Као што знате, за ђаке је, у току прошле године, почео да ради сајт „Штребер“ који има циљ да промовише науку и школу међу ђацима. Лекције рађене на овом сајту су такве да приволе ђаке старијег узраста основне школе да раде. Тај пројекат је у полуфиналу супер конкурса. Сада је потребно да прикупи што више гласова. Молим колеге и ђаке и све заинтересоване да подрже овај пројекат, чији сам и ја део.
1. се пријавите на сајт, то је горњи десни угао и текст „Ћао, улогуј се“ (преко било ког од три понуђена налога);
2. скролујте до краја странице, и изнад видеа постоји дугме „подржи пројекат“.
Гласање траје до 11.4.
Ако су школарци расположени да почне Игра Знања, нека гласају.
А уколико нас пронађу и запрате на Фејсбуку и Твитеру и ти гласови се рачунају.
Још једном пројекту треба наша помоћ јер конкурише на истом конкурсу, а у питању су птице на длану. Гласа се на исти начин као и у случају претходног пројекта.
Пошто је сутра у мојој школи један школски пројекат – Дан науке, а прекосутра прослављамо Дан школе, неће ме бити до понедељка. Видимо се и дружимо следеће недеље.
И да резимирамо…
Којих смо 5 ствари урадили данас?
Промовисали смо сајт „Штребер“;
гласали смо за тај сајт на супер конкурсу;
открили са постоји игра знања на друштвеним мрежама за ђаке;
Уколико укључите ТВ имаћете прилику да у реалном времену пратите доношење закона о образовању. Оно што сте сигурно видели је да има заиста много амандмана, преко 1.200. Тешко да ће толика количина да се размотри у скорије време, а Боба Недић написала је своје виђење читавог тог ријалитија.
Поред свих тих дешавања, некако нам је промакао нови Правилник о сталном стручном усавршавању. Оно што сам на блиц видео да је новина је, заправо, старина. Вратио нам се портфолио као обавезан део документације који морамо давати на увид.
Наравно, портфолио може бити и електронски, односно на нету. Но, будите опрезни јер на том истом нету владају разне опасности. Тиме се, иначе, бави следећи сајт. Постоји и секција намењена наставницима.
Осим електронског портфолија, познато вам је да је почео да функционише (додуше, не у свим школама) и електронски дневник. Каква су искуства наставника?
У раду имамо мањак свега, али добро је да имамо вишак креативности и идеја. Леп начин да се оне реализују је да се пријавите на конкурс за предаваче који је проследила Ена Хорват, а за предстојећи научни фестивал.
Најпре желим да вам проследим један леп позив који нам стиже са Департмана за биологију Природно-математичког факултета у Новом Саду. И ове године организују Ноћ биологије и много занимљивих радионица очекује наше ђаке, а пре свега средњошколце завршних година пошто ће се бавити и пријемним испитима. Иако у позиву пише да је рок за пријаву 25. март, још увек није касно да их контактирате и пријавите се да присуствујете.
Следећи видео направила је ученица наше колегинице Виолете Милосављевић.
Виолета има Фејсбук страну „Нећу кесу – чувам природу“ где можете пронаћи мноштво објава налик овој, а које могу бити инспирација за неки наш рад на часовима у осмом разреду. И пре него што вас препустим разгледању те Фејсбук стране, да се надовежем на причу о отпаду коју је започела Виолетина ученица.
Много отпада је од пластике, која се сматра свакаквом, али не и биоразградљивом. Макар док научници нису дошли до запањујућег открића: ларве инсекта Tenebrio molitor могу да је једу! Наиме, хранили су те ларве (укупно стотину њих) са по четрдесетак милиграма стиропора сваки дан (што би била величина једне пилуле). Испоставило се да су ларве, уз помоћ микроба у органима за варење, успели половину пластике да конвертују у угљен-диоксид, а потом су избацили екскрет сачињен од биоразградивог остатка. При томе су ларве биле једнако здраве као и оне које су се храниле уобичајеном храном, а екскрет је, изгледа, такође довољно здрав да би могао да се користи као ђубриво. Но, за ово потоње је потребно још доказа, тврде научници.
