Знањем против последица

Живот увек нађе и начин и место, о чему говори први чланак који сам одабрао за данас.

Наука

На Антарктику, испод километра дебелог леда, пронађен је живот у мору. Научници су трагали за нечим другим, а на једној повећој стени на дну пронашли чак два различита облика (врсте?) вишећелијског живота. Још увек је нејасно шта је у питању, како је доспело тамо и чиме се храни, али један облик има дугачке дршке (подсећа на печурке), а други има више облик некаквог сунђера. Све можете видети на филмићу у следећем чланку:

Insider: Scientists accidentally found life under 3,000 feet of ice in Antarctica. ‘Never in a million years’ would they have expected it, the lead scientist said. (15.2.2021)

Вечити снег Антарктика чува своје тајне, али можда ћемо их открити брже него што намеравамо. Снег на половима се топи, управо нашом кривицом.

Стручно усавршавање

Топљење вечитог леда је тек једна у ланцу последица и глобално загревање прети да нам направи озбиљне проблеме. Баш зато, организација WWF је припремила обуке за наставнике баш на ову тему.

WWF Адрија Србија: Знање потражи, климатске промене ублажи! (рок за пријаву до 28.2.2021)

Методологија рада у области заштите животне средине је неоспорно значајна и свака обука добро дође. А добро ће нам доћи и следећа публикација.

Корисни материјали

Електронска публикација: Одрживи развој у образовању (приступљено 21.2.20211)

Када смо код корисних материјала за наставу, ево још пар које је израдила Оливера Коларић.

Wakelet: Увод у биологију (приступљено 21.2.20211) & Worldwall: Биологија – наука о животу

Са часова

То је било о материјалу који је настао за часове, а ево и материјала који је настао на часовима. Конкретно, модели ћелија и креације од здраве хране настали су на часовима Љубице Савић, а прелепи цртежи на часовима Славице Поповић Бубујук. Ђаци Наташе Ранћеловић бавили су се моделима система органа код људи.

Ђаци Јоване Думић направили су модел Увца и то су урадили заиста маестрално. За сада ћете видети тек половину тог рада, како бих сачувао нешто лепо и за неки наредни чланак. Ђаци Марије Шапоњић бавили су се митозом, док су ђаци Снежане Јовановић уприличили један практичан рад из ботанике.

Верујем да сте уживали у разгледању минијатурног Увца, као и свих других сјајних ђачких радова. Очекујте их и у следећем издању.

Опасуљимо се!

Знам, дуго времена ме није било на овом блогу. Нећемо сада о разлозима зашто ме није било; битно је да сам сада ту и спреман да вам пренесем значајне догађаје и проследим лепе материјале.

Пројекти

Најпре, за све наставнике имам један позив за учешће у пројекту. Позив је пристигао од др Тање Аднађевић. Наиме, у овогодишњем Јавном позиву, ЦПН је одобрио пројекат који реализује Српско еволуционо друштво, већински научници са Одељења за еволуциону биологију ИБИСС. У питању је одличан пројекат који се заснива на (у слободном преводу) грађанској науци (citizen science). Истраживачи су осмислили сјајан пројекат који укључује грађане, пре свега ученике, у део прикупљања материјала. Ово је само почетни део у истраживачком процесу, али је одличан из перспективе укључивања што већег броја људи и ширења свести и знања о научној методологији. Преносим позив:

Ове године Центар за промоцију науке је финансијски подржао пројекат грађанске науке „Опасуљи се“ који има за циљ да уз помоћ грађана сакупи јединке пасуљевог жишка са што више различитих локација у Србији. Овај подухват је важан зарад утврђивања распрострањености ове штетне врсте и анализе генетичке варијабилности њених популација.

Грађанска наука (енгл. citizen science) представља активно укључивање јавности у прикупљање података, њихову анализу и интерпретацију у сарадњи са научницима, које резултира одговором на неко истраживачко питање. Ангажовањем у научном истраживању грађани се упознају са методологијом научног рада чиме се подиже ниво научне писмености и остварује двосмерна размена информација и потреба између јавности и академске заједнице.

