Признање је моћ

У очекивању смо „Физи Бизи“ фестивала науке, па да одгледамо и промотивни филм, да видимо шта нас све тамо очекује.

Сигуран сам да ће бити много посетилаца, односно да ће бити једна лепа гужва. Но, како је време дошло, изгледа да ће гужве бити и по учионицама.

Зелена учионица: Шарчевић: У једном одељењу истог разреда изузетно ће моћи да буде и до 33 ученика (30.10.2017)

Сећам се да сам био старешина њима тридесет и шесторо. Није немогуће (очигледно, чим сам радио), али то ни у лудилу нису услови као за двадесет и петоро. Још у то (моје) време није било ИОП-а и сличних ситуација, али је, свеједно, било тешко. Но, сада није важно колико је тешко и колико ће образовање бити квалитетно. Битно је да буде рационално.

Танјуг: Шарчевић и Руф о рационализацији у просвети (2.11.2017)

Следећи текст говори о толеранцији и о томе како да изведете да се у одељењу сви осећају прихваћено. Можда и свих тридесет и троје. 🙂

Edutopia: Rethinking Tolerance: Ensuring That All Students Belong (22.8.2014)

И ево још један текст са истог сајта, али новијег датума. У њему се каже да је признање да нешто не знамо – моћ. 🙂 Не мисли се да то признате пред децом, већ текст говори о томе да признате својим колегама да нешто не знате, а како бисте затражили помоћ. Овај фантастично мудри савет дала је Ребека (Rebecca Alber), која би, вероватно, требало да понесе титулу Мис очигледности, и, колико сам видео, сви савети су тог типа. Но, бесплатан савет ‘леба не тражи, па вас остављам са Ребеком. 🙂

Edutopia: The Power of Admitting What We Don’t Know (17.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Одгледали смо промотивни видео;
2. сазнали колико ђака можемо имати у одељењу;
3. били смо рационални и то у два правца;
4. читали смо текст о толеранцији;
5. прихватили смо Ребекине савете.

Advertisements

Жедни пауци и армирана им паучина

Научници су пронашли једноставан начин да направе паукову мрежу ојачану (или армирану, како желите) угљеничним нанотубулама, односно графеном. И за то нису користили нанороботе, нити су петљали са генима паука. Напросто су пауку дали да пије воду са наноматеријалима. Зашто су, забога, то радили? Да би добили нов материјал, који има изванредна својства, попут чврстине, еластичности и отпорности.

IFL Science: Scientists Find Surprisingly Simple Way To Make Spiders Spin Silk 10 Times Stronger (2.9.2017)

И док научници креирају нове материјале, наставници биологије и њихови ђаци такође су креативни. У Житковцу су имали Дан науке и правили су моделе који приказују покрете дисања и рад мишића и још свашта нешто лепо. Слике је проследила колегиница Весна Миленовић.

 

У другој школи имали су дан посвећен гљивама. О томе нас је известила Сања Урошевић Парезановић.

 

У Зрењанину, водили су ђаке на један леп излет и, између осталог, посетили су тзв. биоенергану. То је електрана која ради на биогориво. И, заиста, постоји у Србији и производи електричну енергију. Начуо сам да их има четири у нас. Да ли сам добро чуо, не знам. 🙂

Зрењанинска група НПН: Експедиција Ботош – запажања (2.9.2017)

Врло верујем да су биоенергане будућност. О будућности, ипак, реч препуштам Нилу Гејману.

Diz que diz: Nil Gejmen: Zašto naša budućnost zavisi od biblioteka, čitanja i maštarenja (5.10.2017)

А у не тако далекој будућности Мајкрософт приређује догађај за наставнике на којима ће се они (и ми, наравно) упознати са новим методама рада у учионици уз коришћење технологије коју ова фирма нуди.

Microsoft.com: Hack the classroom (за 14.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали смо шта научници раде са пауцима;
2. промовисали смо добар рад колега;
3. усвојили смо нову реч – биоенергана;
4. схватили смо од чега нам будућност зависи;
5. најавили смо занимљив догађај.

