Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „наука“

Ноћ резервисана за биологију

8a7bc648aaf0004a562581485c4659baa9da76b5_hqНајпре желим да вам проследим један леп позив који нам стиже са Департмана за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. И ове године организују Ноћ биологије и много занимљивих радионица очекује наше ђаке, а пре свега средњошколце завршних година пошто ће се бавити и пријемним испитима. Иако у позиву пише да је рок за пријаву 25. март, још увек није касно да их контактирате и пријавите се да присуствујете.

Ноћ биологије 2017 (за 21.4.2017)

То ће се дешавати по ноћи, а следећи видео (иако фасцинантан) дешава се током дана.

Facebook video – Enchanting Nature: On a scale 1 -10 how lovely is this video! (25.3.2017)

Следећи видео направила је ученица наше колегинице Виолете Милосављевић.

Виолета има Фејсбук страну „Нећу кесу – чувам природу“ где можете пронаћи мноштво објава налик овој, а које могу бити инспирација за неки наш рад на часовима у осмом разреду. И пре него што вас препустим разгледању те Фејсбук стране, да се надовежем на причу о отпаду коју је започела Виолетина ученица.

public-interest-public-awareness-ads-1

Много отпада је од пластике, која се сматра свакаквом, али не и биоразградљивом. Макар док научници нису дошли до запањујућег открића: ларве инсекта Tenebrio molitor могу да је једу! Наиме, хранили су те ларве (укупно стотину њих) са по четрдесетак милиграма стиропора сваки дан (што би била величина једне пилуле). Испоставило се да су ларве, уз помоћ микроба у органима за варење, успели половину пластике да конвертују у угљен-диоксид, а потом су избацили екскрет сачињен од биоразградивог остатка. При томе су ларве биле једнако здраве као и оне које су се храниле уобичајеном храном, а екскрет је, изгледа, такође довољно здрав да би могао да се користи као ђубриво. Но, за ово потоње је потребно још доказа, тврде научници.

IFL Science: Plastic-Eating Mealworms Could Help Reduce Landfill Waste (30.9.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_mshsx9tyC91stnucso1_400Добили смо позив за „Ноћ биологије“;
  2. одгледали симпатичан видео;
  3. видели рад ђака наше колегинице из области заштите животне средине;
  4. прегледали смо сјајну Фејсбук страну наше колегинице;
  5. прочитали смо занимљивост о могућностима разградње пластике.

 

Advertisements

И коначно коначне листе

_sp-najstarije-sportsko-takmicenjeВећ сте, вероватно, видели да су постављене и коначне ранг листе пласираних ђака за градско такмичење. Неких промена има, али је највећа у седмом разреду, пошто је сада граница за пролаз један бод мање у односу на прелиминарну листу.

Српско биолошко друштво: Коначне јединствене ранг листе са општинског такмичења из биологије за основне школе (15.3.2017)

У сваком случају, свим такмичарима и свим рангиранима желим још једном да честитам на учешћу и показаним резултатима. И за оне којима се такмичење овде завршава, не мора да буде крај бављења науком за ову годину. Могу да се укључе у „Научни инкубатор“ који су покренули истраживачи са Биолошког института, али ђаци могу да се баве свим наукама. Детаљније ћете пронаћи у следећем документу.

Позив школама за „Научни инкубатор“ (прослеђено 16.3.2017)

Осим овог позива за учешће, имам да вам проследим још пар. У првом случају позив стиже од организације WWF.

Поштоване колегинице и колеге, пријатељи и сарадници,

_mmt4yz4XBS1r1nv1go1_500WWF – Светска организација за природу вас и ове године са задовољством позива да се укључите у глобалну акцију „Сат за нашу планету” („Earth Hour”).

У суботу, 25. марта 2017. године у 20:30 часова, градови широм света ће по десети пут искључити светла на сат времена и тиме још једном послати снажну поруку да ипак можемо нешто предузети како бисмо ублажили последице климатских промена, али и како бисмо скренули пажњу на последице прекомерне потрошње ограничених природних ресурса.

Овај сат је само мали подсетник да заједно можемо утицати на то да се ствари промене и да су мале ствари које свакодневно обављамо те које нам могу помоћи да створимо хуманију будућност.

