Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „петиција“

Фасцикла од инсеката

Данашњи чланак почео бих сјајним филмом који су направили Биљана и Југослав Крстић. Ево како изгледа митоза и мејоза када се презентују на духовит и младима близак начин.

Дакле, и филм може бити начин да се презентује градиво, што је иновација за нас, пошто смо до сада правили готово искључиво Пауерпојнт презентације. Наравно, правимо их и даље, а у том послу најпродуктивнија је Ивана Дамњановић.

Још један сјајан аутор (чија ћу дела представљати у овој недељи) је Владан Нешић.

И још једна његова презентација за данас, овај пут за шести разред.

И када смо код доброг рада колега, а и оригиналног и маштовитог, на следећој фотографији видећете необичну фасциклу насталу на часу Зоке Станковић, а на тему инсеката.

зока станковић

Свакако лепа идеја за час зоологије, што се тиче рада у учионици. Но, могуће је радити и на терену и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије има идеју и како.

Блиц: Стижу нам роде и ласте – Програм за школарце који воле природу (28.2.2017)

А ту је и видео снимак који прати ову причу.

Да би школарци волели природу, како новински чланак тврди, ту исту природу потребно је сачувати. Због тога је покренута следећа петиција. Иако је наслов на енглеском, текст ћете разумети._mrhbm8ZJj31rkt1puo1_1280 (Small)

Change.org: Save Skadar Lake, one of Europe’s last true wildernesses, from devastating construction (приступљено 12.3.2017)

И за крај, још један пример угрожавања природе, али на глобалном нивоу. Овог пута и текст је на енглеском, али и ако не разумете језик, разумећете график који илуструје глобално загревање.

NASA.gov: Global climate change (приступљено 12.3.2017)

Другачије питање

ш

Почињемо једном презентацијом. Аутор је Ивана Дамњановић.

И даље смо у свету људи, али овај пут бавимо се еволуцијом. Увек нам је некако та тема непознаница, а због увек нових открића која померају (временске) границе и уводе још неке карике (које недостају) у наше родословно стабло. Можда следећи интерактивни сајт Националног музеја историје природе Смитсонијан (у Вашингтону):

Smithsonian Institution National Museum of Natural History: Human Family Tree (приступљено 24.1.2017)

1622224_10152358599916305_8888114601244448923_nЉуди, наравно, нису једини који еволуирају. То се дешавало и дешава се и делфинима. До скоро научници нису могли да доведу у везу речне и маринске делфине, али је једно откриће фосила из миоцена на подручју Перуа разоткрило неке узајамне везе. Фосил припада реткој групи марински делфина (на енглеском говорном подручју назвали су их сквалоделфинидама – енг. squalodelphinids) који су, изгледа, преци данашњих угрожених врста из река Ганг и Инд. Дакле, речни делфини имају морске претке.

Phys.org: New species of extinct dolphin sheds light on river dolphin history (9.9.2014)

Еволуирају и људи и делфини, а да ли еволуира и наше школство? Па, еволуцију сачињавају промене, а није да их нема.

Вечерње новости: Промене у кабинету министра просвете: Пајић нови помоћник (24.1.2017)

Министар је изабрао свог помоћника јер има „ширу слику и већу енергију“.

10257927_10153928201558307_6768720735354733494_n

То нису једини квалитети господина Пајића, па тако, између осталог има и – чланску карту СНС-а. Према мишљењу наставника, које се може прочитати на Фејсбук групи намењеној нама, овај потез министра није уједно и једини такве (политичке) природе. Још један је политизација школског одбора и о томе пише синдикат.

Форум београдских гимназија: Шарчевићев закон (22.1.2017)

untitledahapoziv1234circle-smallИ то није све. Покренута је и петиција.

