Питање за доларе

Да ли је први талас пандемије завршен и да ли ће другог таласа бити? Тешко питање, баш као што је тешко рећи на шта ће нам школа изгледати од септембра. Неке припреме ипак постоје, а за сваки случај.

Из штампе

Дакле, ево шта каже министар.

Зелена учионица: Почело снимање онлајн наставе за септембар (13.6.2020)

Овога пута заиста сумњам да ћу се упустити у ову авантуру, али врло је могуће да нам овај вид наставе неће заменити обичну наставу. Зоран Милојевић каже да како ће нам изгледати настава тада, питање је „од милион долара“.

Реч наставника

Образовно креативни центар: Како би могла да изгледа настава од следећег септембра? (приступљено 14.6.2020)

До септембра ипак има још времена, а у међувремену они који припадају београдској општини Вождовац могу учествовати на једном лепом конкурсу.

Конкурси и смотре

Преносим вам вест са Фејсбук странице Пријатеља деце Вождовац:

Позивамо ученике основних и средњих школа Вождовца да, са својим учитељима, родитељима, наставницима биологије и осталих предмета, учествују на наградном конкурсу у оквиру манифестације Дани европске баштине:

БИРАМО НАЈБОЉИ ХЕРБАРИЈУМ

Хербаријум се ради на специјалном хербарском папиру са корицама које се везују пантљиком (купује се у књижари). Избор биљака је ствар личног афинитета и наравно поднебља које ће се одабрати. Хербаријум може да буде тематски или општи нпр: лековито биље, пољско цвеће, украсне кућне биљке или по географском пореклу (Копаоник, Дивчибаре, Бањичка шума, Ада Циганлија, парк, двориште…)

Биљке се сакупљају по сувом и сунчаном времену (од 11 до 16 часова). Суше се и пресују између два листа папира који добро упија влагу (новине или кухињски убрус) притиснуте нечим тешким (књиге или …)

Поред сваке биљке треба написати њен назив, место и датум када је убрана.

На другом листу истог формата треба урадити и ботанички прецизан цртеж (може се обојити) са обележеним деловима биљке (корен, лист, цвет…) Неке биљке је немогуће пресовати у свакој фази развоја. Нпр. јагода- можемо пресовати лист и цвет, а пошто је немогуће пресовати плод – њега ћемо нацртати и осликати ту поред испресованог листа и цвета. Неке од примера имате у овом посту.

Рок за предају радова је 15. септембар 2020.

Предају се три најуспешнија листа из вашег хербаријума у дигиталној форми на мејл:

moj.herbarijum@gmail.com

Са часова

Верујем да ће вождовачки ђаци показати сјајан рад, а у сталној рубрици овог блога сјајан рад приказују ђаци и наставници из свих делова Србије.

Ђаци Драгане Адамовић бавили су се врло разноврсним темама у својим презентацијама (првих четири), а ђаци Весне Милојковић болешћу зависности, а ту је и једна песма (последњих три).

1. Житарице
2. Физичка активност и здравље
3. Заштита врста
4. Пушење – болест зависности
5. Ко пуши здравље руши (1)
6. Ко пуши здравље руши (2)
7. Песма

Ђаци Весне Јуришић Тодоровић пописивали су садржај ормарића за прву помоћ, Дарка Мијаиловића цртали су дрво живота, а Виолете Милосављевић правили су постере са еколошким порукама.

Ђак Тамаре Микић правио је интересантне стрипове, а Гордане Владић истраживачке радове о варијабилности маслачка. Ту су и радови ђака Верице Павић који су дизајнирали конзерве енергетских пића тако да упозоре на њихово штетно дејство на дечје здравље.

Ђаци Владиславе Солаковић направили су природњачко-уметничку инсталацију у својој учионици, а Јоване Думић су обележели еколошки значајан датум.

Важни датуми

Тако су ђаци наше колегинице обележили Светски дан пчела, а ево зашто је за Србију ове године био значајан и 5. јуни.

