, као представник Раковице, био је уздржан. За потпредседника једногласно је изабрана Јелена Маркварт, представник Палилуле.

Ради боље сарадње и комуникације Дејан је предложио да му представници општинских Актива (идеално двоје њих, али макар један) пошаљу своју контакте како би направио Вајбер групу. На тај начин информације ће моћи брже да се прослеђују. Присутни су овај предлог прихватили и до момента писања овог записника већ половина општина се одазвала овом позиву.

На састанку се разговарало о припремној настави и већина присутних се изјаснила да увелико раде часове припремне наставе. Динамика је свуда иста – по један час недељно, али се у школама разликује начин реализације; негде је уживо, а негде онлајн.

Представница Новог Београда Анета Томић је препоручила колегама онлајн семинаре Образовно-креативног центра из Бора, као сврсисходне и занимљиве, а дала нам је и линк како да се више информишемо (и пријавимо) на те семинаре:

ОКЦ семинари

Чланови Актива су се договорили да пруже подршку Природњачком музеју тако што ће се више укључити у активности ове установе (посета изложбама са ђацима и слично) и тако показати колико је она важна за наставнике и наставу биологије.

На крају састанка Марина је поздравила све присутне, а свечана примопредаја печата Стручног актива одвијаће се према свим прописаним епидемиолошким мерама.

Најава београдског Стручног актива наставника биологије

За почетак најава, али само за Београђане.

bio04 važne informacijeВажне информације

Стручни актив наставника биологије је у петак 5. марта у 19:00. Пошто ће бити онлајн, линк за митинг ће бити прослеђен у наставничкој фејсбук групи. Састанак ће водити наша председница Марина Дрндарски.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

И данас је био један скуп, али који су организовали Удржење биолога Крушевац и тамошњи Центар за стручно усавршавање. Предавања је било пет и морам да се похвалим да сам предавач био и ја, а и за сутра су најављена предавања јер је у питању дводневни скуп. Линк ћете пронаћи на поменутој ФБ групи. Да бих вам дочарао мало предавања која су се могла чути, прослеђујем вам презентацију Светлане Алексић, психолога.

bio04 sa časovaСа часова

Следећу презентацију није правио наставник, већ ђак наше колегинице Гордане Владић.

Aлкохолизам

Сећате се да сам прошли пут објавио сјајне моделе заштићеног природног добра Увца? Настављам серију сјајних фотографија радова ђака чији је ментор Јована Думић. А ту се нашао и модел људског тела који су правили ђаци Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић.

Заиста прелепа галерија. Кад поменух галерије, умало да се деси да ми биолози останемо без нама најважније – у Природњачком музеју.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Много тога се издешавало за кратко време, па је било и неких протеста и петиција, али, колико сам успео да испратим, последње обавештење се налази на ФБ групи поменутог музеја. И тим званичним саопштењем и завршавам за данас.

Такмичења из биологије неће бити

Распуст полагано пролази и време је да се интензивније размишља о школи. Једно од питања о којем нећемо размишљати је такмичење јер се Биолошки блог потрудио да вам пронађе одговор на то питање.

bio04 važne informacijeВажне информације

Колеге је затекла вест коју је објавило Министарство да ће такмичења бити.

МПНТР РС: Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2020/2021. годину (14.1.2021)

Контактирао сам проф. др Мирослава Живића са Биолошког факултета који је председник СБД-а и он је одмах одговорио да такмичења ипак неће бити. Он ће се обратити Министарству како би се ова информација у Календару променила, а послао је и одлуку СБД-а.

Одлука Српског биолошког друштва (5.1.2021)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

_1690169604527956_5629283854599845261_oДакле, Календар такмичења нама биолозима неће значити, али један други календар који је израдио Центар за промоцију науке и те како хоће. Можете га преузети и штампати јер је заиста лепо урађен.

ЦПН: Календар за 2021. годину (приступљено 17.1.2021)

bio04 iz štampeИз штампе

Календар није све што ћемо добити. Наиме, како пишу медији, прилично ћемо се опарити.