Петиције 24.ком: Петиција против убрзане политизације школства (приступљено 24.1.2017)

Најављен је и Светосавски протест, како кажу, сада већ традиционалан, али из другог разлога. У питању је лош статус просветних радника и просвете уопште.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Светосавски протест просвете (24.1.2017)

Дакле, прослава Савиндана биће и свечана и пркосна, а каква ће бити мала матура, прочитајте у тексту за крај.

Средње школе-едукација: Мала матура: Другачија питања и још један матерњи језик на листи! (16.1.2017)

Модна писта или модна природа

_n430qdy24k1qm9k25o1_500-smallДаница (Danica Bauer), у име организације WWF, замолила нас је да проследимо следећи текст:

Avaaz: Care for our birds: Stop illegal bird hunting in Italy (13.10.2016)

У питању је петиција, а која има за циљ да изврши притисак на релевантне институције, како би се заштитио северни ћелави ибис (тако га макар зову на енглеском говорном подручју), али и друге угрожене врсте. Ових дана је у Италији убијено три јединке у 40 дана. То, можда, не би било толико страшно да тај број не представља једну шестину укупног броја јединки ове врсте у Италији. Јасно је да се ради о критично угроженој врсти. И та врста се прати. Лако је претпоставити да се слична штета прави и оним врстама које не пратимо, а све због илегалног лова.

И ми наше птице имамо. А како бисмо их заштитили, прво треба да их упознамо. Изложба је отворена још сутра и ако је нисте обишли на нишком факултету, задњи је час да то учините. 🙂

14573018_582478171938942_4381790211589035995_n

Из Ниша селимо се у Чокот. Тамо се на интересантан и леп начин обечежио Светски дан хране.

Грађанин: Трибина поводом Светског дана хране у ОШ „Десанка Максимовић“ у Чокоту (19.10.2016)

_10156019976005284_4693607111847822170_nНа ову тему имамо један интересантан текст. Да ли сте се икада питали…

Vice: Gde završava to silno neprodato pecivo iz pekara u Beogradu (8.2.2016)

Још мало о тестима. На следећем сајту описан је занимљив оглед, али и поређење. Грмаљ и олимпијски шампион имао је задатак да произведе електричну струју на фиксираној справи – бициклу, али потребну да испече тост. Погледајте у филмићу колику брзину је морао да развије и колико снаге да утроши. Мислим да ћете се изненадити. 🙂

Science dump: Watching this Olympian toast bread makes me feel queasy (8.6.2015)

Још један филмић, који вреди погледати – али са шестацима, на препоруку колега, свакако је овај о сунђерима:

Сунђери су лепи, али су раже лепше. посебно ако су уз њих и – манекенке. 🙂

Блиц: Манекенке и раже (25.12.2015)

Ако желите и ви да манекенишете, најпре треба да одаберете животињу. Можда „тест“, који сам изабрао за крај, може да помогне. 🙂

Heroquizz.com: Na koju životinju najviše ličiš? (приступљено 20.10.2016)

_nmu1y7xr2e1tm0lv8o1_400

Награда више

11207339_965049913566197_5796301319871266789_nСвануо је леп понедељак. Додуше свануо је одавно, а да ли је леп, одлучићете сами након читања првог текста који смо одабрали за данас:

Српско биолошко друштво: Обавештења везана за завршетак овогодишњег циклуса такмичења из биологије за Основне школе (20.5.2016)

Дакле, награђених ће бити много више него што смо очекивали, а да ли ће и тестови на малој матури бити другачији но што очекујемо? Па, неће, али би требало да буду. О томе и још којечему у интервјуу са министром.

Нови магазин: Интервју Срђан Вербић: Ни ја не знам зашто је Влада поништила конкурс (20.5.2016)

Конкурс поменут у наслову у вези је са пројектима наших научника. Шта се дешава по том питању, одговара следећи текст:

Политика: Стара Вербићева екипа кроји нови конкурс (22.5.2016)

То су муке истраживача, а што се наших наставничких мука тиче, Биолошки блог може да вам реши неке од њих. Рецимо, како да одржите час о енергетској ефикасности у осмом разреду. Одговор је једноставан – уз помоћ презентације чији је аутор Ивана Дамњановић.

