Трећи састанак наставника биологије и друге активности

О епидемији корона вирусом речено је много тога, али нису све приче испричане.

Предстојећи догађаји

Фондација „Петља“ у сарадњи са Уницефом указала ми је част да будем модератор на панел дискусији о којој ће се говорити о будућности образовања у условима који нам тренутно задају много бриге и мука. Догађај ће се згодити у уторак 16. марта у 19:00, а припреме су већ у току како би све било одлично. Саговорници су ми ауторитети у својим областима: психолог – ванредни професор са Учитељског факултета у Београду, вирусолог – доцент са Медицинског факултета у Београду и епидемиолог и човек који се својевремено борио са застрашујућом вариолом вером. У панел дискусији учествује и публика, а надам се да ћете посетити овај догађај. Пријављивање имате на линку који следи и врло је једноставно.

ФБ догађај: Знањем против епидемије — панел о образовању као кључу за превенцију епидемије (за 16.2.2021)

Следећи догађај ће се згодити два дана након тога и то је трећи по реду скуп наставника биологије из целе Србије. Преносим позив Оливере Коларић:

Драге колеге,
Позивам вас на трећи онлајн састанак Актива биолога Србије у четвртак 18. марта са почетком у 19 часова путем платформе Гугл мит.
Дневни ред :
1. Наставни материјал и реализација будућих такмичења из биологије
2. Стручно предавање „Хибридни модел наставе и учења – изазов и прилика“, Светлана Алексић
3. Разно
Позвала бих вас да ако нисте стигли да пошаљете мејл са предлогом о будућим такмичењима, то урадите до понедељка увече на мејл:
bioblog2021@gmail.com
Линк за састанак биће доступан дан раније (на наставничкој ФБ групи).
Водитељи састанка су Оливера Коларић и Дејан Бошковић, а домаћин састанка је Удружење биолога Крушевац.
Добродошли 🍀🐞!

Наука

Тиме догађањима није крај. Пошто прелазимо на онлајн наставу, ни онлајн стручни скупови нам нису потешкоћа, али верујем да ће се јавити потреба и за активностима ван куће. Зато вам преносим писмо Маје Лазаревић са Биолошког факултета у Београду.

Шаљем вам линк једног интересантног ситизен сајанс пројекта који води симпатични женски тим из Естоније.

Наиме, моја колегиница Tsipe Aavik је прво на нивоу Естоније пратила фреквенцију јављања два морфолошка облика јагорчевине Primula verris на нивоу Естоније. Сада ту причу шире на целу Европу. Пошто је врло лако разликовати та два облика, у пројекту могу да учествују све особе добре воље, од деце из вртића и школа, преко научника, до пензионера.

Сва упутства и објашњења о разликовању ова два облика, као и о томе како разликовати ову врсту јагорчевине од других сличних врста, можете наћи на линку:

https://nurmenukk.ee/about-cowslip

Како јагорчевина управо цвета, било би лепо, ако вам се укаже прилика, да учествујете слањем података из Србије и да проследите овај линк свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Хвала свима који су вољни да учествују!

Активизам

Ситизен сајанс (грађанска наука) је нови вид науке где сви можемо да помогнемо научницима, а не треба занемарити ни помоћ коју можемо да пружимо природи у Србији. Отуда и следеће две петиције.

Петиције „Крени-промени“: СТОП руднику литијума! Рио Тинто – Марш са Дрине!

Петиције „Крени-промени“: Референдум за Макиш и Кошутњак

Корисни материјали

Надам се да ће се сачувати природна добра која имамо, а ми наставници имамо и додатни задатак да промовишемо заштиту животне средине међу својим ђацима. Рецимо, када се угрожавају поједине врсте, угрожавају се и све остале због ланаца исхране и зато је и важно обрадити ту тему. Ђаци Славољуба Тоскића су то урадили кроз интересантан стрип. Стрип је уједно и метода коју препоручује овај сјајан наставник.

Са часова

Још мало дечјих радова: на часу Иване Бране ђаци су се бавили моделима ћелије, а Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић обележавали су делове цвета на врло оригиналан начин.

