Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „наука“

Криво је море

Поштовани читаоци и љубитељи Биолошког блога, најпре морам да се извиним што ове године касним са почетком, али знате како се каже… Сваки почетак је тежак. 🙂

bio04 institucije i organizacijeИнституције и организације

Сву тежину почетка осетио је ПМФ у Новом Саду и то ћете видети из наслова првог чланка који сам одабрао за данас (да не кажем за почетак).

021.рс: Дебакл на упису за професоре природних наука у Новом Саду, за физику се пријавио један будући студент (3.7.2019)

Право питање за нас је како је прошла биологија? Биолози имају разлога да буду задовољнији од физичара, али разлога за радовање нема. Наиме, свега петоро се пријавило на 40 доступних места. Још једно право питање је да ли ће се овај тренд попут епидемије раширити и на друге факултете, рецимо београдски? Врло вероватно неће, пошто тај факултет ради све што је потребно да биологију популаризује међу најмлађима. Сетите се само прошле године. 🙂

04 korisni materijaliКорисни материјали

Кад поменух прошлу годину свакако јој се морамо вратити како бисмо испитали ретенцију знања наших ђака. Да, говорим о иницијалним тестовима. На Фејсбук групи „Наставници биологије“ колеге већ увелико размењују иницијалне, а овде ево и мог прилога за старије разреде.

bio04 sa časovaСа часова

Осим тестова, увек треба и лепих идеја за часове. На овом блогу их неће мањкати јер се увек промовише добар рад колега, а пре свега креативан. Сам почетак посвећујемо првој теми у најмање два разреда, па ево радова од пластелина ђака из ОШ „Милица Милошевић“ из Јагњила. Ментор је наставница Наташа Соскић.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Позната по добром раду је наша Ена Хорват. И ове године њен научни клуб чуда прави и то бесплатно за заинтересоване ђаке. Плакат који следи говори више од хиљаду речи, баш као и поменути Енин досадашњи рад.

69826477_2316677895328409_8740820310686695424_n

Осим клуба, можете посетити и један камп. Занимљив је по томе што је он настао као део активности ученичке задруге ОШ „Други шумадијски одред“ из Марковца. Детаљније имате у документу који следи.

Дечји камп „Весели основац“

Колеге из Пријепоља још увек имају времена да стигну да посете изложбу коју је приредио Природњачки музеј из Београда. Преносим текст који објашњава догађај:

Природњачки музеј из Београда приређује гостујућу изложбу „Шумови мора“ у Музеју у Пријепољу. Изложба ће бити отворена у петак, 13. септембра 2019. године. На изложби ће бити представљено преко 200 различитих врста мекушаца – пужева, шкољки и главоножаца који се чувају у Збирци савремених мекушаца. Изложени експонати обједињују становнике отворених океана и мора: Индијски океан, Тихи океан, Јужни Атлантик, Медитеран, и др. ammoniteanimateНа изложби ће бити представљени бројни експонати: од најпримитивнијих облика пужева, хитона или бабушки, који су још познатији по имену Петрово уво или девојачко уво; најкрупнијих пужева: кацигаша или краљичиног шлема који су се у ХIII веку користили за резбарање камеја; џиновских шкољки – тридакни, које са поносом носе епитет медвеђа шапа а које се узгајају само на морским фармама ради опремање акваријума; до примерака који су овековечени у уметности, међу којима су: Јакобова капица, бисерне шкољке и др. seashellИстраживање мекушаца фокусирано је на њихов комерцијални значај, али и са еколошког аспекта с обзиром да су шкољке најбољи пречишћивачи вода.
Овом изложбом публици се на популаран начин приближава лепота и значај мекушаца, скривених у морским дубинама. Аутор изложбе је др Биљана Митровић, музејски саветник, а техничку подршку пружиће дипл. инж. Мирослав Јовановић, музејски саветник и дипл. инж. Александар Стојановића, конзерватор. Изложба ће бити отворена месец дана.