Данас: Просветарима дебљи новчаници за 2.000 динара (4.1.2021)

Уколико имате идеју како да потрошимо оволике новце, свакако се јавите у коментару овог чланка. А ако нисте инспирисани за идеје, природа је вечита инспирација, па није лоше да вас мало инспиришем.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Заправо, инспирисаће вас текст који је објавио Природњачки музеј, а поводом јубилеја који прославља (125 година постојања).

bio04 hronikaЦрна хроника

Нажалост, колико год да је природа дивна и да очарава и инспирише, људи се ревносно труде да је уништавају. Следећа вест заиста звучи шокантно.

Курир: Снимили заштићену морску краву и шокирали се: На леђима јој био урезан натпис ТРАМП, а за тај потез следи озбиљна казна (12.1.2021)

Вести из света су шокантне, али вести код нас су врло забрињавајуће. Како преноси „Еуроњуз“, власт у Србији се труди да прикрије податке о загађењу које је тешко прикрити; загађени ваздух већ може да се види, намирише, па чак и окуси. Овај инострани медиј пише како је у децембру 2019. imagesСрбија достигла рекордан број мртвих у свету због последица загађивања (175 на 100.000 људи). Загађење код нас упоређују са оним у Енглеској током Индустријске револуције, са том разликом што код нас индустрије има веома мало, те су главни извор загађења топлане и кућна ложишта, те саобраћај. Према њиховој процени, у питању је лош угаљ који се користи и пуни ваздух честицама које превазилазе стандарде. Наиме, према Светској здравственој организацији, ситне честице у ваздуху (промера један до два микрона) не би требало да прелазе 10 микрограма на кубном метру. У Београду та вредност је 29. Стручњаци кажу да би смањење од само 5 микрограма на ту вредност спасила стотине живота.

Euronews.com: Is Serbia manipulating data to cover up its air pollution problem (7.1.2021)

Ево како су Тајланђани решили проблем загађења.

Курир: Овај национални парк се досетио како да врати бахатим туристима: Поштом им послали ђубре које су оставили за собом! (18.9.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Што се тиче нас наставника биологије, ми увек имамо креативне идеје како да инспиришемо ђаке да не бацају ђубре. Рецимо, како би се смањила потрошња пластичних кеса, ученици Марте Мајорски су правили платнене торбице и украшавали их. Наставница Јована Думић је организовала интересантна дешавања за Дан заштите животиња, а кроз креативну рециклажу ђаци Марије Буздумовић направили су сјајна наставна средства – систем органа за излучивање.

Предивне моделе ћелија су правили ђаци ђаци Тамаре Микић, а збирку гранчица ученици Зоке Станковић. Ђаци Марине Нешић су направили скулптуру од здраве хране, те повезали уметност и здравље.

Осим природе, надам се да су вас инспирисали и радови ђака сјајних колегиница, а Биолошки блог ће се трудити да, ако вас већ не инспирише, а онда макар правовремено извести.

Светска, а наша – природа

Занимљиво је да се данас неке ствари затварају, а друге отварају. О чему је реч, видећете у последњем чланку за ову 2020. годину.

bio04 projektiПројекти

Затворен је, односно успешно приведен крају један леп, теренски пројекат. Зрењанинска група НПН (наставника природних наука) већ другу годину реализује пројекат под називом „Наша природа – наша одговорност“ који подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.
Циљ пројекта је био подизање свести о неповољном утицају инвазивних биљних врста на биодиверзитет нашег краја.
Рад се састојао из предавања и обука за теренски рад, самог теренског рада и самосталног мапирања присуства инвазивних врста биљака у подручју које су обишли и срединама у којима учесници живе.

Како је све то изгледало, можемо погледати у следећем филмићу.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Оно што је тек отварено данас је изложба у Природњачког музеју.

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Прича о нама“ (траје до 15.4.2021)

Због пандемије отварању је могао да присуствује мањи број људи и сва је прилика да ће и многи други догађаји бити организовани или на овај начин или искључиво онлајн.

bio04 iz štampeИз штампе

Право питање је када ћемо моћи као некада да присуствујемо и учествујемо у догађајима. Одговор је јасан: када крене масовна вакцинација. Неки медији извештавају да ћемо ми наставници бити високо позиционирани на списку приоритета.