Овим путем желимо да вас позовемо да се прикључите нашем пројекту. У њему могу учествовати сви заљубљеници у биологију без обзира на узраст. Додатно, желимо да вас замолимо да нам помогнете у популаризацији нашег пројекта тако што ћете проследити информацију заинтересованим групама (стручним друштвима, Фејсбук групама, блоговима итд).

Имајући у виду ситуацију узроковану пандемијом ковид-19 желимо да укажемо и на предност пројекта да функционише у условима неповољне епидемиолошке ситуације збот тога што грађани могу да учествују у њему из својих домова (узорци се могу сакупљати и слати од куће, док ће резултати анализа бити објављивани на веб порталу), а узорци у алкохолу се могу дугорочно чувати за ДНК анализе у замрзивачу док епидемиолошка ситуација не дозволи молекуларно-биолошке анализе.

Више информација о пројекту могу се прочитати на интернет страници пројекта: http://www.opasuljise.rs/

Срдачно у име тима „Опасуљи се“,

Мирко Ђорђевић

Институције и организације

Када већ помињемо институције вољне за сарадњу са наставницима, никако не можемо да прескочимо Природњачки музеј. Жељко Станимировић нас је подсетио да овај музеј слави јубилеј. Жељко нам каже да у склопу обележавања 125 година од оснивања, Природњачки музеј нам представља своје актуелне активности, као и серију вредних експоната и фотографија из својих збирки. Једна од редовних активности је проучавање крупних карнивора, односно вука, риса и мрког медведа, у сарадњи са колегама из других институција. На овом линку сазнаћете много тога о вуку.

Методика

Наравно, поставља се питање како да ова лепа биолошка знања упакујемо у један сврсисходан онлајн час и да додамо неоптерећујући домаћи приде. Верујем да ће вам овде бити од помоћи један текст и један видео туторијал.

ОКЦ: Како да домаћи задатак не буде додатно оптерећење (приступљено 12.12.2020)

Из штампе

Када смо све то урадили, треба и оценити ђаке. Још једна од непознаница и једна од актуелнијих тема је закључивање оцена у најкраћем полугодишту икад и информишемо се, а како другачије, него из медија.

Данас: Закључна оцена – обавезна или не? (9.12.2020)

Ми ћемо некако и оценити ђаке, али поставља се питање како би се оценио рад Министарства у овом тешком и ванредном периоду.

Истиномер: Министарство на поправном; како просвета преживљава епидемију? (6.12.2020)

Надам се да ће просвета преживети и да ће ово зло од пандемије проћи. Мудри људи кажу да у сваком злу има и нечег доброг. Има ли?

Истиномер: Пандемија и животна средина; има ли ичега доброг у овом злу? (29.11.2020)

Са часова

Оно што је увек добро и највредније на овом блогу свакако су радови маших ђака. Модели ДНК су настали на часовима Ане Давидовић, модел ћелије на часу Биљане Горјановић, а постере о здравим стиловима живота радили су ученици Весне Милојковић.

На часу Иване Дамњановић ђак је био поетски надахнут, а на часу Катарине Ацић упутио је озбиљну поруку пушачима. Ђаци Јелене Вабић бавили су се рециклажом.

Завршио бих дешавањима на секцији прве помоћи коју држи Марта Мајорски и које можете погледате овде.

Лазарева жаба и мистериозна Венера

Много тога нам још увек није јасно и што се ковида и школе тиче, те када нас притисну проблеми, добро је окренути на шалу. Зато за почетак једна шаљива слика.

Из штампе

Оно што се прошле недеље дешавало у Крњачи нимало није смешно, ипак.

Телеграф: Помор лабудова и рибе у Крњачи: Нико не зна зашто, али умиру и младунчад и одрасле јединке (16.9.2020)

Предстојећи догађаји

Ако се овако настави, тешко да ћемо имати шта да пребројавамо, али Друштво за заштиту и проучавање птица Србије свакако улаже велики напор да сазнамо какво је стање са бројношћу птица на нашим просторима.

