Дрво које живот значи

Колико критички процењујемо сопствени рад? Но, пре тог дубокоумног питања бавићемо се једним другим, више хипотетичким.

Забава

Дакле…

Блиц: Шта би се десило кад би људи нестали са лица Земље? (3.6.2016)

Уколико наставимо са уништавањем природе, ово питање можда и не буде хипотетичко. Но, да не мрачим, тим пре што еколошки настројене организације предузимају неке добре акције.

Предстојећи догађаји

Једна од акција се можда мало и коси са досадашњим трендом сече дрвећа по Београду, али неоспорно је позитивна.

Национална географија: „Засади дрво“: Почетак највеће акције садње стабала у Србији (за 27.10.2019)

У склопу ове акције, расписан је и конкурс за основце.

Курир – стил: Спасимо планету заједно: Награђујемо најлепши састав на тему „Шта мени дрво значи“ (од 2.9. до 29.9.2019)

Још један конкурс, али овог пута о пауцима. Кликом на слику добићете већу и читљивију.

И кад већ најављујем догађаје, никако не смем да заборавим и већ традиционални „Физи Бизи Фест“.

Корисни материјали

Дакле, сада имамо дилему: писати о дрвету или пауцима? Можда о оба? Наш сарадник пчелар Рајко Бојић нема дилему; он пише о медоносним биљкама. Заправо, направио је речник медоносног биља и корова и повезао латинске називе са народним, који ће нам свакако добро доћи у припреми појединих часова.

Рајков речник коровских и медоносних биљака

Пчелар Рајко са враном која му је љубимац. Кони, мачка авлијанерка и опасан ловац, уловила је младунче вране, прилично га повредила и донела пред врата. Рајко је размишљао да му скрати муке, али није имао срца. Наместо тога, оставио га је у кавезу са водом и храном. Опоравило се, порасло и одомаћило и сада прати Рајка по дворишту кад ради. Не занимају је друге вране, само се дружи са људима. Кони је разумела да је врана сада њихова и не само што је не дира него је штити од других мачака. Добитак: врана је слистила све пужеве голаће у башти. Још да не избегава смрдибубе које уништавају парадајз…

Пројекти

Ево и како искористити Рајкове речнике и другу литературу која се бави биљним светом.

Зрењанинска група НПН: Теренска вежба у граду (13.9.2019)

Методика

И на крају да се вратим на питање спочетка. Заправо, не знам баш колико, а још мање како да критички посматрамо свој рад, али има ко зна и то за оне наставнике који су стекли звања. Више о томе у последњем тексту за данас.

Школска управа Чачак: Процена ефикасности рада у звању (18.4.2019)

Повратак шуме

Ако вас неко пита да ли сте крштени, јасно вам је да то, у ствари, није право питање. За крштеницу не знам, али што се тиче извода из матичне књиге рођених, можда вам буде од користи први текст који сам одабрао за данас.

Практични савети

Блог – Ветар који шапуће: Извод из матичне књиге рођених (приступљено 16.6.2019)

Овај извод нас подсећа колику смо „километражу“ прешли. И колико смо се променили. Међутим, не мењамо се само ми.

Занимљивости

У следећем тексту кажу да не обраћамо много пажње на наше окружење које се такође мења. Заиста, да ли је једнако сада као онда када смо били деца? Промене су некада споре, али су очигледне. Посебно су драматичне у областима које су пошумљене и које се уништавају. Сви смо свесни проблема, али мали број држава је нешто предузео гледе тога. Зато је један бразилски фотограф решио да ствар узме у сопствене руке и, уз помоћ своје супруге, направио кампању и привукао све заинтересоване стране да врате шуму тамо где је више није било. Стрпљење и труд су се исплатили и за двадесетак година направили су чудо. Реинтродуковали су 293 врсте биљака, по 15 врста водоземаца и гмизаваца, 172 врсте птица (од којих шест пред изумирањем) и 33 врсте сисара (од којих је двема претило да нестану потпуно из природних станишта).

Truth Theory: How A Brazilian Photographer Restored An Entire Forest With 2.7 million Trees In 20 Years (29.1.2019)

Са часова

Ученик Сање Урошевић Парезановић на путу је да буде велики фотограф као овај из претходног чланка. Бави се пејзажном фотографијом од своје осме године, заједно са дедом. Деда је заслужан за развој љубави према природи и талента да се уметнички прикажу предели у природи. На конкурсу Покрета горана, поводом обележавања Дана заштите животне средине, добио је другу награду.

