Пролеће у замаху

Иако је на петицију против еволуције, највероватније, стављена тачка, очекује се да Биолошки блог пропрати све текстове у вези са тим. Пошто нам је став креациониста јасан, ево пар текстова који побијају те ставове. Један стиже од професора Богословског факултета у Београду. Други је писан више, онако, популарно.

Видовдан: Поводом „Петиције за ревизију изучавања теорије еволуције“ огласио се и део професора Богословског факултета (9.5.2017) & xxz magazin: Naukom protiv šarlatanstva (10.5.2017)

Научне теорије су, свакако, предмет критике, али научне заједнице и само она може да их ревидира. Такав је случај и са теоријом како су настале еукариотске ћелије (за основце ово су ћелије које имају једро). Ове ћелије су настале негде пре две милијарде година (до 1,6 милијарди). Важећа теорија тврди да су ове ћелије настале симбиозом између бактерија и археја. Поједностављено, археја би прогутала бактерију која је наставила да обитава као митохондрија, а од делова мембране археје настале су друге структуре у еукариосткој ћелији. Међутим, Дејвид (David Baum) професор ботанике и еволуционе биологије на Универзитету у Медисону, има своју теорију, названу „унутра-напоље“. Према тој теорији, бактерије су већ биле налик на слободно живеће митохондрије, које су посебне ћелије (назвао их је „blebs“) заробиле, да тако кажем, тако да су постале попут избочина на ћелијама. Од масти из њихове мембране направиле су друге ћелијске структуре, а сама ћелија која је заробила другу, дала је једро. Звучи компликовано, али графика на почетку следећег линка добро илуструје идеју. У ствари, ово је значајно једноставнија теорија и захтевала би мање еволутивних промена на ћелијском и молекулском нивоу, тврди аутор.

Phys.org: New theory suggests alternate path led to rise of the eukaryotic cell (12.12.2014)

Још једна еволуциона прича:

Национална географија: Како људи утичу на еволуцију птица (20.3.2013)

Кад смо код птица, да ли сте знали да су научници утврдили да градске птице боље решавају проблеме од сеоских?

IFL Science: City Birds Are Better Problem-Solvers Than Country Birds (20.4.2017)

Иначе, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије на свом сајту направило је сјајну инфографику.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: „Пролеће уживо“ у пуном замаху (21.4.2017)

И за крај видео о птицама, прецизније пингвинима. Рађен је за „њихов“ дан.

Facebook video – IFL Science: Happy International Penguin Day! (25.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Пропратили још неке текстове који се баве еволуцијом и петицијом против ње;
2. разматрали смо теорију о настанку еукариотске ћелије;
3. прочитали смо два лепа текста о птицама и њиховој еволуцији;
4. преузели смо сјајан пано Друштва за заштиту и проучавање птица Србије;
5. одгледали смо леп филм о пингвинима.

Коме треба кисеоник?

Поводом срамне петиције која је доспела до самог државног врха, у наредном периоду одржаће се стручна трибина.

Фејсбук догађај – Центар за промоцију науке: ЦПН трибина – Борба за опстанак Чарлса Дарвина (за 23.5.2017)

Сигуран сам да ће макар неки од следећих стручњака за ову област говорити на трибини.

Блиц: Пет стручњака за „Блиц“ разбија петицију против Дарвина у парампарчад (6.5.2017)

Са прозора кабинета наставника биологије: „Ви сте резултат еволуције која траје већ 3,8 милијарде година. Понашајте се тако!“

Огласила се и Српска академија наука и уметности, чији су поједини чланови против те исте науке. У ствари, колико сам схватио, САНУ ће се тек огласити. 🙂

 

Н1: САНУ о петицији за ревизију Дарвинове теорије (8.5.2017)

И док чекамо да се Српска академија наука и уметности аргументовано изјасни по питању науке (извините ако неке речи понављам, просто није до стила, него до околности), можемо да прочитамо како се Министарство изјаснило по питању наших плата.

Зелена учионица: Шарчевић: Неће бити отпуштања у просвети, повећаћемо плате (29.4.2017)

Не знам за вас, али ја се већ радујем. 🙂 Но, то је тек следеће године, а оно што се дешава сада су пријаве за „Академију за природу“ организације WWF. Ово је, заиста, последњи позив јер рок за пријаву истиче прекосутра.

WWF: Академија за природу – позив за школе (до 10.5.2017)

Осим позива за школе, дефинитивно треба позвати људе и на здрав разум. Уништавање природе све је жешће и драматичније. Орка Лулу, коју су шкотски рибари извадили мртву из мора, угинула је од тровања. У телу је имала сто пута више токсичних полихлорованих бифенила од вредности која се сматра минимумом токсичности за морске сисаре. При обалама Велике Британије остало је свега осам јединки ове врсте. Иначе, поменути бифенили сакупљају се у ланцу исхране и могу угрозити и здравље човека; оштећују имуни систем, повећавају шансе за добијање рака и могу узроковати стерилност.