Преносим њихово писмо свима нама:

🐦 Први викенд октобра резервишите за одлазак у природу и посматрање чудесне сеобе птица! 👀

👉🏻 Пратите друштвене мреже и веб страницу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и до краја седмице сазнајте којим излетима се можете прикључити или како сами организовати свој излет посматрања птица.

Овде можете попунити пријаву за излет организован овим поводом:

Линк за пријаву

Наука

И док нам лабудови и друге врсте нестају, научници покушавају да пронађу живот на другим планетама. И неки мисле да су га пронашли и то на најближој нам од свих – Венери. Наиме, пронашли су фосфине, једињења која имају општу формулу PR₃ где се словом R обележава органски део молекула. Ми знамо да оваква једињења настају на Земљи активношћу анаеробних организама, а на Венери, где кисеоника нема, хипотетички би само такви организми могли да живе. Венера је врло изазовна средина за живот било које врсте због своје превисоке температуре и практично отровне атмосфере, али су научници лоцирали део планете, 48 до 60 километара изнад камените површине, где би живот могао да опстане. Температуре тамо се крећу од око нуле до 93 степени целзијуса и у тој зони су облаци. И баш тамо је пронађен фосфин.

Mit news: Astronomers may have found a signature of life on Venus (14.9.2020)

Фосфини могу настати и абиотички, али је нејасно како би то могло да се деси у условима које пружа Венера (на Јупитеру је могуће због невероватног притиска, на пример). Ово још увек не значи да је потврђен живот, али значи да наука још мора да ради како би се овај феномен објаснио.

Оно на чему наука ради и тиче се теме коју сам започео, а то је нестанак врста, васкрсавање је оних врста које су нестале. Помаци постоје и један такав Лазаров пројекат (добио је назив по библијској личности Лазару кога је Христ васкрсао) је имао за циљ да наново оживи жабу врсте која је насељавала тропске шуме Квинсленда (макар негде до 1983). Занимљиво код ове врсте је што је младунце чувала у устима, тако да је њихово рођење и било такво да их мама жаба напросто испљуне. Научници су искористили ткиво те врсте и ћелије сродних врста како би је клонирали. И успех је потрајао неколико дана, те ембриони нису преживели, али и то је било довољно научницима да их увери да су на добром путу.

Earthly mission: Scientists Resurrecting Extinct Frog Could Be First Step to Jurassic Park Coming True (јул 2020)

Корисни материјали

Ми не можемо са ђацима баш да радимо клонирање, али можемо макар да изолујемо ДНК. У филмићу вежбу објашњава ученица нашег колеге Славољуба Тоскића.

Још један видео о ДНК ће помоћи можда мало више средњошколцима.

Са часова

Моделе ДНК су правили ђаци Виолете Јововић. Слике свески показују рад на часовима Марте Мајорски, а дрвеће живота је израсло на часовима Суки Станисављевић.

Надам се да сте уживали у данашњем издању, а ми се видимо убрзо. 🙂

Питање за доларе

Да ли је први талас пандемије завршен и да ли ће другог таласа бити? Тешко питање, баш као што је тешко рећи на шта ће нам школа изгледати од септембра. Неке припреме ипак постоје, а за сваки случај.

Из штампе

Дакле, ево шта каже министар.

Зелена учионица: Почело снимање онлајн наставе за септембар (13.6.2020)

Овога пута заиста сумњам да ћу се упустити у ову авантуру, али врло је могуће да нам овај вид наставе неће заменити обичну наставу. Зоран Милојевић каже да како ће нам изгледати настава тада, питање је „од милион долара“.

Реч наставника

Образовно креативни центар: Како би могла да изгледа настава од следећег септембра? (приступљено 14.6.2020)

До септембра ипак има још времена, а у међувремену они који припадају београдској општини Вождовац могу учествовати на једном лепом конкурсу.