Остављам вас да листате презентацију ђака Гордане Владић коју сам одабрао за крај.

Болест зависности

Школе као чувари животне средине

Нажалост, данашњи чланак започињем тужном вешћу.

За нас, који смо били студенти професора др Слободана Јовановића, свакако ће остати упамћен као одличан професор, чија су предавања била врло интересантна и као професор који је дао огроман допринос заштити животне средине. Најмање што можемо да учинимо је да његов рад валидирамо кроз сопствене активности и да даље преносимо на нове генерације бригу о природном окружењу.

Наука

Младе генерације свакако показују бригу о природном окружењу, па и више од тога – дају практична решења како да се развијамо одрживо.

24 седам: Српски тим направио биоразградиви стиропор: када га баците на земљу постане минерално ђубриво (3.2.2021)

Активизам

Но, да би школство било активније у овој теми, постоје разни предлози, а богами и петиције. Тако се појавила и ова:

Петиције крени-промени: Улога школства у очувању животне средине (приступљено 7.2.2021)

У вези са овом вечитом темом захтевања да се нешто промени у програму биологије, имам два чланка који ће вам бити занимљиви. Један је баш у вези са самим програмом, а други у вези са тим колико очување животне средине постаје значајно за квалитет нашег живота. Хајдемо редом…

Центар за логопедију и рану интервенцију: Програми у школи су као да мрзимо децу (приступљено 7.2.2021)

Из штампе

Ево га и други чланак који се конкретније односи баш на наш предмет и зашто заштита животне средине постаје и те како значајна.

Панпрес: Нема неправилности, али зашто грађани и даље удишу отрове? (27.1.2021)

То је други проблем са којим се суочавамо. Први је, наравно, још увек корона. Ево једне вести из медија која је изазвала прилично много реакција.

Дневник: Кинески научници: Корона прети да уништи плодност мушкараца и човечанство (3.2.2021)

Но, да се вратимо удисању отрова. Обично то доводимо у везу са цигаретама, па није згорег да одгледамо едукативни филм на ту тему.

Са часова

Управо тему лоших последица пушења обрађивали су ђаци Славољуба Тоскића и тако је настао овај едукативни филмић.

Добрих примера са наставе увек има. Ђаци Ане Давидовић направили су леп модел, али и пано где су митозу упоредили са женским фризурама. Слично, али различито: ђаци Весне Миленовић направили су игру са митозом. Наиме, кругови од стиропора нису фиксирани. Померањем кругова утврђује се редослед ћелијске деобе. Ђаци Љубице Савић правили су бравуре са здравом храном.

Ученици Гордане Киковић бавили су се такође здравом храном, а ђаци Гордане Владић цртали су ситуације у којима морамо прати руке. Ђаци Марте Мајорски правили су моделе ћелија и када се деле и када се не деле.

Овим лепим галеријама и завршавамо за данас.

Прича о нама

Природњачки музеј има једну причу за нас, а богами и лепо предавање.

Институције и организације

Најпре прича…

Изложбом „Прича о нама“ Природњачки музеј у Београду обележава 125 година рада (14.12.2020)

…а онда и предавање.

Занимљивости

Када већ говоримо о водоземцима, ево једног гифа који лепо описује метаморфозу жаба.

View this post on Instagram

A post shared by Med Vet Studies (@medvetgram)

Још увек смо у свету кичмењака, али овога пута су актери птице. Оне су научиле да ако донесу одбачени затварач за флаше добиће храну. И постале су чистачи околине. Погледајте у филмићу.

Активитам

И птице су схватиле, али питање је када ћемо ми? Сви већ знамо да су водоземци веома угрожени, а ни друге групе животиња нису боље прошле, укључујући и људску. Да, дошли смо до тога да нам је због загађења и здравље угрожено, па нека решења морају да се нађу. Отуда и следећа петиција чији потписници можете бити и ви.

Крени – промени: Решење за загађење (приступљено: 20.12.2020)

Са часова

Борба наставника за здравију животну средину одвија се непрекидно, а пре свега кроз едукацију младих на часовима.

