За градско такмичење у Београду школе домаћини су познате, а расподела такмичара по тим школама је сада другачија у односу на првобитну како би цео догађај могао лакше да се организује. Разликује се то да у сваку школу ипак неће ићи појединачни разреди, већ поједине општине које су тој школи најближе.
Важне информације
Захваљујући помоћи просветног саветника из Школске управе, Одбор за организацију такмичења СБД и београдски Актив направили су поделу, тако да свака школа домаћин буде колико-толико једнако оптерећена и да те школе буду најближе за оне који долазе. Само једна општина (Раковица) ће се поделити, пошто је она између две које су домаћини.
ОШ „Сава Шумановић“: 1) Земун 2) Нови Београд 3) Сурчин
ОШ „Стеван Дукић“: 1) Савски венац 2) Палилула 3) Звездара 4) Стари град 5) Врачар
О овоме су обавештенидиректори школа домаћина, тако да нас очекују.
Методика
Општине је лако распоредити у односу на распоред врста по систематским категоријама. Научници се још увек муче са тим, а ми наставници и са тим и са још једном таксономијом: Блумовом. На енглеском говорном подручју имају олакшицу у виду апликације која генерише исходе користећи се поменутом таксономијом:
Када смо већ код апликација које нам помажу у таксономији, препоручујем апликацију PlantSnap коју можете бесплатно преузети на мобилном телефону за распознавање врста биљака (преко Play Store), а згодна је и за ученике који праве хербаријум.
Са часова
Ученици наших колегиница не само да праве хербаријуме, већ многе креативне радове. Ђаци Весне Миленовић су правили моделе вируса, а Данијеле Савић цегере како би растеретили природу од пластичних кеса. Макета копнених биома дело су ђака Емине Илић. Уживајте у дивним радовима, а ми се ускоро наново читамо.
Живот увек нађе и начин и место, о чему говори први чланак који сам одабрао за данас.
Наука
На Антарктику, испод километра дебелог леда, пронађен је живот у мору. Научници су трагали за нечим другим, а на једној повећој стени на дну пронашли чак два различита облика (врсте?) вишећелијског живота. Још увек је нејасно шта је у питању, како је доспело тамо и чиме се храни, али један облик има дугачке дршке (подсећа на печурке), а други има више облик некаквог сунђера. Све можете видети на филмићу у следећем чланку:
Вечити снег Антарктика чува своје тајне, али можда ћемо их открити брже него што намеравамо. Снег на половима се топи, управо нашом кривицом.
Стручно усавршавање
Топљење вечитог леда је тек једна у ланцу последица и глобално загревање прети да нам направи озбиљне проблеме. Баш зато, организација WWF је припремила обуке за наставнике баш на ову тему.
То је било о материјалу који је настао за часове, а ево и материјала који је настао на часовима. Конкретно, модели ћелија и креације од здраве хране настали су на часовима Љубице Савић, а прелепи цртежи на часовима Славице Поповић Бубујук. Ђаци Наташе Ранћеловић бавили су се моделима система органа код људи.
Ђаци Јоване Думић направили су модел Увца и то су урадили заиста маестрално. За сада ћете видети тек половину тог рада, како бих сачувао нешто лепо и за неки наредни чланак. Ђаци Марије Шапоњић бавили су се митозом, док су ђаци Снежане Јовановић уприличили један практичан рад из ботанике.
Верујем да сте уживали у разгледању минијатурног Увца, као и свих других сјајних ђачких радова. Очекујте их и у следећем издању.
Знам, дуго времена ме није било на овом блогу. Нећемо сада о разлозима зашто ме није било; битно је да сам сада ту и спреман да вам пренесем значајне догађаје и проследим лепе материјале.