Већ сте, вероватно, видели да су постављене и коначне ранг листе пласираних ђака за градско такмичење. Неких промена има, али је највећа у седмом разреду, пошто је сада граница за пролаз један бод мање у односу на прелиминарну листу.
У сваком случају, свим такмичарима и свим рангиранима желим још једном да честитам на учешћу и показаним резултатима. И за оне којима се такмичење овде завршава, не мора да буде крај бављења науком за ову годину. Могу да се укључе у „Научни инкубатор“ који су покренули истраживачи са Биолошког института, али ђаци могу да се баве свим наукама. Детаљније ћете пронаћи у следећем документу.
Осим овог позива за учешће, имам да вам проследим још пар. У првом случају позив стиже од организације WWF.
Поштоване колегинице и колеге, пријатељи и сарадници,
WWF – Светска организација за природу вас и ове године са задовољством позива да се укључите у глобалну акцију „Сат за нашу планету” („Earth Hour”).
У суботу, 25. марта 2017. године у 20:30 часова, градови широм света ће по десети пут искључити светла на сат времена и тиме још једном послати снажну поруку да ипак можемо нешто предузети како бисмо ублажили последице климатских промена, али и како бисмо скренули пажњу на последице прекомерне потрошње ограничених природних ресурса.
Овај сат је само мали подсетник да заједно можемо утицати на то да се ствари промене и да су мале ствари које свакодневно обављамо те које нам могу помоћи да створимо хуманију будућност.
Позивамо вас да нам се и ове године придружите. У прилогу вам достављам позив за образовне институције, основне информације о кампањи, и пријавни формулар. Молимо вас да попуњен пријавни формулар пошаљете на мејл адресу serbia@wwfadria.org најкасније до понедељка 20.марта.
Дигитлни промотивни материјал (ТВ спот високе резолуције, wеб банери, радио џингл и остали материјал) моћи ћете да преузмете са сајта WWF-а од понедељка 13. марта путем линка www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/ma terijali/.
Други позив је за наставнике да се придруже иновативној групи колега. То могу да ураде тако што ће да прате уживо конференцију у Торонту. Заказана је 22. марта у 15 часова по нашем времену. Регистрација је преко линка:
И ту се позиви, ипак не завршавају. 🙂 За месец мај заказан је Глобални велики дан, а у вези са птицама. Позив је на Фејсбук страни, а ако имате муке са преводом, слободно питајте за помоћ најпознатијег птичара међу наставницима биологије Жељка Станимировића.
Последњи дан на конференцији о новим технологијама, мимо уобичајене праксе, за мене је трајао најдуже. Наиме, чекао сам предавање Ирине Дамњановић, наставнице из школе „Креативно перо“, а које је носило назив „Еколошка авантура на Мудлу“. За све нас наставнике екологија у осмом разреду је дефинитивно авантура, посебно када треба да реализујемо еколошке садржаје у учионици. Ирина је то објаснила тиме што су теме деци и сувише апстрактне (јер травни и сваки други екосистем то заиста јесте за тај узраст) и што нису баш стимулативне, посебно када треба да се учи списак врста.
Сцена на конференцији је екосистем у коме се Ирина заиста добро сналази.
Мајстор изврнуте учионице сада је имао задатак и да изврне апстрактну и нестимулативну екологију у нешто што ће деци бити блиско. Према њеним речима, она им је пружила искуство у вези са екосистемима и за то је користила Мудл.
Најпре им је дала информације, или кроз слику и текст, а некада и на мало компликованије начине. Рецимо, климатске факторе им је презентовала кроз график и задатак да са тог графика прочитају највишу и најнижу температуру и сличне вредности. Што се врста тиче, дала им је списак латинских назива, а како би их што брже (и прецизније) пронашли преко претраживача. Није био циљ само да пронађу слику и народни назив, већ и податке у вези са њом (колику величину има та врста, чиме се храни, ко су јој непријатељи и слично). Те податке су користили да направе „Галерију врста“ (у Мудлу су за ту активност користили опцију, односно ресурс „речник“). Следећи задатак је био да користећи те врсте направе ланце исхране.