Курир: Кризни штаб на Куриру: Лончар: Сви који мисле да ће да организују дочек, кажем им да неће и нека људима врате новац (29.12.2020)

tumblr_no71jtKEVw1qz6f9yo4_540Иначе, један од знакова короне је губитак чула мириса и укуса. Него, да ли сте знали да некада и сензационалистички и претерано драматични новински наслови попут „Ваш њух би могао да предвиди када ћете УМРЕТИ“ нису скроз без врага. Произашли су као резултат студије која је открила да колико добро функционише олфакторни систем старије особе може се у доброј мери предвидети вероватноћа смрти у року од пет година. Јасно ми је шта сте сада помислили, али иза лудог наслова заиста стоји наука: ово чуло је заправо повезано са широким спектром физиолошких процеса у телу. И сада, изгледа да постоје додатни докази који подржавају ову идеју, јер је велика релативно нова студија управо поткрепила ове налазе. Да ли то значи да ћемо моћи да предвиђамо време смрти? Не баш, пошто знамо да се увек у оваквим истраживањима пре свега ради о вероватноћи.

IFL: Sense Of Smell Linked With Mortality Risk (29.4.2019)

bio04 sa časovaСа часова

Са чула мириса прелазимо на чула вида и верујем да ћете уживати у разгледању сјајних дечјих радова насталих на часовима наших колегиница.

Ђаци колегинице Љубице Савић бавили су се здравом храном, али и укусним аранжирањем. Ђаци Љиљане Малић Илић бавили су се ћелијском деобом, а ученици Марине Нешић били су креативни уметници, а користили су хербарски материјал.

Лепе паное и експеримент са нарцисом радили су ђаци Марте Мајорски, а ученици Зоке Станковић правили су паметне фасцикле о крвном систему. И ту је рад о штетности дувана ђака Маријане Стојичић.

Остаје ми још само да вам пожелим лепе предстојеће празнике и да уживате на заслуженом предаху. Ми се видимо чим крене друго полугодиште.

Прича о нама

Природњачки музеј има једну причу за нас, а богами и лепо предавање.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Најпре прича…

Изложбом „Прича о нама“ Природњачки музеј у Београду обележава 125 година рада (14.12.2020)

…а онда и предавање.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Када већ говоримо о водоземцима, ево једног гифа који лепо описује метаморфозу жаба.

Још увек смо у свету кичмењака, али овога пута су актери птице. Оне су научиле да ако донесу одбачени затварач за флаше добиће храну. И постале су чистачи околине. Погледајте у филмићу.

bio04 aktivizamАктивитам

И птице су схватиле, али питање је када ћемо ми? Сви већ знамо да су водоземци веома угрожени, а ни друге групе животиња нису боље прошле, укључујући и људску. Да, дошли смо до тога да нам је због загађења и здравље угрожено, па нека решења морају да се нађу. Отуда и следећа петиција чији потписници можете бити и ви.

Крени – промени: Решење за загађење (приступљено: 20.12.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Борба наставника за здравију животну средину одвија се непрекидно, а пре свега кроз едукацију младих на часовима.

Паное о глобалним променама радили су ђаци Гордане Владић. Ђаци Марте Мајорски уче како треба поштовати нашу планету. Ђаци Весне Миленовић бавили су се очувањем морског екосистема.

Ђаци Милене Антонић Тојагић су правили моделе ћелије и њених делова, а ученици Наташе Јановић искористили су шишарке да би правили уметничка дела. Ђаци Весне Стојановић су се бавили таксономијом.

Прекрасним дечјим радовима и завршавам за данас.

Опасуљимо се!

Знам, дуго времена ме није било на овом блогу. Нећемо сада о разлозима зашто ме није било; битно је да сам сада ту и спреман да вам пренесем значајне догађаје и проследим лепе материјале.

bio04 projektiПројекти

Најпре, за све наставнике имам један позив за учешће у пројекту. Позив је пристигао од др Тање Аднађевић. Наиме, у овогодишњем Јавном позиву, ЦПН је одобрио пројекат који реализује Српско еволуционо друштво, већински научници са Одељења за еволуциону биологију ИБИСС. У питању је одличан пројекат који се заснива на (у слободном преводу) грађанској науци (citizen science). Истраживачи су осмислили сјајан пројекат који укључује грађане, пре свега ученике, у део прикупљања материјала. Ово је само почетни део у истраживачком процесу, али је одличан из перспективе укључивања што већег броја људи и ширења свести и знања о научној методологији. Преносим позив:

Ове године Центар за промоцију науке је финансијски подржао пројекат грађанске науке „Опасуљи се“ који има за циљ да уз помоћ грађана сакупи јединке пасуљевог жишка са што више различитих локација у Србији. Овај подухват је важан зарад утврђивања распрострањености ове штетне врсте и анализе генетичке варијабилности њених популација.

opasulji se_obtecus finders logo

Грађанска наука (енгл. citizen science) представља активно укључивање јавности у прикупљање података, њихову анализу и интерпретацију у сарадњи са научницима, које резултира одговором на неко истраживачко питање. Ангажовањем у научном истраживању грађани се упознају са методологијом научног рада чиме се подиже ниво научне писмености и остварује двосмерна размена информација и потреба између јавности и академске заједнице.