Паное о глобалним променама радили су ђаци Гордане Владић. Ђаци Марте Мајорски уче како треба поштовати нашу планету. Ђаци Весне Миленовић бавили су се очувањем морског екосистема.

Ђаци Милене Антонић Тојагић су правили моделе ћелије и њених делова, а ученици Наташе Јановић искористили су шишарке да би правили уметничка дела. Ђаци Весне Стојановић су се бавили таксономијом.

Прекрасним дечјим радовима и завршавам за данас.

Битка за Кошутњак

Поред свих лоших ствари које су нас задесиле, једна од њих је и најновија одлука да се парк Кошутњак урбанизује.

Из штампе

Да би било јасно шта се спрема Кошутњаку, најпре треба да се информишемо.

Политика: Протест због планиране сече у Кошутњаку (10.7.2020)

Људи су се организовали и решили да не дају овај део природе. О томе све информације имате на следећој Фејсбук страни:

Фејсбук страна: Битка за Кошутњак (приступљено 12.7.2020)

Методика

На овај начин се бије битка за Кошутњак и навијам да буде добијена, а ево како се бије битка за знање.

Студентски живот: Учити мање, али учити боље (приступљено 12.7.2020)

Некад је мање више, рекао бих. А ево шта би рекла колегиница Рита (има титл).

Занимљивости

Кад смо већ код гледања филмића, ево једног из морских дубина.

Јесте риба у питању, али море ипак није… Нема везе, сад идемо у море (виртуелно, кад већ не можемо реално).

Курир: Океан и даље препун тајни: На самом дну откривене многе нове врсте, никада нисте видели ништа слично (6.7.2020)

Са часова

Никаква тајна није да наставници биологије и њихови ђаци праве фантастичне радове.

Ученици Јасне Бранковић правили су загонетке где је потребно пронаћи погрешно слово или слова. Ђак Биљане Антоковић упозорава на штетност дувана, а ученици Весне Миленовић правили су пирамиде исхране.

Ђаци Маријане Пауновић бавили су се здравом исхраном (и не само бавили, већ применили), а Бранке Настасијевић су одлучили да не одбацују истрошене предмете и повећају ђубре него да их искористе на нове и оригиналне начине.

Следе још две презентације за крај. Једна приказује фото-хербаријум ђака Зоре Миличевић, а друга је презентација ђака Душице Александров. Уживајте у разгледању, а ми се видимо следеће недеље.

1. Фото-хербаријум
2. Значај животиња за човекa

Иринино истраживање

Сви знамо шта је изокренута учионица и то понајвише захваљујући Ирини Дамњановић. Задужила нас је својим бројним видео-лекцијама, па је ред да услугу вратимо. Ирина ради једно истраживање и упутиће нас у то, као што нас је научила, видео-прилогом.

Дакле, потребно је да попунимо анкету и ми и наши ђаци.

• линк за наставнике
• линк за ђаке

И организација Гринпис нас моли да попунимо петицију.

Greenpeace: Samsung uses only 1% renewable energy (приступљено 30.11.2017)

А на крају тромесечја требало би да буду попуњене рубрике са оценама. Но, оно што следи нису савети за ефикасније оцењивање. Ово су савети за родитеље што се оцена тиче. Па, мало и то мора. 🙂

Едукација.рс: Тромесечје је прошло: Какве су оцене вашег детета? (30.11.2017)

Када би се оцењивало знање наставника и знање ђака о наркотицима, у следећем тексту се тврди, ђаци би имали бољи просек!

Политика: Ђаци више од наставника знају о наркоманији (28.11.2017)

А да бисмо довољно знали о глобалним променама, у понедељак можемо да посетимо предавање.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Колико се клима мења (за 4.12.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Послушали смо Ирину;
2. попунили смо анкету и петицију;
3. саветовали смо родитеље ђака;
4. одмерили смо ко више зна о наркоманији;
5. најавили лепо предавање.