69651094_2387877884665736_1323165718933405696_n

Надам се да ће неко из поменутог града да напише и пошаље извештај за Био-блог, па да нас море запљусне и ван летњег распуста. 🙂 Још једна манифестација нас очекује у наредном периоду и овом најавом завршавам, а свим колегама и ђацима желим срећан почетак и да се не угледате на мене, већ да све буде на време. 🙂

Greenfest.rs: Školske posete (за 15.10.2019)

Повратак шуме

Ако вас неко пита да ли сте крштени, јасно вам је да то, у ствари, није право питање. За крштеницу не знам, али што се тиче извода из матичне књиге рођених, можда вам буде од користи први текст који сам одабрао за данас.

bio04 praktični savetiПрактични савети

Блог – Ветар који шапуће: Извод из матичне књиге рођених (приступљено 16.6.2019)

Овај извод нас подсећа колику смо „километражу“ прешли. И колико смо се променили. Међутим, не мењамо се само ми.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

У следећем тексту кажу да не обраћамо много пажње на наше окружење које се такође мења. Заиста, да ли је једнако сада као онда када смо били деца? Промене су некада споре, али су очигледне. Processed with VSCOcam with a6 presetПосебно су драматичне у областима које су пошумљене и које се уништавају. Сви смо свесни проблема, али мали број држава је нешто предузео гледе тога. Зато је један бразилски фотограф решио да ствар узме у сопствене руке и, уз помоћ своје супруге, направио кампању и привукао све заинтересоване стране да врате шуму тамо где је више није било. Стрпљење и труд су се исплатили и за двадесетак година направили су чудо. Реинтродуковали су 293 врсте биљака, по 15 врста водоземаца и гмизаваца, 172 врсте птица (од којих шест пред изумирањем) и 33 врсте сисара (од којих је двема претило да нестану потпуно из природних станишта).

Truth Theory: How A Brazilian Photographer Restored An Entire Forest With 2.7 million Trees In 20 Years (29.1.2019)

bio04 rad na časuСа часова

Ученик Сање Урошевић Парезановић на путу је да буде велики фотограф као овај из претходног чланка. Бави се пејзажном фотографијом од своје осме године, заједно са дедом. Деда је заслужан за развој љубави према природи и талента да се уметнички прикажу предели у природи. На конкурсу Покрета горана, поводом обележавања Дана заштите животне средине, добио је другу награду.

bio04 institucijeИнституције и организације

Иначе, награду коју помињем додељује Покрет Горана Србије на конкурсу који организује сваке године и ево резултата…

Горани Србије: Извештај о резултатима конкурса за 2019 (13.6.2019)

…а неке од радова објавићу и ја на блогу у наредним издањима. За сада честитам свим учесницима и награђенима.

Још један чланак о републичком такмичењу

У моју редакцију (коју немам) пристигао је записник са трибине која је одржана дан пре наше основношколске трибине, а за колеге из средње школе. Наиме, њихово такмичење се одржало један дан раније.

Записник

downloadРепубличко такмичење из биологије за ученике средњих школа одржано је 25. маја на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Док су ученици трећег и четвртог разреда средње школе решавали тест, наставници су присуствовали Трибини о правцима развоја/модалитетима такмичења у наредном периоду у складу са новим планом и програмом наставе биологије у трећем циклусу образовања – идеје и мишљења наставника. Трибину је организовао Комитет за образовање СБД, а модератор је био Горан Милићев, члан  Комитета за образовање СБД и професор биологије у XIV београдској гимназији. На самом почетку, истакао је да се досадашњи  модел такмичења чини сасвим превазиђеним јер уместо да ученике подстичемо  на размишљање, тестови готово искључиво проверавају меморију ђака тј. способност да запамте што већи број података. У данашње време, када се до већине таквих информација лако може доћи на интернету, овакав вид тестирања ученика постаје сасвим бесмислен. Осим тога, по његовом мишљењу, кључни мотив за такмичење је ослобађање од пријемног испита на факултетима, што у просеку само троје ученика оствари, чиме је у потпуности обесмишљен уложени труд великог броја како ђака, тако и наставника.

