Хелијумска ћелија

Данас је Дан Биолошког факултета Универзитета у Београду. Надам се да су лепо прославили данашњи дан, а рекао бих да их је време послужило.

Предстојећи догађаји

Са факултета селимо се у њихов комшилук, у Природњачки музеј. Прекосутра нас тамо очекује једно интересантно предавање о еволутивној стратегији људске врсте.

Већ сутра, у Петровцу на Млави, Природњачки музеј организује и изложбу.

И тако дан за даном, а захваљујући Жељку Станимировићу знамо да нас за викенд очекује и једна лепа екскурзија. Више о томе сазнаћете на овом линку. 

Стручно усавршавање

У октобру нас очекује и једна обука, која је бесплатна и посебно је интересантна нама биолозима.

ЗУОВ: Позив за пријаву на бесплатну обуку: Подршка остваривању слободних наставних активности у основној школи које се односе на област екологије и одрживог развоја (пријава до 5.10.2022)

Ја бих вам препоручио и оналјн обуку која нам је заиста значајна и за наш посао наставника и за сате стручног усавршавања унутар установе. Дакле, обука је корисна, а лагана, ради се о породичном насиљу и како реаговати. Можете се регистровати на овом линку и одмах приступити курсу, а радите га својим темпом. 

 

Методика

Осим корисних обука, увек нам је корисно оно што дели са нама наш неуморни колега Славољуб Тоскић. Овог пута бавио се ћелијом и верујем да ће вас његов рад инспирисати да направите нешто слично и једнако лепо.

Са часова

Следи још примера добрих рада наших колега. Ћелијама су се бавили и ђаци Живице Ђорђевић, а ђаци Силвије Јовичић су нам показали колико воле биологију кроз ликовне радове. Стрип је радио ученик Лидије Лончар Павловић.

И за крај једно дело нашег иностраног колеге. Не знам како је насликао све ово на табли и колико му је времена требало, али заиста је импресивно. 

Зар не? 🙂

Најава за четврти републички Актив наставника биологије

Дуго се нисмо састајали, па ево да уприличемо окупљање наставника биологије, додуше у оналјн окружењу.

Важне информације

Оливера Коларић и ја ћемо организовати још један републички Актив наставника биологије и (горућа) тема ће бити предстојеће такмичење. Гост Актива ће бити председник СБД-а др Мирослав Живић. Састанак ће бити онлајн, а Оливера ће послати линк на ФБ групи наставника биологије.

Методика

У разговору ћемо видети и какви ће задаци бити за ђаке који се такмиче, а задатак који је Светлана Конта задала својим ђацима је проблемске природе. Светлана је објаснила како задатак изгледа:

Ученици 8. разреда, Весна и Зоран, су имали сексуалне односе без контрацепције и она је у другом стању (имена изабрана јер нема таквих у генерацији). Ученици су имали задатак да истраже проблеме са којима би се актери срели:
1. здравствене – и у случају задржавања трудноће и у случају прекида трудноће;
2. социјалне – како родитељи и околина гледају на то, да ли могу да наставе школовање ако задрже бебу, да ли су у стању да је васпитавају;
3. финансијске – ако задрже бебу како ће се издржавати;
4. какав је став њихове породице;
Увек нагласим да изостављамо морални и верски аспект.

И ево неких радова ђака:

1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

Са часова

Још неке колеге могу да се подиче добрим радом. Ђаци Емине Илић су се бавили развијањем свести о солидарности и помоћи оболелима, а преко промоције акције давања крви. Ђаци Тихане Дретвић су правили моделе ћелија, а ученици Сање Урошевић Парезановић су правили фосиле.

Из штампе

Са уметничких фосила из Сањине учионице прелазимо на праве фосиле у Грчкој.

Невероватно! Ово дрвеће очувано лежи већ 18 милиона година: Код Окамењене шуме на Лезбосу откривено 14 чудесних стабала! (14.11.2020)

Институције и организације

И да еволуцијом и њеним доказима и завршим за данас. У Природњачком музеју у Београду до јуна траје изложба о еволуцији. Све детаље имате на линку овде и ја вас остављам да се информишете, а ми се видимо у понедељак. 