Пројекти
Најпре, за све наставнике имам један позив за учешће у пројекту. Позив је пристигао од др Тање Аднађевић. Наиме, у овогодишњем Јавном позиву, ЦПН је одобрио пројекат који реализује Српско еволуционо друштво, већински научници са Одељења за еволуциону биологију ИБИСС. У питању је одличан пројекат који се заснива на (у слободном преводу) грађанској науци (citizen science). Истраживачи су осмислили сјајан пројекат који укључује грађане, пре свега ученике, у део прикупљања материјала. Ово је само почетни део у истраживачком процесу, али је одличан из перспективе укључивања што већег броја људи и ширења свести и знања о научној методологији. Преносим позив:
Ове године Центар за промоцију науке је финансијски подржао пројекат грађанске науке „Опасуљи се“ који има за циљ да уз помоћ грађана сакупи јединке пасуљевог жишка са што више различитих локација у Србији. Овај подухват је важан зарад утврђивања распрострањености ове штетне врсте и анализе генетичке варијабилности њених популација.
Грађанска наука (енгл. citizen science) представља активно укључивање јавности у прикупљање података, њихову анализу и интерпретацију у сарадњи са научницима, које резултира одговором на неко истраживачко питање. Ангажовањем у научном истраживању грађани се упознају са методологијом научног рада чиме се подиже ниво научне писмености и остварује двосмерна размена информација и потреба између јавности и академске заједнице.
Овим путем желимо да вас позовемо да се прикључите нашем пројекту. У њему могу учествовати сви заљубљеници у биологију без обзира на узраст. Додатно, желимо да вас замолимо да нам помогнете у популаризацији нашег пројекта тако што ћете проследити информацију заинтересованим групама (стручним друштвима, Фејсбук групама, блоговима итд).
Имајући у виду ситуацију узроковану пандемијом ковид-19 желимо да укажемо и на предност пројекта да функционише у условима неповољне епидемиолошке ситуације збот тога што грађани могу да учествују у њему из својих домова (узорци се могу сакупљати и слати од куће, док ће резултати анализа бити објављивани на веб порталу), а узорци у алкохолу се могу дугорочно чувати за ДНК анализе у замрзивачу док епидемиолошка ситуација не дозволи молекуларно-биолошке анализе.
Више информација о пројекту могу се прочитати на интернет страници пројекта: http://www.opasuljise.rs/
Срдачно у име тима „Опасуљи се“,
Мирко Ђорђевић
Институције и организације
Када већ помињемо институције вољне за сарадњу са наставницима, никако не можемо да прескочимо Природњачки музеј. Жељко Станимировић нас је подсетио да овај музеј слави јубилеј. Жељко нам каже да у склопу обележавања 125 година од оснивања, Природњачки музеј нам представља своје актуелне активности, као и серију вредних експоната и фотографија из својих збирки. Једна од редовних активности је проучавање крупних карнивора, односно вука, риса и мрког медведа, у сарадњи са колегама из других институција. На овом линку сазнаћете много тога о вуку.
Методика
Наравно, поставља се питање како да ова лепа биолошка знања упакујемо у један сврсисходан онлајн час и да додамо неоптерећујући домаћи приде. Верујем да ће вам овде бити од помоћи један текст и један видео туторијал.
Када смо све то урадили, треба и оценити ђаке. Још једна од непознаница и једна од актуелнијих тема је закључивање оцена у најкраћем полугодишту икад и информишемо се, а како другачије, него из медија.
Оно што је увек добро и највредније на овом блогу свакако су радови маших ђака. Модели ДНК су настали на часовима Ане Давидовић, модел ћелије на часу Биљане Горјановић, а постере о здравим стиловима живота радили су ученици Весне Милојковић.
На часу Иване Дамњановић ђак је био поетски надахнут, а на часу Катарине Ацић упутио је озбиљну поруку пушачима. Ђаци Јелене Вабић бавили су се рециклажом.
Завршио бих дешавањима на секцији прве помоћи коју држи Марта Мајорски и које можете погледате овде.
Много тога нам још увек није јасно и што се ковида и школе тиче, те када нас притисну проблеми, добро је окренути на шалу. Зато за почетак једна шаљива слика.
Из штампе
Оно што се прошле недеље дешавало у Крњачи нимало није смешно, ипак.
Ако се овако настави, тешко да ћемо имати шта да пребројавамо, али Друштво за заштиту и проучавање птица Србије свакако улаже велики напор да сазнамо какво је стање са бројношћу птица на нашим просторима.