Институције и организације

Иначе, награду коју помињем додељује Покрет Горана Србије на конкурсу који организује сваке године и ево резултата…

Горани Србије: Извештај о резултатима конкурса за 2019 (13.6.2019)

…а неке од радова објавићу и ја на блогу у наредним издањима. За сада честитам свим учесницима и награђенима.

Око природњака, а корњачине сузе

Очекујем да добијем све материјале у вези са овогодишњим републичким такмичењем, па да објавим још један чланак на ту тему. Но, док чекамо, да нам време прође…

Предстојећи догађаји

Наш Жељко Станимировић вазда је активан и вазда нас позива на лепа дешавања. У петак 24. маја отворена је изложба дечјих радова које су прикупили Пријатељи деце Београда. Изложба носи назив „Заштитимо птице у Београду“ и трајаће до овог петка, те још има шансе да је обиђете.

Но, то није једина изложба, упутио нас је Жељко.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Оком природњака“ (за 31.5.2019)

Осим изложби, организује се и трибина. Могуће је да се неки још увек нису опоравили од овонедељне, али ми биолози знамо да сличност није исто што и сродност, те тако ни две трибине не морају припадати истој грани на Дрвету живота, да се поетично и уједно биолошки изразим. 🙂

Fejsbuk događaj – BAZAART: Tribina: „Prosveta u tranziciji društvenih vrednosti“ (за 30.5.2019)

Из штампе

Ми смо увек у некаквим транзицијама, али промене не прате само привреду. Прате и просвету и то осећамо сваке године. Ми основци смо имали велике промене у програму ове године (имаћемо их и наредне три), а исто се дешава и колегама у средњим школама. Но, једна од новина су и посебна одељења при гимназијама за надарене за биологију и хемију. Иако осмаци до скоро нису знали да ће се оваква одељења уопште оформити, интересовање је прилично.

РТВ: Највећа конкуренција за ново одељење хемије и биологије (17.5.2019)

Методика

Јасно је да ће постојати и посебан пријемни испит за таква одељења, али ће се сабирати и са бодовима са завршног теста и онима које називамо „из школе“. Верујем да је већ отпочео процес закључивања оцена осмацима, па ево једног пригодног текста.

Учитељица која не жели да одрасте: Зашто моје дете не може да има све петице? /Мс Јелена Стошић/ (септембар 2015)

Са часова

Много важније од петица је да деца стекну знања, вештине и ваљане ставове, а врло верујем да се то дешава на часовима биологије. Наставници овог предмета су изузетно креативни и не прође чланак без сјајних практичних радова. Овог пута у питању је изложба у школи колегинице Снежане Јовановић. Како нам је рекла имају уметника у школи који реализује њихове идеје.

Овако су обележили Светски дан морских корњача, а да ли сте знали да је недавно (23. мај) био Светски дан (свих) корњача?

Занимљивости

У вези са овим даном и ја имам једну занимљивост и једну интересантну фотографију.

Национална географија: Осмогодишњак помогао да се открије прави разлог зашто корњаче имају оклоп (19.7.2016) & Национална географија: Редак феномен: Лептири пију корњачине сузе (13.9.2015)

Корисни материјали

Још увек смо у свету животиња. Наш стални сарадник пчелар Рајко Борић из Друштва пчелара „Стражилово“ из Сремских Карловаца несебично је поделио са нама литературу о пчеларству. Ту имате и брижљиво сакупљене народне називе великог броја врста биљака које расту код нас.

• Речник корова и медоноса
• Приказ и лексикографија
• Пчеларски и ентомолошки појмови

Остављам вас да листате ову литературу и поздрављам до скорог виђања.

Питам се, питам се

Имамо још мало од распуста, а још мање од годишњег одмора. Већина наставника већ од понедељка почиње да ради и то не мало; има ту много припрема, тим пре што нам пети разред креће по новом програму. Но, ако вам све то није довољно рада за полетни почетак, организација „Scientix“ предлаже да се укључите у њихове радионице.

Scientix Србија: Next-Lab/Go-Lab радионице у Нишу и Београду (за 23, 25. и 26. август 2018)

Поменуо сам нови програм (који ће, верујем, бити честа тема) и већ већина биолога зна да је једна од ствари које треба урадити операционализација исхода. Нешто слично томе је тема следећег чланка, па нам можда буде од помоћи.