То је о енергетској ефикасности, а ево га један рад који се бави ефикасношћу наставника:

Education Indicators in Focus: Teachers’ ICT and problem-solving skills: Competencies and needs (март 2016)

tumblr_o4dawxgjNS1s6ppyno1_500 (Small)Што се тиче ефикасности министра просвете, о томе ће одлучивати премијер.

Политика: Ко је све виђен у Вучићевом кабинету (22.5.2016) & Океј радио: Вучић се „ломи“ око два министарства (21.5.2016)

Није баш да по овом питању нема савета премијеру. Ево једног.

Зелена учионица: Писмо Вучићу: Као родитељ и премијер одговорно одаберите будућег министра просвете! (21.5.2016)

Да ли ће премијер овај (подугачак) савет прихватити, остаје на њему, као и избор да ли ће задржати старог министра или именовати новог. Уколико се одлучи за ово потоње, ми бисмо још пажње поклонили министру Вербићу док нам је још министар.

РТВ: Вербић: Ђаци преоптерећени часовима, не и учењем (22.5.2016)

abBjQAp2_700wa_0А многи од нас су преоптерећени заблудама. Међутим, лек за то постоји, а то је едукација. Једна таква десиће се 25. маја у Београду.

Фејсбук догађај – Савез студената Биолошког факултета: Вакцине- Истине и заблуде (за 25.5.2016)

Свакако није заблуда да је белоглави суп истребљен са Старе планине, па отуда следећа петиција:

Фондација за заштиту птица грабљивица – Београд: Петиција за повратак белоглавог супа на Стару планину! (приступљено 22.5.2016)

И када смо код угрпжавања врста, занимљив видео смо одабрали за крај. Обавезно погледајте.

NiT New in Town: A nova campanha da PETA Asia (11.5.2016)

_7978567281410350432_n

Напред у клупе

3diffcolordeskschairs-mccarthyБило је лепо док је трајало?

Ало: Назад у клупе – Готов распуст, следећи за Ускрс  (17.2.2016)

Ипак да још не трчимо у школске клупе, већ да се вратимо који дан уназад. Већ је познато да је на 15. фебруар Дан државности, а и да је тада верски празник Сретење, али је мање познато да је тог дана и Светски дан деце оболеле од рака.

Н1: Сваког дана у Србији једно дете оболи од рака (15.2.2016)

bebe_a_la_valise_9 (Small)Судећи према неким медијима, овај светски значајан празник не само да је мање познат, већ није ни толико значајан:

Опозиционар: (Видео) Јавна срамота јавног сервиса! Прекинули извештај о деци оболелој од рака због Вучића! (17.2.2016)

За разлику од Србије где се небрига види на сваком кораку, у Хрватској мисле на унесрећене:

24 сата.хр: Рад ФЕР-оваца: Изумили колица из којих се не пада на леђа… (16.2.2016)

Изгледа да су унесрећени и нилски коњи у београдском зоолошком врту. Зато је покренута петиција коју смо превели:

_1JR964xxG8RxsYArlNNn1lR5PWutchIbzY26D2I8XoJ3GYBu2sKoYqY28FRYB6Ge2aCwУ Београду, главном граду Србије, постоји зоолошки врт где чувају два нилска коња у горем стању него што бисте могли да замислите. Они леже у мало простора у прљавом и смрдљивом окружењу пуног њиховог сопственог измета. Они леже депресивни и под стресом, очигледно несрећни и могуће веома болесни. Молим вас да потпишете петицију да помогнемо тим јадним животињама, те им пронађемо ново место да живе и омогућимо нов живот какав свака животиња заслужује пре него што буде сувише касно.