Техничка подршка у салама је, мени макар, изгледала импресивно. Сва та техника на једном подугачком столу.
Када се радио заштитарски део, како то већ обичавамо да кажемо, ђаци су га радили тако што су се уживели у улогу законодаваца. И тиме је обрада тема била завршена. Ред је био да се види и колико је тога усвојено. Ирина је то урадила путем презентације са питањима за ђаке. И тек када су одговорили на питања, одгледали су видео-предавање (које у методи изврнуте учионице треба да буде на самом почетку). Схватили су да све што су чули већ знају, осим стручне терминологије, коју су учили сада.
Ирини су такође били важни и утисци ђака. И мишљења су била подељена. Пар девојчица је рекло како им се овакав начин много допада и да би волеле да сви часови буду овакви, а дечак је рекао како му се ипак више свиђа „класична изврнута учионица“. Зато је Ирина закључила да треба више пажње да усмеримо ка таквој деци и да их подржимо да повремено напусте „комформу зону“ на коју су навикли.
Ми нисмо желели да Ирина напусти своју „комфорну зону“, тј. сцену, па је било питања из публике.
Питања је било неколико, а једно се односило на то које дигиталне компетенције су ђаци стекли на овим часовима. И испоставило се да је много тога што су морали да одраде уз помоћ компјутера, па су тако форматирали текстове и слике, претраживали и уопште радили задатке дате у Мудлу.
Углавном, и ја сам хтео да питам Ирину понешто, па смо урадили видео интервју.
…подсећам вас на сутрашњи Стручни актив наставника биологије у ОШ „Дринка Павловић“ у 18 часова. Једна од најављених тема биће управо договор у вези са пропозицијама. Такмичења су резервисана за најбоље, али тај епитет морамо користити са резервом; у 21. веку појам најбољег може другачије да се посматра. Рецимо, у једној школи у Русији сви су најбољи, или боље рећи – ингениозни.
Будућност човечанства ће се развијати у неколико праваца, а генетичари ће свакако одредити макар неколико њих. Тренутно, људи могу да контролишу вештачки сачињене удове, компјутерске програме, па чак и (на даљинско управљање) хеликоптере својим умом, коришћењем мозак-компјутерских интерфејса. Шта ако бисмо могли да искористимо ову технологију за контролу ствари које се дешавају у нашем телу? Тим биоинжењера у Швајцарској још шретпрошле године предузела је први корак ка том киборгу, комбиновањем мозак-рачунар интерфејс са синтетичким биолошким имплантантом, омогућавајући да генетичким прекидачем управља мождана активност. То је први на свету мозак-ген интерфејс.
Када читамо овако нешто, често са неверицом одмахујемо главом. Каткада је то што смо истински запрепашћени развојем технологије, али каткада и зато што не одобравамо овако нешто. У науци, напросто, још увек постоје табу теме. О томе и следећи текст.
Не морају сви јубилеји да буду срећни. Рецимо, када наши ђаци направе јубиларни десети неоправдани, предузимају се неке мере. 🙂 Од следеће године, цео тај процес ће се дигитализовати.
Јес, вала, интернет полако осваја све аспекте школовања. Немамо куд, морамо усавшравати наше интернет компетенције. На срећу да имате мене јер водим рачуна и о том делу вашег стручног усавршавања. Ево прилога на ту тему:
Осим на ћирилицу, на интернету можемо да наиђемо и на насиље. О дигиталном насиљу много се говори у последње време, али данас је дан када се говорило о насиљу над женама. Данас је међународни дан борбе против таквог насиља. Нама наставницима увек је актуелно и вршњачко насиље, јер се против тога боримо готово свакодневно.