Викенд уз гљиве и шишмише

На почетку две лепе најаве за викенд. Прву сам преписао са Фејсбук стране Природњачког музеја у Београду.

Манифестација „У царству гљива“ биће отворена 7. октобра 2018. у Институту за ботанику и Ботаничкој башти „Јевремовац“. Током једног дана биће приређена изложба и одржано више предавања о гљивама, тим чудесним и мало познатим бићима која су присутна око нас и у различитим сферама нашег живота.

Предавања:
12ч Халуциногене гљиве
12:30ч Гљиве као храна и лек
13:00ч Како заштити културну баштину у царству гљива

Организатори догађаја су Миколошко друштво Србије, Ботаничка башта „Јевремовац“, Природњачки музеј, Институт „Синиша Станковић“ и Пољопривредни факултет. Манифестацију подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.

А већ сутра је, већ традиционална, ноћ слепих мишева.

Фејсбук догађај- Природњачки музеј у Београду: 22. Међународна ноћ слепих мишева (за 6.10.2018)

Када већ причамо о летећим створовима, колеге су пронашле један необичан експеримент који су направили јапански ђаци. Они су пронашли начин да посматрају како се пиленце развија ван јајета. Како? Погледајте снимак на следећем линку.

Dailymail.co.uk: Video: Japanese students hatch an egg outside of its shell (приступљено 5.10.2018)

У нашим учионицама су огледи увек добродошли, али сада се велика пажња усмерила и на пројекте. Један такав осмислила је и поделила са нама колегиница Александра Живковић из ОШ „Петар Кочић“ и ОШ „Душан Јерковић“.

Пројекат: Ћелијске органеле

Александра је са нама поделила и сјајну презентацију. Дакле, часови о ћелији су потпуно припремљени захваљујући Александри. Остаје ми да се захвалим колегиници и да вам пожелим леп радни викенд.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

1. Најавили смо манифестацију о гљивама;
2. такође смо најавили и хоћ уз слепе мишеве;
3. посматрали смо како се развија пиленце;
4. добили смо готов пројекат за петаке;
5. придружили смо још једну сјајну презентацију својој збирци.

 

Одсјај у беди

Први текст који смо приредили за данас некако је жалопојан и приказује наставнике као збуњене несрећнике (са све одговарајућом илустрацијом). 🙂

Зелена учионица: Наставници се питају где су погрешили (12.12.2014)

Часопис „Данас“ зна где су погрешили. Попустљиви су и незаслужено поклањају оцене.

Данас: Сваки седми основац – вуковац (2.3.2016)

Макар не поклањамо дипломе. У Србији оне се купују. 🙂

Њуз.нет: Због пада стандарда све мање грађана може себи да купи диплому (2.3.2016)

Но, диплома није неопходан услов за неки добар посао. То је Палма објаснио једноставним језиком, да сви можемо да разумемо.

b92: „Не могу сви са факултетом у канцеларије“ (2.3.2016)

Не могу сви са факултетом (али ни сви најбољи) ни на сам факултет.

Телеграм: Сјај и беда Србије: Најбољи студент није изабран за асистента, већ кандидаткиња без научног рада (1.3.2016)

Иако је Србија школски пример негативне селекције, млади никако да одустану да постижу резултате:

РТС: Студенти ФОН-а најбољи у управљању пројектима (1.3.2016)

Уколико сте ви урадили неки леп пројекат, постоји сајт где то можете и да прикажете:

Klett – Друштво за развој образовања: Пројектне идеје

Неким школама су преко потребни неки грађевински пројекти.

Вечерње новости: Воду кофама избацују из учионица (3.3.2016)

Нама, биолозима, пројекти страни нису и очас посла можемо да смислимо неки за наше ђаке. И од једноставних експеримената које ђаци иначе раде може да се направи читав пројекат. Пример је дала ученица Ене Хорват:

Ево још једне презентације ауторке Тамаре Гавриловић:

Без обзира што ђацима предајемо путем ових лепих презентација, они морају да имају и уџбеник. Ту се ситуација, па, искомпликовала, посебно за наставнике албанске националности, али и за све нас остале.

Зелена учионица: Нова веб апликација за избор уџбеника (1.3.2016) & 021.рс: Школе и родитељи одлучују из којих уџбеника ће деца учити (3.3.2016) & Данас: Више од 100.000 уџбеника враћено у Приштину (3.3.2016)

Министарство ће покушати да опреми библиотеке (са оно мало библиотекара што је у њима опстало), али колики је буџет одвојен за то, не знамо. Зато знамо колики је буџет одвојен за децу са ретким болестима:

Телеграф: Најлепша вест данас: Држава издвојила 600 милиона динара за оболеле од ретких болести! (1.3.2016)

Било је крајње време да држава стане иза такве деце, с обзиром да је до сада стајала само иза оне која су неваспитана – тврди се у следећем тексту:

Просветни информатор: Неваспитана деца су системски заштићена и њима нико ништа не може (1.3.2016)

А ми смо довољно васпитани да знамо када треба завршити чланак, а то је сада. 🙂 Читајте нас и сутра.