Дискусију је започео др Срђан Стаменковић са Биолошког факултета у Београду, такође члан  Комитета за образовање СБД. Он сматра да задаци на будућим такмичењима, за ученике који раде по реформисаним програмима наставе биологије, треба да буду налик задацима на ПИСА тестирањима, те да ученици треба да буду тестирани у складу са међународним стандардима. Нагласио је да наши ђаци постижу слабије резултате на поменутим тестирањима што иде у прилог оваквом виду задатака, али истакао и бојазан по питању наших компетенција за израду оваквих задатака. Један од предлога присутних колега био је да Министарство организује озбиљну обуку за израду оваквих задатака.

Као један од кључних предлога, подржан и од стране модератора, издвојен је предлог студије случаја која би кроз тимски рад омогућила нови приступ коришћењу и вредновања информација. Наш, али и други, сродни факултети могли би да формулишу неколико конкретних проблема овим поводом, а по мишљењу Горана Милићева, ученицима би у припреми за овај вид проблемског приступа помогао и нови изборни предмет Примењене науке. Наравно, овај приступ иницирао је бројне недоумице и питања – како изабрати децу за студију случаја, да ли ученици треба унапред, неколико дана раније да буду обавештени о проблему којим ће се бавити (са чим се нису сложиле колеге из мањих места јер сматрају да би деца из већих центара била у предности) или да се на самом такмичењу формирају тимови, а чуло се и мишљење да све што ученици раде треба да се жирира и процењује на истом месту, од стране исте комисије. Као пример на који се можемо угледати, поменуто је овогодишње такмичење за средњошколце организовано на Технолошко-металуршком факултету. Такође, указано је на могућност да се угледамо на међународна такмичења овог типа. Један од предлога био је и да се направе питања у складу са исходима за тест, а да други део такмичења буде проблемски, који би ђаци јавно бранили. Предлог који се издвојио јесте да такмичењем треба проверавати шесту област стандарда постигнућа „Посматрање, мерење и експеримент у биологији“, са акцентом на стандардима 3.6.2 и 3.6.3 који су врло мерљиви. На трибини се могао чути и став да какав год да буде будући модел такмичења, мора постојати јасан оквир за ученике и наставнике, у виду приручника, макар бројао и хиљаду страна.

Као једно од могућих решења, на крају трибине, спонтано се издвојио предлог да на градском/окружном такмичењу ученици решавају тест са задацима који би били слични ПИСА тестовима, а којима би била проверавана и шеста област стандарда постигнућа, док би се на  републичком такмичењу ученици бавили студијом случаја, када би имали 2-3 сата да припреме и предају у писаној форми неку врсту истраживачког тимског рада који би затим бранили. Ипак, у случају републичког такмичења, а посебно због критеријума за формирање тимова, могуће решење је да ученици пре подне раде елиминациони тест који би био филтер за тимски рад поподне.

Сви присутни учесници трибине били су мишљења да следеће две године такмичење за трећи и четврти разред треба да се реализује по старом моделу, а за генерације које су започеле школовање по реформисаним програмима неопходно је осмислити нови модел такмичења, који би најпре био пилотиран.

Поред дискусије о моделу будућег такмичења, више колега указало је на неправедан систем награђивања ученика и доделе диплома, те да се по овом питању треба угледати на организаторе такмичења из других предмета.

На основу мишљења која су се на трибини могла чути, Комитет за образовање СБД формираће предлог новог модела такмичења, који ће упутити УОСБД.

Ана Блечић

професор биологије у Деветој гимназији „Михаило Петровић Алас“

Члан УО СБД

Још мало о основношколском такмичењу

Много хвала колегиници Ани, а оно што нисам урадио у претходном чланку ред је да урадим у овом. На такмичењу основаца десило се много лепих активности и штета је не поменути их.

Мале и велике посетиоце је на самом почетку, како су пристизали, дочекала Марина Дрндарски и њене бубице. 🙂 У питању је диван пројекат, па сам замолио Марину да нам објасни о чему се ту радило.

У оквиру пројекта „Предузетништво у основној школи“, ученици/-це ОШ „Дринка Павловић“ су направили пет „хотела за инсекте“ (један хотел је поклоњен ОШ „Пресерје“ из Словеније, један ће бити поклоњен Пределу изузетних одлика Авала, Ботаничкој башти „Јевремовац“, један се поставља у дворишту школе „Дринка Павловић“…)
На тераси између два завода, желели су да промовишу свој пројекат, али уједно и да скрену пажњу на угроженост инсеката опрашивача како у Србији, тако и у свету. Својим вршњацима који су дошли да се такмиче, објаснили су значај инсеката за природу и човека, њихову грађу, које врсте инсеката посећују одређене „собе хотела“ и која је уопште улога хотела за инсекте.