Преносим њихово писмо свима нама:
🐦 Први викенд октобра резервишите за одлазак у природу и посматрање чудесне сеобе птица! 👀
И док нам лабудови и друге врсте нестају, научници покушавају да пронађу живот на другим планетама. И неки мисле да су га пронашли и то на најближој нам од свих – Венери. Наиме, пронашли су фосфине, једињења која имају општу формулу PR3 где се словом R обележава органски део молекула. Ми знамо да оваква једињења настају на Земљи активношћу анаеробних организама, а на Венери, где кисеоника нема, хипотетички би само такви организми могли да живе. Венера је врло изазовна средина за живот било које врсте због своје превисоке температуре и практично отровне атмосфере, али су научници лоцирали део планете, 48 до 60 километара изнад камените површине, где би живот могао да опстане. Температуре тамо се крећу од око нуле до 93 степени целзијуса и у тој зони су облаци. И баш тамо је пронађен фосфин.
Фосфини могу настати и абиотички, али је нејасно како би то могло да се деси у условима које пружа Венера (на Јупитеру је могуће због невероватног притиска, на пример). Ово још увек не значи да је потврђен живот, али значи да наука још мора да ради како би се овај феномен објаснио.
Оно на чему наука ради и тиче се теме коју сам започео, а то је нестанак врста, васкрсавање је оних врста које су нестале. Помаци постоје и један такав Лазаров пројекат (добио је назив по библијској личности Лазару кога је Христ васкрсао) је имао за циљ да наново оживи жабу врсте која је насељавала тропске шуме Квинсленда (макар негде до 1983). Занимљиво код ове врсте је што је младунце чувала у устима, тако да је њихово рођење и било такво да их мама жаба напросто испљуне. Научници су искористили ткиво те врсте и ћелије сродних врста како би је клонирали. И успех је потрајао неколико дана, те ембриони нису преживели, али и то је било довољно научницима да их увери да су на добром путу.
Ми не можемо са ђацима баш да радимо клонирање, али можемо макар да изолујемо ДНК. У филмићу вежбу објашњава ученица нашег колеге Славољуба Тоскића.
Још један видео о ДНК ће помоћи можда мало више средњошколцима.
Са часова
Моделе ДНК су правили ђаци Виолете Јововић. Слике свески показују рад на часовима Марте Мајорски, а дрвеће живота је израсло на часовима Суки Станисављевић.
Надам се да сте уживали у данашњем издању, а ми се видимо убрзо. 🙂
Да ли је први талас пандемије завршен и да ли ће другог таласа бити? Тешко питање, баш као што је тешко рећи на шта ће нам школа изгледати од септембра. Неке припреме ипак постоје, а за сваки случај.
Овога пута заиста сумњам да ћу се упустити у ову авантуру, али врло је могуће да нам овај вид наставе неће заменити обичну наставу. Зоран Милојевић каже да како ће нам изгледати настава тада, питање је „од милион долара“.
Позивамо ученике основних и средњих школа Вождовца да, са својим учитељима, родитељима, наставницима биологије и осталих предмета, учествују на наградном конкурсу у оквиру манифестације Дани европске баштине:
БИРАМО НАЈБОЉИ ХЕРБАРИЈУМ
Хербаријум се ради на специјалном хербарском папиру са корицама које се везују пантљиком (купује се у књижари). Избор биљака је ствар личног афинитета и наравно поднебља које ће се одабрати. Хербаријум може да буде тематски или општи нпр: лековито биље, пољско цвеће, украсне кућне биљке или по географском пореклу (Копаоник, Дивчибаре, Бањичка шума, Ада Циганлија, парк, двориште…)
Биљке се сакупљају по сувом и сунчаном времену (од 11 до 16 часова). Суше се и пресују између два листа папира који добро упија влагу (новине или кухињски убрус) притиснуте нечим тешким (књиге или …)
Поред сваке биљке треба написати њен назив, место и датум када је убрана.
На другом листу истог формата треба урадити и ботанички прецизан цртеж (може се обојити) са обележеним деловима биљке (корен, лист, цвет…) Неке биљке је немогуће пресовати у свакој фази развоја. Нпр. јагода- можемо пресовати лист и цвет, а пошто је немогуће пресовати плод – њега ћемо нацртати и осликати ту поред испресованог листа и цвета. Неке од примера имате у овом посту.