Change.org: Save Hippo From Belgrade Zoo (13.2.2016)

То је било у вези са заштитом права животиња, а следи текст у вези са заштитом природних добара:

Стаклено звоно: Пет евидентираних природних добара (14.2.2016)

7774 (Small)

То је било пет евидентираних природних добара, а следи пет најређих врста на свету:

Science dump: 5 rarest animals in the World (22.11.2012)

_mhrhx8Pq4c1s41mp2o1_500 (Small)Макар су биле најређе пре четири године, па се можда ситуација и поправила, мада сва је прилика да је у међувремену нека и истребљена. Врста о којој смо намерили да пишемо заиста јесте изумрла и у питању је цветница. Ових дана пронађена су два њена цвета фосилизована у ћилибару и научници верују да су стара између 15 и 45 милиона година. Припада фамилији Loganiaceae, која је релативно мала, али зато та породица припада веома значајној клади астерида и ово откриће омогућава да ће се нешто о њеној еволутивној прошлости разјаснити:

abc.net.au: New species of ancient tropical flower found in amber from the Dominican Republic (15.2.2016)

Дакле, о овој биљчици тек треба да се сазна, а што ће радити спори научници. Заполени у неким нашим часописима значајно су бржи и већ су разоткрили још једну светску заверу. 🙂

Интермагазин: Разоткривена завера: Научници открили да мозак не оштећује вирус „ЗИКА“, већ отров који производи „МОНСАНТО“! (16.2.2016)

_1664066570477400_125355602391806992_n (Small)А разоткривена је и намера министарства просвете да други страни језик стави ад акта или боље рећи ван просека успеха ученика.

Пешчаник: Није о изборима. А јесте. (16.2.2016)

И за крај текст који није о факултету. А јесте. 🙂

Политика: „Вечити студенти” траже још један рок (16.2.2016)

Марш на климу

Једно писмо нам је пристигло у редакцију. У ствари није у редакцију, пошто редакцију немамо, али лепо звучи када се напише. 🙂 Углавном, писмо:

Београдска подршка решавању проблема климатских промена

Позивамо вас да се окупимо на Тргу Републике, у недељу, 29. новембра 2015. године у 13 часова да дамо подршку решавању глобалних проблема које изазивају климатске промене!

Научници су утврдили да човек својим активностима неповољно утиче на промену климе што у крајњем исходу води ка катастрофалним последицама и уништењу наше планете. Указали су, такође, и на контра мере које могу да ограниче глобално загревање, те је сада велика одговорност на доносиоцима одлука који те мере могу и да спроведу у дело. Управо о томе ће светски лидери дискутовати следеће недеље у Паризу на Конференцији Уједињених Нација о климатским променама.

Дан пре почетка те конференције, у недељу 29. новембра, у више од 2.000 градова у 150 земаља широм света, окупиће се грађани са захтевом да се усвоји нови међународни споразум којим би се глобално загревање ограничило и који би важио за све чланице УН. Организатор београдског скупа, који је део те глобалне акције „Марш за климу“, је организација Intersection, која се залаже за одговорно истраживање и иновације, заснивање јавних политика на научним чињеницама и јаче повезивање науке и друштва. _mmpso5VD1G1rslqtlo1_500Покретач иницијативе на глобалном нивоу је међународна активистичка група Avaaz, а локални партнер је организација „Еко мускетари“.

Учесници ће након групног фотографисања и слања поруке из Београда на централни портал „Марша за климу“ заједнички посетити изложбу о Јовану Цвијићу, у Галерији САНУ, у Кнез Михајловој улици број 35, са намером да укажу на значај научних чињеница при доношењу јавних политика и улогу науке у друштву.

Сличан позив, у смислу заштите животне средине, добили смо и од еколошке организације Гринпис. Преносимо и њихово писмо:

tumblr_nxofsy7bgu1qzrhrto1_500 (Small)Наш свет загађује мода за једнократну употребу. Ормари су нам претрпани, фиоке се преливају, а ми ипак додајемо нове залихе одеће при свакој куповини и при свакој промени трендова. Модна индустрија жели да нас убеди да је претерана потрошња нешто на шта треба да будемо поносни, изједначавајући наш успех са „уловом“ робе која је тек хит тренутка. И онда остављамо са стране одећу коју ћемо једва и обући и нагомилати залихе нових тоалета, што поспешује лош ланац трговине и натрпане депоније настале импулсивном потрошњом.