 

 

Касније, ђаци су могли да изаберу неку од следећих активности.

IBI_170px

Oдeљeњe зa eвoлуциoну биoлoгиjу:

– „Еволуција у лабораторији“ – експерименти на пасуљевом жишку: др Урoш Сaвкoвић, нaучни сaрaдник, др Mиркo Ђoрђeвић, нaучни сaрaдник, Леа Влајинић, сарадник у настави
– Пoсeтa узгajaлишту тритoнa: Triturus sp. кao мoдeл-oргaнизaм зa истрaживaњa у лaбoрaтoриjи и прирoдним пoпулaциjaмa: др Aнa Ивaнoвић, ред. проф., Tиjaнa Вучић, истраживач сарадник

Oдeљeњe зa физиoлoгиjу биљaкa:

– Пoсeтa стaклeнику кojи прeдстaвљa нaучну бaзу зa истрaживaњa улoгe свeтлoсти и хoрмoнa у рaстeњу и рaзвићу биљaкa: др Снежана Милошевић, виши нaучни сарадник

t-1525419775

Групна посета и обилазак баште уз предавање стручних водича.

kisspng-jevremovac-javni-akvarijum-i-tropikarijum-beograd-beograd-5b28cc9fcdd857.5413791415294004798432

Групна пoсeта сa прeдaвaњимa и eдукaтивним филмoвимa (у пратњи студената-волонтера Биолошког факултета):
– Oбилaзaк Aквaриjумa у трajaњу oд oкo 30 минутa сa вoдичeм.
– Прикaзивaњe eдукaтивнoг филмa сa сaдржajeм кojи је усклaђeн узрaсту ученика у трajaњу oд oкo 30 минутa.
– Сликaњe пoрeд aквaриjумa и слoбoднe aктивнoсти.

logo2

Организована је радионица „Преко ДНК до северног пола“. Ова радионица се иначе одржала у оквиру пројекта „Мај месец математике“ и није једина која је у вези са биологијом. Радионице нису предвиђене недељом, али баш за наше ђаке који су се тога дана такмичили учињен је изузетак.

Иначе, радионице трају до 31. маја, па има времена још пар дана да их обиђете.

ЦПН: М3 – Отворене радионице (до 31.5.2019)

И…

Треба поменути да су победници овогодишњег такмичења, како ђаци, тако и њихови ментори, добили низ лепих поклона са логом Биолошког факултета, али се један поклон баш издвојио. Телевизија „Brainz“ ће направити емисију о сваком ђаку и наставнику, уколико они то буду желели (другим речима, ако нису сувише стидљиви 🙂 ).

 

Надам се да ћу имати могућности да пренесем те емисије путем блога, али свакако честитам свима њима на сјајним резултатима.

Позив на ванредни састанак Актива

Снег напољу нападао, али на састанак Актива се мора поћи. 🙂

bio04 infoВажне информације

У понедељак 28.1.2019. у 18:30 заказан је ванредни састанак градског Актива наставника биологије Београда. Састанак ће се одржати у ОШ „Дринка Павловић“. Погађате, разлог је измена пропозиција према којима ће дипломе на општинском и градском нивоу добијати само прва три пласирана ђака. Да ли је у питању жеља да се подсетимо како је некада било на такмичењима или да се диплома са такмичења из биологије учини веома раритетном, рећи ће нам представник Комитета за образовање СБД-а др Срђан Стаменковић. Наша председница Марина Дрндарски позвала је и др Јелену Кризманић, како би нам разјаснила поделу живог света током занимљивог предавања. И, напокон, сваки учесник састанка добија потврду за два сата стручног усавршавања унутар установе.