Рок за предају радова је 15. септембар 2020.
Предају се три најуспешнија листа из вашег хербаријума у дигиталној форми на мејл:
moj.herbarijum@gmail.com
Са часова
Верујем да ће вождовачки ђаци показати сјајан рад, а у сталној рубрици овог блога сјајан рад приказују ђаци и наставници из свих делова Србије.
Ђаци Драгане Адамовић бавили су се врло разноврсним темама у својим презентацијама (првих четири), а ђаци Весне Милојковић болешћу зависности, а ту је и једна песма (последњих три).
Ђаци Весне Јуришић Тодоровић пописивали су садржај ормарића за прву помоћ, Дарка Мијаиловића цртали су дрво живота, а Виолете Милосављевић правили су постере са еколошким порукама.
Ђак Тамаре Микић правио је интересантне стрипове, а Гордане Владић истраживачке радове о варијабилности маслачка. Ту су и радови ђака Верице Павић који су дизајнирали конзерве енергетских пића тако да упозоре на њихово штетно дејство на дечје здравље.
Ђаци Владиславе Солаковић направили су природњачко-уметничку инсталацију у својој учионици, а Јоване Думић су обележели еколошки значајан датум.
Важни датуми
Тако су ђаци наше колегинице обележили Светски дан пчела, а ево зашто је за Србију ове године био значајан и 5. јуни.
Србија је богатија за три нова заштићена подручја, а Биолошки блог за нове онлајн материјале које можемо користити у настави. Најпре, ту је интерактивни сајт, дело Николе Арсића.
И за крај, ту је филмић Мирослава Вулића. Уживајте, а ми се видимо ускоро.
Остало нам је још да разјаснимо како ћемо оцењивати, пошто нам то није било јасно (и поред упутства које смо добили), па смо добили додатне инструкције.
А онда је стигао додатак додатку. У ствари није, пошто Министарство сматра да је упутство било довољно јасно, али под условом да га читамо са разумевањем. Дакле, драге колеге, све сте ви то погрешно – не треба да га тумачимо како га читамо, већ како га они пишу. Шта ту није јасно? 🙂
Дакле, усмена оцењивања ђака су свакако непотребна, а нама су увек потребни неки иновативни и интересантни материјали како бисмо обогатили онлајн и сваку другу наставу. Ево га најпре један стрип, сликовница можда пре, која објашњава малишанима све битно у вези са короном.
На ову тему се таман наставља прича о имунитету кроз одличан цртани филм и уједно ауторско дело колеге Мирослава Вулића.
Још један његов одличан филм:
Са часова
Заиста импресивно, а импресивни су и радови ђака наших колега биолога. Ученица Ане Аксентијевић направила је презентацију о дивљим животињама (прва ставка), а ученик Радета Перуничића о пореклу и развоју живота (друга ставка). Ученица Јоване Милишић написала је песму о штетности дувана (трећа ставка), а ученици Бранка Анића (четврта ставка) и Александре Стајић Радомировић (пета ставка) правили су фото-хербаријуме.
Ученици Оливере Коларић правили су поређење колико шећера има у појединим намирницама.
Исту активност имали су и ђаци Жаклине Ђурић. И они су се сјајно снашли са овим задатком.
Ђаци Милене Антонић Тојагић бавили су се темом воде, а ту је и рад ђака Ирене Николић који је заправо духовити задатак о животињама где треба пронаћи погрешно слово.
Конкурси и смотре
Након оволико сјајног рада (приказиваних из чланка у чланак), мислим да неко од наших колега биолога дефинитивно заслужује награду на конкурсу за најбоље, који је покренут и ове године.
Стигао ми је мејл од председника СБД др Мирослава Живића о изменама за средњошколско такмичење.
Важне информације
Измене правилника и пропозиција такмичења из биологије за ученике средњих школа за школску 2019/20. годину
Текст измена Правилника и пропозиција такмичења из биологије за ученике средњих школа за школску 2019/20. годину које се односе на достављање резултата школских такмичења и сачињавања јединствених окружних/градских ранг листа можете наћи овде.