Маштаоница и сваштаоница

За почетак да вам представимо један међународни, еколошки, а бесплатан пројекат. Пројекат се зове „Dreamdo Schools“ (тешко је превести; али би прилагођен и веома слободан превод био Школе маштаонице). Овај пројекат ће радити (свега) 100 наставника из целог света, а трајаће од јануара до маја 2015. (пријаве су иначе сад и можете се пријавити на линку који следи). Пројекат може бити било која активност, а замишљено је да ученици одлуче која ће активност бити, да је испланирају и одраде. Све те активности наставници ће документовати и постављати фотографије, текстове, дечје радове и све што треба на онлајн платформу, тако да ће сви моћи да прате шта други раде. Ђаци ће такође моћи да међусобно комуницирају онлајн и размењују идеје и материјале. Пројекат је настао као производ финских методичара и практичара и ето нама прилике да научимо нешто од њих. 🙂

Dreamdo Schools: Teachers: Apply for spring 2015

Иако знамо да ће многе ова тврдња изнервирати, Финска јесте ауторитет у образовању и следећи текст објашњава зашто је то тако, али и нуди линкове који воде ка пројектима и другим текстовима, а за оне који желе дубље да се упознају са тематиком.

Innovative learning network: Finland confirms: Geography and GIS essential in renewal of the core school curriculum (11.11.2014)

Још један текст о томе зашто је Финска најбоља и нећемо више, обећавамо. 🙂

CNN: Why Finland’s schools are top-notch (6.10.2014)

Селимо се малко у Холандију. 🙂 Погледајте како изгледају њихове нове школе. Бићете безмало запањени.

Arcinect: Designed by HMFH Architects, Three Innovative Elementary Schools Open in Concord, NH

Напросто након свега овога човеку дође да научи неки скандинавски језик. 🙂 Ако вам се ово чини превише тешким захтевом, шта тек рећи за настојања извесне Маргарет (Margaret Howe Lovatt) да делфине (са којима ради) научи енглески?

Science dump: Teaching a dolphin to speak English (9.11.2014)

Сви већ знамо да делфини користе ехолокацију. Зашто то нисмо и ми у стању? Истраживачи из Минхена кажу да ми ту способност ипак имамо и то су доказали експериментом са добровољцима.

Рhys.org: Virtual reality study shows echolocation in humans not just about the ears (12.11.2014)

Многе, исто тако узбудљиве експерименте моћи ћете да видите са својим ђацима на овогодишњем Фестивалу науке. Пристигло нам је писмо од координаторке Фестивала, Драгане Деспотовић, која нам је проследила програм и веома важне информације. Линк и документ:

Фестивал науке: Програм & Позивно писмо за наставнике

Ево га један оглед са кукурузом који ђацима може да изгледа веома занимљиво. Сајт на коме је описан оглед поставља питање – да ли ће расти?

Things to share and remember: Will it grow? Update (12.11.2010)

Да би многе цветнице могле да порасту неопходне су пчеле. Ови инскети неуморно раде током лета или се макар нама тако чини. Заправо, у раду претерају, судећи према писцима следећег чланка, те легну на земљу да одморе. Тада изгледају као да умиру, а заправо су само уморне. Зато им треба правити хранилице, како би повратиле енергију. Примерено величини животиње те хранилице треба да буду мајушне и да садрже раствор белог шећера у води, који може да им поврати енергију.

rspb: A spoonful of sugar could help our bees (11.8.2009)

Да ли ћете правити ове хранилице за пчеле током лета, одлучите сами, а ми се надамо да ће пчеле још дуго зујати са нама. Неке врсте нису имале ту срећу; не да зује, већ да уопште опстану, што је случај и са кашмирским мошусним јеленом. Ипак, изгледа да врста није потпуно нестала.

Биологија.ком.хр: Кашмирски мошусни јелен примјећен први пут након 60 година! (11.11.2014)

Ову несрећну врсту човек вишеструко кињи; уништава њена станишта, а криволовци је бесомучно лове (чак и сад кад се примерци врсте једва дају видети) због мошусних жлезда и очњака које имају мужјаци. Спровођење закона у земљи где обитава отежано је због нестабилне политичке ситуације. Како код нас стоје ствари са законима? Па, актуелан је онај о забрани физичког кажњавања деце.