Колико ја видим, много је разлога да дођете. 🙂 И не заборавите да…

bio04 iz štampeИз штампе

…наше такмичење већ прате медији…

Данас: У четири разреда укинута такмичења из биологије (23.1.2019)

…а како ће новински наслови надаље изгледати, зависи и од нас. Већ постоје говоркања међу наставницима о неким активностима које се могу предузети гледе овог проблема, али нема смисла да званични блогер извештава о незваничним вестима. 🙂

Оно што свакако није вест, иако је давно, давно најављено као новина у просвети је да ће ученици носити униформе. Заиста, зашто их не носе још увек?

Зелена учионица: Зашто ученици и даље не носе униформе (18.12.2018)

bio04 naukaНаука

Када смо већ код одевних предмета, они су изгледа одговорни за „спонтано људско сагоревање“ описано у минулим временима као велика мистерија.

campfire_3Спонтано људско сагоревање наводно је редак феномен, први пут описан у 17. веку и од тада је документовано још неколико случајева у којима је углавном описано како су људи изгорели и претворили се у пепео без очигледног спољашњег извора.

Научна истраживања ових тврдњи су показала да су многе од њих неосноване. Пошто је људско тело углавном сачињено од воде, мало је вероватно да ће се распламсати. Уместо тога, највероватније објашњење је да је одећа тих жртава била запаљена ватром из неког мањег извора, као што је свећа или цигарета. Одећа је била главни фитиљ, а особа је изгорела неспособна да се креће и угаси пламен због старости или физичког стања. У том случају особа је могла да изгори и главно „гориво“ су телесне масноће.

Научници су разоткрили још пет сличних мистерија, а имате их у тексту који сам одабрао за крај.

IFL Science: Six Mysteries Solved By Science (приступљено 24.1.2019)

Такмичење за пети још увек неизвесно

Miscellaneous-Images-cute-art-funny-photoshop-strange-movies-people-weird-buildings-interesting6eroes-Misc-gems-agate_largeКао што знате, у прошли четвртак је било окупљање чланова СБД-а на коме су могли да присуствују и заинтересовани наставници. Пошто, сада већ традиционално, наставници из основних школа нису били заинтересовани, састанку смо присуствовали председница Стручног актива наставника биологије Београда Албина Холод и ја. Зато је било представника наставника из средњих школа, који имају проблеме. Ти проблеми су углавном рад на новом програму без уџбеника, изборни предмети који нису довољно изазовни нашим средњошколским колегама (репродуктивно здравље и еколошке теме нису једнаке генетици и развићу, тврдила је једна колегиница) и, највише од свега, предложени фондови часова где се јасно види да стратегија гимназијског образовања не подразумева озбиљније изучавање природних наука. Краће речено, планира се њихово смањивање. Колико сам схватио, намера челника Министарства је да се колеге које тамо предају биологију баве и изборним предметима и тако допуњују свој фонд.

Наставници из гимназија су наишли на разумевање чланова СБД-а, али и Биолошког факултета Универзитета у Београду (и декан је био присутан), а своје представнике послали су сви департмани биологије из Србије. Били су присутни и неки шефови тих департмана, рекао бих. Након дискусије, уследили су закључци и ево их, преузети са сајта СБД-а.

Закључци са састанка 27.11.2018

Ово је уједно и писмо министру које потписује руководство СБД.

Што се тиче нас основаца, знате већ да смо на последњем састанку имали неке предлоге и њих је Албина проследила. То писмо је кратко, али ефектно.

Допис Стручног актива наставника биологије Београда

На састанку се разговарало само о предлогу број један, а то је да ученици петог разреда не учествују на такмичењу. Мишљења о овоме су била подељена. Представници новосадског департмана (и то одсека за методику наставе) су били заговорници да се такмичења одрже, али смо нас двоје из основне школе и уз подршку појединих средњошколских колега морали да инсистирамо да се, ипак, ове године направи пауза. Мотив за наш предлог је био да се ове године тек навикавамо на (и испрабавамо) нове начине рада, као и садржаје. Такође смо били мишљења да су такмичења оваква каква су – одавно превазиђена, а тек сада нису у складу са новим, реформисаним методама рада.

Ништа није одлучено, али ћу вам свакако информације проследити чим их сазнам.