Табелу за достављање података са школског такмичења за ученике средњих школа 2019/2020. године можете преузети овде.
Што се основних школа тиче, никаквих измена нема и школе организатори добили су сву неопходну документацију. Ипак, верујем да има потребе да овде објавим два документа који ће користити свима.
Заправо, морам да исправим самог себе јер неће користити свима. Неке општине, односно градови, неће учествовати на овогодишњем такмичењу за основне школе. Такав је случај са Ужицем, Ариљем и Чајетином, о чему нас је известила Милева Рогић, председница тамошњег Актива. Према њеним речима, могао је да извести било ко из њеног Актива јер су једна „компактна целина“. Јединственост у поменутим градовима нису показали и наставници из других, али имам информацију да спорадично из разних градова колеге (у договору са ђацима) неће изаћи на такмичење. Треба да додам и да је Милевина објава добила много лајкова и речи подршке, мада има и десетак неслагања, ако рачунамо лајкове које је добила бурна реакција колегинице из Београда. Дакле, мишљења су подељена, али је узорак на друштвеним мрежама сувише мали да би се извео закључак у којој мери наставници (не)подржавају овогодишња правила. Тренутна је слика да има мно-о-ого више оних који су против. Углавном, Милева је написала како су колеге обавестиле директоре и Школску управу, па тек онда објавиле вест, што говори у прилог озбиљности одлуке.
У Београду једина општина која се огласила је Земун. Ана Милинковић ми је послала писмо које у целости објављујем.
Записник са састанка актива наставника биологије земунских основних школа
На састанку општинског Актива наставника биологије земунских основних школа, који је одржан 02.03.2020. године , било је присутно 12 чланова представника 11 школа општине Земун од укупно 15.
Једногласно је донета одлука да ове године не учествујемо на предстојећем општинском такмичењу.
Разлог такве наше одлуке је постојећи Правилник који деци ускраћује заслужене и признате дипломе. Измене у Правилнику су козметичке природе и суштински се ништа није променило, чак напротив, однос према ученицима је деградирајући.
Одлука није донешена на пречац и лако, већ након више састанака и разговора са ученицима. Разматран је сваки аспект овакве одлуке и сматрамо да овим поступком подржавамо струку и однос према предмету.
У Земуну,
02.03.2020.
Као и претходна објава и ова објава је добила много лајкова и речи подршке.
Пројекти
Но, добро, такмичење није (хвала богу) једина активност, тако да ни деца из поменутих градова/општина не морају бити ускраћена за интересантна догађања у оквиру предмета биологија. Образовно креативни центар из Бора припрема пројекат у који биолози могу да се укључе.
Oдрживи развој у образовању – национални пројекат
Одрживи развој у образовању је пројекат ОКЦ који је одобрен од стране МП. Циљ пројекта је развијање свести о важности одрживог развоја у образовању. Планирано је да се пројектом обухватите наставници и ученици у Србији и се изда публикациа са примерима реализације наставних актовности са акцентом на одрживи развој. Уколико желите да се прикључите овом пројекту потребно је да до 10. марта попуните упитник који се налази на линку испод.
Такмичење се све више ближи (као што знате, заказано је за недељу 15. март), а ми још увек немамо Правилник. Изгледа да се ништа не дешава, али није баш тако.
Реч наставника
Од колегинице Ане Милинковић пристигло је писмо које објављујем у целости.
Актив наставника биологије земунских основних школа
На састанку општинског Актива наставника биологије земунских основних школа, који је одржан 22.01.2020. године у 14h, већином гласова донета је одлука да уколико већ постојећи Правилник такмичења из биологије остане на снази, са истим начином награђивања ученика, не учествује на предстојећим такмичењима у организацији Српског биолошког друштва.
У Земуну
22.01.2020. Актив наставника биологије
Дакле, овако се изјаснио Земун, али то не значи да ђаци из Земуна неће изаћи на такмичење. Решење за једно лепо такмичење има Жељко Станимировић који нас вазда извештава о активностима у вези са птицама.
Предстојећи догађаји
Мислим да постер говори више од речи.
Са часова
На ово се надовезала колегиница Сања Урошевић Парезановић која одржава биолошку секцију у школи и један од продуката овог лепог рада су управо кућице за птице.
