И коначно коначне листе

Већ сте, вероватно, видели да су постављене и коначне ранг листе пласираних ђака за градско такмичење. Неких промена има, али је највећа у седмом разреду, пошто је сада граница за пролаз један бод мање у односу на прелиминарну листу.

Српско биолошко друштво: Коначне јединствене ранг листе са општинског такмичења из биологије за основне школе (15.3.2017)

У сваком случају, свим такмичарима и свим рангиранима желим још једном да честитам на учешћу и показаним резултатима. И за оне којима се такмичење овде завршава, не мора да буде крај бављења науком за ову годину. Могу да се укључе у „Научни инкубатор“ који су покренули истраживачи са Биолошког института, али ђаци могу да се баве свим наукама. Детаљније ћете пронаћи у следећем документу.

Позив школама за „Научни инкубатор“ (прослеђено 16.3.2017)

Осим овог позива за учешће, имам да вам проследим још пар. У првом случају позив стиже од организације WWF.

Поштоване колегинице и колеге, пријатељи и сарадници,

WWF – Светска организација за природу вас и ове године са задовољством позива да се укључите у глобалну акцију „Сат за нашу планету” („Earth Hour”).

У суботу, 25. марта 2017. године у 20:30 часова, градови широм света ће по десети пут искључити светла на сат времена и тиме још једном послати снажну поруку да ипак можемо нешто предузети како бисмо ублажили последице климатских промена, али и како бисмо скренули пажњу на последице прекомерне потрошње ограничених природних ресурса.

Овај сат је само мали подсетник да заједно можемо утицати на то да се ствари промене и да су мале ствари које свакодневно обављамо те које нам могу помоћи да створимо хуманију будућност.

Позивамо вас да нам се и ове године придружите. У прилогу вам достављам позив за образовне институције, основне информације о кампањи, и пријавни формулар. Молимо вас да попуњен пријавни формулар пошаљете на мејл адресу serbia@wwfadria.org најкасније до понедељка 20.марта.

Дигитлни промотивни материјал (ТВ спот високе резолуције, wеб банери, радио џингл и остали материјал) моћи ћете да преузмете са сајта WWF-а од понедељка 13. марта путем линка www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/ma terijali/.

Све додатне информације су доступне на линковима: www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/pr ijava/ и www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/ma terijali/, а можете нас контактирати и путем мејл адресе serbia@wwfadria.org.

Радујемо се сарадњи са вама.

Срдачно,
WWФ тим у Србији

Пропратна документација:

• Пријавни формулар за школе (до 20.3.2017)
• WWF Сат за нашу планету – основне информације
• WWF Сат за нашу планету – Позив за школе 2017.

Други позив је за наставнике да се придруже иновативној групи колега. То могу да ураде тако што ће да прате уживо конференцију у Торонту. Заказана је 22. марта у 15 часова по нашем времену. Регистрација је преко линка:

Education.microsoft.com: Education Exchange 2017 (за 22.3.2017)

И ту се позиви, ипак не завршавају. 🙂 За месец мај заказан је Глобални велики дан, а у вези са птицама. Позив је на Фејсбук страни, а ако имате муке са преводом, слободно питајте за помоћ најпознатијег птичара међу наставницима биологије Жељка Станимировића.

eBird: Global Big Day 2017 — 13 May (за 13. и 14.5.2017)

Морамо да сачувамо наше птице, али и све друге врсте, јер нам нестају. О томе Владан Нешић у својој презентацији за крај данашњег чланка.

Advertisements

Кад се учионица дупло изокрене на #NewTechEdu

Последњи дан на конференцији о новим технологијама, мимо уобичајене праксе, за мене је трајао најдуже. Наиме, чекао сам предавање Ирине Дамњановић, наставнице из школе „Креативно перо“, а које је носило назив „Еколошка авантура на Мудлу“. За све нас наставнике екологија у осмом разреду је дефинитивно авантура, посебно када треба да реализујемо еколошке садржаје у учионици. Ирина је то објаснила тиме што су теме деци и сувише апстрактне (јер травни и сваки други екосистем то заиста јесте за тај узраст) и што нису баш стимулативне, посебно када треба да се учи списак врста.