Оно што је цео свет сазнао, али иде на образ Кинезима, најновије је истраживање које је спроведено у Јужном институту науке и технологије (Southern University of Science and Technology) у Шенџену. Тамошњи научник (He Jiankui) на научној конференцији је објавио како је мењао гене близнакињама потеклим од ХИВ негативне мајке и позитивног оца, а како би их учинио резистентним на овај вирус. За овај подухват користио је CRISPER технику, која је хит међу генетичарима.

Резултати овог његовог рада нису потврђени, али се међународна научна заједница већ шокирала овим ГМО примењеним на људе, а кинеска влада и институције су одмах негирале своју умешаност.

Science: CRISPR bombshell: Chinese researcher claims to have created gene-edited twins (26.11.2018)

Но, ми свакако можемо да будемо умешани у предавање које ће се дешавати средином децембра и које је бесплатно за све заинтересоване.

Ако сте заинтересовани да видите да ли су нам сви врапци на броју, пријавите се на следећи линк.

Пријава за врабац мој први комшија

Таман се на ову причу надовезује рад наше колегинице Виолете Апостоловски Дупор. Најбоље је да пренесем оно што је она написала, а ја вас поздрављам до следећег чланка.

виолета апостоловски дупор1Циљ „ШКОЛСКОГ ЗЕЛЕНОГ ПРЕСА“ је да се ученици укључе у препознавање добрих и лоших примера заштите животне средине у школи, око школе, у свом месту становања, у околини места становања и њихова презентација путем чланака (текста) и фотографије.
Рад Чувара природе ОШ „Ђура Даничић“! 👩‍🎓

Наше мало њима значи много – пожелимо им добродошлицу. Све птице које зимују у нашем крају прилагођене су мразу и зими, међутим, оне су нажалост угрожене због нас; изгубиле су станиште и изворе хране. Неопходна им је наша помоћ током зимских дана како би преживеле.
Чувари природе су одлучили да ове зиме помогну нашим малим летећим суграђанима. Позабавили смо се израдом кућица и хранилица за птице. На интернету смо се информисали како и чиме да их направимо, где је најпогодније место за њихово постављање, а уз помоћ родитеља то смо и учинили. Планирамо да их поставимо у дворишту наше школе како би наше суграђане посматрали, хранили и уживали у њиховом цвркуту.
Да би имале храну током хладних дана организоваћемо акцију сакупљања хране и верујемо да ће ученици млађих разреда да нам се придруже након што их подучимо, упознамо и објаснимо нашу активност. Научићемо их да буду хумани према животињама и да воле природу која их окружује. Схватиће и они, као и ми да смо само један мали део природе, а да је и она део нас.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Известили смо са састанка СБД-а;
  2. проследили смо прве информације о такмичењу ове године;
  3. шокирали смо се због најновијих научних генетичких истраживања;
  4. пријавили смо се за предавање и панел дискусију;
  5. дивили смо се сјајном раду.

Књига за сваког човека на свету

_931314860357103_8080139105168265913_nЗа данас имам неколико лепих најава, неких скоријих, других нешто даљих, али једнако згодних да се унесу у Годишњи план рада школе. Да почнемо од најблискијег.

ТВ Нови Бечеј: Учествујте у екобиолошком кампу на Сланом копову (рок за пријаву 25.8.2018)

Следећа два догађаја су у новембру.

Green fest: Školske posete (од 13. до 16. новембра 2018)

_1530309133917962_5946607839803990197_nУ питању је фестивал који има и филмиће и радионице и изложбу. Још један фестивал, верујем већини познат:

Фејсбук догађај: ФИЗИ БИЗИ ФЕСТ 8 – до ∞ и иза тога! (17.11.2018)

На неки начин фестивал науке ћемо имати и на часовима јер по новој методологији рада, која креће од петог разреда, биће неопходно да се рад учини практичнијим, проблемским и пројектним. Постоји сајт који нам све то може олакшати (чак има и припреме часова) и једини је проблем што је на енглеском.