Наука кроз приче

Да ли знате шта је грађанска наука? Ако знате, време је да учествујете у њој, а ако не знате, време је да сазнате и учествујете у њој. 🙂

Наука

Мирко Ђорђевић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ нам је и прошле године представио пројекат и то се показало као успешна промоција. Најбоље узорке и највећи број њих добијали су управо од наставника биологије и њихових ученика из места у унутрашњости. Примера ради, проф. биологије Тамара Ђурић из Пожаревца је са ученицима послала жишке са више од 30 локалитета из источне Србије, док је проф. биологије Марија Атанасковић из Шапца прикупила са ученицима жишке са скоро 20 локација из западне Србије, што можете испратити на линку: http://www.opasuljise.rs/en/map/

Ове године настављају са пројектом уз подршку ЦПН-а и поново нам пишу са молбом наставницима да се укључе са ученицима у њихов пројекат. Посебно су им интересантни наставници из Војводине, пошто из тих крајева имају најмањи број узорака. Наставници могу сазнати и мејл и контакт телефон за додатне информације на ФБ групи за наставнике биологије.

Неке детаље о пројекту можете прочитати и у тексту „Наука кроз приче“.

Предстојећи догађаји

Једна кратка прича и уједно смешна, стиже нам из једног музеја у Вашингтону. Погледајте.

У нашем природњачком музеју нема оваквих непријатних изненађења, напротив. Бирају се врло лепе теме и корисне за наше ђаке. Преносим део објаве са ФБ природњачког музеја.

На лак и забаван начин сазнајте како се поједине врсте на врло необичан и јединствен начин прилагођавају условима живота. Тајне о деветопојасном оклопнику, корморану, и рамонди откриће Вам наша колегиница Драгана Вучићевић, кустос.

Дакле, предвиђена је радионица сутра, 30. септембра 2021. у 12 часова у згради Природњачког музеја, Његошева 51. Пријавите се телефоном: 011 3442 265 или мејлом: draganav@nhmbeo.rs

Још један догађај, овај пут за ђаке из Сомбора:

Пошто је наша колегиница Ена Хорват баш вредна, ево још мало догађања у наредном периоду.

Занимљивости

У Сомбору фестивал, а у Европи је Амазон. Како сад то, одговара следећи текст.

Блиц: „Европски Амазон“ Екосистем Мура-Драва-Дунав постаје највеће заштићено речно подручје у Европи (12.9.2021)

Са часова

Екосистемима су се бавили и ђаци Наташе Ранђеловић и правили сјајне моделе. Ђаци њене имењакиње Наташе Јановић правили су моделе од природних материјала, а моделима микросвета бавили су се ђаци Оливере Коларић. Уживајте у овим сјајним радовима, а ми се видимо следеће недеље.

Еволуција мозга и друге приче

Иако је распуст, активности неће мањкати ни у наредном периоду.

Предстојећи догађаји

У суботу 10. јула, сада већ традиционално, одржаће се манифестација Дан науке у Ботаничкој башти у периоду од 10 до 18 (уз поштовање свих пандемијских мера). Овај Дан науке организује Центар за научно-истраживачки рад студената Биолошког факултета Универзитета у Београду. Према мојим сазнањима, можемо посетити догађај, баш као и сваке године.

Такође, можемо посетити изложбу „Старо и нестало воће Србије“ у Природњачком музеју, а која је отворена данас. Више о томе:

Naissus.info: Izložba „Staro i nestalo voće Srbije” u Galeriji Sinagoga (до 31.7.2021)

Наука

Када већ помињемо нестале, следећи чланак се бави давно несталим организмима који су чинили фауну периода едијакаре. Постојали су пре негде између 635 и 541 милиона година и нису били налик ичему живом данас. Рецимо, неки од њих су били дуги два метра, а изгледа да су се хранили тако што су хранљиве супстанце из океана упијали целим телом. Ниједна данашња врста животиња то не би могла да изведе, тврде научници.

Рhys.org: Reconstructions show how some of the earliest animals lived—and died (11.8.2014)

Да се у историји живота вратимо у неко нама ближе, али тако далеко време, када су живели наши преци; професорка др Биљана Стојковић уприличила је сјајно предавање на ту тему.

Са часова

Ово је био први видео за данас, а други видео нам стиже из ОШ „22. август“ из Буковца од колегинице Данице Пушковић. Видео можете погледати кликом овде.

У галерији која следи можете погледати још неке лепе ученичке радове са часова наших колега. Овога пута су све сами модели у питању: ђаци Љубице Савић правили су облике од здраве хране, воћа пре свега (у складу са најављеном изложбом), ученици Марије Шапоњић правили су моделе митозе, а ученици Наташе Ранђеловић екосистема.

Методика

Наши ђаци праве моделе од разних материјала, па зашто не и од лего коцки? Чланак који сам одабрао за крај говори управо о томе и колико ова играчка може да буде едукативна.

The Irish times: Brick by brick: the Lego approach to learning (26.4.2016)

Свачије ћелије

На почетку бих вас упутио на једну занимљиву радионицу која нуди знања из цитологије за сваког, али пре свих за наше ђаке.