Овим путем желимо да вас позовемо да се прикључите нашем пројекту. У њему могу учествовати сви заљубљеници у биологију без обзира на узраст. Додатно, желимо да вас замолимо да нам помогнете у популаризацији нашег пројекта тако што ћете проследити информацију заинтересованим групама (стручним друштвима, Фејсбук групама, блоговима итд).

opasulji se_obtecus finders logoИмајући у виду ситуацију узроковану пандемијом ковид-19 желимо да укажемо и на предност пројекта да функционише у условима неповољне епидемиолошке ситуације збот тога што грађани могу да учествују у њему из својих домова (узорци се могу сакупљати и слати од куће, док ће резултати анализа бити објављивани на веб порталу), а узорци у алкохолу се могу дугорочно чувати за ДНК анализе у замрзивачу док епидемиолошка ситуација не дозволи молекуларно-биолошке анализе.

Више информација о пројекту могу се прочитати на интернет страници пројекта: http://www.opasuljise.rs/

Срдачно у име тима „Опасуљи се“,

Мирко Ђорђевић

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Када већ помињемо институције вољне за сарадњу са наставницима, никако не можемо да прескочимо Природњачки музеј. Жељко Станимировић нас је подсетио да овај музеј слави јубилеј. Жељко нам каже да у склопу обележавања 125 година од оснивања, Природњачки музеј нам представља своје актуелне активности, као и серију вредних експоната и фотографија из својих збирки. Једна од редовних активности је проучавање крупних карнивора, односно вука, риса и мрког медведа, у сарадњи са колегама из других институција. На овом линку сазнаћете много тога о вуку.

_nijnwadHIa1tm0lv8o1_500

bio04 metodikaМетодика

Наравно, поставља се питање како да ова лепа биолошка знања упакујемо у један сврсисходан онлајн час и да додамо неоптерећујући домаћи приде. Верујем да ће вам овде бити од помоћи један текст и један видео туторијал.

ОКЦ: Како да домаћи задатак не буде додатно оптерећење (приступљено 12.12.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Када смо све то урадили, треба и оценити ђаке. Још једна од непознаница и једна од актуелнијих тема је закључивање оцена у најкраћем полугодишту икад и информишемо се, а како другачије, него из медија.

Данас: Закључна оцена – обавезна или не? (9.12.2020)

Ми ћемо некако и оценити ђаке, али поставља се питање како би се оценио рад Министарства у овом тешком и ванредном периоду.

Истиномер: Министарство на поправном; како просвета преживљава епидемију? (6.12.2020)

Надам се да ће просвета преживети и да ће ово зло од пандемије проћи. Мудри људи кажу да у сваком злу има и нечег доброг. Има ли?

Истиномер: Пандемија и животна средина; има ли ичега доброг у овом злу? (29.11.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Оно што је увек добро и највредније на овом блогу свакако су радови маших ђака. Модели ДНК су настали на часовима Ане Давидовић, модел ћелије на часу Биљане Горјановић, а постере о здравим стиловима живота радили су ученици Весне Милојковић.

На часу Иване Дамњановић ђак је био поетски надахнут, а на часу Катарине Ацић упутио је озбиљну поруку пушачима. Ђаци Јелене Вабић бавили су се рециклажом.

Завршио бих дешавањима на секцији прве помоћи коју држи Марта Мајорски и које можете погледате овде.

Постаните едукатор

Данас имам баш много најава за разноврсне активности. Да почнемо од једног конкурса.

Конкурси и смотре

Дакле, конкурс је за то да постанете едукатор светски познате организације.

WWF: Konkurs: Postanite WWF edukator/ka na temu klimatskih promena (пријаве до 14.10.2020)

Међутим, то није све, дешавања има још у разним градовима.