Али ми можемо да променимо модну индустрију променом нашег схватања моде. Одступите од каса где плаћате нову одећу, будите паметни и прекините да купујете. Цените оно што већ имате!

Придружите се потрошачкој револуцији потписивањем петиције на:

Greenpeace: This year´s trendiest new thing is already in your closet

12289558_10208180243968383_7722594752784323363_n (Small)

Синдикати су (макар поједини) у кампањи за стицање нових чланова. Да ли ће нам прелазак из једног у други омогућити бољи материјални и сваки други статус, заиста не знамо.

Додуше, нама просветарима неће бити тешко да се придружимо овој револуцији, с обзиром да нам је материјални статус такав да моду тешко можемо да пратимо. 🙂 Чак и да једнократна помоћ помогне да будемо мање сиромашни, што неће, ми је чак још увек нисмо ни добили.

021.рс: Просветарима још увек није исплаћено 7.000 динара (27.11.2015)

Па, ипак, беспарица није омела колеге да покажу хуманост.

Стори: Помоћ за Маринка Маџгаља: Основна школа Дринка Павловић у акцији прикупљања новца за лечење (27.11.2015)

То се дешава у ОШ „Дринка Павловић“, а у школи „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице, две колегинице, Лидија Лончар Павловић и Виолета Јововић дале су задатак ђацима да направе моделе којима ће приказати циклус развића метиља. И ево како је то испало:

На сличан начин ђаци су се бавили дизентеричном амебом и превенцијом од њеног напада, односно зашто није добро наводњавати усеве водом из баре:

Ђаци из „Змаја“ овако су презентовали амебе, а Ивана Дамњановић је презентовала пужеве на њој својствен начин. 🙂

Вратимо се на Основну школу „Јован Јовановић Змај“, јер се тамо раде многе лепе ствари. Рецимо, пано који су ђаци попуњавали и тако обнављали знања о ћелији. Пано је замишљен као стрип у коме органеле говоре:

диѕентерична амеба како спречити заразу (Small)

У школи „2. октобар“ у Зрењанину, Бојана Молнар је осмислила такође интерактиван пано. Направљен је од (најобичнијег) итисона, испод кога је стиропор (зарад чврстине и да се лакше убадају чиоде), а на њега се додају исечени цртежи воћа и поврћа и других намирница, на чијој полеђини је чичак-трака. Тако ученици могу да премештају намирнице у пирамиду исхране. Ево како то изгледа:

IMG_1687 (Small)

Ове идеје треба копирати, а према неким мишљењима и Петницу такође.

Блиц: Девенпорт: Петницу треба копирати (27.11.2015)

А школа би требало да копира живот.

Н1: Борис Јокић: Школа се мора приближити животу, то је наш циљ (26.11.2015)

_10205897643732759_6976153430649713624_n

Исто тврди и Боб Живковић

Тренутно стање је да школа и живот нису у корелацији, да тако кажемо, а о чему сведочи и следећи чланак:

Н1: Незапослени професор: Што више учиш, у животу горе пролазиш (27.11.2015)

Један други и овог пута запослени професор каже:

Зелена учионица: Ово је време цветања администрације, јалових тимова и бескорисних извештаја (27.11.2015)

Шта треба учинити да се такво време промени?