Гласајте за Штребера

Као што знате, за ђаке је, у току прошле године, почео да ради сајт „Штребер“ који има циљ да промовише науку и школу међу ђацима. Лекције рађене на овом сајту су такве да приволе ђаке старијег узраста основне школе да раде. Тај пројекат је у полуфиналу супер конкурса. Сада је потребно да прикупи што више гласова. Молим колеге и ђаке и све заинтересоване да подрже овај пројекат, чији сам и ја део.

Линк за гласање је овде.

Потребно је да:

1. се пријавите на сајт, то је горњи десни угао и текст „Ћао, улогуј се“ (преко било ког од три понуђена налога);

2. скролујте до краја странице, и изнад видеа постоји дугме „подржи пројекат“.

Гласање траје до 11.4.

Ако су школарци расположени да почне Игра Знања, нека гласају.

А уколико нас пронађу и запрате на Фејсбуку и Твитеру и ти гласови се рачунају.

Још једном пројекту треба наша помоћ јер конкурише на истом конкурсу, а у питању су птице на длану. Гласа се на исти начин као и у случају претходног пројекта.

Супер сте: Птице на длану (до 11.4.2017)

Пошто је сутра у мојој школи један школски пројекат – Дан науке, а прекосутра прослављамо Дан школе, неће ме бити до понедељка. Видимо се и дружимо следеће недеље.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Промовисали смо сајт „Штребер“;
2. гласали смо за тај сајт на супер конкурсу;
3. открили са постоји игра знања на друштвеним мрежама за ђаке;
4. подржали смо пројекат о птицама;
5. пустили смо блогера на продужени викенд.

Наново портфолио

Уколико укључите ТВ имаћете прилику да у реалном времену пратите доношење закона о образовању. Оно што сте сигурно видели је да има заиста много амандмана, преко 1.200. Тешко да ће толика количина да се размотри у скорије време, а Боба Недић написала је своје виђење читавог тог ријалитија.

Блог – Клотфркет: Кад ти музику пушта глуви ди-џеј (22.9.2017)

Поред свих тих дешавања, некако нам је промакао нови Правилник о сталном стручном усавршавању. Оно што сам на блиц видео да је новина је, заправо, старина. Вратио нам се портфолио као обавезан део документације који морамо давати на увид.

Гугл документ: Правилник о сталном стручном усавршавању и напредовању у звања наставника, васпитача и стручних сарадника („Сл. гласник РС“, бр. 81/2017)

Наравно, портфолио може бити и електронски, односно на нету. Но, будите опрезни јер на том истом нету владају разне опасности. Тиме се, иначе, бави следећи сајт. Постоји и секција намењена наставницима.

Покрајински заштитник грађана – Обдусман: Безбедан интернет (22.9.2017)

 

Осим електронског портфолија, познато вам је да је почео да функционише (додуше, не у свим школама) и електронски дневник. Каква су искуства наставника?

Вечерње новости: Мањак и компјутера и интернета у зборницама (16.9.2017)

У раду имамо мањак свега, али добро је да имамо вишак креативности и идеја. Леп начин да се оне реализују је да се пријавите на конкурс за предаваче који је проследила Ена Хорват, а за предстојећи научни фестивал.

Центар планета: Отворен позив за предаваче Физи Бизи Фест 7 (до 22.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Информисали се шта се дешава са новим законом о образовању;
2. прелистали смо нови Правилник о стручном усавршавању;
3. погледали сајт који се бави безбедношћу на интернету;
4. читали о искуствима са електронским дневником;
5. проследили смо позив за учешће на научном фестивалу.

Ноћ резервисана за биологију

Најпре желим да вам проследим један леп позив који нам стиже са Департмана за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. И ове године организују Ноћ биологије и много занимљивих радионица очекује наше ђаке, а пре свега средњошколце завршних година пошто ће се бавити и пријемним испитима. Иако у позиву пише да је рок за пријаву 25. март, још увек није касно да их контактирате и пријавите се да присуствујете.

Ноћ биологије 2017 (за 21.4.2017)

То ће се дешавати по ноћи, а следећи видео (иако фасцинантан) дешава се током дана.