Агро ТВ: Србија богатија за три нова заштићена подручја (6.6.2020)

Корисни материјали

Србија је богатија за три нова заштићена подручја, а Биолошки блог за нове онлајн материјале које можемо користити у настави. Најпре, ту је интерактивни сајт, дело Николе Арсића.

И за крај, ту је филмић Мирослава Вулића. Уживајте, а ми се видимо ускоро.

Додатна појашњења јасног упутства

Ја завршио снимање часова за ТВ и још следеће недеље ће таква настава бити емитована. Но, у школама, онлајн настава још увек није готова.

Из штампе

Новости: Онлајн настава завршава се следећег петка, али то није крај другог полугодишта: У јуну у школу по боље оцене (23.5.2020)

Како ће нам изгледати настава, можемо наслутити из правилника који се бави изменама правилника.

ЗУОВ: Измене календара образовно-васпитног рада основне и средње школе (23.5.2020)

Пошто се враћамо у школе, важна је и ова вест:

Спутњик сазнаје: Када ће запослени у школама морати да се тестирају на корону (21.5.2020)

Остало нам је још да разјаснимо како ћемо оцењивати, пошто нам то није било јасно (и поред упутства које смо добили), па смо добили додатне инструкције.

Зелена учионица: Допис школама: Додатно тумачење о оцењивању ученика (20.5.2020)

А онда је стигао додатак додатку. У ствари није, пошто Министарство сматра да је упутство било довољно јасно, али под условом да га читамо са разумевањем. Дакле, драге колеге, све сте ви то погрешно – не треба да га тумачимо како га читамо, већ како га они пишу. Шта ту није јасно? 🙂

Данас: Непотребна додатна усмена испитивања ђака (21.5.2020)

Корисни материјали

Дакле, усмена оцењивања ђака су свакако непотребна, а нама су увек потребни неки иновативни и интересантни материјали како бисмо обогатили онлајн и сваку другу наставу. Ево га најпре један стрип, сликовница можда пре, која објашњава малишанима све битно у вези са короном.

Корона – стрип за децу и младе (приступљено 24.5.2020)

На ову тему се таман наставља прича о имунитету кроз одличан цртани филм и уједно ауторско дело колеге Мирослава Вулића.

Још један његов одличан филм:

Са часова

Заиста импресивно, а импресивни су и радови ђака наших колега биолога. Ученица Ане Аксентијевић направила је презентацију о дивљим животињама (прва ставка), а ученик Радета Перуничића о пореклу и развоју живота (друга ставка). Ученица Јоване Милишић написала је песму о штетности дувана (трећа ставка), а ученици Бранка Анића (четврта ставка) и Александре Стајић Радомировић (пета ставка) правили су фото-хербаријуме.

1. Дивље животиње као кућни љубимци
2. Порекло и развој живота на Земљи
3. Песма
4. Самоникле биљке Србије
5. Фото-хербаријум

Ученици Оливере Коларић правили су поређење колико шећера има у појединим намирницама.

Исту активност имали су и ђаци Жаклине Ђурић. И они су се сјајно снашли са овим задатком.

Ђаци Милене Антонић Тојагић бавили су се темом воде, а ту је и рад ђака Ирене Николић који је заправо духовити задатак о животињама где треба пронаћи погрешно слово.

Конкурси и смотре

Након оволико сјајног рада (приказиваних из чланка у чланак), мислим да неко од наших колега биолога дефинитивно заслужује награду на конкурсу за најбоље, који је покренут и ове године.

Удружење „Живојин Мишић“: Отворен је конкурс за Најбоље едукаторе Србије за 2020. годину (до 1.7.2020)

Измене за средњошколце

Стигао ми је мејл од председника СБД др Мирослава Живића о изменама за средњошколско такмичење.

Важне информације

Измене правилника и пропозиција такмичења из биологије за ученике средњих школа за школску 2019/20. годину

Текст измена Правилника и пропозиција такмичења из биологије за ученике средњих школа за школску 2019/20. годину које се односе на достављање резултата школских такмичења и сачињавања јединствених окружних/градских ранг листа можете наћи овде.

