Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „организација“

Царски ентузијазам

EgyptiansЈедан текст Бобе Недић привукао ми је пажњу:

Блог – Клотфркет: Ентузијаста у школи – цар или будала? (11.2.2018)

Не бих да се опредељујем ни за једну од ове две побројаних страна, али јасно вам је да је за рад на Биолошком блогу потребно много ентузијазма. Међутим, посла је све више, а времена све мање, па је писаније на овом блогу постало велики терет. Да не бих угасио блог, морао сам да пронађем компромис: од данас ће чланци да се објављују једном недељно. И сваки пут ћемо урадити по пет ствари – једну за сваки радни дан (у просеку). Боље ишта него ништа. 🙂 Понекад ћу успети и да напишем и ванредно издање, посебно када су такмичења у питању.

tree_color_rgb_cropped_2 (Small)Данас за такмичења немам никакве новости, али зато имам о једном лепом предавању. Знате да је сутра Дарвинов рођендан, па ће зато Српско Еволуционо друштво организовати предавање.

Предавање ће одржати др Ева Камерер, проф. Филозофског факултета и предавача на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Предавање носи назив: „Случај теорије еволуције: филозофско тумачење једног актуелног спора“. Биће одржано у среду 14. фебруара у 14 часова у Библиотеци Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. За оне који не знају где је то: Булевар Деспота Стефана 142, Београд.

Библиотека се налази на првом спрату, а улаз је слободан.

Иначе сам био на састанку овог релативно младог Друштва у нас. Они имају и свој сајт:

Српско еволуционо друштво: Разумимо еволуцију на прави начин (приступљено 12.2.2018)

Наше Еволуционо друштво има сарадњу са међународним, а производ те сарадње су разне занимљиве активности. Једну од њих сам најавио, а још једна која ће бити занимљива нама наставницима дешаваће се почетком јуна у Музеју науке и технике у Београду. Тамо ће бити постављена изложба под називом: „Еволуција живота на Земљи – од ћелије до домена“. Предвиђено је да изложбу могу да посете и наши ђаци, а да би све разумели шта се тамо дешава биће задужени водичи – студенти. Очекујемо и неке радионице за децу, а могуће је да ће бити и неки семинар за нас наставнике.

До те изложбе, имамо прилике да уживамо у једној дечјој изложби. Колегиница Мирјана Травица је написала:

Поздрав од петака наставнице биологије ОШ „Петар Кочић“ из Земуна. Били смо вредни и помало маштовити, па смо направили у оквиру лекције „цвет“, цветове од пластелина. Шаљемо неке фотке.

 

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо Бобин текст, сјајан као и сваки други;
  2. договорили смо се како ћемо се надаље дружити на Биолошком блогу;
  3. најавили смо једно лепо предавање;
  4. известили смо са састанка Српског еволуционог друштва;
  5. промовисали смо пример добре праксе.
Advertisements

Иринино истраживање

Сви знамо шта је изокренута учионица и то понајвише захваљујући Ирини Дамњановић. Задужила нас је својим бројним видео-лекцијама, па је ред да услугу вратимо. Ирина ради једно истраживање и упутиће нас у то, као што нас је научила, видео-прилогом.

Дакле, потребно је да попунимо анкету и ми и наши ђаци.

И организација Гринпис нас моли да попунимо петицију.

Greenpeace: Samsung uses only 1% renewable energy (приступљено 30.11.2017)

_nhxc2te9Ch1rsxqqio1_1280А на крају тромесечја требало би да буду попуњене рубрике са оценама. Но, оно што следи нису савети за ефикасније оцењивање. Ово су савети за родитеље што се оцена тиче. Па, мало и то мора. 🙂

Едукација.рс: Тромесечје је прошло: Какве су оцене вашег детета? (30.11.2017)

Када би се оцењивало знање наставника и знање ђака о наркотицима, у следећем тексту се тврди, ђаци би имали бољи просек!

Политика: Ђаци више од наставника знају о наркоманији (28.11.2017)

А да бисмо довољно знали о глобалним променама, у понедељак можемо да посетимо предавање.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Колико се клима мења (за 4.12.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Послушали смо Ирину;
  2. попунили смо анкету и петицију;
  3. саветовали смо родитеље ђака;
  4. одмерили смо ко више зна о наркоманији;
  5. најавили лепо предавање.