Конкурси и смотре

Преносим вам вест са Фејсбук странице Пријатеља деце Вождовац:

Позивамо ученике основних и средњих школа Вождовца да, са својим учитељима, родитељима, наставницима биологије и осталих предмета, учествују на наградном конкурсу у оквиру манифестације Дани европске баштине:

БИРАМО НАЈБОЉИ ХЕРБАРИЈУМ

Хербаријум се ради на специјалном хербарском папиру са корицама које се везују пантљиком (купује се у књижари). Избор биљака је ствар личног афинитета и наравно поднебља које ће се одабрати. Хербаријум може да буде тематски или општи нпр: лековито биље, пољско цвеће, украсне кућне биљке или по географском пореклу (Копаоник, Дивчибаре, Бањичка шума, Ада Циганлија, парк, двориште…)

Биљке се сакупљају по сувом и сунчаном времену (од 11 до 16 часова). Суше се и пресују између два листа папира који добро упија влагу (новине или кухињски убрус) притиснуте нечим тешким (књиге или …)

Поред сваке биљке треба написати њен назив, место и датум када је убрана.

На другом листу истог формата треба урадити и ботанички прецизан цртеж (може се обојити) са обележеним деловима биљке (корен, лист, цвет…) Неке биљке је немогуће пресовати у свакој фази развоја. Нпр. јагода- можемо пресовати лист и цвет, а пошто је немогуће пресовати плод – њега ћемо нацртати и осликати ту поред испресованог листа и цвета. Неке од примера имате у овом посту.

Рок за предају радова је 15. септембар 2020.

Предају се три најуспешнија листа из вашег хербаријума у дигиталној форми на мејл:

moj.herbarijum@gmail.com

Са часова

Верујем да ће вождовачки ђаци показати сјајан рад, а у сталној рубрици овог блога сјајан рад приказују ђаци и наставници из свих делова Србије.

Ђаци Драгане Адамовић бавили су се врло разноврсним темама у својим презентацијама (првих четири), а ђаци Весне Милојковић болешћу зависности, а ту је и једна песма (последњих три).

1. Житарице
2. Физичка активност и здравље
3. Заштита врста
4. Пушење – болест зависности
5. Ко пуши здравље руши (1)
6. Ко пуши здравље руши (2)
7. Песма

Ђаци Весне Јуришић Тодоровић пописивали су садржај ормарића за прву помоћ, Дарка Мијаиловића цртали су дрво живота, а Виолете Милосављевић правили су постере са еколошким порукама.

Ђак Тамаре Микић правио је интересантне стрипове, а Гордане Владић истраживачке радове о варијабилности маслачка. Ту су и радови ђака Верице Павић који су дизајнирали конзерве енергетских пића тако да упозоре на њихово штетно дејство на дечје здравље.

Ђаци Владиславе Солаковић направили су природњачко-уметничку инсталацију у својој учионици, а Јоване Думић су обележели еколошки значајан датум.

Важни датуми

Тако су ђаци наше колегинице обележили Светски дан пчела, а ево зашто је за Србију ове године био значајан и 5. јуни.

Агро ТВ: Србија богатија за три нова заштићена подручја (6.6.2020)

Корисни материјали

Србија је богатија за три нова заштићена подручја, а Биолошки блог за нове онлајн материјале које можемо користити у настави. Најпре, ту је интерактивни сајт, дело Николе Арсића.

И за крај, ту је филмић Мирослава Вулића. Уживајте, а ми се видимо ускоро.

Додатна појашњења јасног упутства

Ја завршио снимање часова за ТВ и још следеће недеље ће таква настава бити емитована. Но, у школама, онлајн настава још увек није готова.

Из штампе

Новости: Онлајн настава завршава се следећег петка, али то није крај другог полугодишта: У јуну у школу по боље оцене (23.5.2020)

Како ће нам изгледати настава, можемо наслутити из правилника који се бави изменама правилника.

ЗУОВ: Измене календара образовно-васпитног рада основне и средње школе (23.5.2020)

Пошто се враћамо у школе, важна је и ова вест:

Спутњик сазнаје: Када ће запослени у школама морати да се тестирају на корону (21.5.2020)

Остало нам је још да разјаснимо како ћемо оцењивати, пошто нам то није било јасно (и поред упутства које смо добили), па смо добили додатне инструкције.