Дрво као ниједно друго

Ђаци колегинице Владиславе Солаковић свакакве лепе ствари праве:

Владислава каже да „тако изгледа када се удруже младост и искуство“. Међутим, није свака младост једнака, а богами ни искуство. 🙂 Према анкети која је приказана у следећем тексту нису све године живота добре за све. Другим речима, неке године су за поједине ствари најбоље. Рецимо, 22. година живота је најбоља да памтите имена. У 23. години девојке су најатрактивније момцима, а и тада је за све задовољство животом – највеће. 🙂 Има и за нас, малко старије. 😀 У 43. години имаћете највећу способност да се фокусирате на посао. Ако сте премашили 40. смањили сте себи шансе да направите откриће вредно Нобелове награде.

Independent.co.uk: Here are the ages you peak everything throughout life (6.10.2017)

У том тексту се још каже да најбољу плату жене могу да очекују у 39. години, а мушкарци у 48. 🙂 Колико ћемо година имати 2040. године? Много, али ће тада бити и много дрвећа.

Национална географија: Министарство за заштиту животне средине: План је да се до 2040. пошуми више од 40 одсто Србије (13.11.2017)

Још једна еколошка акција стиже из организације Гринпис, која се и даље бави Антарктиком.

Greenpeace.org: To: The members of the Antarctic Ocean Commission (6.10.2017)

Но, оставићемо хладни Антарктик јер је и код нас већ довољно хладно и вратићемо се, за крај, пошумљавању, односно дрвећу.

City magazine.rs: Ovo drveće ne liči na druga (23.10.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Дивили смо се сјајним радовима ђака;
2. схватили смо да смо у најбољим годинама;
3. прихватили смо план о пошумљавању;
4. потписали смо петицију Гринписа;
5. разгледали смо галерију необичног дрвећа.

Птичји фестивал

Scientix је међународни пројекат који окупља наставнике природних наука, па тако и биологе. Више о њој можете сазнати на промотивним постерима.

Још један промотивни постер за данас – овог пута у питању је најава једне лепе манифестације.

Оно што нам се дешава по школама далеко је од фестивала. Насиље коме смо имали прилике да посведочимо преко друштвених мрежа и даље је актуелна тема. О томе Министарство просвете има шта да каже.

Данас: Лајовић: Важна улога породице у превенцији вршњачког насиља (10.11.2017)

Није било тако давно када су стручну службу управо челници министарства десетковали у школама. Изгледа да се потврдило оно што је већина нас у школама и знало: да је то била лоша одлука. Постоје, пак, најаве, да ће се та одлука преиначити.

Вечерње новости: Шарчевић: За насиље у школама одговараће и директори, запослићемо више психолога и педагога (13.11.2017)

И познате личности нису остале индиферентне на ову тему.

Family.rs: Mirjana Bobić Mojsilović: Nasilje (14.11.2017)

Ни ми не бисмо смели да останемо индиферентни на догађања на Арктику, сматра организација Гринпис. Они нас моле да будемо потписници петиције против намере норвешке владе да експлоатише нафту у том делу света.

Save the Arctic.org: Help us beat Arctic oil in court (приступљено 14.11.2017)

Но, да се вратимо на тему насиља, односно да шаљиво завршимо са њом за данас – у стилу „Њуз.нета“:

Њуз.нет: Вршњачко насиље уједначеније у униформама (27.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Ближе смо се упознали са познатим међународним пројектом за природњаке;
2. најавили смо једну лепу манифестацију;
3. прочитали смо шта све задужени у министарству имају да кажу поводом вршњачког насиља, али и познате личности;
4. потписали смо петицију да спасемо свет;
5. мало смо се нашалили на сву ову муку.

Ко је први: јаје или ћелија

За почетак вам преносим писмо Соње Бађуре из организације WWF:

Драги наставници, колеге и пријатељи,

Природи је хитно потребна ваша помоћ!
WWF је покренуо кампању против изградње 8 хидроелектрана на Мури, једној од три реке у „Европском Амазону“ који је први у свету Резерват биосфере који се простире на територији 5 земаља.

Према плановима словеначке компаније „Дравске електране“, слободни ток Муре биће преграђен и претворен у осам беживотних акумулација. Штавише, планирано уништавање Муре крши словеначке и ЕУ законе о заштити вода и природе те је у великој супротности са обавезом словеначке владе да обезбеди међународну заштиту овог подручја. Извештај о процени утицаја на животну средину прве планиране бране код Храстје-Мота закључује да би брана имала штетан утицај на природу. Међутим, Словенија жели да одобри изградњу бране, иако постоје алтернативна енергетска рјешења која су еколошки прихватљивија.