Facebook video – Enchanting Nature: On a scale 1 -10 how lovely is this video! (25.3.2017)

Следећи видео направила је ученица наше колегинице Виолете Милосављевић.

Виолета има Фејсбук страну „Нећу кесу – чувам природу“ где можете пронаћи мноштво објава налик овој, а које могу бити инспирација за неки наш рад на часовима у осмом разреду. И пре него што вас препустим разгледању те Фејсбук стране, да се надовежем на причу о отпаду коју је започела Виолетина ученица.

Много отпада је од пластике, која се сматра свакаквом, али не и биоразградљивом. Макар док научници нису дошли до запањујућег открића: ларве инсекта Tenebrio molitor могу да је једу! Наиме, хранили су те ларве (укупно стотину њих) са по четрдесетак милиграма стиропора сваки дан (што би била величина једне пилуле). Испоставило се да су ларве, уз помоћ микроба у органима за варење, успели половину пластике да конвертују у угљен-диоксид, а потом су избацили екскрет сачињен од биоразградивог остатка. При томе су ларве биле једнако здраве као и оне које су се храниле уобичајеном храном, а екскрет је, изгледа, такође довољно здрав да би могао да се користи као ђубриво. Но, за ово потоње је потребно још доказа, тврде научници.

IFL Science: Plastic-Eating Mealworms Could Help Reduce Landfill Waste (30.9.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Добили смо позив за „Ноћ биологије“;
2. одгледали симпатичан видео;
3. видели рад ђака наше колегинице из области заштите животне средине;
4. прегледали смо сјајну Фејсбук страну наше колегинице;
5. прочитали смо занимљивост о могућностима разградње пластике.

 

И коначно коначне листе

Већ сте, вероватно, видели да су постављене и коначне ранг листе пласираних ђака за градско такмичење. Неких промена има, али је највећа у седмом разреду, пошто је сада граница за пролаз један бод мање у односу на прелиминарну листу.

Српско биолошко друштво: Коначне јединствене ранг листе са општинског такмичења из биологије за основне школе (15.3.2017)

У сваком случају, свим такмичарима и свим рангиранима желим још једном да честитам на учешћу и показаним резултатима. И за оне којима се такмичење овде завршава, не мора да буде крај бављења науком за ову годину. Могу да се укључе у „Научни инкубатор“ који су покренули истраживачи са Биолошког института, али ђаци могу да се баве свим наукама. Детаљније ћете пронаћи у следећем документу.

Позив школама за „Научни инкубатор“ (прослеђено 16.3.2017)

Осим овог позива за учешће, имам да вам проследим још пар. У првом случају позив стиже од организације WWF.

Поштоване колегинице и колеге, пријатељи и сарадници,

WWF – Светска организација за природу вас и ове године са задовољством позива да се укључите у глобалну акцију „Сат за нашу планету” („Earth Hour”).

У суботу, 25. марта 2017. године у 20:30 часова, градови широм света ће по десети пут искључити светла на сат времена и тиме још једном послати снажну поруку да ипак можемо нешто предузети како бисмо ублажили последице климатских промена, али и како бисмо скренули пажњу на последице прекомерне потрошње ограничених природних ресурса.

Овај сат је само мали подсетник да заједно можемо утицати на то да се ствари промене и да су мале ствари које свакодневно обављамо те које нам могу помоћи да створимо хуманију будућност.

Позивамо вас да нам се и ове године придружите. У прилогу вам достављам позив за образовне институције, основне информације о кампањи, и пријавни формулар. Молимо вас да попуњен пријавни формулар пошаљете на мејл адресу serbia@wwfadria.org најкасније до понедељка 20.марта.

Дигитлни промотивни материјал (ТВ спот високе резолуције, wеб банери, радио џингл и остали материјал) моћи ћете да преузмете са сајта WWF-а од понедељка 13. марта путем линка www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/ma terijali/.

Све додатне информације су доступне на линковима: www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/pr ijava/ и www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/ma terijali/, а можете нас контактирати и путем мејл адресе serbia@wwfadria.org.

Радујемо се сарадњи са вама.