Математички коучинг: Операционо дефинисање циљева (15.2.2016)

Са новим програмом дошли су и нови платни разреди. Већ смо причали о томе како би то требало да изгледа, али неслагања има. Са једне стране, синдикат се не слаже да наставник са факултетом и више него одговорним послом има мању плату него струке у бројним другим занимањима са навршеном средњом школом, а са друге министар просвете се не слаже да наставник (географије) има плату као лекар. На ове његове речи постоји и врло интересантна реакција блогера под псеудонимом Ахмед Нурудин.

б92 блог: Пита се пита министар (14.8.2018)

И док се ми сви у Србији нешто питамо, питају се и инострани научници. Рецимо, како да проучавају царске пингвине. Иако највећи од свих врста, ови пингвини су и најстидљивији и клоне се људи. Зато су мудри научници осмислили возило које изгледа као младунче пингвина. Ове птице су га лепо прихватиле, па чак и комуницирале са њим. Следи прича о томе.

Phys.org: Cute chick rover: A new way to spy on shy penguins (2.11.2014)

И у свету птица и завршавам једном вешћу која није баш лепа.

Мондо: Мртве роде по Војводини, апел за помоћ! (14.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо лепе радионице;
2. операционализовали смо циљеве;
3. мало смо се питали и ми;
4. разговарали смо са пингвинима;
5. сазнали смо лошу вест.

Згодне и незгодне слике

Сигурно има оних који се сећају др Гордане Науновић и лепих времена на Биолошком факултету када је она предавала методику наставе. Тек недавно сам сазнао, сада већ две године стару вест, да је професорка имала и своју изложбу уметничких слика. Ако нисте знали, биологија и уметност могу да се повежу на заиста божанствен начин.

Српска телевизија: „Јевремовац“ – Изложба слика Гордане Науновић (10.11.2016)

Једна слика закомпликовала је живот малим матурантима. Комбиновани тест је био данас и према ономе што можемо да прочитамо из новина, утисак је да није био нарочито тежак. Изгледа да знамените личности нису познате ђацима и, колико се сећам, прошле године је био проблематичан Никола Тесла, а ове Доситеј Обрадовић. Можда поједина питања више говоре о нашем образовном систему него о знању ђака или умешности наставника јер деца Доситеја не виде као историјску, већ као личност о којој су учили на часу српског језика. Знање је очигледно спаковано у фиоке. 🙂

Вечерње новости: Осмацима Доситеј личио на Ван Гога (20.6.2018)

На биологију није било замерки, тако да колеге које су биле прегледачи нису имале тежак задатак. Но, тиме се наше активности не завршавају. Најављене су обуке за колеге које ће следеће године предавати у 5. разреду.

Зелена учионица: Обуке наставника од 1. јула (13.6.2016)

Неке колеге већ знају када ће имати обуку, друге не, а све зависи од школске управе. Но, сви наставници знају како ћемо радити следеће школске године.

Зелена учионица: Школски календар за 2018/2019. годину (Србија и Војводина) (14.6.2018)

Пошто је на овом линку календар само за средње школе за Војводину, ево и за основне.

И пошто смо апропо комбинованог теста причали о незгодним сликама, ево и једне згодне. То је награђени рад ученика наставнице Сање Урошевић Парезановић на конкурсу Покрета горана, поводом обележавања 5. јуна – Дана заштите животне средине. Према календару 5. јун нам је идуће године радни дан, па ето идеје како да га обележимо.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Дивили смо се сликама наше професорке;
2. критички смо се осврнули на овогодишњи комбиновани тест;
3. најавили смо обуке за наставнике;
4. сазнали смо шта нас све очекује;
5. промовисали смо пример добре праксе.

Хербаризована изложба и домаћинске ласте

Нисам сигуран да је по новом плану и програму домаћинство предвиђено као изборни предмет, али ћемо се ми домаћинством свеједно бавити. У ствари, нећемо ми него Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале“ (до 17.6.2018)

Поменуто Друштво је израдило сјајан постер и то наново о ластама.

А лепе постере, односно паное, направили су ђаци колегинице Весне Миленовић, а у вези са националним парковима диљем света.