Сцена на конференцији је екосистем у коме се Ирина заиста добро сналази.

Мајстор изврнуте учионице сада је имао задатак и да изврне апстрактну и нестимулативну екологију у нешто што ће деци бити блиско. Према њеним речима, она им је пружила искуство у вези са екосистемима и за то је користила Мудл.

Најпре им је дала информације, или кроз слику и текст, а некада и на мало компликованије начине. Рецимо, климатске факторе им је презентовала кроз график и задатак да са тог графика прочитају највишу и најнижу температуру и сличне вредности. Што се врста тиче, дала им је списак латинских назива, а како би их што брже (и прецизније) пронашли преко претраживача. Није био циљ само да пронађу слику и народни назив, већ и податке у вези са њом (колику величину има та врста, чиме се храни, ко су јој непријатељи и слично). Те податке су користили да направе „Галерију врста“ (у Мудлу су за ту активност користили опцију, односно ресурс „речник“). Следећи задатак је био да користећи те врсте направе ланце исхране.

Техничка подршка у салама је, мени макар, изгледала импресивно. Сва та техника на једном подугачком столу.

Када се радио заштитарски део, како то већ обичавамо да кажемо, ђаци су га радили тако што су се уживели у улогу законодаваца. И тиме је обрада тема била завршена. Ред је био да се види и колико је тога усвојено. Ирина је то урадила путем презентације са питањима за ђаке. И тек када су одговорили на питања, одгледали су видео-предавање (које у методи изврнуте учионице треба да буде на самом почетку). Схватили су да све што су чули већ знају, осим стручне терминологије, коју су учили сада.

Ирини су такође били важни и утисци ђака. И мишљења су била подељена. Пар девојчица је рекло како им се овакав начин много допада и да би волеле да сви часови буду овакви, а дечак је рекао како му се ипак више свиђа „класична изврнута учионица“. Зато је Ирина закључила да треба више пажње да усмеримо ка таквој деци и да их подржимо да повремено напусте „комформу зону“ на коју су навикли.

Ми нисмо желели да Ирина напусти своју „комфорну зону“, тј. сцену, па је било питања из публике.

Питања је било неколико, а једно се односило на то које дигиталне компетенције су ђаци стекли на овим часовима. И испоставило се да је много тога што су морали да одраде уз помоћ компјутера, па су тако форматирали текстове и слике, претраживали и уопште радили задатке дате у Мудлу.

Углавном, и ја сам хтео да питам Ирину понешто, па смо урадили видео интервју.

Пристојно решење

Апропо првог наслова који сам одабрао за данас…

Вечерње новости: Бодови са такмичења поново се сабирају (17.1.2016)

…подсећам вас на сутрашњи Стручни актив наставника биологије у ОШ „Дринка Павловић“ у 18 часова. Једна од најављених тема биће управо договор у вези са пропозицијама. Такмичења су резервисана за најбоље, али тај епитет морамо користити са резервом; у 21. веку појам најбољег може другачије да се посматра. Рецимо, у једној школи у Русији сви су најбољи, или боље рећи – ингениозни.

Оаза знања: Школа 21. стољећа: Свако дијете је гениј – „Ова школа је почетак будућности човјечанства!” (приступљено 18.1.2016)

Будућност човечанства ће се развијати у неколико праваца, а генетичари ће свакако одредити макар неколико њих. Тренутно, људи могу да контролишу вештачки сачињене удове, компјутерске програме, па чак и (на даљинско управљање) хеликоптере својим умом, коришћењем мозак-компјутерских интерфејса. Шта ако бисмо могли да искористимо ову технологију за контролу ствари које се дешавају у нашем телу? Тим биоинжењера у Швајцарској још шретпрошле године предузела је први корак ка том киборгу, комбиновањем мозак-рачунар интерфејс са синтетичким биолошким имплантантом, омогућавајући да генетичким прекидачем управља мождана активност. То је први на свету мозак-ген интерфејс.