Зелена учионица: Забрана физичког кажњавања деце у закону? (11.11.2014)

И на ову тему реч стручњака, за крај (чија би и требало да буде последња).

Нова српска политичка мисао: Телесно кажњавање деце – да, али разумно (10.9.2011)

Велика питања и још веће заблуде

У бескрајном (?) свемиру научници откривају чак и оно за шта су мислили да га нема. Једно од занимљивијих открића је објавила и „Национална географија“. Ради се о звезданом систему налик Сунчевом; са девет, па изгледа и више, планета које круже около своје звезде. Звезда је нимало поетично названа HD 10180 и налази се у сазвежђу Хидре, око 127 светлосних година од нас. Ова звезда је откривена још пре две године и тада се већ знало да око ње кружи пет планета и сумњало се да се ту налазе још две. Сада научници већ говоре о томе да је овај планетарни систем богатији планетама од нашег, што значи да их изгледа има више од осам. Даља проучавања су усмерена ка томе да се види да ли су у питању супер-Земље, што би значило да су терестричне планете, али много пута веће од наше или су у питању гасовити џинови, попут Јупитера.

Наравно, одмах су се запитали и да ли нека од њих има услове да „угости“ живот (макар онакав какав познајемо) и два кандидата која би највише личила на нашу Земљу, брзо су „отписана“. Наиме, једном се орбита завршава за свега 68 дана, а другом за чак и само десет дана, што указује да су превише близу својој звезди.

http://news.nationalgeographic.com/news/2012/04/120410-star-system-more-planets-sun-hd10180-space-science/?source=link_tw20120411news-nineplanet

Један други чланак спекулише о томе шта би било кад би било, односно да ли би се диносауруси појавили и на планети која заиста има све неопходне услове за појаву живота. Овај чланак је занимљив и по томе што је настао у оквиру Друштва хемичара. То није чудно, с обзиром да почетак чланка говори о феномену који се дешава на молекуларном нивоу. Наиме, као што сви знамо, амино-киселине и угљени хидрати, значајни за живот или су чак, његови градивни делови, показују хиралност (оријентације у простору којих има две и које су у међусобном односу као објекат и његов одраз у огледалу). При томе, леву оријентацију имају амино-киселине које сачињавају сва жива бића (са изузетком неких бактерија), а десну угљени-хидрати. Ово се назива хомохиралношћу и она нам је изгледа „стигла“ на метеоритима, када је Земља још увек била беживотна. Научници су на неки начин показали да на другој планети није немогуће и да се десило потпуно супротно; да могу да настану жива бића чија ће оријентација амино-киселина бити десна, а шећери „леви“. 🙂 И не само то, већ и да је могуће да од ове комбинације настану и напреднији облици живота попут диносауруса, које сисари уопште не би „наследили“ да им се није десио онај „пех“ са падом метеора. 🙂

http://phys.org/news/2012-04-advanced-dinosaurs-planets.html

Истраживања свемира су заиста узбудљива, тим пре што га (свемира) има заиста толико да чини неисцрпан простор за такве неке активности, али и овде на Земљи има што-шта за проучити. Ми биолози бар то добро знамо. Међутим, данас се нећемо бавити новим открићима из биологије, већ о неким заблудама које је потребно разјаснити. Дакле, чак и оно што мислимо да знамо, не знамо. 🙂

Једна од заблуда је да када наше тело умре, мистериозно изгуби 21 грам, што су многи протумачили као излазак душе из тела. Ово се разјашњава у једном сјајно написаном тексту:

http://mindreadings.wordpress.com/2012/04/11/da-li-dusa-stvarno-tezi-21-gram/

На блогу који се бави надареном децом, можете видети какве ми све заблуде имамо о креативности:

http://krozmojuprizmu.wordpress.com/2012/04/11/zablude-o-kreativnosti/

Такође, једна од наших честих предрасуда је да Американци немају нарочито школство и да не школују баш сувише паметан кадар. Међутим, занимљиво је да њихове фондације које се баве модерним трендовима у настави имају заиста подужу, па хајде да кажемо, традицију. Једна од њих је и „Едутопија“ која ових дана слави 20 година свог постојања:

http://www.edutopia.org/blog/20-tips-new-teachers-lisa-dabbs

И за крај, наша вечита недоумица у вези са тим шта је сврха образовања. Свако од нас има неке идеје, а реализујемо их на врло различите начине. Вреди послушати Аврама Ноама Чомског (енгл. Avram Noam Chomsky), америчког лингвисту, филозофа, писца, професора универзитета и дисидента, али и најутицајнијег критичког мислиоца у свету.