IFL Science: Orca Killed In Scotland Found With Some Of The Highest Toxic Chemicals Levels Ever Seen (4.5.2017)

Орка, иначе, може да одбаци фоку невероватних 24,5 метара у ваздух! Ако не верујете мени, погледајте једноминутни видео.

И за крај, још један видео, овај пут о ракунима. Видео носи назив: „Коме је, уосталом, потребан кисеоник?“

Facebook video – Viral Thread: Who needs oxygen anyway? (21.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. 

   Опрез: забрањено пецање! Водена површина садржи велику количину ДХМО (дихидроген-моноксида).

   Борили се за опстанак Чарлса Дарвина;

2. сазнали да ће нам се стандард повећати;
3. ухватили последњи тренутак да се пријавимо за „Академију за природу“;
4. прочитали драматичну причу о оркама;
5. одгледали занимљиве видео снимке.

Академија за природу

Најпре да вам проследим један позив.

Поштовани,

велико нам је задовољство да вас обавестимо да је почело пријављивање за други циклус „WWF академије за природу“. Образовни програм WWF-а који зближава школе, природу и управљаче заштићених подручја део је пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“, а осмишљен је тако да наставници и ученици из основних и средњих школа науче како да живе на одржив начин и активно и креативно заштите природу.

„WWF академија за природу“ отворила је своја врата за пријем друге генерације полазника и будућих амбасадора заштићених подручја, а пријављивање ће трајати до 10. маја текуће године.

У пројекат је укључено 5 заштичених подручја: национални паркови Тара, Ђердап, Фрушка гора, специјални резерват природе Горње подунавље и предео изузетних одлика Авала.

Детаљне информације и критеријуме конкурса ћете наћи на страници:
http://www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/zasticena_podrucja_za_prirodu_i_ljude/edukacija/

Видео позив погледајте на

Срдачан поздрав и радујемо се вашим пријавама,

WWF тим

Пропратна документација: Позив за школе

А ако се већ спремате за један квалитетан рад, треба адекватно и да се обучете. Препорука наше колегинице Светлане Конта је јакна коју можете да видите на следећем сајту.

Teespring.com: Limited edition!! (приступљено 7.4.2017)

Ако вас занима шта пише на јакни, а не знате најбоље енглески, превешћу вам. „Све жене су рођене једнаке, али само најфиније постају биолози.“ 🙂 Следеће о чему ћемо причати није чињеница као што је ова била, али ако се испостави да јесте, кафопије ће комотно моћи да пију шта год пожеле (осим кафе, наравно). Наиме, у следећем тексту се тврди да испијање кафе може да спречи оштећења јетре услед испијања алкохола. Уколико пијемо две шоље дневно шансе од обољења јетре смањују се за 43%.

IFL Science: Drinking Coffee May Protect The Liver From Alcohol Damage (25.2.2016)

Уз кафу иде и цигара, али њој никако не бисмо могли да нађемо оправдање. Док кафа има нека лековита дејства, цигарете имају само штетна. Чак и на начине на које не бисмо ни помислили, а то приказује следећи видео. 🙂

Следећи видео је значајније озбиљнији, а на исту тему.

Фејсбук видео – Биологија – лако и занимљиво: Сваки пут кад повучете дим, кроз ваше тело за пар секунди проциркулише крв прљава токсинима (8.4.2016)

Нездраву пушачку навику свакако треба победити, а текст за крај нас учи како да победимо несаницу.

b92: Савети који ће вам помоћи да победите несаницу (19.12.2015)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Добили смо прилику да учествујемо у сјајном еколошком пројекту;
2. одабрали јакну за овај прелазни период;
3. сазнали нешто ново о кафи;
4. погледали један симпатичан и један забрињавајући видео против пушења;
5. научили како да победимо инсомнију.

Живот без малог мозга

Почињем данас презентацијом коју је направио колега Владан Нешић:

Сви знамо колико просечно излучимо мокраће током дана, а шта је са сузама? Па, током једне године излијемо око 83 литре суза. 🙂 И током тог периода ослободимо се четири килограма коже, а толико је просечно тешка људска глава. Код жене, која је јунак следеће приче, глава је свакако мање масе јер је рођена без малог мозга.

Знамо да је тај део мозга задужен за корекцију финих покрета и равнотежу, али не знам да ли сте знали да, иако заузима 10% масе мозга, садржи готово половину свих неурона. Ова жена је откривена у Кини и то када је имала 24 године, а због тога што се жалила на мучнину и вртоглавицу. Магнетном резонанцом потврђено је да нема мали мозак и тако је објашњено зашто је проговила тек са шест година, а проходала тек са девет. Па, ипак, никад није могла да хода без туђе помоћи, а никада није могла да скаче и да се игра као друга деца.