Предстојећи догађаји

У Сомбору за ђаке организују се бесплатне едукативне радионице.

Природњачки музеј је организовао изложбу у Обреновцу. Пошто није дозвољено делити видео, кликните на корњачу, па ће вас одвести на Јутјуб снимак где ћете видети детаље.

У Вршцу сутра и прекосутра организују се предавања. Сутра су, према распореду, птице.

Наука

Када смо већ код птица, код нас је откривена нова врста. Кликом на слику добићете и објашњење.

Са часова

Готово сви догађаји посвећени су зоологији, па да не запоставимо биљке, али и њихове делове. Ђаци Виолете Јововић су направили занимљив ботанички експеримент, а ученици Весне Тошић су се показали вешти не само у микроскопирању, већ и у изради микроскопских препарата. Наставнице Александра Арсенијевић и Љубинка Мандић заједничким снагама су одржале радионицу на којој су ђаци правили моделе ћелија.

И за крај, једна презентација ђака Драгане Адамовић.

Грађа живих бића – спољашња и унутрашња

Воће које нестаје

Иако је распуст увелико у току, нисам стекао утисак да смо се опустили. Сви размишљају о томе како ће изгледати школа од септембра.

bio04 iz štampeИз штампе

Н1: Хоће ли ђаци од септембра у клупе или пред телевизоре и рачунаре? (30.7.2020)

9fd9b1d03f76d035bc13e76a2a6cd39bНеки медији су већ објавили како ће све то да изгледа…

Мондо: Објављено како ће изгледати настава од 1. септембра: скраћени часови, маске (28.7.2020)

…али да ли ће то тако тећи, не може да потврди ни први човек Србије.

РТВ: Председник: Не искључујем могућност онлајн наставе у новој школској години (1.8.2020)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

На све ово не изостају реакција како практичара, тако и методичара.

Данас: Настава може и онлајн, по оцене у школу (31.7.2020)

Треба видети и како су се колеге изјасниле гледе онлајн наставе. Анкету је урадио ЗУОВ на већем броју испитаника, али најављује још већи број у наредној анкети.

ЗУОВ: Резултати анкете: шта 15.000 просветних радника мисли о остваривању образовно васпитног процеса путем учења на даљину (29.7.2020)

bio04 metodikaМетодика

И родитељи имају своје мишљење и има ту и аргумената за и аргумената против онлајн наставе, али би требало да је безбедност на првом месту. Онлајн настава, без обзира шта о њој мислили, може лагано да буде једина опција и треба се спремити и на ту могућност. RijalitiНо, свакако треба послушати и савет стручњака.

Зелена учионица: Ранко Рајовић: На пола сата телевизије, најмање сат времена скакања, трчања, игре (28.6.2016)

Што се тиче имунитета, увек је добар савет да га појачавамо, а како другачије него да једемо воће? Да ли сте знали да поједино воће са нашег простора нестаје?

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Преносим објаву Природњачког музеја.

У Галерији Покрајинског завода за заштиту природе у Новом Саду постављена је гостујућа изложба Природњачког музеја „Старо и нестало воће Србије“, ауторке Александре Савић, музејског саветника. Изложба се реализује у сарадњи са Музејом Војводине.
🍐 Изложба је приређена са циљем да се представи богатство и разноврсност великог броја сорти аутохтоног и традиционалног воћа наших простора које полако нестаје а које је потребно истражити, забележити и сачувати од заборава.
🍎 На изложби је путем илустрација и пратећих текстова на паноима представљено преко 40 сорти аутохтоног и одомаћеног воћа које се гаји, или се гајило некада у Србији, међу којима су старе сорте јабука, крушака, шљива, трешања и другог воћа.
🍒 На изложби су изложени и бројни уникатни предмети са подручја Војводине, из Етнолошке збирке Музеја Војводине, међу којима су алатке за орезивање и брање воћа и ручно осликане чутурице за ракију, као и тиквице за ракију и воду, а чија је старост преко сто година.
🍑 Ауторка је на овај начин имала за циљ да промовише руралну баштину Србије ради афирмације традиционалних вредности које су од значаја за нашу средину и њено памћење.
🍎 Због актуелне ситуације у вези са пандемијом СOVID-19, званичних препорука и ограничења окупљања у затвореном простору, свечано отварање изложбе је изостало овом приликом.
🍒 Изложба је доступна за посету сваког радног дана од 8 до 16 часова у просторијама Завода, а улаз је бесплатан. Изложба ће бити отворена до 1. октобра 2020.

bio04 sa časovaСа часова

Једну изложбу и то ручних радова приређује и Биолошки блог у сарадњи са Бошком Ивановићем који је направио модел корона вируса.