Ваша помоћ сада је кључна! Помозите нам да проширмо ову вест што већем броју људи како бисмо словеначкој влади могли да упутимо апел и спасили „Европски Амазон“.

Потпишите петицију на: http://www.amazon-of-europe.com/rs/

Проследите ову вест вашим ученицима, ово је прави тренутак да покажу да су активни грађани који се залажу за заштиту природе и за њихово боље сутра.

Проследите је такође колегама, пријатељима и рођацима. Сваки потпис је важан.

Together possible!

Хвала,
Соња и WWF тим

И даље смо у води, али из река прелазимо у море. На следећем линку је филмић који приказује порођај морског коњића. Код ових животиња порађају се мужјаци. Научници не знају разлог зашто је то тако, али претпостављају да се разлози крију у репродуктивном циклусу и енергетској ефикасности. Конкретније, у једној емисији сам чуо да на овај начин женка има више времена за сазревање јајне ћелије. У току једног порођаја, мужјак донесе на свет око 2500 младунаца, али преживи око 12 њих.

IFL Science: Watch This Insanely Awesome Footage of a Male Seahorse Giving Birth (14.9.2017)

Морски коњићи се рађају живи, а пилићи се легу из јајета. На следећем линку нећемо видети још једно рађање, али свакако ћемо видети веома необично јаје. Снела га је кокошка Гертруда једног фармера из Тексаса. Он тврди да је јаје и поред своје необичне грађе нормалног укуса, баш као и свако друго.

IFL Science: Bizarre Video Shows Chicken Egg With Something Very Odd Inside (14.9.2017)

Када год говоримо о кокошијем јајету, имамо дилему да ли је у питању једна ћелија или више њих. Извори на интернету указују да је у питању једна ћелија, наравно, када је јаје неоплођено (то би и било оно које једемо). Тачно је да постоји само један сет хаплоидних хромозома, а самим тим и само једна ћелија, која се налази у кокошјем јајету. Остатак су протеини, липиди и калцијум-карбонат. Актуелна ДНК (и органеле) ограничена је на мали простор који је везан за жуманце – овде се оплодња дешава и оно што се коначно развија у ембрион, тако да бисмо то могли назвати „јајном ћелијом“. Остатак јајета служи само за храњење или заштиту ембриона након оплодње. Међутим, код неких животиња, жуманце је инкорпорирано у цитоплазму јајне ћелије, тако да се цео тај део може сматрати једном ћелијом.

О ћелијама и другим нивоима организације, наш колега Никола Арсић направио је презентацију.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Потписали смо петицију да спасемо „Европски Амазон“;
2. гледали смо како се рађају морски коњићи;
3. видели смо једно крајње необично кокошје јаје;
4. објаснили смо да ли је јаје исто што и јајна ћелија;
5. додали смо још једну презентацију у нашу богату збирку.

Борба за опстанак научне писмености 2. део

Јучерашња трибина мени је изгледала као емисија. Том утиску допринели су и видео прилози које смо имали прилике да погледамо. Један од њих је био и део емисије на РТС-у „Да можда не“ када је народни посланик Муамер Зукорлић изјавио како научници еволуционисти причају лажи. Након тога, наставио се разговор. Када поменух видео прилоге, целу трибину можете да пропратите на следећем линку:

Регионални центар за професионални развој запослених у образовању у Смедереву: ЦПН трибина: „Борба за опстанак Чарлса Дарвина“ (24.5.2017)

Људи су улазили и улазили…

…и било је ту разних званица разних годишта, али…

…мени је срце било пуно када сам видео колико има младих људи. Има наде.

Др Биљана Стојковић је прокоментарисала да је ово показатељ да ако неко нешто не разуме, то значи да то није истина. Међутим, људи на факултету у Бањалуци би требало да разумеју, али ипак петицију узимају заозбиљно.