Зелена учионица: Допис школама: Додатно тумачење о оцењивању ученика (20.5.2020)

А онда је стигао додатак додатку. У ствари није, пошто Министарство сматра да је упутство било довољно јасно, али под условом да га читамо са разумевањем. Дакле, драге колеге, све сте ви то погрешно – не треба да га тумачимо како га читамо, већ како га они пишу. Шта ту није јасно? 🙂

Данас: Непотребна додатна усмена испитивања ђака (21.5.2020)

Корисни материјали

Дакле, усмена оцењивања ђака су свакако непотребна, а нама су увек потребни неки иновативни и интересантни материјали како бисмо обогатили онлајн и сваку другу наставу. Ево га најпре један стрип, сликовница можда пре, која објашњава малишанима све битно у вези са короном.

Корона – стрип за децу и младе (приступљено 24.5.2020)

На ову тему се таман наставља прича о имунитету кроз одличан цртани филм и уједно ауторско дело колеге Мирослава Вулића.

Још један његов одличан филм:

Са часова

Заиста импресивно, а импресивни су и радови ђака наших колега биолога. Ученица Ане Аксентијевић направила је презентацију о дивљим животињама (прва ставка), а ученик Радета Перуничића о пореклу и развоју живота (друга ставка). Ученица Јоване Милишић написала је песму о штетности дувана (трећа ставка), а ученици Бранка Анића (четврта ставка) и Александре Стајић Радомировић (пета ставка) правили су фото-хербаријуме.

1. Дивље животиње као кућни љубимци
2. Порекло и развој живота на Земљи
3. Песма
4. Самоникле биљке Србије
5. Фото-хербаријум

Ученици Оливере Коларић правили су поређење колико шећера има у појединим намирницама.

Исту активност имали су и ђаци Жаклине Ђурић. И они су се сјајно снашли са овим задатком.

Ђаци Милене Антонић Тојагић бавили су се темом воде, а ту је и рад ђака Ирене Николић који је заправо духовити задатак о животињама где треба пронаћи погрешно слово.

Конкурси и смотре

Након оволико сјајног рада (приказиваних из чланка у чланак), мислим да неко од наших колега биолога дефинитивно заслужује награду на конкурсу за најбоље, који је покренут и ове године.

Удружење „Живојин Мишић“: Отворен је конкурс за Најбоље едукаторе Србије за 2020. годину (до 1.7.2020)

Измене за средњошколце

Стигао ми је мејл од председника СБД др Мирослава Живића о изменама за средњошколско такмичење.

Важне информације

Измене правилника и пропозиција такмичења из биологије за ученике средњих школа за школску 2019/20. годину

Текст измена Правилника и пропозиција такмичења из биологије за ученике средњих школа за школску 2019/20. годину које се односе на достављање резултата школских такмичења и сачињавања јединствених окружних/градских ранг листа можете наћи овде.

Табелу за достављање података са школског такмичења за ученике средњих школа 2019/2020. године можете преузети овде.

Што се основних школа тиче, никаквих измена нема и школе организатори добили су сву неопходну документацију. Ипак, верујем да има потребе да овде објавим два документа који ће користити свима.

Сатница такмичења (за 15.3.2020)

Изјава о сагласности

Реч наставника

Заправо, морам да исправим самог себе јер неће користити свима. Неке општине, односно градови, неће учествовати на овогодишњем такмичењу за основне школе. Такав је случај са Ужицем, Ариљем и Чајетином, о чему нас је известила Милева Рогић, председница тамошњег Актива. Према њеним речима, могао је да извести било ко из њеног Актива јер су једна „компактна целина“. Јединственост у поменутим градовима нису показали и наставници из других, али имам информацију да спорадично из разних градова колеге (у договору са ђацима) неће изаћи на такмичење. Треба да додам и да је Милевина објава добила много лајкова и речи подршке, мада има и десетак неслагања, ако рачунамо лајкове које је добила бурна реакција колегинице из Београда. Дакле, мишљења су подељена, али је узорак на друштвеним мрежама сувише мали да би се извео закључак у којој мери наставници (не)подржавају овогодишња правила. Тренутна је слика да има мно-о-ого више оних који су против. Углавном, Милева је написала како су колеге обавестиле директоре и Школску управу, па тек онда објавиле вест, што говори у прилог озбиљности одлуке.