Моделе (али делова људског тела) су правили и ђаци Јасне Бранковић, а дрвеће живота Јелене Цветковић. Ту је и лента еволуције ђака Бранке Настасијевић.

И за крај две презентације. Прву је правио ђак Александре Стајић Радомировић, а другу наше Суки Станисављевић. Обе презентације су јако интересантне и препоручујем да их погледате.

  1. Стоп: дувану, дроги и енергетским пићима
  2. Биологија из угла једног ђака

Видре пред судом

Хајде да једном кренем и распевано. Музика ће вам зазвучати познато, али је текст написала (и отпевала) учитељица Сања Максимовић.

bio04 zabavaЗабава

 

Верујем да би ђаци много тога мобли да науче кроз овако обрађене хитове. Тако можемо музику употребити за учење, а и друге врсте уметности могу и те како имати везе са биологијом. Шкотски скулптор Енди (Andy Goldsworthy) користио је објекте из природе, попут листова, семена и гранчица да би направио заиста задивљујућу галерију. Можете је видети овде:

Educate inspire change: Man Arranges Leaves, Sticks, And Stones To Create Magical Land Artworks (29.10.2016)

Порука Ендијевог рада, према неким мишљењима, еколошке је природе и подсећа нас да је животна средина врло крхка.

bio04 iz štampeИз штампе

У ствари, природа је много крхкија него што смо мислили, изгледа.

б92: Африка се цепа на два дела, и то много брже него што смо мислили (21.3.2018)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

_nuagubf8Ra1t26my0o1_500 (Small)А цепају се и наставници, вазда су то и радили. И овај пут имамо два табора, а један је за нужно зло (читај онлајн наставу), а други против ње (онлајн наставе, дакако). О томе и о још неким темама, две сјајне блогерке и уједно колегинице.

Клотрфкет: Пуна школа врата, ниоткуда ђака (24.7.2020)

Дневник једне учитељице: Одговор родитељима који не желе он лајн наставу (25.7.2020)

bio04 naukaНаука

Дакле, поставља се питање колико је разумно слати децу у школу у оваквим условима, а није да не очекујемо још лошије од септембра. Ситуацију додатно отежава то што у мору информација ми јако мало знамо о вирусу који нас је напао. Много се и дезинформација може чути, па и та да имунитет након прележане короне нестаје. О томе један изузетно добар текст.

Жељков викс сајт: Ковид-19 и имунитет – размишљање једног обичног српског биолога (22.7.2020)

bio04 sa časovaСа часова

Тешко да је аутор тек обичан биолог, када тако пише. И тешко да су наставници биологије обични с обзиром на то какав рад можемо да видимо, а видимо га сваке недеље у овој рубрици.

Ученици Весне Милојковић су успели да изолују ДНК и да виде како нити ове супстанце заиста изгледају. Ученици Тамаре Микић правили су дрвеће живота, а Снежане Скендерије Булић моделе плућа.

Постери ђака Бранкице Анђелковић говоре о сиди, а ђаци Андријане Марковић Јанковић бавили су се пирамидама здраве исхране. Ђаци Милене Зетовић направили су модел једног травног екосистема, на свој, дечји начин.

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Сигуран сам да децу наставници биологије врло квалитетно едукују. Међутим, едукација је изгледа неопходна и старијима, пре свега због већ поменутих дезинформација. Отуда и писмо које стиже из Природњачког музеја у Београду, којим и завршавам за данас.