Весна има још лепих идеја, па је тако у својој школи организовала изложбу хербаризованог биља. Ова поставка радова као у каквом музеју показала је малим петацима да је њихов труд довољно вредан да се прикаже и да му се да на значају.

Изложба у (правом) Музеју науке и технике, под називом „Од ћелије до домена“ завршена је 3. јула. За оне који нису успели да је обиђу, фотографије аутора Милоша Јуришића дочараће како је све то изгледало. Фотографије припадају Документационом центру Музеја науке и технике у Београду.

То је био омаж старим врстама, а ево једне вести и о новим – макар на подручју Србије.

Национална географија: На обронцима Старе планине откривена нова врста биљке (4.6.2018)

У Јапану откривена је нова врста воденог медведа.

Једна од разлика између новопронађене врсте и других, до сада познатих, у томе је што су виђени представници оба пола. Код других врста налажене су углавном само женке. Друга разлика је што једу алге, док су друге врсте карниворе.

И кад поменух алге, ево једне која је необична по томе што иако нарасте до 5 цм, састоји се од једне једине ћелије. На латинском је зову Valonia ventricosa, а на енглеском говорном подручју и мехурић алга и морнарево око. Слика ће вам најбоље објаснити разлог за овакво име. 🙂

Ова алга није нова врста, али лепо илуструје да и о старим врстама можемо да научимо штошта новог. Оно што нас још новога очекује је нови закон.

Н1: Триван: Србија ће се мењати уз Закон о климатским променама (23.5.2018)

И доста са новинама данас, а читамо се следеће недеље где ћу опет представити неке нове и старе вести. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Вабили смо ласте да нам дођу у домаћинство;
2. дивили смо се радовима ђака;
3. разгледали смо дивне фотографије;
4. открили смо нове врсте;
5. поздравили смо усвајање новог закона.

Од ћелије, преко гљива, до будућности

На почетку један промотивни филм:

Овај сјајни филм је увод у дешавања која организује Српско еволуционо друштво.  Изложба се отвара 3. маја у Музеју науке и технике, али то није све.

За све наставнике, као и ученике гимназија, односно средњих школа, биће организована занимљива научно-популарна предавања у више дана, као и промоција књиге 10. маја. За детаље кликните на следећу слику:

За ученике основне школе припремљене су стручно вођене едукативне радионице, као и предавања ученика (15. маја) јер треба неговати вршњачку едукацију. Кликом на слику добијате детаље.

На следећој слици приказане су све активности које нас очекују, а имам информацију да цела ова поставка учествује и у Ноћи музеја 19. маја.

Када смо већ у еволуцији, таман да наставимо са нашим фељтоном. Следе нова поглавља књиге „Биологија и креационизам“ аутора др Алексеја Тарасјева.

• Биологија и креационизам – Теорија еволуције
• Биологија и креационизам – Еволуциона историја: филогенија

Можемо и касније да читамо, а сада да наставимо са најавама лепих догађања. Институт за модерно образовање одржаће конференцију „Будућност почиње у учионици“ 5. маја.

Институт за модерно образовање: Усвојте најсавременија знања за примену модерних технологија у образовању (за 5.5.2018)

У разговору са др Марином Петровић, координатором Центра за стручно усавршавање, сазнао сам да су сва места за овај скуп попуњена, али то не значи да не можемо да пратимо конференцију. У времену од 10:00 до 11:30 тог дана биће пренос уживо, тзв. стриминг. За лајв стриминг, како га већ зову, можете да се пријавите на истој страни на којој се пријављује за конференцију. Марина каже да ће бити много корисних информација у вези са будућом сарадњом и разменом информација.

Настављам са најавама, те за оне који живе у, близу или се задесе у Сврљигу, припрема се изложба гљива, али и предавања како те гљиве најбоље припремити за ручак.

Сврљишке новине: Изложба „Дан(и) гљива, лековитог биља и шумских плодова – Сврљиг 2018.“ (за 16.6.2018)

Дакле, биће ту и лековитог биља и шумских плодова, те да шумом и завршимо. За крај, једна песма о шуми ученика колегинице Татијане Трајковић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо прегршт активности Српског еволуционог друштва;
2. прешли смо још пар поглавља књиге;
3. пријавили смо се за пренос уживо конференције о будућности образовања;
4. припремили смо се за дегустацију гљива;
5. уживали смо у лепој дечјој поезији.