Дрво као ниједно друго

Ђаци колегинице Владиславе Солаковић свакакве лепе ствари праве:

Владислава каже да „тако изгледа када се удруже младост и искуство“. Међутим, није свака младост једнака, а богами ни искуство. 🙂 Према анкети која је приказана у следећем тексту нису све године живота добре за све. Другим речима, неке године су за поједине ствари најбоље. Рецимо, 22. година живота је најбоља да памтите имена. У 23. години девојке су најатрактивније момцима, а и тада је за све задовољство животом – највеће. 🙂 Има и за нас, малко старије. 😀 У 43. години имаћете највећу способност да се фокусирате на посао. Ако сте премашили 40. смањили сте себи шансе да направите откриће вредно Нобелове награде.

Independent.co.uk: Here are the ages you peak everything throughout life (6.10.2017)

У том тексту се још каже да најбољу плату жене могу да очекују у 39. години, а мушкарци у 48. 🙂 1926896_10152015204763297_632252261_nКолико ћемо година имати 2040. године? Много, али ће тада бити и много дрвећа.

Национална географија: Министарство за заштиту животне средине: План је да се до 2040. пошуми више од 40 одсто Србије (13.11.2017)

Још једна еколошка акција стиже из организације Гринпис, која се и даље бави Антарктиком.

Greenpeace.org: To: The members of the Antarctic Ocean Commission (6.10.2017)

Но, оставићемо хладни Антарктик јер је и код нас већ довољно хладно и вратићемо се, за крај, пошумљавању, односно дрвећу.

City magazine.rs: Ovo drveće ne liči na druga (23.10.2017)

images_2012_06_01_socotra_icon_dragons_blood_tree_670_651877630

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Дивили смо се сјајним радовима ђака;
  2. схватили смо да смо у најбољим годинама;
  3. прихватили смо план о пошумљавању;
  4. потписали смо петицију Гринписа;
  5. разгледали смо галерију необичног дрвећа.

Птичји фестивал

Scientix је међународни пројекат који окупља наставнике природних наука, па тако и биологе. Више о њој можете сазнати на промотивним постерима.

Још један промотивни постер за данас – овог пута у питању је најава једне лепе манифестације.

23519237_1459542980762055_4589476826034371661_n

Оно што нам се дешава по школама далеко је од фестивала. Насиље коме смо имали прилике да посведочимо преко друштвених мрежа и даље је актуелна тема. О томе Министарство просвете има шта да каже.

Данас: Лајовић: Важна улога породице у превенцији вршњачког насиља (10.11.2017)

12661980_1198240033519830_7962463373920402931_nНије било тако давно када су стручну службу управо челници министарства десетковали у школама. Изгледа да се потврдило оно што је већина нас у школама и знало: да је то била лоша одлука. Постоје, пак, најаве, да ће се та одлука преиначити.

Вечерње новости: Шарчевић: За насиље у школама одговараће и директори, запослићемо више психолога и педагога (13.11.2017)

И познате личности нису остале индиферентне на ову тему.

Family.rs: Mirjana Bobić Mojsilović: Nasilje (14.11.2017)

_347708145406294_6789133546968054548_nНи ми не бисмо смели да останемо индиферентни на догађања на Арктику, сматра организација Гринпис. Они нас моле да будемо потписници петиције против намере норвешке владе да експлоатише нафту у том делу света.

Save the Arctic.org: Help us beat Arctic oil in court (приступљено 14.11.2017)

Но, да се вратимо на тему насиља, односно да шаљиво завршимо са њом за данас – у стилу „Њуз.нета“:

Њуз.нет: Вршњачко насиље уједначеније у униформама (27.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Ближе смо се упознали са познатим међународним пројектом за природњаке;
  2. најавили смо једну лепу манифестацију;
  3. прочитали смо шта све задужени у министарству имају да кажу поводом вршњачког насиља, али и познате личности;
  4. потписали смо петицију да спасемо свет;
  5. мало смо се нашалили на сву ову муку.

Ријалити у реалности

_1198240163519817_5020687742935006602_nСви сте видели, а и Биолошки блог је о томе известио, језиви снимак злостављања девојчице из Аранђеловца. Овом насиљу је претходило електронско насиље.