Scientific American: Thought-Controlled Genes Could Someday Help Us Heal (1.3.2015)

Када читамо овако нешто, често са неверицом одмахујемо главом. Каткада је то што смо истински запрепашћени развојем технологије, али каткада и зато што не одобравамо овако нешто. У науци, напросто, још увек постоје табу теме. О томе и следећи текст.

Елементаријум Центра за промоцију науке: Српски научник у истраживању које је потресло свет (приступљено 18.1.2016)

Једна од ствари која није протресла српску просвету, али јесте изазвала реакције су школске униформе. За крај, једна таква (реакција, не униформа). 🙂

Грађанин: Ђачке униформе су калуп за ученике – пристојно облачење је решење! (17.1.2017)

Источно од батине

Ове године Фестивал науке слави јубилеј.

Фестивал науке: Насловна (од 15. до 18.12.2016)

Не морају сви јубилеји да буду срећни. Рецимо, када наши ђаци направе јубиларни десети неоправдани, предузимају се неке мере. 🙂 Од следеће године, цео тај процес ће се дигитализовати.

Зелена учионица: Изостанци са часова од наредне године правдаће се преко интернета? (23.11.2016)

Јес, вала, интернет полако осваја све аспекте школовања. Немамо куд, морамо усавшравати наше интернет компетенције. На срећу да имате мене јер водим рачуна и о том делу вашег стручног усавршавања. Ево прилога на ту тему:

Интернет занатлија: Како убацити и користити нове ћириличне фонтове у Виндоус? (12.10.2011)

Сада можемо да набавимо „фенси“ ћирилични фонт, али је вазда питање и можемо ли је користити на интернету. Следећи текст одговара потврдно.

Домени.рс: Инфографик: Митови о ћирилици на Интернету (26.1.2016)

Осим на ћирилицу, на интернету можемо да наиђемо и на насиље. О дигиталном насиљу много се говори у последње време, али данас је дан када се говорило о насиљу над женама. Данас је међународни дан борбе против таквог насиља. Нама наставницима увек је актуелно и вршњачко насиље, јер се против тога боримо готово свакодневно.

Кутак.нет: За вршњачко насиље криви су родитељи – предатори (приступљено 25.11.2016)

И још један текст о насиљу.

Кутак.нет: Др Светомир Бојанин о васпитању и кажњавању: „Да је батина добра, не би изашла из раја“ (приступљено 25.11.2016)

Батина је из раја изашла, а ми идемо у рај на Земљи, па макар виртуелно, а који је сликом и презентацијом дочарао колега Владан Нешић.

Мало утисака са Сајма књига у Београду

Ова недеља је напросто сајамска. Иако се наука на сајму претворила у готово искључиво теорију религије, што се и види по додељеним наградама, могу да се нађу и књиге из биологије. Додуше, углавном енциклопедије (сада је хит да имају тродимензионалне слике), а што се стручних књига тиче, новитете су дали једино гости из Хрватске. То би био неки мој утисак, пошто сам обишао сајам два пута (односно у два дана), а прошао сам и поред штанда нашег министарства.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја: МПНТР на Сајму образовања и наставних средстава: „ПРИЧЕ О УСПЕШНИМ ОСНОВНИМ ШКОЛАМА – примери добре праксе“ (28.10.2016)

Чини ми се да сам баш и чуо делић приче о томе како треба да раде школе. Углавном, то су били примери добре праксе, а ево и оних других.

Унија синдиката просветних радника Србије: Шарчевић: Санкције за директоре који нису примили технолошке вишкове (28.10.2016)

Вратимо се сајму. Деце је било, али видевши их шта раде тамо, нисам сигуран да ли је њихов обилазак сајма уопште постигао циљ, који ми наставници желимо да постигнемо. Наравно да је важно да ђаци посете овакав догађај, али треба мало и да престанемо да се заваравамо. Не можемо да очекујемо да ће један одлазак на сајам, као чаролијом, променити однос деце према књизи. Тај однос, као и сваки други, стиче се временом и треба га стрпљиво градити и радити на њему. Добро каже Боба Недић у следећем тексту.