У Београду једина општина која се огласила је Земун. Ана Милинковић ми је послала писмо које у целости објављујем.

Записник са састанка актива наставника биологије земунских основних школа

На састанку општинског Актива наставника биологије земунских основних школа, који је одржан 02.03.2020. године , било је присутно 12 чланова представника 11 школа општине Земун од укупно 15.

Једногласно је донета одлука да ове године не учествујемо на предстојећем општинском такмичењу.

Разлог такве наше одлуке је постојећи Правилник који деци ускраћује заслужене и признате дипломе. Измене у Правилнику су козметичке природе и суштински се ништа није променило, чак напротив, однос према ученицима је деградирајући.

Одлука није донешена на пречац и лако, већ након више састанака и разговора са ученицима. Разматран је сваки аспект овакве одлуке и сматрамо да овим поступком подржавамо струку и однос према предмету.

У Земуну,
02.03.2020.

Као и претходна објава и ова објава је добила много лајкова и речи подршке.

Пројекти

Но, добро, такмичење није (хвала богу) једина активност, тако да ни деца из поменутих градова/општина не морају бити ускраћена за интересантна догађања у оквиру предмета биологија. Образовно креативни центар из Бора припрема пројекат у који биолози могу да се укључе.

Oдрживи развој у образовању – национални пројекат

Одрживи развој у образовању је пројекат ОКЦ који је одобрен од стране МП. Циљ пројекта је развијање свести о важности одрживог развоја у образовању. Планирано је да се пројектом обухватите наставници и ученици у Србији и се изда публикациа са примерима реализације наставних актовности са акцентом на одрживи развој. Уколико желите да се прикључите овом пројекту потребно је да до 10. марта попуните упитник који се налази на линку испод.

• електронска публикација
• упитник

Са часова

Биолози дефинитивно могу да допринесу поменутој теми, а о томе сведоче и креативни радови наших ђака. Пример су радови из учионице Катарине Костић…

…и Сање Урошевић Парезановић.

Креативно и корисно, а ми се видимо ускоро са новим информацијама.

Хранилице моје птице, а и обратно

Такмичење се све више ближи (као што знате, заказано је за недељу 15. март), а ми још увек немамо Правилник. Изгледа да се ништа не дешава, али није баш тако.

Реч наставника

Од колегинице Ане Милинковић пристигло је писмо које објављујем у целости.

Актив наставника биологије земунских основних школа

На састанку општинског Актива наставника биологије земунских основних школа, који је одржан 22.01.2020. године у 14h, већином гласова донета је одлука да уколико већ постојећи Правилник  такмичења из биологије остане на снази, са истим начином награђивања ученика, не учествује на предстојећим такмичењима у организацији Српског биолошког друштва.

У Земуну

22.01.2020.                                                                 Актив наставника биологије

Дакле, овако се изјаснио Земун, али то не значи да ђаци из Земуна неће изаћи на такмичење. Решење за једно лепо такмичење има Жељко Станимировић који нас вазда извештава о активностима у вези са птицама.

Предстојећи догађаји

Мислим да постер говори више од речи.

Са часова

На ово се надовезала колегиница Сања Урошевић Парезановић која одржава биолошку секцију у школи и један од продуката овог лепог рада су управо кућице за птице.

Сања је већ позната у круговима наставника биологије као колегиница која вредно и креативно ради и ево како је, прошле године, њена секција обележила тадашњи Дан животиња.

Сањине активности су уједно и пројекти, што је и по мери новог програма.

Стручно усавршавање

А о пројектима у настави овог пута у Крушевцу говорићу ја (морам мало и себе да хвалим, јер ко није за себе – није ни за друге 😀 ). На позив колегинице Оливере Коларић сутра гостујем у мени драгом граду.

Са Крушевљанима се видим сутра, а са свима осталима – следеће недеље на овом блогу.