Табелу за достављање података са школског такмичења за ученике средњих школа 2019/2020. године можете преузети овде.

Што се основних школа тиче, никаквих измена нема и школе организатори добили су сву неопходну документацију. Ипак, верујем да има потребе да овде објавим два документа који ће користити свима.

Сатница такмичења (за 15.3.2020)

Изјава о сагласности

Реч наставника

Заправо, морам да исправим самог себе јер неће користити свима. Неке општине, односно градови, неће учествовати на овогодишњем такмичењу за основне школе. Такав је случај са Ужицем, Ариљем и Чајетином, о чему нас је известила Милева Рогић, председница тамошњег Актива. Према њеним речима, могао је да извести било ко из њеног Актива јер су једна „компактна целина“. Јединственост у поменутим градовима нису показали и наставници из других, али имам информацију да спорадично из разних градова колеге (у договору са ђацима) неће изаћи на такмичење. Треба да додам и да је Милевина објава добила много лајкова и речи подршке, мада има и десетак неслагања, ако рачунамо лајкове које је добила бурна реакција колегинице из Београда. Дакле, мишљења су подељена, али је узорак на друштвеним мрежама сувише мали да би се извео закључак у којој мери наставници (не)подржавају овогодишња правила. Тренутна је слика да има мно-о-ого више оних који су против. Углавном, Милева је написала како су колеге обавестиле директоре и Школску управу, па тек онда објавиле вест, што говори у прилог озбиљности одлуке.

У Београду једина општина која се огласила је Земун. Ана Милинковић ми је послала писмо које у целости објављујем.

Записник са састанка актива наставника биологије земунских основних школа

На састанку општинског Актива наставника биологије земунских основних школа, који је одржан 02.03.2020. године , било је присутно 12 чланова представника 11 школа општине Земун од укупно 15.

Једногласно је донета одлука да ове године не учествујемо на предстојећем општинском такмичењу.

Разлог такве наше одлуке је постојећи Правилник који деци ускраћује заслужене и признате дипломе. Измене у Правилнику су козметичке природе и суштински се ништа није променило, чак напротив, однос према ученицима је деградирајући.

Одлука није донешена на пречац и лако, већ након више састанака и разговора са ученицима. Разматран је сваки аспект овакве одлуке и сматрамо да овим поступком подржавамо струку и однос према предмету.

У Земуну,
02.03.2020.

Као и претходна објава и ова објава је добила много лајкова и речи подршке.

Пројекти

Но, добро, такмичење није (хвала богу) једина активност, тако да ни деца из поменутих градова/општина не морају бити ускраћена за интересантна догађања у оквиру предмета биологија. Образовно креативни центар из Бора припрема пројекат у који биолози могу да се укључе.

Oдрживи развој у образовању – национални пројекат

Одрживи развој у образовању је пројекат ОКЦ који је одобрен од стране МП. Циљ пројекта је развијање свести о важности одрживог развоја у образовању. Планирано је да се пројектом обухватите наставници и ученици у Србији и се изда публикациа са примерима реализације наставних актовности са акцентом на одрживи развој. Уколико желите да се прикључите овом пројекту потребно је да до 10. марта попуните упитник који се налази на линку испод.

• електронска публикација
• упитник

Са часова

Биолози дефинитивно могу да допринесу поменутој теми, а о томе сведоче и креативни радови наших ђака. Пример су радови из учионице Катарине Костић…

…и Сање Урошевић Парезановић.

Креативно и корисно, а ми се видимо ускоро са новим информацијама.

Хранилице моје птице, а и обратно

Такмичење се све више ближи (као што знате, заказано је за недељу 15. март), а ми још увек немамо Правилник. Изгледа да се ништа не дешава, али није баш тако.

Реч наставника

Од колегинице Ане Милинковић пристигло је писмо које објављујем у целости.

Актив наставника биологије земунских основних школа

На састанку општинског Актива наставника биологије земунских основних школа, који је одржан 22.01.2020. године у 14h, већином гласова донета је одлука да уколико већ постојећи Правилник  такмичења из биологије остане на снази, са истим начином награђивања ученика, не учествује на предстојећим такмичењима у организацији Српског биолошког друштва.