Клотфркет: У сајамској недељи мало о лектири (28.10.2016)

Можда ће они који треба мало више размислити о томе како да промовишу књигу младима. Изгледа да промоција књиге није једино што је проблематично у нас. Проблем је и промоција науке, тврди часопис „Политика“.

Политика: Кога промовише Центар за промоцију науке? (28.10.2016)

Светски тренд је промоција лепог изгледа и то је у реду, мада претеривања има. Уз то, тешко је рећи шта је заиста лепо. Хит у Мексику је посебна врста маникира; жене сада лепе убијене младунце шкорпије на нокте. Један од коментара је био да је то вероватно најбољи начин одвикавања од грицкања ноктију. 🙂

Facebook video – Cosmopolitan: This is why women are gluing baby scorpions to their nails (28.10.2016)

Ви немојте да грицкате нокте, јер већ у понедељак Биолошки блог је са вама. 🙂

14. Популација – обрада

Најпре, остао сам вам дужан месечни план за месец октобар. Извињавам се на кашњењу.

Месечни план за месец октобра

А сада оно наше.

Припрема за час:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део:

1. корак: Обнављање знања о нивоима организације живог света.

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Главни део

2. корак: Наставник предаје уз помоћ презентације. Аутор је Ивана Дамњановић.

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Завршни део

3. корак: Наново презентација, али овај пут са проблемским задацима. Аутор је Методичар.

Дропбокс: Популација (31.10.2014)

Активности наставника: презентер и испитивач

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају), продуктивне (одговарају на проблемска питања) и креативне (траже решења, која не морају да буду конвенционална)

4. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Популација (приступљено 17.10.2016)

Дани природних наука

У пероду од 12 до 23. септембра, школа „Милица Павловић“ у Чачку била у знаку природних наука: биологије, физике и хемије. Први пут су организовани дани промоције ових наука на занимљив и активан начин.

Ученици осмог разреда, заинтересовани за природне науке, кроз практичне вежбе и експерименталан рад, приредили су својим вршњацима и млађим другарима, незабораван дан. Предвиђене активности пратиле су занимљиве методе доказивања процеса и појава из области биологије, хемије и физике.

Изведени биолошки експерименти су од ефектних, магичних и магијских, за млађе узрасте, до правих научних: лава лампа, магично млеко, ватрени мехурићи од сапунице, тајне поруке,  осмоза,  екстракција ДНК из биљног материјала,  екстракција ДНК из хуманог материјала, бојење цветова и доказивање усвајања супстанци из подлоге. Штанд са рециклажом бавио се поступно, корак по корак, процесом рециклаже.

Млади физичари приказали су таласну машину, модел ока на магнетној табли, Теслину куглу и неонке, паное са примерима енергетске ефикасности и обележили су 16.септембар,  Светски дан посвећен заштити озонског омотача.

Хемичари су уживали у лабораторијским вежбама.

Експерименталном дану присуствовали су и бивши ученици школе, као и ученици Медицинске школе.

Ученици и сви заинтересовани, могли су да погледају мултијезичну изложбу „Енергија за одрживи свет” коју је реализовао Француски институт и Центар за науку, уз партнерство Канцеларије за младе Чачак (љубазношћу Јелене Ковачевић). Изложба прати научна истраживања у снабдевању трајних и чистих извора енергије. Панои са фотографијама су на српском, француском, и нашим преводом на енглески језик.

Подршку ученицима дали су предметни наставници:

За биологију: Биљана Ускоковић Брковић и Ана Давидовић (експерименталан рад); Маријана Марковић ( практичан рад-рециклажа)

За физику: Зорица Миловановић (експерименталан рад );  Катарина Драгутиновић (теоријски и демонстративни рад )

За хемију: Мира Панић (експерименталан рад)

Сарадници:

За енглески језик: Катарина Драмлићанин (превод текста изложбе)

За информационе технологије: Милка Јовановић

За фотографије: Бранко Утвић

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Координатор активности:  Биљана Ускоковић Брковић