Media Group021.rs: Majka pretučene devojčice : Zbog šifre na facebok-u naša ćerka dobila 33 šamara! (9.11.2017)

Епилог приче полако се дешава, а насилнице тврде да су се „играле“ ријалитија.

Информер: Мале насилнице из Аранђеловца нашле изговор: Кајемо се што смо претукле другарицу, само смо се играле ријалитија! (11.11.2017)

12190055_520227278141708_7463709750248227711_n

Можда су се девојчице ипак уплашиле казне, па су пребациле одговорност, а можда има нечег и у ријалитима. Било како било, медији жељни сензационализма, одмах су избацили и бомбастичне наслове.

Курир: СРБИЈА НА НОГАМА ЗБОГ УЧЕСТАЛОГ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА: Родитељи најодговорнији, ријалитији праве од деце делинквенте! (10.11.2017)

_1200992479911252_7741484094294770613_nНо, то може да изађе и на добро, пошто притисак медија каткад и покрене ствари. Ствари у Министарству су се, свакако, покренуле.

Вечерње новости: Шарчевић: Министарска група за проблем насиља у школама (12.11.2017)

Како насиље решавају наши суседи? Можда можемо нешто и да научимо?

Слободна Далмација: Је ли ово крај ноћних мора за наставнике и родитеље? Ево како ће се се санкционирати насилничко понашање и недисциплина у школама (11.11.2017)

И још два текста о овој теми које вреди прочитати.

Блог – Клотфркет: Драги учениче, не мора тако (12.11.2017) & Блиц: Ужасне слике злостављања девојчице у Аранђеловцу имају дубоке корене (11.11.2017)

_n8f15pjXqh1qzfjmqo4_250Верујем да има дубоке корене, а није тајна ни да дубоко корење имају и неке биљке. Додуше, оно што биљке немају је интелигенција. Или ипак имају и то? Можете сазнати на предавању прекосутра.

Фејсбук догађај Центра за промоцију науке: Интелигенција биљака (за 15.11.2017)

И још једно биолошко предавање биће на Биолошком факултету у Београду:

Фејсбук догађај Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“: Рак камењар у Србији – распрострањеност и заштита (за 16.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посветили смо одређен простор насиљу, разговарали о њему и извештавали, чиме смо дали и свој мали допринос решавању проблема;
  2. сазнали смо да ће се оформити посебно стручно тело у оквиру Министарства просвете;
  3. погледали иноземна искуства;
  4. прочитали пар квалитетних текстова о актуелној теми;
  5. најавили смо два лепа предавања.

 

 

Фасцинантне птице селице

Свих ових дана актуелне су две ствари. То су дешавања у земунској школи  „Светозар Милетић“ и нова два закона о просвети која су стигла на дневни ред скупштине. 14938406_1123156767780753_5795997278143457221_nО првим дешавањима можете да сазнате на Јутјуб снимку, а што се закона тиче, ево шта има да каже челник једног од синдиката Јасна Јанковић.

Зелена учионица: Јанковић: Закон о платама нема везе са платним разредима (20.9.2017)

Шта ће се свим тим новим законима променити? Можда ће следећи текст то мало појаснити.

Зелена учионица: Повећава се одговорност наставника за квалитет наставе, оцењивање… (15.9.2017)

Углавном, скупштина ће се бавити тим предлозима закона, а Конференција Универзитета се бавила Скупштином. Или, прецизније речено, посланицима у Скупштини.

Инсајдер: Конференција универзитета Србије тражи хитну смену Муамера Зукорлића (22.9.2017)

12647554_914088752040387_8063760104160597177_nТо је државни политички план, а и на локалу се свашта дешава.

Петфејс: Краљево: „Данас је МОЈ ГРАД изгласао да се ПСИ у Прихватилиштима убијају“! (21.9.2017)

Псима у Краљеву не пише се добро, а страдају и птице из разних разлога. Животињама више него икада треба наша заштита, те увек треба скретати пажњу на њих. Из тог разлога, крајем септембра и почетком октобра очекују нас неки лепи излети са птицама.

Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Фасцинантна сеоба птица (за 30.9.2017. и 1.10.2017)

dajtajmbrds

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Излистали смо актуелности у овом периоду;
  2. прочитали смо мишљење челника синдиката о платама;
  3. информисали смо се о новим законима;
  4. сазнали смо о политичким дешавањима у земљи и појединим локалним самоуправама;
  5. најавили лепе излете са циљем упознавања птичјег света.

 

Ко је први: јаје или ћелија

За почетак вам преносим писмо Соње Бађуре из организације WWF:

Драги наставници, колеге и пријатељи,

3FUKMq1Природи је хитно потребна ваша помоћ!
WWF је покренуо кампању против изградње 8 хидроелектрана на Мури, једној од три реке у „Европском Амазону“ који је први у свету Резерват биосфере који се простире на територији 5 земаља.

Према плановима словеначке компаније „Дравске електране“, слободни ток Муре биће преграђен и претворен у осам беживотних акумулација. Штавише, планирано уништавање Муре крши словеначке и ЕУ законе о заштити вода и природе те је у великој супротности са обавезом словеначке владе да обезбеди међународну заштиту овог подручја. Извештај о процени утицаја на животну средину прве планиране бране код Храстје-Мота закључује да би брана имала штетан утицај на природу. Међутим, Словенија жели да одобри изградњу бране, иако постоје алтернативна енергетска рјешења која су еколошки прихватљивија.

Ваша помоћ сада је кључна! Помозите нам да проширмо ову вест што већем броју људи како бисмо словеначкој влади могли да упутимо апел и спасили „Европски Амазон“.

Потпишите петицију на: http://www.amazon-of-europe.com/rs/

Проследите ову вест вашим ученицима, ово је прави тренутак да покажу да су активни грађани који се залажу за заштиту природе и за њихово боље сутра.

Проследите је такође колегама, пријатељима и рођацима. Сваки потпис је важан.

Together possible!

Хвала,
Соња и WWF тим

10686828_1590979881138744_991853484451023272_nИ даље смо у води, али из река прелазимо у море. На следећем линку је филмић који приказује порођај морског коњића. Код ових животиња порађају се мужјаци. Научници не знају разлог зашто је то тако, али претпостављају да се разлози крију у репродуктивном циклусу и енергетској ефикасности. Конкретније, у једној емисији сам чуо да на овај начин женка има више времена за сазревање јајне ћелије. У току једног порођаја, мужјак донесе на свет око 2500 младунаца, али преживи око 12 њих.

IFL Science: Watch This Insanely Awesome Footage of a Male Seahorse Giving Birth (14.9.2017)

oh1Морски коњићи се рађају живи, а пилићи се легу из јајета. На следећем линку нећемо видети још једно рађање, али свакако ћемо видети веома необично јаје. Снела га је кокошка Гертруда једног фармера из Тексаса. Он тврди да је јаје и поред своје необичне грађе нормалног укуса, баш као и свако друго.

IFL Science: Bizarre Video Shows Chicken Egg With Something Very Odd Inside (14.9.2017)

Када год говоримо о кокошијем јајету, имамо дилему да ли је у питању једна ћелија или више њих. tumblr_nhvzvtawE51rsxqqio1_250Извори на интернету указују да је у питању једна ћелија, наравно, када је јаје неоплођено (то би и било оно које једемо). Тачно је да постоји само један сет хаплоидних хромозома, а самим тим и само једна ћелија, која се налази у кокошјем јајету. Остатак су протеини, липиди и калцијум-карбонат. Актуелна ДНК (и органеле) ограничена је на мали простор који је везан за жуманце – овде се оплодња дешава и оно што се коначно развија у ембрион, тако да бисмо то могли назвати „јајном ћелијом“. Остатак јајета служи само за храњење или заштиту ембриона након оплодње. Међутим, код неких животиња, жуманце је инкорпорирано у цитоплазму јајне ћелије, тако да се цео тај део може сматрати једном ћелијом.

О ћелијама и другим нивоима организације, наш колега Никола Арсић направио је презентацију.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Потписали смо петицију да спасемо „Европски Амазон“;
  2. гледали смо како се рађају морски коњићи;
  3. видели смо једно крајње необично кокошје јаје;
  4. објаснили смо да ли је јаје исто што и јајна ћелија;
  5. додали смо још једну презентацију у нашу богату збирку.

Облак ознака