IFL Science: 24-Year-Old Woman Born Without Cerebellum (приступљено 30.3.2017)

Мали мозак не треба мешати са тзв. мини-мозгом, који су открили истраживачи у Калифорнији. Њихова студија указује на то да, поред нормалних механизама, тело користи групу неурона у кичменој мождини груписаних у „мини-мозак“, како су га назвали, који комбинује сензорне информације и моторне команде за упућивање малих, несвесних покрета стопала како би се обезбедила боља равнотежа док ходамо по леду.

IFL Science: Spinal ‘Mini-Brain’ Assists In Balancing On Ice (приступљено 30.3.2017)

Ми не треба сада да размишљамо о леду јер су лепи, сунчани и топли дани пред нама. Пролеће нам је стигло и то постаје све уочљивије. И на следећем филмићу који приказује како се природа буди. Заиста је чаробно.

Facebook video – France tv zoom: La forêt s’éveille et nous offre un spectacle ahurissant de beauté. (24.3.2017)

Заједно са пролећем, стигле су нам и нове поштанске марке. Пошта Србије пустила је у оптицај средином месеца пригодне марке под називом „Заштићене животињске врсте – Сове“. Четири марке, које чине овогодишње традиционално издање, уметнички је обрадио Мирослав Николић, креатор марака „Поште Србије“. Стручна сарадња за ово издање стигла је од Милана Ружића, председника Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

А нешто је стигло и у зоолошки врт на Палићу.

РТС: Ексклузивно за РТС: Белко и Шумба доселили се на Палић (28.3.2017)

Иначе, ако нисте знали Палићки зоо врт је један од 100 најбољих у Европи. А то потврђује и репортажа коју сам приредио за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Обогатили своју збирку презентација за још једну нову;
2. сазнали неке занимљивости о људском телу;
3. одгледали прелепи филм о животу у шуми;
4. видели нове поштанске марке које промовишу угрожене врсте сова;
5. информисали се о раду зоолошког врта на Палићу.

Биологија у пубертету

За почетак позив да се укључимо у наградни конкурс.

Горани Србије: Наградни конкурс поводом обележавања 5. јуна Светског дана заштите животне средине и интензивирања акција и активности у Покрету горана Србије (до 25.5.2017)

У питању су ликовни и други радови, али када поменемо Горане увек мислимо на неку садњу. Ако ћете да садите нешто по кући, НАСА је обелоданила које врсте су најпогодније да нам пречисте ваздух.

Bored panda: NASA Reveals A List Of The Best Air-Cleaning Plants For Your Home (децембар 2016)

Уз биљке дате у попису претходног чланка лакше се дише, а уз презентацију Иване Дамњановић лакше се предаје дисање.

Многе колеге верују да ћемо тешко да предајемо следеће године било шта у петом разреду без одговарајућих уџбеника. Програм ће се значајно променити, а како то виде медији – погледајте.

Данас: О пубертету и здравој исхрани на часовима биологије (21.3.2017)

Оно што сам још ново дознао је да Национални просветни савет треба да се о свему овоме изјасни до 11. априла. Ако одлука буде негативна, тврде медији, министар ће искористити своје право да промене усвоји без сагласности овог тела. Подсетићу вас да ово није преседан. У ранијем сазиву министарства на исти начин је министар Срђан Вербић одлучио да завршни тест носи 30, а не предложених 40 бодова.

И шта ћемо са помањкањем одговарајућег уџбеника? Па, један начин да се то премости за следећу годину су свакако сајтови налик на овај. 🙂 Један такав сајт, из суседне нам државе, желео сам да вам представим за крај данашњег чланка.

Prirodoslovna lepeza: Biologija – online priručnik (pristupljeno 23.3.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Позвани смо да учествујемо на на конкурсу Покрета горана Србије;
2. сазнали које кућевне биљке најбоље пречишћавају ваздух;
3. обогатили колекцију презентација за једну нову;
4. добили увид у још једно виђење нових наставних планова за следећу годину, као и још неке информације;
5. упознали се са новим едукативним сајтом.

И коначно коначне листе

Већ сте, вероватно, видели да су постављене и коначне ранг листе пласираних ђака за градско такмичење. Неких промена има, али је највећа у седмом разреду, пошто је сада граница за пролаз један бод мање у односу на прелиминарну листу.