У Земуну

22.01.2020.                                                                 Актив наставника биологије

Дакле, овако се изјаснио Земун, али то не значи да ђаци из Земуна неће изаћи на такмичење. Решење за једно лепо такмичење има Жељко Станимировић који нас вазда извештава о активностима у вези са птицама.

Предстојећи догађаји

Мислим да постер говори више од речи.

Са часова

На ово се надовезала колегиница Сања Урошевић Парезановић која одржава биолошку секцију у школи и један од продуката овог лепог рада су управо кућице за птице.

Сања је већ позната у круговима наставника биологије као колегиница која вредно и креативно ради и ево како је, прошле године, њена секција обележила тадашњи Дан животиња.

Сањине активности су уједно и пројекти, што је и по мери новог програма.

Стручно усавршавање

А о пројектима у настави овог пута у Крушевцу говорићу ја (морам мало и себе да хвалим, јер ко није за себе – није ни за друге 😀 ). На позив колегинице Оливере Коларић сутра гостујем у мени драгом граду.

Са Крушевљанима се видим сутра, а са свима осталима – следеће недеље на овом блогу.

Дрво које живот значи

Колико критички процењујемо сопствени рад? Но, пре тог дубокоумног питања бавићемо се једним другим, више хипотетичким.

Забава

Дакле…

Блиц: Шта би се десило кад би људи нестали са лица Земље? (3.6.2016)

Уколико наставимо са уништавањем природе, ово питање можда и не буде хипотетичко. Но, да не мрачим, тим пре што еколошки настројене организације предузимају неке добре акције.

Предстојећи догађаји

Једна од акција се можда мало и коси са досадашњим трендом сече дрвећа по Београду, али неоспорно је позитивна.

Национална географија: „Засади дрво“: Почетак највеће акције садње стабала у Србији (за 27.10.2019)

У склопу ове акције, расписан је и конкурс за основце.

Курир – стил: Спасимо планету заједно: Награђујемо најлепши састав на тему „Шта мени дрво значи“ (од 2.9. до 29.9.2019)

Још један конкурс, али овог пута о пауцима. Кликом на слику добићете већу и читљивију.

И кад већ најављујем догађаје, никако не смем да заборавим и већ традиционални „Физи Бизи Фест“.

Корисни материјали

Дакле, сада имамо дилему: писати о дрвету или пауцима? Можда о оба? Наш сарадник пчелар Рајко Бојић нема дилему; он пише о медоносним биљкама. Заправо, направио је речник медоносног биља и корова и повезао латинске називе са народним, који ће нам свакако добро доћи у припреми појединих часова.

Рајков речник коровских и медоносних биљака

Пчелар Рајко са враном која му је љубимац. Кони, мачка авлијанерка и опасан ловац, уловила је младунче вране, прилично га повредила и донела пред врата. Рајко је размишљао да му скрати муке, али није имао срца. Наместо тога, оставио га је у кавезу са водом и храном. Опоравило се, порасло и одомаћило и сада прати Рајка по дворишту кад ради. Не занимају је друге вране, само се дружи са људима. Кони је разумела да је врана сада њихова и не само што је не дира него је штити од других мачака. Добитак: врана је слистила све пужеве голаће у башти. Још да не избегава смрдибубе које уништавају парадајз…

Пројекти

Ево и како искористити Рајкове речнике и другу литературу која се бави биљним светом.

Зрењанинска група НПН: Теренска вежба у граду (13.9.2019)

Методика

И на крају да се вратим на питање спочетка. Заправо, не знам баш колико, а још мање како да критички посматрамо свој рад, али има ко зна и то за оне наставнике који су стекли звања. Више о томе у последњем тексту за данас.

Школска управа Чачак: Процена ефикасности рада у звању (18.4.2019)

Повратак шуме

Ако вас неко пита да ли сте крштени, јасно вам је да то, у ствари, није право питање. За крштеницу не знам, али што се тиче извода из матичне књиге рођених, можда вам буде од користи први текст који сам одабрао за данас.