Предстојећи догађаји

Наставници биологије из околине Београда треба да погледају следећи линк и ту ће наћи информације коме да се јаве за поменуту радионицу:

Фејсбук страна: Ћелија за сваког, сапуница против корона вируса (приступљено 11.5.2021)

И ту дешавањима није крај. У оквиру манифестације „Музеји за 10“ Природњачки музеј у Београду припрема заиста много тога.

Дакле, Београђани и сви они који се у главном граду буду задесили у датим терминима имаће прилике да виде лепе изложбе, а Београђани који су били вредни у претходном периоду су наставници биологије са Звездаре.

Реч наставника

Наставници са ове општине су направили састанак општинског Актива и следи записник.

Записник са састанка Актива на Звездари (9.4.2021)

Са часова

Да не испадне да су само Звездарци били вредни, ево неких лепих радова са часова наших колегиница. На часу Весне Миленовић ђаци су се бавили заштитом животне средине, а на часу Наташе Јановић правили су моделе ћелија. На часовима Оливере Коларић такође су правили су моделе, али срца и ДНК.

Корисни материјали

Сада мало и радова наставника, тј. мене. Направио сам школски програм за 8. разред, па ће можда колегама бити од користи.

• Школски програм – додатна настава
• Школски програм – допунска настава
• Школски програм – редовна настава

Ако ову обавезу нисте завршили, остављам вас у (срећном) раду.

Записник са састанка београдског Актива наставника биологије одржаног 5.3.2021.

Овај кратки састанак је водила председница Стручног актива наставника биологије Марина Дрндарски. Она је поздравила присутне и известила их да је главна тема и разлог сазивања овог састанка избор новог председника Актива, пошто према Пословнику градског Актива њој је истекао мандат још у новембру прошле године. Уједно је дала и предлог да нови председник буде Дејан Бошковић. Присутни представници општина (Младеновац, Стари град, Земун, Нови Београд, Палилула, Звездара и Лазаревац) су овај предлог прихватили, а Дејан, као представник Раковице, био је уздржан. За потпредседника једногласно је изабрана Јелена Маркварт, представник Палилуле.

Ради боље сарадње и комуникације Дејан је предложио да му представници општинских Актива (идеално двоје њих, али макар један) пошаљу своју контакте како би направио Вајбер групу. На тај начин информације ће моћи брже да се прослеђују. Присутни су овај предлог прихватили и до момента писања овог записника већ половина општина се одазвала овом позиву.

На састанку се разговарало о припремној настави и већина присутних се изјаснила да увелико раде часове припремне наставе. Динамика је свуда иста – по један час недељно, али се у школама разликује начин реализације; негде је уживо, а негде онлајн.

Представница Новог Београда Анета Томић је препоручила колегама онлајн семинаре Образовно-креативног центра из Бора, као сврсисходне и занимљиве, а дала нам је и линк како да се више информишемо (и пријавимо) на те семинаре:

ОКЦ семинари

Чланови Актива су се договорили да пруже подршку Природњачком музеју тако што ће се више укључити у активности ове установе (посета изложбама са ђацима и слично) и тако показати колико је она важна за наставнике и наставу биологије.

На крају састанка Марина је поздравила све присутне, а свечана примопредаја печата Стручног актива одвијаће се према свим прописаним епидемиолошким мерама.

Најава београдског Стручног актива наставника биологије

За почетак најава, али само за Београђане.

Важне информације

Стручни актив наставника биологије је у петак 5. марта у 19:00. Пошто ће бити онлајн, линк за митинг ће бити прослеђен у наставничкој фејсбук групи. Састанак ће водити наша председница Марина Дрндарски.

Корисни материјали

И данас је био један скуп, али који су организовали Удржење биолога Крушевац и тамошњи Центар за стручно усавршавање. Предавања је било пет и морам да се похвалим да сам предавач био и ја, а и за сутра су најављена предавања јер је у питању дводневни скуп. Линк ћете пронаћи на поменутој ФБ групи. Да бих вам дочарао мало предавања која су се могла чути, прослеђујем вам презентацију Светлане Алексић, психолога.

Са часова

Следећу презентацију није правио наставник, већ ђак наше колегинице Гордане Владић.

Aлкохолизам

Сећате се да сам прошли пут објавио сјајне моделе заштићеног природног добра Увца? Настављам серију сјајних фотографија радова ђака чији је ментор Јована Думић. А ту се нашао и модел људског тела који су правили ђаци Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић.

Заиста прелепа галерија. Кад поменух галерије, умало да се деси да ми биолози останемо без нама најважније – у Природњачком музеју.