Српско биолошко друштво: Коначне јединствене ранг листе са општинског такмичења из биологије за основне школе (15.3.2017)

У сваком случају, свим такмичарима и свим рангиранима желим још једном да честитам на учешћу и показаним резултатима. И за оне којима се такмичење овде завршава, не мора да буде крај бављења науком за ову годину. Могу да се укључе у „Научни инкубатор“ који су покренули истраживачи са Биолошког института, али ђаци могу да се баве свим наукама. Детаљније ћете пронаћи у следећем документу.

Позив школама за „Научни инкубатор“ (прослеђено 16.3.2017)

Осим овог позива за учешће, имам да вам проследим још пар. У првом случају позив стиже од организације WWF.

Поштоване колегинице и колеге, пријатељи и сарадници,

WWF – Светска организација за природу вас и ове године са задовољством позива да се укључите у глобалну акцију „Сат за нашу планету” („Earth Hour”).

У суботу, 25. марта 2017. године у 20:30 часова, градови широм света ће по десети пут искључити светла на сат времена и тиме још једном послати снажну поруку да ипак можемо нешто предузети како бисмо ублажили последице климатских промена, али и како бисмо скренули пажњу на последице прекомерне потрошње ограничених природних ресурса.

Овај сат је само мали подсетник да заједно можемо утицати на то да се ствари промене и да су мале ствари које свакодневно обављамо те које нам могу помоћи да створимо хуманију будућност.

Позивамо вас да нам се и ове године придружите. У прилогу вам достављам позив за образовне институције, основне информације о кампањи, и пријавни формулар. Молимо вас да попуњен пријавни формулар пошаљете на мејл адресу serbia@wwfadria.org најкасније до понедељка 20.марта.

Дигитлни промотивни материјал (ТВ спот високе резолуције, wеб банери, радио џингл и остали материјал) моћи ћете да преузмете са сајта WWF-а од понедељка 13. марта путем линка www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/ma terijali/.

Све додатне информације су доступне на линковима: www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/pr ijava/ и www.wwf.rs/wwf_u_srbiji/sat_za _nasu_planetu/ma terijali/, а можете нас контактирати и путем мејл адресе serbia@wwfadria.org.

Радујемо се сарадњи са вама.

Срдачно,
WWФ тим у Србији

Пропратна документација:

• Пријавни формулар за школе (до 20.3.2017)
• WWF Сат за нашу планету – основне информације
• WWF Сат за нашу планету – Позив за школе 2017.

Други позив је за наставнике да се придруже иновативној групи колега. То могу да ураде тако што ће да прате уживо конференцију у Торонту. Заказана је 22. марта у 15 часова по нашем времену. Регистрација је преко линка:

Education.microsoft.com: Education Exchange 2017 (за 22.3.2017)

И ту се позиви, ипак не завршавају. 🙂 За месец мај заказан је Глобални велики дан, а у вези са птицама. Позив је на Фејсбук страни, а ако имате муке са преводом, слободно питајте за помоћ најпознатијег птичара међу наставницима биологије Жељка Станимировића.

eBird: Global Big Day 2017 — 13 May (за 13. и 14.5.2017)

Морамо да сачувамо наше птице, али и све друге врсте, јер нам нестају. О томе Владан Нешић у својој презентацији за крај данашњег чланка.

Фасцикла од инсеката

Данашњи чланак почео бих сјајним филмом који су направили Биљана и Југослав Крстић. Ево како изгледа митоза и мејоза када се презентују на духовит и младима близак начин.

Дакле, и филм може бити начин да се презентује градиво, што је иновација за нас, пошто смо до сада правили готово искључиво Пауерпојнт презентације. Наравно, правимо их и даље, а у том послу најпродуктивнија је Ивана Дамњановић.

Још један сјајан аутор (чија ћу дела представљати у овој недељи) је Владан Нешић.

И још једна његова презентација за данас, овај пут за шести разред.

И када смо код доброг рада колега, а и оригиналног и маштовитог, на следећој фотографији видећете необичну фасциклу насталу на часу Зоке Станковић, а на тему инсеката.

Свакако лепа идеја за час зоологије, што се тиче рада у учионици. Но, могуће је радити и на терену и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије има идеју и како.

Блиц: Стижу нам роде и ласте – Програм за школарце који воле природу (28.2.2017)

А ту је и видео снимак који прати ову причу.

Да би школарци волели природу, како новински чланак тврди, ту исту природу потребно је сачувати. Због тога је покренута следећа петиција. Иако је наслов на енглеском, текст ћете разумети.

Change.org: Save Skadar Lake, one of Europe’s last true wildernesses, from devastating construction (приступљено 12.3.2017)

И за крај, још један пример угрожавања природе, али на глобалном нивоу. Овог пута и текст је на енглеском, али и ако не разумете језик, разумећете график који илуструје глобално загревање.

NASA.gov: Global climate change (приступљено 12.3.2017)