Websiteflower

Позивамо вас да нам се и ове године придружите. У прилогу вам достављам позив за образовне институције, основне информације о кампањи, и пријавни формулар. Молимо вас да попуњен пријавни формулар пошаљете на мејл адресу serbia@wwfadria.org најкасније до понедељка 20.марта.

Дигитлни промотивни материјал (ТВ спот високе резолуције, wеб банери, радио џингл и остали материјал) моћи ћете да преузмете са сајта WWF-а од понедељка 13. марта путем линка www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/ma terijali/.

Све додатне информације су доступне на линковима: www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/pr ijava/ и www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/ma terijali/, а можете нас контактирати и путем мејл адресе serbia@wwfadria.org.

Радујемо се сарадњи са вама.

Срдачно,
WWФ тим у Србији

Пропратна документација:

Biology-Teacher-Dark-Chocolate-women (Small)Други позив је за наставнике да се придруже иновативној групи колега. То могу да ураде тако што ће да прате уживо конференцију у Торонту. Заказана је 22. марта у 15 часова по нашем времену. Регистрација је преко линка:

Education.microsoft.com: Education Exchange 2017 (за 22.3.2017)

И ту се позиви, ипак не завршавају. 🙂 За месец мај заказан је Глобални велики дан, а у вези са птицама. Позив је на Фејсбук страни, а ако имате муке са преводом, слободно питајте за помоћ најпознатијег птичара међу наставницима биологије Жељка Станимировића.

eBird: Global Big Day 2017 — 13 May (за 13. и 14.5.2017)

Морамо да сачувамо наше птице, али и све друге врсте, јер нам нестају. О томе Владан Нешић у својој презентацији за крај данашњег чланка.

Кад се учионица дупло изокрене на #NewTechEdu

Последњи дан на конференцији о новим технологијама, мимо уобичајене праксе, за мене је трајао најдуже. Наиме, чекао сам предавање Ирине Дамњановић, наставнице из школе „Креативно перо“, а које је носило назив „Еколошка авантура на Мудлу“. За све нас наставнике екологија у осмом разреду је дефинитивно авантура, посебно када треба да реализујемо еколошке садржаје у учионици. Ирина је то објаснила тиме што су теме деци и сувише апстрактне (јер травни и сваки други екосистем то заиста јесте за тај узраст) и што нису баш стимулативне, посебно када треба да се учи списак врста.

20170211_154750-small

Сцена на конференцији је екосистем у коме се Ирина заиста добро сналази.

Мајстор изврнуте учионице сада је имао задатак и да изврне апстрактну и нестимулативну екологију у нешто што ће деци бити блиско. Према њеним речима, она им је пружила искуство у вези са екосистемима и за то је користила Мудл.

Најпре им је дала информације, или кроз слику и текст, а некада и на мало компликованије начине. Рецимо, климатске факторе им је презентовала кроз график и задатак да са тог графика прочитају највишу и најнижу температуру и сличне вредности. Што се врста тиче, дала им је списак латинских назива, а како би их што брже (и прецизније) пронашли преко претраживача. Није био циљ само да пронађу слику и народни назив, већ и податке у вези са њом (колику величину има та врста, чиме се храни, ко су јој непријатељи и слично). Те податке су користили да направе „Галерију врста“ (у Мудлу су за ту активност користили опцију, односно ресурс „речник“). Следећи задатак је био да користећи те врсте направе ланце исхране.

20170211_152616-small

Техничка подршка у салама је, мени макар, изгледала импресивно. Сва та техника на једном подугачком столу.

Када се радио заштитарски део, како то већ обичавамо да кажемо, ђаци су га радили тако што су се уживели у улогу законодаваца. И тиме је обрада тема била завршена. Ред је био да се види и колико је тога усвојено. Ирина је то урадила путем презентације са питањима за ђаке. И тек када су одговорили на питања, одгледали су видео-предавање (које у методи изврнуте учионице треба да буде на самом почетку). Схватили су да све што су чули већ знају, осим стручне терминологије, коју су учили сада.