Институције и организације

Много тога се издешавало за кратко време, па је било и неких протеста и петиција, али, колико сам успео да испратим, последње обавештење се налази на ФБ групи поменутог музеја. И тим званичним саопштењем и завршавам за данас.

Такмичења из биологије неће бити

Распуст полагано пролази и време је да се интензивније размишља о школи. Једно од питања о којем нећемо размишљати је такмичење јер се Биолошки блог потрудио да вам пронађе одговор на то питање.

Важне информације

Колеге је затекла вест коју је објавило Министарство да ће такмичења бити.

МПНТР РС: Календар такмичења и смотри ученика основних школа за школску 2020/2021. годину (14.1.2021)

Контактирао сам проф. др Мирослава Живића са Биолошког факултета који је председник СБД-а и он је одмах одговорио да такмичења ипак неће бити. Он ће се обратити Министарству како би се ова информација у Календару променила, а послао је и одлуку СБД-а.

Одлука Српског биолошког друштва (5.1.2021)

Корисни материјали

Дакле, Календар такмичења нама биолозима неће значити, али један други календар који је израдио Центар за промоцију науке и те како хоће. Можете га преузети и штампати јер је заиста лепо урађен.

ЦПН: Календар за 2021. годину (приступљено 17.1.2021)

Из штампе

Календар није све што ћемо добити. Наиме, како пишу медији, прилично ћемо се опарити.

Данас: Просветарима дебљи новчаници за 2.000 динара (4.1.2021)

Уколико имате идеју како да потрошимо оволике новце, свакако се јавите у коментару овог чланка. А ако нисте инспирисани за идеје, природа је вечита инспирација, па није лоше да вас мало инспиришем.

Институције и организације

Заправо, инспирисаће вас текст који је објавио Природњачки музеј, а поводом јубилеја који прославља (125 година постојања).

Црна хроника

Нажалост, колико год да је природа дивна и да очарава и инспирише, људи се ревносно труде да је уништавају. Следећа вест заиста звучи шокантно.

Курир: Снимили заштићену морску краву и шокирали се: На леђима јој био урезан натпис ТРАМП, а за тај потез следи озбиљна казна (12.1.2021)

Вести из света су шокантне, али вести код нас су врло забрињавајуће. Како преноси „Еуроњуз“, власт у Србији се труди да прикрије податке о загађењу које је тешко прикрити; загађени ваздух већ може да се види, намирише, па чак и окуси. Овај инострани медиј пише како је у децембру 2019. Србија достигла рекордан број мртвих у свету због последица загађивања (175 на 100.000 људи). Загађење код нас упоређују са оним у Енглеској током Индустријске револуције, са том разликом што код нас индустрије има веома мало, те су главни извор загађења топлане и кућна ложишта, те саобраћај. Према њиховој процени, у питању је лош угаљ који се користи и пуни ваздух честицама које превазилазе стандарде. Наиме, према Светској здравственој организацији, ситне честице у ваздуху (промера један до два микрона) не би требало да прелазе 10 микрограма на кубном метру. У Београду та вредност је 29. Стручњаци кажу да би смањење од само 5 микрограма на ту вредност спасила стотине живота.

Euronews.com: Is Serbia manipulating data to cover up its air pollution problem (7.1.2021)

Ево како су Тајланђани решили проблем загађења.

Курир: Овај национални парк се досетио како да врати бахатим туристима: Поштом им послали ђубре које су оставили за собом! (18.9.2020)

Са часова

Што се тиче нас наставника биологије, ми увек имамо креативне идеје како да инспиришемо ђаке да не бацају ђубре. Рецимо, како би се смањила потрошња пластичних кеса, ученици Марте Мајорски су правили платнене торбице и украшавали их. Наставница Јована Думић је организовала интересантна дешавања за Дан заштите животиња, а кроз креативну рециклажу ђаци Марије Буздумовић направили су сјајна наставна средства – систем органа за излучивање.

Предивне моделе ћелија су правили ђаци ђаци Тамаре Микић, а збирку гранчица ученици Зоке Станковић. Ђаци Марине Нешић су направили скулптуру од здраве хране, те повезали уметност и здравље.

Осим природе, надам се да су вас инспирисали и радови ђака сјајних колегиница, а Биолошки блог ће се трудити да, ако вас већ не инспирише, а онда макар правовремено извести.

Светска, а наша – природа

Занимљиво је да се данас неке ствари затварају, а друге отварају. О чему је реч, видећете у последњем чланку за ову 2020. годину.