Дрво које живот значи

Колико критички процењујемо сопствени рад? Но, пре тог дубокоумног питања бавићемо се једним другим, више хипотетичким.

Забава

Дакле…

Блиц: Шта би се десило кад би људи нестали са лица Земље? (3.6.2016)

Уколико наставимо са уништавањем природе, ово питање можда и не буде хипотетичко. Но, да не мрачим, тим пре што еколошки настројене организације предузимају неке добре акције.

Предстојећи догађаји

Једна од акција се можда мало и коси са досадашњим трендом сече дрвећа по Београду, али неоспорно је позитивна.

Национална географија: „Засади дрво“: Почетак највеће акције садње стабала у Србији (за 27.10.2019)

У склопу ове акције, расписан је и конкурс за основце.

Курир – стил: Спасимо планету заједно: Награђујемо најлепши састав на тему „Шта мени дрво значи“ (од 2.9. до 29.9.2019)

Још један конкурс, али овог пута о пауцима. Кликом на слику добићете већу и читљивију.

И кад већ најављујем догађаје, никако не смем да заборавим и већ традиционални „Физи Бизи Фест“.

Корисни материјали

Дакле, сада имамо дилему: писати о дрвету или пауцима? Можда о оба? Наш сарадник пчелар Рајко Бојић нема дилему; он пише о медоносним биљкама. Заправо, направио је речник медоносног биља и корова и повезао латинске називе са народним, који ће нам свакако добро доћи у припреми појединих часова.

Рајков речник коровских и медоносних биљака

Пчелар Рајко са враном која му је љубимац. Кони, мачка авлијанерка и опасан ловац, уловила је младунче вране, прилично га повредила и донела пред врата. Рајко је размишљао да му скрати муке, али није имао срца. Наместо тога, оставио га је у кавезу са водом и храном. Опоравило се, порасло и одомаћило и сада прати Рајка по дворишту кад ради. Не занимају је друге вране, само се дружи са људима. Кони је разумела да је врана сада њихова и не само што је не дира него је штити од других мачака. Добитак: врана је слистила све пужеве голаће у башти. Још да не избегава смрдибубе које уништавају парадајз…

Пројекти

Ево и како искористити Рајкове речнике и другу литературу која се бави биљним светом.

Зрењанинска група НПН: Теренска вежба у граду (13.9.2019)

Методика

И на крају да се вратим на питање спочетка. Заправо, не знам баш колико, а још мање како да критички посматрамо свој рад, али има ко зна и то за оне наставнике који су стекли звања. Више о томе у последњем тексту за данас.

Школска управа Чачак: Процена ефикасности рада у звању (18.4.2019)

Повратак шуме

Ако вас неко пита да ли сте крштени, јасно вам је да то, у ствари, није право питање. За крштеницу не знам, али што се тиче извода из матичне књиге рођених, можда вам буде од користи први текст који сам одабрао за данас.

Практични савети

Блог – Ветар који шапуће: Извод из матичне књиге рођених (приступљено 16.6.2019)

Овај извод нас подсећа колику смо „километражу“ прешли. И колико смо се променили. Међутим, не мењамо се само ми.

Занимљивости

У следећем тексту кажу да не обраћамо много пажње на наше окружење које се такође мења. Заиста, да ли је једнако сада као онда када смо били деца? Промене су некада споре, али су очигледне. Посебно су драматичне у областима које су пошумљене и које се уништавају. Сви смо свесни проблема, али мали број држава је нешто предузео гледе тога. Зато је један бразилски фотограф решио да ствар узме у сопствене руке и, уз помоћ своје супруге, направио кампању и привукао све заинтересоване стране да врате шуму тамо где је више није било. Стрпљење и труд су се исплатили и за двадесетак година направили су чудо. Реинтродуковали су 293 врсте биљака, по 15 врста водоземаца и гмизаваца, 172 врсте птица (од којих шест пред изумирањем) и 33 врсте сисара (од којих је двема претило да нестану потпуно из природних станишта).