Питање је, мислим се ја, да ли ће тај факултет узимати заозбиљно.

Коментар др Алексеја Тарасјева је био да дебате са шарлатанима немају смисла. Ипак, утицај неуких медијских личности није занемарљив и вероватно добар проценат људи сматра да је, у ствари, Зукорлић тај који је доминирао. Уосталом, подсетио је Алексеј, председник Националног просветног савета који је доктор наука и универзитетски професор, иако је на „прву лопту“ одбио петицију, касније је цео овај догађај назвао научном дебатом између Дарвиниста и креациониста. Ако је он збуњен, како рече Алексеј, шта очекивати од људи са значајне мањим степеном образовања.

Др Софија Стефановић је изразила жељу да председник Одбора за науку у Скупштини буде научно писмен човек, мада је јасно да то законом (и очигледно) није обавезно.

Једине научне дебате које би могле да се воде су у вези са новим открићима у палеоантропологији. То је динамична наука и дешавају се промене, па се тако мењају сазнања када је заиста започео двоножни ход. Мишљења, у овом случају, није проблем ревидирати.

Наново се вратила на причу о тешком порођају жена и он је био узрок за то што се наша врста „провукла кроз иглене уши еволуције“. То је назвала демографским минимумом јер је наших предака било мало, а због велике смртности новорођенчади. И то је трајало првих два милиона година све до пре осам хиљада година (доба неолита) када је започео демографски раст. Наше прамаме тада су имале и по двоје живе деце.

Иначе, једна занимљивост. Род Homo почиње да постоји од тренутка када је мозак заузимао 700 центиметара кубних запремине.

Др Биљана Стојковић је наставила причу тврдњом да генетичке промене у вези са еволуцијом мозга датирају од пре 2,5 милиона година (поклапа се са појавом рода Homo). Неурони имају тачно одређену путању (до седме године живота). Дупликације гена су се дешавале у нашој еволуционој линији (две непотпуне дупликације), па је продукт краћи протеин и зато нервне ћелије спорије путују од истих код шимпанзи. То ће утицати на дужи развој мозга и јасно вам је шта је последица тога. Ово су потврдили и експерименти са мишевима.

Наш геном садржи скоро 50% гена који нису у нашој предачкој линији и које смо, заправо, добили од вируса. Тачно знамо и од којих вируса. Да нисмо добили гене од неких ретровируса не би постојали сисари јер управо су ти гени значајни за развој плаценте.

Сва ова открића су сјајна, али нису изненађујућа. Концепт еволуционе биологије је тако добро утемељен да се нова сазнања уклапају попут мозаика.

Пошто није било довољно места, људи су стајали. И публика се није осипала без обзира на дужину трајања трибине.

Др Алексеј Тарасјев је истакао и значај еволуције у заштити животне средине и у медицини. Сви смо чули за бактерије које су развиле резистенцију на пеницилин.

Алексеј се запитао како то да када језици еволуирају нико не поставља питања који су прелазни облици језика и зашто и данас руски језик не еволуира у српски (познато је питање зашто мајмуни не еволуирају у људе и данас).

Такође је разбио предрасуде о прелазним формама. То нису чудовишта и нема у њима ничег мистериозног. Они су облици из којих је нешто настало и који су изгледали као свака друга врста.

Др Андреј Јефтић верује да је све о чему се разговарало божје дело, али такође верује да раздвајање научних сазнања и вере не би требало да буде проблем. То, напросто, нису исти магистерији. Његова жеља је да та два не би требало да буду у замрзнутом конфликту, већ у дијалогу. Другим речима да постоји сарадња. Тиме могу да профитирају и наука (јер се теолози баве идејама), али и теологија (јер неће назадовати стварањем ненаучних „истина“).

Још је истакао да се школе слабо баве еволуцијом и људи, реално, имају мало знања о томе.

Након још једног видео снимка, гости су одговарали на питања публике.

Др Биљана Стојковић је у једном одговору рекла да је петиција последица писања нових Планова и Програма, које треба, у ствари, осавременити.

Основни проблем креационистима је да разумеју да јединке не еволуирају, већ популације.