Практични савети

Блог – Ветар који шапуће: Извод из матичне књиге рођених (приступљено 16.6.2019)

Овај извод нас подсећа колику смо „километражу“ прешли. И колико смо се променили. Међутим, не мењамо се само ми.

Занимљивости

У следећем тексту кажу да не обраћамо много пажње на наше окружење које се такође мења. Заиста, да ли је једнако сада као онда када смо били деца? Промене су некада споре, али су очигледне. Посебно су драматичне у областима које су пошумљене и које се уништавају. Сви смо свесни проблема, али мали број држава је нешто предузео гледе тога. Зато је један бразилски фотограф решио да ствар узме у сопствене руке и, уз помоћ своје супруге, направио кампању и привукао све заинтересоване стране да врате шуму тамо где је више није било. Стрпљење и труд су се исплатили и за двадесетак година направили су чудо. Реинтродуковали су 293 врсте биљака, по 15 врста водоземаца и гмизаваца, 172 врсте птица (од којих шест пред изумирањем) и 33 врсте сисара (од којих је двема претило да нестану потпуно из природних станишта).

Truth Theory: How A Brazilian Photographer Restored An Entire Forest With 2.7 million Trees In 20 Years (29.1.2019)

Са часова

Ученик Сање Урошевић Парезановић на путу је да буде велики фотограф као овај из претходног чланка. Бави се пејзажном фотографијом од своје осме године, заједно са дедом. Деда је заслужан за развој љубави према природи и талента да се уметнички прикажу предели у природи. На конкурсу Покрета горана, поводом обележавања Дана заштите животне средине, добио је другу награду.

Институције и организације

Иначе, награду коју помињем додељује Покрет Горана Србије на конкурсу који организује сваке године и ево резултата…

Горани Србије: Извештај о резултатима конкурса за 2019 (13.6.2019)

…а неке од радова објавићу и ја на блогу у наредним издањима. За сада честитам свим учесницима и награђенима.

Око природњака, а корњачине сузе

Очекујем да добијем све материјале у вези са овогодишњим републичким такмичењем, па да објавим још један чланак на ту тему. Но, док чекамо, да нам време прође…

Предстојећи догађаји

Наш Жељко Станимировић вазда је активан и вазда нас позива на лепа дешавања. У петак 24. маја отворена је изложба дечјих радова које су прикупили Пријатељи деце Београда. Изложба носи назив „Заштитимо птице у Београду“ и трајаће до овог петка, те још има шансе да је обиђете.

Но, то није једина изложба, упутио нас је Жељко.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Оком природњака“ (за 31.5.2019)

Осим изложби, организује се и трибина. Могуће је да се неки још увек нису опоравили од овонедељне, али ми биолози знамо да сличност није исто што и сродност, те тако ни две трибине не морају припадати истој грани на Дрвету живота, да се поетично и уједно биолошки изразим. 🙂

Fejsbuk događaj – BAZAART: Tribina: „Prosveta u tranziciji društvenih vrednosti“ (за 30.5.2019)

Из штампе

Ми смо увек у некаквим транзицијама, али промене не прате само привреду. Прате и просвету и то осећамо сваке године. Ми основци смо имали велике промене у програму ове године (имаћемо их и наредне три), а исто се дешава и колегама у средњим школама. Но, једна од новина су и посебна одељења при гимназијама за надарене за биологију и хемију. Иако осмаци до скоро нису знали да ће се оваква одељења уопште оформити, интересовање је прилично.

РТВ: Највећа конкуренција за ново одељење хемије и биологије (17.5.2019)

Методика

Јасно је да ће постојати и посебан пријемни испит за таква одељења, али ће се сабирати и са бодовима са завршног теста и онима које називамо „из школе“. Верујем да је већ отпочео процес закључивања оцена осмацима, па ево једног пригодног текста.