Truth Theory: How A Brazilian Photographer Restored An Entire Forest With 2.7 million Trees In 20 Years (29.1.2019)

Са часова

Ученик Сање Урошевић Парезановић на путу је да буде велики фотограф као овај из претходног чланка. Бави се пејзажном фотографијом од своје осме године, заједно са дедом. Деда је заслужан за развој љубави према природи и талента да се уметнички прикажу предели у природи. На конкурсу Покрета горана, поводом обележавања Дана заштите животне средине, добио је другу награду.

Институције и организације

Иначе, награду коју помињем додељује Покрет Горана Србије на конкурсу који организује сваке године и ево резултата…

Горани Србије: Извештај о резултатима конкурса за 2019 (13.6.2019)

…а неке од радова објавићу и ја на блогу у наредним издањима. За сада честитам свим учесницима и награђенима.

Око природњака, а корњачине сузе

Очекујем да добијем све материјале у вези са овогодишњим републичким такмичењем, па да објавим још један чланак на ту тему. Но, док чекамо, да нам време прође…

Предстојећи догађаји

Наш Жељко Станимировић вазда је активан и вазда нас позива на лепа дешавања. У петак 24. маја отворена је изложба дечјих радова које су прикупили Пријатељи деце Београда. Изложба носи назив „Заштитимо птице у Београду“ и трајаће до овог петка, те још има шансе да је обиђете.

Но, то није једина изложба, упутио нас је Жељко.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Оком природњака“ (за 31.5.2019)

Осим изложби, организује се и трибина. Могуће је да се неки још увек нису опоравили од овонедељне, али ми биолози знамо да сличност није исто што и сродност, те тако ни две трибине не морају припадати истој грани на Дрвету живота, да се поетично и уједно биолошки изразим. 🙂

Fejsbuk događaj – BAZAART: Tribina: „Prosveta u tranziciji društvenih vrednosti“ (за 30.5.2019)

Из штампе

Ми смо увек у некаквим транзицијама, али промене не прате само привреду. Прате и просвету и то осећамо сваке године. Ми основци смо имали велике промене у програму ове године (имаћемо их и наредне три), а исто се дешава и колегама у средњим школама. Но, једна од новина су и посебна одељења при гимназијама за надарене за биологију и хемију. Иако осмаци до скоро нису знали да ће се оваква одељења уопште оформити, интересовање је прилично.

РТВ: Највећа конкуренција за ново одељење хемије и биологије (17.5.2019)

Методика

Јасно је да ће постојати и посебан пријемни испит за таква одељења, али ће се сабирати и са бодовима са завршног теста и онима које називамо „из школе“. Верујем да је већ отпочео процес закључивања оцена осмацима, па ево једног пригодног текста.

Учитељица која не жели да одрасте: Зашто моје дете не може да има све петице? /Мс Јелена Стошић/ (септембар 2015)

Са часова

Много важније од петица је да деца стекну знања, вештине и ваљане ставове, а врло верујем да се то дешава на часовима биологије. Наставници овог предмета су изузетно креативни и не прође чланак без сјајних практичних радова. Овог пута у питању је изложба у школи колегинице Снежане Јовановић. Како нам је рекла имају уметника у школи који реализује њихове идеје.

Овако су обележили Светски дан морских корњача, а да ли сте знали да је недавно (23. мај) био Светски дан (свих) корњача?

Занимљивости

У вези са овим даном и ја имам једну занимљивост и једну интересантну фотографију.

Национална географија: Осмогодишњак помогао да се открије прави разлог зашто корњаче имају оклоп (19.7.2016) & Национална географија: Редак феномен: Лептири пију корњачине сузе (13.9.2015)

Корисни материјали

Још увек смо у свету животиња. Наш стални сарадник пчелар Рајко Борић из Друштва пчелара „Стражилово“ из Сремских Карловаца несебично је поделио са нама литературу о пчеларству. Ту имате и брижљиво сакупљене народне називе великог броја врста биљака које расту код нас.

• Речник корова и медоноса
• Приказ и лексикографија
• Пчеларски и ентомолошки појмови

Остављам вас да листате ову литературу и поздрављам до скорог виђања.