Др Алексеј Тарасјев је поменуо добар пример сарадње наставника биологије и теологије у борби против псеудонауке. О томе нећу сада, него ћемо (надам се) нас двојица направити разговор о томе.

Треба разјаснити да је креационизам потиче из САД крајем прошлог века у оквиру фундаменталиста који припадају екстремном протетсантизму. Алексеју је занимљиво како антиглобалисти воле производе из Америке, чак и овакве.

Др Софија Стефановић је дала један аргумент за еволуцију за крај. Пре 10.000 година људи нису били толерантни на лактозу, а нису ни пили млеко. У међувремену су еволуирали и људи и говеда и знамо да су људи пре 8.000 година пили млеко, иако и даље нису били толерантни на лактозу. Та толеранција се развила тек пре три до четири хиљада година.

И на крају је била одјавна реч модератора Слободана Бубњевића, који је рекао да разум постоји у Србији: вечерас у великом хемијском амфитеатру.

И на самом крају и моја одјавна реч. Надам се да ће нас неке боље прилике опет одвести на овако квалитетне догађаје, а и надам се да сам успео да вам макар делимично дочарам добру атмосферу са трибине.

Борба за опстанак научне писмености 1. део

 

Морам да се похвалим да сам био један од очекиваних гостију, тако да ЦПН уважава и Биолошки блог и, самим тим, наставнике којима је намењен. Мислим да то довољно говори и о лепом односу и сарадњи. Крај резервације видите и свешчицу где сам понешто и записивао, а што ћу вам (надам се успешно) пренети.

Као што сте претпоставили, био сам на трибини коју је организовао Центар за промоцију науке и коју сте могли и уживо да пратите на њиховом сајту. Трибина је била и медијски пропраћена и верујем да ћу имати сутра и неке линкове ка новинским чланцима за вас, а пратио сам је и ја и све уредно записивао. 🙂

 

Најпре смо одгледали промотивни видео Центра, а онда је све присутне поздравио модератор трибине Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа Елементи. Он је дао неке уводне напомене. Ова трибина није политички скуп, нити протест против власти, већ део програма који траје већ четири године. То је, заправо, место где ће научници објаснити оно што у ТВ емисијама не би могли, а због недостатка времена. Такође, ова трибина је доказ да је Србија нормална држава у којој научна заједница даје своје мишљење у вези са актуелним дешавањима, а која су у вези са науком. Петиција која је покренута на почетку је изгледала као сасвим маргинална, али је медијски пропраћена и направила је велики одјек у јавности. Слободан је поменуо неке од реакција, па и реакцију САНУ. Испоставило се да су два академика потписници петиције, али изгледа да је у међувремену један од њих повукао свој потпис.

 

Уводна реч модератора.

Прва је реч добила др Биљана Стојковић, еволуциони биолог, ванредни професор за ужу научну област генетика и еволуција на Биолошком факултету у Београду, аутор књиге „Од молекула до организма“. Најпре смо видели један кратак филм који је приказивао заиста чудесан живи свет и Биљана је потврдила да је биологија чудесна, али да у постанку живота нема чуда; све је доказано и има научну поставку.

 

Даље је причала управо о постанку живота и у складу са простором у коме смо били (велики хемијски амфитеатар на Хемијском факултету) поменула и експерименте пребиотичке хемије, чији производи постоје и у свемиру (на метеоритима). Ти хемијски процеси нису једноставни, али јесу објашњиви.

Поменула је и фосиле и да нису обавезно у нашој или предачкој линији било ког рецентног живог створа. Неки од њих су и неуспешни покушаји еволуције.

Такође је поменула и креационисте који су све ово започели. Рекла је да смо суочени са људима који не желе да разумеју еволуцију и праве „карикатуру“ од те науке, а онда нападају сопствену (и нетачну) визију еволуције и то ненаучним аргументима. Ти напади су континуирани и тек периодично букну у јавности, као овај сада.

Овако су изгледале последње припреме пре почетка.

Онда смо чули и др Алексеја Тарасјева, еволуционог биолога, научног саветника и руководиоца Одељења за еволуциону биологију на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Београду, аутора књиге „Биологија и креационизам“. Најпре је закључио да ништа не прави такву рекламу као покушај да се нешто нападне.