Деда Бор: Министре, време је за чињење (26.11.2015)

Није баш да министарство ништа не чини. Рецимо, направили су адресар свих наших школа:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС: Адресар школа

tumblr_mq76dlW3l81s643avo1_250Можемо само да се надамо да ће направити приближно функционалан и календар такмичења. 🙂 А на следећем сајту направљена је мапа за проналажење појединих врста птица, која, попут претходног адресара, функционише по систему претраге.

ebird.org: GBBC eBird Range Map

И да једном најавом птичарења и завршимо за данас:

12308437_904850656231293_461723455425296543_n

Дневник умирућег

shutterstock_142470868Инклузија, кажу задужени из УНИЦЕФ-а, даје резултате, али недовољне:

Еuractiv.rs: Nedovoljni rezultati inkluzivnog obrazovanja (2.11.2015)

Но, то није једино што је недовољно:

b92: Просвета: Влада нуди до 6.000 РСД, нисмо задовољни (2.11.2015) & Зелена учионица: Дефинисан износ једнократне помоћи за просветаре! (2.11.2015) & Петиције 24.ком: Одбијамо помоћ од пет-шест хиљада динара и повећање од 5%

_mmxiy2DAKQ1qzg58bo1_500 (Small)Ова последња поменута петиција казује да постоје колеге које се неће задовољити малим. Зато ми прелазимо на нешто велико, а шта ћете веће од Јупитера, макар у нашем, Сунчевом систему. Јупитер је планета занимљива по много чему, те и по црвеној тачки (како је називају, мада би у ту „тачку“ могло да се убаци чак три наше Земље). Међутим, ова тачка се скупља и то није вест, пошто се скупља већ макар последња четири века, а за последња два скупила се 50%. Иначе, та црвена тачка је олуја која очигледно дуго траје, са брзином ветра од 664 километара на час. Новије фотографије ове планете, које је прикупио телескоп Хабл, дају нам ближи поглед на ову импозантну олују.

IFL Science: Incredible New Images Of Jupiter Reveal Details Behind Shrinking Great Red Spot (14.10.2015)

Док смо у свемиру, са планете прелазимо на астероид, који то у ствари није (иако се мислило да јесте). Име му је 2015 TБ145 и представља мртву комету, а најближи нам је био (удаљен тек 486.000 километара) управо за Ноћ вештица. Овај пагански празник не бисмо ни поменули, да угашена комета нема облик – људске лобање! _m88yd6BMnI1r1xavwo3_500Погледајте снимак, па се уверите и сами. 🙂

IFL Science: The Huge „Asteroid“ Set To Fly Past Earth Today Is Actually A Dead Comet – And It Looks Just Like A Skull! (31.10.2015)

Но, за час се вратимо на олују на Јупитеру. Чак и она у Србији није ништа у односу на вековног непријатеља – промају. 🙂 Кажу да чак ни сам политички врх није заштићен од ње. А аутор следећег текста тврди да је здравље у Србији озбиљно угрожено и због осиромашеног уранијума које су чланице НАТО бацале на нашу земљу давне 1999. Али пар следећих линкова даје наду у борби против рака.

Ozonpress.net: Osiromašeni uranijum će tek da uzima danak (1.11.2015) & Блиц: Од сутра одабир пацијената за тестирање кубанске вакцине (1.11.2015) & Политика: Почео да ради Национални центар за гама нож (2.11.2015)

Следећа емисија се бави местима на Земљи где је забележена највећа радиоактивност (и ту, ипак, нема Србије):

А ми ћемо посетити место које није радиоактивно, али јесте достојанствено.

Блог – Финска: Прича о образовању, прича о достојанству (28.10.2015)

Ево га и један пример добре праксе из те државе:

Pino-toys.rs: Sjajan način na koji Finska održava nivo koncentracije dece u školi (2014)

_mkhn41QXP51r954eao1_400Овакав наслов неодољиво асоцира на некакву реакцију која се учи на часовима хемије, са децом као реактантима. 🙂 Кад поменусмо нама блиску хемију, погледајте овај интерактивни периодни систем елемената:

TED-ed: Periodic videos

Не би било лоше да се ова идеја примени на неко дрво живота у биологији, на пример. И док се на дрвету живота свака врста налази где треба или макар где ми мислимо да треба, то није увек случај у природи. У то су могли да се увере Рејчел (Rachel Franklin) и њен седмогодишњи син Пол (Paul) из Калифорније. Дечак је огребао колено на плажи и рана је изгледала инфицирано. Рејчел је одвела сина код лекара и они су повреду третирали на уобичајени начин – преписали антибиотике и дали инструкцију да се рана не дира. Међутим, на месту повреде појавио се црни оток и Рејчел је одлучила да не послуша савет лекара, те истисла оток. _mn7znwRof71rw6hhbo1_500Из њега је испао каменчић. Жена га је детаљно прегледала, питајући се шта ће он ту, да би утврдила да то није камен већ – пуж! У питању је врста Littorina scutulata која живи у зони плиме и осеке, те час је под водом, час изван ње, мада на сувом није активна, већ се завуче у љуштуру (и у стању је тако неколико недеља). Подноси разноврсне разлике у температури и салинитету, те је у питању жилава мала бештија и не чуди што је преживела и расла у колену дечака.

IFL Science: A Woman Popped A Growth On Her Son’s Knee And Found Something Pretty Gross Inside (30.10.2015)

Иако би се многи на Половом месту згрозили, дечак је прокоментарисао да је цео догађај – кул. 🙂 unnamed12А како бисмо прокоментарисали следећу причу, заиста не знамо.

Тузлански.ба: Пас луталица док је трагао за храном пронашао тек рођену бебу и спасио јој живот (31.10.2015)

Пас је спасио један живот, а змија одузела други. У питању је врста Dispholidus typus која је ујела научника Карла (Dr. Karl P. Schmidt), експерта за змије. У питању је веома отровна врста чији отров убија у року од једног дана, а жртва умире јер јој обилно крваре очи, плућа, бубрези, срце и мозак. Знајући да ће умрети, Карл је снимио последње сате свог живота, дајући, најблаже речено, неуобичајени допринос науци. Кратак филм који је тако настао продуцирала је радио-емисија „Научни петак“ (Science Friday) и назван је „Дневници смрти“ (the death diaries). Можете га погледати на следећем линку:

IFL Science: Dying Snake-Bitten Scientist Records His Last Day Of Life (31.10.2015)

Имали смо прилике да погледамо последње сате несрећног Карла, те до сада још много штошта да погледамо, а захваљујући интернету (и Биолошком блогу, наравно 🙂 ). Међутим, неке ствари се не дају погледати, макар не одистински. На пример еволуција. Сви знамо да је наш живот прекратак да бисмо видели овај процес на делу. Ипак, да ли је то баш тако? Научници са Универзитета у Хјустону показали су да еволуција може бити много бржа. И не само то, већ су доказали и процес познат као секвенционална специјација, а који, простим речима речено, омогућава врстама да се диференцирају у нове врсте, зато што су то већ „одрадиле“ врсте које су са њима у вези. food-and-drinks-apples-723226 (Small)Наиме, врста воћне мушице, аутохтона за САД, Rhagoletis pomonella, полаже јаја у плодове глога. Међутим, средином претпрошлог века неке јединке почеле су да полажу јаја у тамошње јабуке. С обзиром на различите циклусе ових воћки, а и због тога што су мушице давале предност једној од њих, две групе инсеката су се временом толико отуђиле, да више нису могле да се паре и настале су нове врсте. Али ту причи није крај; три врсте паразитских оса, којима је поменута мушица била домаћин, раздвојиле су се у чак шест нових врста, што је заправо и некако логично.

IFL Science: Scientists Watch As Wasps Diverge To Become Separate Species (30.10.2015)

Мушице су могле да бирају хоће ли глогиње или јабуке, а школе могу да бирају хоће ли ђаци носити униформе или неће. О томе, текст за крај:

021.рс: Школске униформе укидају разлике у финансијском статусу деце? (1.11.2015)

aagirl

Облак ознака