Сања је већ позната у круговима наставника биологије као колегиница која вредно и креативно ради и ево како је, прошле године, њена секција обележила тадашњи Дан животиња.
Сањине активности су уједно и пројекти, што је и по мери новог програма.
Стручно усавршавање
А о пројектима у настави овог пута у Крушевцу говорићу ја (морам мало и себе да хвалим, јер ко није за себе – није ни за друге 😀 ). На позив колегинице Оливере Коларић сутра гостујем у мени драгом граду.
Са Крушевљанима се видим сутра, а са свима осталима – следеће недеље на овом блогу.
Уколико наставимо са уништавањем природе, ово питање можда и не буде хипотетичко. Но, да не мрачим, тим пре што еколошки настројене организације предузимају неке добре акције.
Предстојећи догађаји
Једна од акција се можда мало и коси са досадашњим трендом сече дрвећа по Београду, али неоспорно је позитивна.
Још један конкурс, али овог пута о пауцима. Кликом на слику добићете већу и читљивију.
И кад већ најављујем догађаје, никако не смем да заборавим и већ традиционални „Физи Бизи Фест“.
Корисни материјали
Дакле, сада имамо дилему: писати о дрвету или пауцима? Можда о оба? Наш сарадник пчелар Рајко Бојић нема дилему; он пише о медоносним биљкама. Заправо, направио је речник медоносног биља и корова и повезао латинске називе са народним, који ће нам свакако добро доћи у припреми појединих часова.
Пчелар Рајко са враном која му је љубимац. Кони, мачка авлијанерка и опасан ловац, уловила је младунче вране, прилично га повредила и донела пред врата. Рајко је размишљао да му скрати муке, али није имао срца. Наместо тога, оставио га је у кавезу са водом и храном. Опоравило се, порасло и одомаћило и сада прати Рајка по дворишту кад ради. Не занимају је друге вране, само се дружи са људима. Кони је разумела да је врана сада њихова и не само што је не дира него је штити од других мачака. Добитак: врана је слистила све пужеве голаће у башти. Још да не избегава смрдибубе које уништавају парадајз…
Пројекти
Ево и како искористити Рајкове речнике и другу литературу која се бави биљним светом.
И на крају да се вратим на питање спочетка. Заправо, не знам баш колико, а још мање како да критички посматрамо свој рад, али има ко зна и то за оне наставнике који су стекли звања. Више о томе у последњем тексту за данас.
Ако вас неко пита да ли сте крштени, јасно вам је да то, у ствари, није право питање. За крштеницу не знам, али што се тиче извода из матичне књиге рођених, можда вам буде од користи први текст који сам одабрао за данас.
Овај извод нас подсећа колику смо „километражу“ прешли. И колико смо се променили. Међутим, не мењамо се само ми.
Занимљивости
У следећем тексту кажу да не обраћамо много пажње на наше окружење које се такође мења. Заиста, да ли је једнако сада као онда када смо били деца? Промене су некада споре, али су очигледне. Посебно су драматичне у областима које су пошумљене и које се уништавају. Сви смо свесни проблема, али мали број држава је нешто предузео гледе тога. Зато је један бразилски фотограф решио да ствар узме у сопствене руке и, уз помоћ своје супруге, направио кампању и привукао све заинтересоване стране да врате шуму тамо где је више није било. Стрпљење и труд су се исплатили и за двадесетак година направили су чудо. Реинтродуковали су 293 врсте биљака, по 15 врста водоземаца и гмизаваца, 172 врсте птица (од којих шест пред изумирањем) и 33 врсте сисара (од којих је двема претило да нестану потпуно из природних станишта).
Ученик Сање Урошевић Парезановић на путу је да буде велики фотограф као овај из претходног чланка. Бави се пејзажном фотографијом од своје осме године, заједно са дедом. Деда је заслужан за развој љубави према природи и талента да се уметнички прикажу предели у природи. На конкурсу Покрета горана, поводом обележавања Дана заштите животне средине, добио је другу награду.
Институције и организације
Иначе, награду коју помињем додељује Покрет Горана Србије на конкурсу који организује сваке године и ево резултата…