 

Алексеј је рекао да у науци, иако имате слободу при научном истраживању, нису сви равноправни. Међутим, у медијима постоји став, преузет са политичке сцене, да треба чути свачије мишљење. Ово је илустровао тиме да би један хирург назвао дилетантом доктора биолошких наука који би ушао у операциону салу са намером да оперише. И то са пуним правом јер титула из било које науке није довољна. Зашто је ово сада другачије?

Потом је препоручио чланак из часописа „Данас“:

Данас: Зашто је важно бавити се „будалама“ (6.5.2017)

Кад смо код тога ко се ту чиме бави, Алексеј је рекао да се ми не бавимо политиком, али се политика бави нама. А оно што се пласира, назвао је некомпетентна псеудонаука. Ово звучи као плеоназам, али у ствари и није. Псеудонаука је у свету данас на прилично високом нивоу, а оно што се видело у тексту петиције датира из шездесетих година прошлог века.

 

Хтео сам мало да вам дочарам гужву док су људи улазили. Ово је био тек почетак те гужве.

Алексеју се није допао назив ове трибине („Борба за опстанак Чарлса Дарвина“) јер Дарвин своје место у науци и историји има и то нико не може да оспори. Он је назив преиначио у борбу за опстанак научне писмености (што ми се толико допало да сам и ја преузео то као наслов овог чланка). Свој допринос овој борби Алексеј је дао и тако што је објаснио шта је еволуција. Она има три значења.

 

1. Процес – што је чињеница и тај процес можемо чак и посматрати;
2. теорија – која је изузетно добро заснована;
3. еволуциона историја или филогенија – која је примена и њу базирамо на фосилима и са открићем нових фосила, стичемо и нова сазнања.

Потом је говорила др Софија Стефановић, физички антрополог, редовни професор на Филозофском факултету у Београду и сарадник Biosense института у Новом Саду, прва добитница престижног ERC гранта у Србији.

Најпре је рекла да ју је ганула реакција теолога који су се успротивили петицији и поздравила је тај потез јер сви заједно треба да радимо на томе да у Србији буде боље. Даље је говорила да разуме реакцију људи и да је тема осетљива јер нас не погађа много чињеница да су пси настали од вукова, али нас погађа како су људи настали јер смо лично заинтересовани.

Дарвин није могао ни да сања какве ће све доказе модерни еволуционисти пронаћи у прилог његовој теорији, али и други научници – не само што се фосила тиче и молекуларне биологије, већ и у оквиру геоморфологије и других наука.

Софија је издвојила веома занимљив доказ еволуције. Две најважније еволутивне промене при настанку људи су двоножни ход и велики мозак. Због овог првог облик карлице се променио пре неких пет милиона година и постао ужи и дужи. То је довело до тога да је порођај најпроблематичнији код људи, а у односу на друге примате. Поручила је женским креационистима да када се буду порађале, биће им јаснији овај доказ еволуције. 🙂

 

Гости и модератор трибине.

Последњи гост трибине је био др Андреј Јефтић, теолог, доцент на Православном богословском факултету у Београду и један од дванаесторице потписника Јавног апела којим су богослови одговорили на петицију за ревизију изучавања еволуције, о чему је Биолошки блог писао.

 

Најпре је нагласио да су дванаесторица богослова написала апел у своје, а не у име Богословског факултета. Они самтрају да Библија не може бити научни извор, мада се изучава на начине који науци нису непознати.

Сврха апела је била да покажу да није потребно да их ико брани од науке јер сматрају да ништа не може угрозити њихову веру. А да ли ће бити важећа теорија еволуције таква каква је или нека друга, одлучују биолози.

И на крају свог првог излагања одговорио је Биљани на опаску да ничег чудесног нема у постанку живота. Њему је чудесно како је настао живот на начин како то еволуција објашњава и захваљује Богу на том чуду.

Ово је за прво јављање и надам се да вам се допало ово што сте прочитали до сада. Настављам сутра и надам се да ћу успети и лично да попричам са неким од гостију трибине.