Учитељица која не жели да одрасте: Зашто моје дете не може да има све петице? /Мс Јелена Стошић/ (септембар 2015)

Са часова

Много важније од петица је да деца стекну знања, вештине и ваљане ставове, а врло верујем да се то дешава на часовима биологије. Наставници овог предмета су изузетно креативни и не прође чланак без сјајних практичних радова. Овог пута у питању је изложба у школи колегинице Снежане Јовановић. Како нам је рекла имају уметника у школи који реализује њихове идеје.

Овако су обележили Светски дан морских корњача, а да ли сте знали да је недавно (23. мај) био Светски дан (свих) корњача?

Занимљивости

У вези са овим даном и ја имам једну занимљивост и једну интересантну фотографију.

Национална географија: Осмогодишњак помогао да се открије прави разлог зашто корњаче имају оклоп (19.7.2016) & Национална географија: Редак феномен: Лептири пију корњачине сузе (13.9.2015)

Корисни материјали

Још увек смо у свету животиња. Наш стални сарадник пчелар Рајко Борић из Друштва пчелара „Стражилово“ из Сремских Карловаца несебично је поделио са нама литературу о пчеларству. Ту имате и брижљиво сакупљене народне називе великог броја врста биљака које расту код нас.

• Речник корова и медоноса
• Приказ и лексикографија
• Пчеларски и ентомолошки појмови

Остављам вас да листате ову литературу и поздрављам до скорог виђања.

Питам се, питам се

Имамо још мало од распуста, а још мање од годишњег одмора. Већина наставника већ од понедељка почиње да ради и то не мало; има ту много припрема, тим пре што нам пети разред креће по новом програму. Но, ако вам све то није довољно рада за полетни почетак, организација „Scientix“ предлаже да се укључите у њихове радионице.

Scientix Србија: Next-Lab/Go-Lab радионице у Нишу и Београду (за 23, 25. и 26. август 2018)

Поменуо сам нови програм (који ће, верујем, бити честа тема) и већ већина биолога зна да је једна од ствари које треба урадити операционализација исхода. Нешто слично томе је тема следећег чланка, па нам можда буде од помоћи.

Математички коучинг: Операционо дефинисање циљева (15.2.2016)

Са новим програмом дошли су и нови платни разреди. Већ смо причали о томе како би то требало да изгледа, али неслагања има. Са једне стране, синдикат се не слаже да наставник са факултетом и више него одговорним послом има мању плату него струке у бројним другим занимањима са навршеном средњом школом, а са друге министар просвете се не слаже да наставник (географије) има плату као лекар. На ове његове речи постоји и врло интересантна реакција блогера под псеудонимом Ахмед Нурудин.

б92 блог: Пита се пита министар (14.8.2018)

И док се ми сви у Србији нешто питамо, питају се и инострани научници. Рецимо, како да проучавају царске пингвине. Иако највећи од свих врста, ови пингвини су и најстидљивији и клоне се људи. Зато су мудри научници осмислили возило које изгледа као младунче пингвина. Ове птице су га лепо прихватиле, па чак и комуницирале са њим. Следи прича о томе.

Phys.org: Cute chick rover: A new way to spy on shy penguins (2.11.2014)

И у свету птица и завршавам једном вешћу која није баш лепа.

Мондо: Мртве роде по Војводини, апел за помоћ! (14.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо лепе радионице;
2. операционализовали смо циљеве;
3. мало смо се питали и ми;
4. разговарали смо са пингвинима;
5. сазнали смо лошу вест.

Згодне и незгодне слике

Сигурно има оних који се сећају др Гордане Науновић и лепих времена на Биолошком факултету када је она предавала методику наставе. Тек недавно сам сазнао, сада већ две године стару вест, да је професорка имала и своју изложбу уметничких слика. Ако нисте знали, биологија и уметност могу да се повежу на заиста божанствен начин.