Stem.org.uk: Primary science resource packages (приступљено 23.8.2018)

Са петог прелазимо на шести разред. Када су музичара Антонија Пушића (познатијег под псеудонимом Рамбо Амадеус) питали коју књигу би препоручио, ево шта је одговорио…

38276296_1791159760969051_4550686985924116480_n

Кад смо веч кренули из разреда у разред, ево нешто и за седмаке. Следећи чланак одговара на питање зашто већина људи удише ваздух кроз само једну ноздрву.

Curiosity.com: Why Most People Only Breathe Out of One Nostril at a Time (приступљено 23.8.2018)

tumblr_mpuspivRgN1qdfwiso1_500И, напокон, нешто за осмаке. У питању је интерактивни сајт који приказује речни екосистем без хидроелектране и са лоше и добро постављеном. Погледајте.

Dam effects.org: Hydropower reform coalition (приступљено 23.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо лепа догађања;
  2. нашли смо извор за планирање часова у петом разреду;
  3. добили смо препоруку за читање;
  4. сазнали смо зашто удишемо ваздух на само једну ноздрву;
  5. видели смо како хидроелектране утичу на речни екосистем.

Величине у микро-свету

scoop-of-water-magnified-990x500За почетак сам одабрао два видео снимка са Фејсбука. Један приказује креативно решење за рупе у асфалту, а други разне величине у микросвету.

Facebook video – Chikitolindo Rodriguez: Come on Erie! I’ll be the first to start!! Let’s adopt a pothole challenge & George I Gisca: Sizes of Microorganisms (приступљено 1.8.2018)

Гљиве могу бити разних величина и то од микроскопских до веома макроскопских. О томе и свему другом што о гљивама основци треба да знају, у презентацији ауторке Марије Ступар.

Гљивица која изазива проблеме људима је Candida albicans. То је коменсални организам који нормално живи безопасно на кожи или у цревима. Међутим, овај квасац може расти на неконтролисан начин – посебно код имунокомпромитованих појединаца – изазивајући гљивичне инфекције у распону од благе до смртоносне. Ова гљивица је снажан непријатељ јер су многи сојеви отпорни на антимикотичне лекове. Да би развили нове антифунгалне агенсе, истраживачи треба више да сазнају о њеној основној биологији. Једна тактика за идентификацију нових лекова за сузбијање код таквих патогена је метода елиминације гена организма како би се дошло до оних који су од суштинског значаја и стога одговарајући да на њих делују лекови. Геном C. albicans-а је посебно тешко разбити јер има две копије сваког гена, а постојеће методе за утврђивање генома нису биле ефикасне у истовременом избијању обе копије.

b676505b33fede48f0c9d58076434493Зато су научници са Вајтхед института (у склопу Кембриџа) у једном експерименту ефикасно мутирали обе копије неколико различитих гена, укључујући и чланове фамилије гена значајних за отпорност на антибиотике, као и есенцијални ген. Све ово уз помоћ модификоване CRISPR технике (о којој сам већ писао) и она би даље требало да омогући да се нациља (да тако кажем) више од 98% генома Ц. албицанс. То значи да би требао бити у стању да одреди који од гена C. albicans (има их око 6000) су битни да на њих лекови могу ефикасно да утичу.

Phys.org: CRISPR-Cas editing of C. albicans holds promise for overcoming deadly fungal infections (3.4.2015)

Тако раде научници, а ево тек делића атмосфере како раде ђаци за Дан науке у ОШ и СШ „Петро Кузмјак“. Некада и пар слика говори више од речи, а слике је поделила наставница Тереза Катона.

тереѕа катона петро куѕмјак

Овакви дани у школи су ретки, али су нешто што ће ђаци сигурно памтити. А какве ће наставнике памтити? Оне који су добри, ваљда. А какви су наставници добри? Према тексту који сам изабрао за крај, то су они који имају пет квалитета. Прва два су флексибилност и креативност, а остале пронађите сами. 🙂

Busyteacher.org: Top Teacher Types – 5 Qualities Every Great ESL Teacher Should Have (приступљено 1.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Одгледали смо занимљиве видео-снимке на Фејсбуку;
  2. обогатили смо своју колекцију ПП презентација још једном сјајном;
  3. сазнали смо како научници траже лекове за гљивичне болести;
  4. промовисали смо примере доброг рада;
  5. схватили смо које квалитете поседујемо. 🙂

Облак ознака