Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „петница“

Мрави фармери

И ове године Истраживачка станица Петница организује Летњу научну школу у коју могу да се пријаве седмаци. Сајт им је у изради, али је, свеједно, могуће преузети образац за пријављивање.

Петница: Материјал за Летњу научну школу за основце (до 15.5.2017)

science

Петничари много раде са ђацима и колико сам чуо од мојих ученика, такав начин рада им се јако допада. Често пишу и есеје, где уче како и које научне изворе да користе, али и како треба писати један такав рад. Прилажем пример рада мог ђака, сада осмака Луке Михајловића који је писао на теме „Киселе кише“ и „Шта би било кад би било“.

Киселе кише & Шта би било кад би било

_njrxu6WpNz1sibomdo1_540Кад смо већ код кише, али не киселе…

Национална географија: Успорен снимак пада капи кише открива занимљив ефекат (9.12.2014)

Још један леп текст из истог часописа:

Национална географија: Необична тактика женки вилинских коњица којом терају упорне мужјаке (2.5.2017)

ant-carnivorous-plant-borneo_88856_990x742 (Small)И за крај још један текст о инсектима. Овог пута у питању су мрави. И победили су нас. Док се ми бавимо пољопривредом неких 10.000 година, они то раде већ 30 милиона година. И све је почело негде у пустињским условима или на стаништима покрај пустиње. Мрави су већ тада почели да гаје гљивице, које штите од грабљивица и дају им довољно хранљиве подлоге, а заузврат могу да једу те гљивице докле год ове расту. На неки начин они врше и вештачку селекцију јер ће радије садити оне варијетете који им више одговарају.

IFL Science: Ants Mastered Fungi Farming 30 Million Years Ago (13.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Преузели смо образац за пријаву седмака за Летњу научну школу у Петници;
  2. видели деличак онога што Петничари раде;
  3. гледали смо успорену кишу;
  4. сазнали смо како се женке вилиних коњица решавају насртљиваца;
  5. схватили смо да нисмо једини који се баве пољопривредом.

 

Advertisements

Мала школа природе и академија приде

_m6aa2wwssl1r4zr2vo1_r1_500Сутра у Зрењанину је у 18.00 једно лепо дешавање. И то велико, иако наслов каже другачије. 🙂

Фејсбук догађај – Зрењанинска група наставника: Мала школа помозимо да преживе – Помозимо да преживе (за 3.11.2016)

То је била школа природе, а сада прелазимо на академију природе. Реч препуштам колегиници која је известила са места догађаја, а то је ни мање ни више него – Петница.

Ове јесени WWF Светска организација за природу је покренула циклус „Академије за природу“, и то у Србији, чије је отварање и прва активност реализована у истраживачкој станици Петница од 18. до 22. октобра 2016. године. „Академије за природу“ је део великог пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“ која је осмишљена са циљем да укључи наставнике и ученике основних и средњих школа у активну и креативну заштиту природе.

Преко конкурса позвано је десет школа из Србије, међу којим је и моја школа, ОШ „Браћа Јерковић“ из Београда, која је постала Амбасадор предела са изузетним одликама Авала. Овом приликом желим да поделим своје утиске са Академије, где сам кроз петодневни  боравак на креативан и динамичан начин научила како се пишу и реализују школски пројекти. Такође, упознала сам дивне колеге из Новог Сада, Кладова, Апатина, Бачког Моноштора, Београда, Сомбора  као и предаваче из Аустрије и Румуније.  Наравно, у овом раду, велику подршку пружа и Соње Бађура, која је кординатор WWF „Академије за природу“. Оно што је најважније јесте да сам се кроз ову обуку подсетила колико је биологија, као наставни предмет у школама, погодна да се реализује на другачији и динамичнији начин, да се изађе из оквира учионице и да кроз упознавање наше околине и заштићеног подручја у нашој близини реализују наставно градиво. Наравно, нису позвани само наставници биологије, било је ту и хемичара, географа и наставника српског језика.