Српска телевизија: „Јевремовац“ – Изложба слика Гордане Науновић (10.11.2016)

Једна слика закомпликовала је живот малим матурантима. Комбиновани тест је био данас и према ономе што можемо да прочитамо из новина, утисак је да није био нарочито тежак. Изгледа да знамените личности нису познате ђацима и, колико се сећам, прошле године је био проблематичан Никола Тесла, а ове Доситеј Обрадовић. Можда поједина питања више говоре о нашем образовном систему него о знању ђака или умешности наставника јер деца Доситеја не виде као историјску, већ као личност о којој су учили на часу српског језика. Знање је очигледно спаковано у фиоке. 🙂

Вечерње новости: Осмацима Доситеј личио на Ван Гога (20.6.2018)

На биологију није било замерки, тако да колеге које су биле прегледачи нису имале тежак задатак. Но, тиме се наше активности не завршавају. Најављене су обуке за колеге које ће следеће године предавати у 5. разреду.

Зелена учионица: Обуке наставника од 1. јула (13.6.2016)

Неке колеге већ знају када ће имати обуку, друге не, а све зависи од школске управе. Но, сви наставници знају како ћемо радити следеће школске године.

Зелена учионица: Школски календар за 2018/2019. годину (Србија и Војводина) (14.6.2018)

Пошто је на овом линку календар само за средње школе за Војводину, ево и за основне.

И пошто смо апропо комбинованог теста причали о незгодним сликама, ево и једне згодне. То је награђени рад ученика наставнице Сање Урошевић Парезановић на конкурсу Покрета горана, поводом обележавања 5. јуна – Дана заштите животне средине. Према календару 5. јун нам је идуће године радни дан, па ето идеје како да га обележимо.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Дивили смо се сликама наше професорке;
2. критички смо се осврнули на овогодишњи комбиновани тест;
3. најавили смо обуке за наставнике;
4. сазнали смо шта нас све очекује;
5. промовисали смо пример добре праксе.

Хербаризована изложба и домаћинске ласте

Нисам сигуран да је по новом плану и програму домаћинство предвиђено као изборни предмет, али ћемо се ми домаћинством свеједно бавити. У ствари, нећемо ми него Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Такмичење „Домаћинство које су ласте изабрале“ (до 17.6.2018)

Поменуто Друштво је израдило сјајан постер и то наново о ластама.

А лепе постере, односно паное, направили су ђаци колегинице Весне Миленовић, а у вези са националним парковима диљем света.

Весна има још лепих идеја, па је тако у својој школи организовала изложбу хербаризованог биља. Ова поставка радова као у каквом музеју показала је малим петацима да је њихов труд довољно вредан да се прикаже и да му се да на значају.

Изложба у (правом) Музеју науке и технике, под називом „Од ћелије до домена“ завршена је 3. јула. За оне који нису успели да је обиђу, фотографије аутора Милоша Јуришића дочараће како је све то изгледало. Фотографије припадају Документационом центру Музеја науке и технике у Београду.

То је био омаж старим врстама, а ево једне вести и о новим – макар на подручју Србије.

Национална географија: На обронцима Старе планине откривена нова врста биљке (4.6.2018)

У Јапану откривена је нова врста воденог медведа.

Једна од разлика између новопронађене врсте и других, до сада познатих, у томе је што су виђени представници оба пола. Код других врста налажене су углавном само женке. Друга разлика је што једу алге, док су друге врсте карниворе.

И кад поменух алге, ево једне која је необична по томе што иако нарасте до 5 цм, састоји се од једне једине ћелије. На латинском је зову Valonia ventricosa, а на енглеском говорном подручју и мехурић алга и морнарево око. Слика ће вам најбоље објаснити разлог за овакво име. 🙂

Ова алга није нова врста, али лепо илуструје да и о старим врстама можемо да научимо штошта новог. Оно што нас још новога очекује је нови закон.

Н1: Триван: Србија ће се мењати уз Закон о климатским променама (23.5.2018)

И доста са новинама данас, а читамо се следеће недеље где ћу опет представити неке нове и старе вести. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Вабили смо ласте да нам дођу у домаћинство;
2. дивили смо се радовима ђака;
3. разгледали смо дивне фотографије;
4. открили смо нове врсте;
5. поздравили смо усвајање новог закона.