Пројекти

Затворен је, односно успешно приведен крају један леп, теренски пројекат. Зрењанинска група НПН (наставника природних наука) већ другу годину реализује пројекат под називом „Наша природа – наша одговорност“ који подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.
Циљ пројекта је био подизање свести о неповољном утицају инвазивних биљних врста на биодиверзитет нашег краја.
Рад се састојао из предавања и обука за теренски рад, самог теренског рада и самосталног мапирања присуства инвазивних врста биљака у подручју које су обишли и срединама у којима учесници живе.

Како је све то изгледало, можемо погледати у следећем филмићу.

Институције и организације

Оно што је тек отварено данас је изложба у Природњачког музеју.

Фејсбук догађај: Отварање изложбе „Прича о нама“ (траје до 15.4.2021)

Због пандемије отварању је могао да присуствује мањи број људи и сва је прилика да ће и многи други догађаји бити организовани или на овај начин или искључиво онлајн.

Из штампе

Право питање је када ћемо моћи као некада да присуствујемо и учествујемо у догађајима. Одговор је јасан: када крене масовна вакцинација. Неки медији извештавају да ћемо ми наставници бити високо позиционирани на списку приоритета.

Курир: Кризни штаб на Куриру: Лончар: Сви који мисле да ће да организују дочек, кажем им да неће и нека људима врате новац (29.12.2020)

Иначе, један од знакова короне је губитак чула мириса и укуса. Него, да ли сте знали да некада и сензационалистички и претерано драматични новински наслови попут „Ваш њух би могао да предвиди када ћете УМРЕТИ“ нису скроз без врага. Произашли су као резултат студије која је открила да колико добро функционише олфакторни систем старије особе може се у доброј мери предвидети вероватноћа смрти у року од пет година. Јасно ми је шта сте сада помислили, али иза лудог наслова заиста стоји наука: ово чуло је заправо повезано са широким спектром физиолошких процеса у телу. И сада, изгледа да постоје додатни докази који подржавају ову идеју, јер је велика релативно нова студија управо поткрепила ове налазе. Да ли то значи да ћемо моћи да предвиђамо време смрти? Не баш, пошто знамо да се увек у оваквим истраживањима пре свега ради о вероватноћи.

IFL: Sense Of Smell Linked With Mortality Risk (29.4.2019)

Са часова

Са чула мириса прелазимо на чула вида и верујем да ћете уживати у разгледању сјајних дечјих радова насталих на часовима наших колегиница.

Ђаци колегинице Љубице Савић бавили су се здравом храном, али и укусним аранжирањем. Ђаци Љиљане Малић Илић бавили су се ћелијском деобом, а ученици Марине Нешић били су креативни уметници, а користили су хербарски материјал.

Лепе паное и експеримент са нарцисом радили су ђаци Марте Мајорски, а ученици Зоке Станковић правили су паметне фасцикле о крвном систему. И ту је рад о штетности дувана ђака Маријане Стојичић.

Остаје ми још само да вам пожелим лепе предстојеће празнике и да уживате на заслуженом предаху. Ми се видимо чим крене друго полугодиште.

Прича о нама

Природњачки музеј има једну причу за нас, а богами и лепо предавање.

Институције и организације

Најпре прича…

Изложбом „Прича о нама“ Природњачки музеј у Београду обележава 125 година рада (14.12.2020)

…а онда и предавање.

Занимљивости

Када већ говоримо о водоземцима, ево једног гифа који лепо описује метаморфозу жаба.

View this post on Instagram

A post shared by Med Vet Studies (@medvetgram)

Још увек смо у свету кичмењака, али овога пута су актери птице. Оне су научиле да ако донесу одбачени затварач за флаше добиће храну. И постале су чистачи околине. Погледајте у филмићу.

Активитам

И птице су схватиле, али питање је када ћемо ми? Сви већ знамо да су водоземци веома угрожени, а ни друге групе животиња нису боље прошле, укључујући и људску. Да, дошли смо до тога да нам је због загађења и здравље угрожено, па нека решења морају да се нађу. Отуда и следећа петиција чији потписници можете бити и ви.

Крени – промени: Решење за загађење (приступљено: 20.12.2020)

Са часова

Борба наставника за здравију животну средину одвија се непрекидно, а пре свега кроз едукацију младих на часовима.

Паное о глобалним променама радили су ђаци Гордане Владић. Ђаци Марте Мајорски уче како треба поштовати нашу планету. Ђаци Весне Миленовић бавили су се очувањем морског екосистема.

Ђаци Милене Антонић Тојагић су правили моделе ћелије и њених делова, а ученици Наташе Јановић искористили су шишарке да би правили уметничка дела. Ђаци Весне Стојановић су се бавили таксономијом.

Прекрасним дечјим радовима и завршавам за данас.