Овавештење у вези са обољењем COVID-19
Током претходних неколико дана у многим домаћим медијима, на порталима и друштвеним мрежама појавила се застрашујућа вест о 93.000 јединки „видре“ на фарми у Шпанији, у једном селу у покрајини Арагон, од којих је већина заражена SARS-CoV-2 вирусом. Пошто тако представљају потенцијалне векторе болести COVID-19, наложено је њихово уништавање. Ова вест је у медијима потпуно погрешно интерпретирана и недовољно објашњена, због погрешног превода изворног текста. У том контексту Природњачки музеј у Београду има обавезу да разјасни ситуацију и спречи ширење погрешних стручних информација.
Приликом преузимања и превода изворног текста, преводиоцу се поткрала кључна грешка у преводу са енглеског језика имена заражене животињске врсте, јер се уопште не ради о видри (лат. Lutra lutra), већ о тзв. америчкој видрици, познатијој код нас као нерц или визон (лат. Neovison vison), а на енглеском језику American Mink. Име видре на енглеском језику је Eurasian Otter или само Otter.
Нерц је врста мале звери из породице куна (лат. Mustelidae) која је аутохтона у Северној Америци. Она се због цењеног крзна широм света одгаја на фармама животиња ради размножавања и коришћења њиховог крзна. Заједно са другим животињама које се фармски одгајају ради коришћења крзна, нерчеви се сврставају у тзв. „крзнашице“. Статус аутохтоних популација ове врсте у дивљини је повољaн и стабилан, а врста је ван својег аутохтоног ареала проглашена изразито инвазивном врстом, чија појава није добродошла с аспекта заштите природе. У Европи је нерц успео да се насели и устали своје присуство најпре у земљама Феноскандије и балтичким земљама, а у осталом делу Европе се среће ређе и у мањем броју. Код нас је први и последњи пут званично забележена једна јединка 1974. године у околини Панчева. Претпоставља се да је одбегла с фарме која је некада постојала у Панчевачком риту, а тај једини доказни примерак се чува у нашем музеју. Нерчеви у заробљеништву представљају полудоместификоване јединке које су подвргнуте вештачкој селекцији ради добијања различите боје и богатијег крзна и оне се гаје на фармама управо ради коришћења њиховог крзна у индустрији одеће и одевних предмета.
Евроазијска видра (Lutra lutra), која је у домаћим медијима апострофирана уместо америчког нерца, не гаји се на таквим фармама. Њен статус у природи није повољан, већ је популација у опадању, а врста је на глобалном нивоу сврстана у категорију скоро угрожених, чије се стање оцењује као погоршавајуће, јер им опада бројност и смањује се величина ареала. У Србији је проглашена за строго заштићену врсту, а иако је популациони тренд већ извесно време стабилан, сврстана је у категорију рањивих и осетљивих врста.
С друге стране, а што није разјашњено ни у преводу нити у пренесеном тексту из других медија, је да су се нерчеви у Шпанији (које комерцијално узгајају на фармама, у тесним кавезима, и жртвују ради коришћења крзна), као и раније неки примерци нерчева на фармама у Данској и Холандији, вероватно заразили вирусом који изазива COVID-19, управо од људи који су радили на фармама и манипулисали њима. Епидемиолошкиња Светске здравствене организације Марија ван Керков изјавила је да се сматра да је дошло до узајамног заражавања људи и нерчева, те да се истражује какву улогу нерчеви могу имати у преношењу вируса.
Иако је изворни текст био илустрован фотографијом нерчева у кавезима која описује о којој се врсти ради и у којим условима живе, српски медији су овај преведени, пренесени и битно модификовани текст илустровали фотографијама наше евроазијске видре у природним условима, које су биле доступне на интернету. Тим путем је наша јавност нехотице обманута, а видрама из слободне природе је нанета штета, јер су означене као потенцијална опасност по здравље људи, што није истина.

110227165_3095119387274912_2934275879913196357_n
Дивље животиње које живе слободно у природи, за разлику од оних потпуно или делимично доместификованих, имају веома мале могућности да буду заражене вирусом који хара људском популацијом, а такође, постоје веома мале шансе да, уколико су ипак некако постале носиоци вируса, да њега и пренесу на људе.
Природњачки музеј апелује на медије, новинаре и преводиоце да савесно раде свој посао и да не доводе у заблуду јавност која је постала посебно осетљива на сваку нову вест о узроцима, току и последицама актуелне пандемије. Такође, као што важи и за човека, стављање сваке друге органске јединке, популације, врсте или групе врста на „оптуженичку клупу“, а без проверених и научно заснованих података, може бити погубно по њен статус заштите и опстанак у природи.
Један од изворних текстова који садржи праве информације и илустрацију: https://www.bbc.com/news/world-europe-53439263.
Природњачки музеј очекује да медији који су нехотице објавили и пренели неистините информације, објаве овај деманти.

Облак ознака