Ирини су такође били важни и утисци ђака. И мишљења су била подељена. Пар девојчица је рекло како им се овакав начин много допада и да би волеле да сви часови буду овакви, а дечак је рекао како му се ипак више свиђа „класична изврнута учионица“. Зато је Ирина закључила да треба више пажње да усмеримо ка таквој деци и да их подржимо да повремено напусте „комформу зону“ на коју су навикли.

20170211_154753-small

Ми нисмо желели да Ирина напусти своју „комфорну зону“, тј. сцену, па је било питања из публике.

Питања је било неколико, а једно се односило на то које дигиталне компетенције су ђаци стекли на овим часовима. И испоставило се да је много тога што су морали да одраде уз помоћ компјутера, па су тако форматирали текстове и слике, претраживали и уопште радили задатке дате у Мудлу.

Углавном, и ја сам хтео да питам Ирину понешто, па смо урадили видео интервју.

Пристојно решење

tumblr_nodnkdeobp1qblqseo1_500-smallАпропо првог наслова који сам одабрао за данас…

Вечерње новости: Бодови са такмичења поново се сабирају (17.1.2016)

подсећам вас на сутрашњи Стручни актив наставника биологије у ОШ „Дринка Павловић“ у 18 часова. Једна од најављених тема биће управо договор у вези са пропозицијама. Такмичења су резервисана за најбоље, али тај епитет морамо користити са резервом; у 21. веку појам најбољег може другачије да се посматра. Рецимо, у једној школи у Русији сви су најбољи, или боље рећи – ингениозни.

Оаза знања: Школа 21. стољећа: Свако дијете је гениј – „Ова школа је почетак будућности човјечанства!” (приступљено 18.1.2016)

Будућност човечанства ће се развијати у неколико праваца, а генетичари ће свакако одредити макар неколико њих. Тренутно, људи могу да контролишу вештачки сачињене удове, компјутерске програме, па чак и (на даљинско управљање) хеликоптере својим умом, коришћењем мозак-компјутерских интерфејса. tumblr_nhk12zntrm1swr8wlo1_1280-smallШта ако бисмо могли да искористимо ову технологију за контролу ствари које се дешавају у нашем телу? Тим биоинжењера у Швајцарској још шретпрошле године предузела је први корак ка том киборгу, комбиновањем мозак-рачунар интерфејс са синтетичким биолошким имплантантом, омогућавајући да генетичким прекидачем управља мождана активност. То је први на свету мозак-ген интерфејс.

Scientific American: Thought-Controlled Genes Could Someday Help Us Heal (1.3.2015)

4

Када читамо овако нешто, често са неверицом одмахујемо главом. Каткада је то што смо истински запрепашћени развојем технологије, али каткада и зато што не одобравамо овако нешто. У науци, напросто, још увек постоје табу теме. О томе и следећи текст.

Елементаријум Центра за промоцију науке: Српски научник у истраживању које је потресло свет (приступљено 18.1.2016)

Једна од ствари која није протресла српску просвету, али јесте изазвала реакције су школске униформе. За крај, једна таква (реакција, не униформа). 🙂

Грађанин: Ђачке униформе су калуп за ученике – пристојно облачење је решење! (17.1.2017)

Источно од батине

hydrocarbon neon.inddОве године Фестивал науке слави јубилеј.

Фестивал науке: Насловна (од 15. до 18.12.2016)

Не морају сви јубилеји да буду срећни. Рецимо, када наши ђаци направе јубиларни десети неоправдани, предузимају се неке мере. 🙂 Од следеће године, цео тај процес ће се дигитализовати.

Зелена учионица: Изостанци са часова од наредне године правдаће се преко интернета? (23.11.2016)

Јес, вала, интернет полако осваја све аспекте школовања. Немамо куд, морамо усавшравати наше интернет компетенције. На срећу да имате мене јер водим рачуна и о том делу вашег стручног усавршавања. Ево прилога на ту тему:

Интернет занатлија: Како убацити и користити нове ћириличне фонтове у Виндоус? (12.10.2011)

12316630_10153816644474656_7149888435810986646_n-smallСада можемо да набавимо „фенси“ ћирилични фонт, али је вазда питање и можемо ли је користити на интернету. Следећи текст одговара потврдно.