Срдачно,
WWФ тим у Србији

Пропратна документација:

• Пријавни формулар за школе (до 20.3.2017)
• WWF Сат за нашу планету – основне информације
• WWF Сат за нашу планету – Позив за школе 2017.

Други позив је за наставнике да се придруже иновативној групи колега. То могу да ураде тако што ће да прате уживо конференцију у Торонту. Заказана је 22. марта у 15 часова по нашем времену. Регистрација је преко линка:

Education.microsoft.com: Education Exchange 2017 (за 22.3.2017)

И ту се позиви, ипак не завршавају. 🙂 За месец мај заказан је Глобални велики дан, а у вези са птицама. Позив је на Фејсбук страни, а ако имате муке са преводом, слободно питајте за помоћ најпознатијег птичара међу наставницима биологије Жељка Станимировића.

eBird: Global Big Day 2017 — 13 May (за 13. и 14.5.2017)

Морамо да сачувамо наше птице, али и све друге врсте, јер нам нестају. О томе Владан Нешић у својој презентацији за крај данашњег чланка.

Кад се учионица дупло изокрене на #NewTechEdu

Последњи дан на конференцији о новим технологијама, мимо уобичајене праксе, за мене је трајао најдуже. Наиме, чекао сам предавање Ирине Дамњановић, наставнице из школе „Креативно перо“, а које је носило назив „Еколошка авантура на Мудлу“. За све нас наставнике екологија у осмом разреду је дефинитивно авантура, посебно када треба да реализујемо еколошке садржаје у учионици. Ирина је то објаснила тиме што су теме деци и сувише апстрактне (јер травни и сваки други екосистем то заиста јесте за тај узраст) и што нису баш стимулативне, посебно када треба да се учи списак врста.

Сцена на конференцији је екосистем у коме се Ирина заиста добро сналази.

Мајстор изврнуте учионице сада је имао задатак и да изврне апстрактну и нестимулативну екологију у нешто што ће деци бити блиско. Према њеним речима, она им је пружила искуство у вези са екосистемима и за то је користила Мудл.

Најпре им је дала информације, или кроз слику и текст, а некада и на мало компликованије начине. Рецимо, климатске факторе им је презентовала кроз график и задатак да са тог графика прочитају највишу и најнижу температуру и сличне вредности. Што се врста тиче, дала им је списак латинских назива, а како би их што брже (и прецизније) пронашли преко претраживача. Није био циљ само да пронађу слику и народни назив, већ и податке у вези са њом (колику величину има та врста, чиме се храни, ко су јој непријатељи и слично). Те податке су користили да направе „Галерију врста“ (у Мудлу су за ту активност користили опцију, односно ресурс „речник“). Следећи задатак је био да користећи те врсте направе ланце исхране.

Техничка подршка у салама је, мени макар, изгледала импресивно. Сва та техника на једном подугачком столу.

Када се радио заштитарски део, како то већ обичавамо да кажемо, ђаци су га радили тако што су се уживели у улогу законодаваца. И тиме је обрада тема била завршена. Ред је био да се види и колико је тога усвојено. Ирина је то урадила путем презентације са питањима за ђаке. И тек када су одговорили на питања, одгледали су видео-предавање (које у методи изврнуте учионице треба да буде на самом почетку). Схватили су да све што су чули већ знају, осим стручне терминологије, коју су учили сада.

Ирини су такође били важни и утисци ђака. И мишљења су била подељена. Пар девојчица је рекло како им се овакав начин много допада и да би волеле да сви часови буду овакви, а дечак је рекао како му се ипак више свиђа „класична изврнута учионица“. Зато је Ирина закључила да треба више пажње да усмеримо ка таквој деци и да их подржимо да повремено напусте „комформу зону“ на коју су навикли.

Ми нисмо желели да Ирина напусти своју „комфорну зону“, тј. сцену, па је било питања из публике.

Питања је било неколико, а једно се односило на то које дигиталне компетенције су ђаци стекли на овим часовима. И испоставило се да је много тога што су морали да одраде уз помоћ компјутера, па су тако форматирали текстове и слике, претраживали и уопште радили задатке дате у Мудлу.

Углавном, и ја сам хтео да питам Ирину понешто, па смо урадили видео интервју.