Домени.рс: Инфографик: Митови о ћирилици на Интернету (26.1.2016)

Осим на ћирилицу, на интернету можемо да наиђемо и на насиље. О дигиталном насиљу много се говори у последње време, али данас је дан када се говорило о насиљу над женама. Данас је међународни дан борбе против таквог насиља. Нама наставницима увек је актуелно и вршњачко насиље, јер се против тога боримо готово свакодневно.

Кутак.нет: За вршњачко насиље криви су родитељи – предатори (приступљено 25.11.2016)12523111_987872424604019_5969504077698416228_n

И још један текст о насиљу.

Кутак.нет: Др Светомир Бојанин о васпитању и кажњавању: „Да је батина добра, не би изашла из раја“ (приступљено 25.11.2016)

Батина је из раја изашла, а ми идемо у рај на Земљи, па макар виртуелно, а који је сликом и презентацијом дочарао колега Владан Нешић.

Мало утисака са Сајма књига у Београду

vokalubar122-smallОва недеља је напросто сајамска. Иако се наука на сајму претворила у готово искључиво теорију религије, што се и види по додељеним наградама, могу да се нађу и књиге из биологије. Додуше, углавном енциклопедије (сада је хит да имају тродимензионалне слике), а што се стручних књига тиче, новитете су дали једино гости из Хрватске. То би био неки мој утисак, пошто сам обишао сајам два пута (односно у два дана), а прошао сам и поред штанда нашег министарства.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја: МПНТР на Сајму образовања и наставних средстава: „ПРИЧЕ О УСПЕШНИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА – примери добре праксе“ (28.10.2016)

Чини ми се да сам баш и чуо делић приче о томе како треба да раде школе. Углавном, то су били примери добре праксе, а ево и оних других.

Унија синдиката просветних радника Србије: Шарчевић: Санкције за директоре који нису примили технолошке вишкове (28.10.2016)

podreczniki_2015.gifВратимо се сајму. Деце је било, али видевши их шта раде тамо, нисам сигуран да ли је њихов обилазак сајма уопште постигао циљ, који ми наставници желимо да постигнемо. Наравно да је важно да ђаци посете овакав догађај, али треба мало и да престанемо да се заваравамо. Не можемо да очекујемо да ће један одлазак на сајам, као чаролијом, променити однос деце према књизи. Тај однос, као и сваки други, стиче се временом и треба га стрпљиво градити и радити на њему. Добро каже Боба Недић у следећем тексту.

Клотфркет: У сајамској недељи мало о лектири (28.10.2016)

Можда ће они који треба мало више размислити о томе како да промовишу књигу младима. Изгледа да промоција књиге није једино што је проблематично у нас. Проблем је и промоција науке, тврди часопис „Политика“.

Политика: Кога промовише Центар за промоцију науке? (28.10.2016)

_nbb6ndewxd1qcqqpjo2_250Светски тренд је промоција лепог изгледа и то је у реду, мада претеривања има. Уз то, тешко је рећи шта је заиста лепо. Хит у Мексику је посебна врста маникира; жене сада лепе убијене младунце шкорпије на нокте. Један од коментара је био да је то вероватно најбољи начин одвикавања од грицкања ноктију. 🙂

Facebook video – Cosmopolitan: This is why women are gluing baby scorpions to their nails (28.10.2016)

Ви немојте да грицкате нокте, јер већ у понедељак Биолошки блог је са вама. 🙂

14. Популација – обрада

_np0w3dz1pv1tmal9io1_500-smallНајпре, остао сам вам дужан месечни план за месец октобар. Извињавам се на кашњењу.

Месечни план за месец октобра

А сада оно наше.

Припрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део:

1. корак: Обнављање знања о нивоима организације живог света.

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Главни део

2. корак: Наставник предаје уз помоћ презентације. Аутор је Ивана Дамњановић.

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Завршни део

3. корак: Наново презентација, али овај пут са проблемским задацима. Аутор је Методичар.

Дропбокс: Популација (31.10.2014)

Активности наставника: презентер и испитивач

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају), продуктивне (одговарају на проблемска питања) и креативне (траже решења, која не морају да буду конвенционална)

4. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Популација (приступљено 17.10.2016)

Облак ознака