Верујем да је већина наставника из Србије упозната са сличним пројектом  које је WWF реализовала предходних година под називом Европске школе за живу планету,  и да су  неки наставници имали прилику да учествују, путују у Аустрију или Румунију на обуку и да успешно реализују школске пројекте на различите еколошке теме. За разлику од „Европских школа“, „Академије за природу“ имају једну тему, а то је заштићено подручје у најближој околини. За свако подручје изабране су по две школе, у оквиру којег ће наставници и ученици  тимски осмишљавати и спровести школски пројекат на тему тог заштићеног подручја. Поред тима  WWF Србија велику подрушку пружиће и управљачи заштићеног подручја и тај начин школу, ученике, родитеље и наставнике упознајемо са својом околином, шта нам она пружа и колико ми доприносимо да је заштитимо или нарушимо.

Овом приликом захваљујем се тиму WWF Србије, такође свим наставницима препоручујем да се кроз следећи циклус укључе у Академију за природу, јер ће добити једну нову енергију за будући рад, научиће и нове методе реализације неких биолошких садржаја  и боље упознати нашу лепу Србију.  Уз неколико слика са Академије и видео клип, све вас поздрављам.

Биљана Ковачић, дипломирани професор биологије и хемије

Сарказам који није за шалу

10173592_404088503079744_7256469899291088548_n-smallЈапанци су тако осмислили своје новине, да када завршите са листањем актуелних дешавања, можете да се бавите хортикултуром.

Курир: Ово је одушевило свет: Јапанци направили зелене новине, ево о чему је реч (2.9.2016)

Из наших новина ништа израсти неће, али да актуелности има, има! И понеко мишљење.

Данас: Ваннаставне активности су огледало школе (2.9.2016)

Очигледно је како би Вигор Мајић, директор Петнице, оцењивао школе, односно какве активности би вредновао. Изгледа да ће се дуго одлагано оцењивање чачанских школа ипак десити.

Унија синдиката просветних радника Србије: Договорена и промена Правилника о вредновању школа (9.9.2016)

1486672_864000193625168_959786045645925287_nОцењивање о коме се у последње време много говори, односно пише, свакако је оно најављено да ће родитељи оцењивати наставнике. Наишао сам на још нека мишљења.

Блог – Јужно од границе: Када они компетентно оцене… (6.9.2016)

Шаљиви часопис „Њуз.нет“ има своје виђење:

Њуз.нет: Све више деце се игра родитеља и наставника (3.9.2016)

Да смо у Северној Кореји, овај часопис би имао прилично проблема, а због новог указа председника те државе. 🙂

Н1: Ким Џонг Ун забранио употребу сарказма (8.9.2016)

tumblr_njzmynhnnl1qcfftgo1_500-smallНо, вратимо се на оцењивање наставника. Иако критичари ове одлуке као аргумент наводе јаз који ће настати између наставника и родитеља ђака, министар просвете има идеју да управо ове две стране помири.

Зелена учионица: Шарчевић: Правимо нови савез породица – школа (6.9.2016)

Није ми најјасније зашто је тај савез нов, али свакако треба уводити иновације. Има и мишљења да, осим увођења, понешто треба и избацити.

Недељник: Најутицајнији српски професор у свету: Треба укинути министарство просвете (1.9.2016)

Ни мање, ни више. 🙂 У сваком случају, боље избацити и министарство, него ђака са часа. 🙂

Кутак.нет: Забрањено ми је да га истерам са часа, а час не могу да одржим (7.9.2016)

blue_moon_by_microbot23-earth-wallpaperДобро, можда бих и ја малко настрадао да сам житељ Северне Кореје, али (на срећу) нисам. Но, житељ сам планете Земље и морам да будем забринут за њу. За крај, два текста о томе да разлога за бригу има. Бомбастичне новинске наслове никад не одобравам, али у овом случају – можда су и потребни, а како би људи обратили пажњу.

Блиц: Планети се „црно пише“ – Загревање океана је највећи изазов наше генерације (7.9.2016) & Курир: Црно нам се пише: Извештај о стању на Земљи шокирао многе (7.9.2016)

И дошли смо до краја

12274619_10153302220477825_2306553749708145027_nКао аутор Биолошког блога са поносом могу да кажем да је овај блог и ове године остварио многе успехе, чак веће него свих претходних година заједно. Трудићу се и даље да блог буде успешан, али знате већ како је, до великих успеха долази се заиста великим радом и искрено, уморио сам се. 🙂 Зато ћу ове године на одмор пре него што крену прави одмори, а како бих са новом енергијом и новим плановима (а има их и обећавам да ћемо блог унапредити још више) кренуо тамо негде од августа у нове радне победе. Одјављујем се до тада, а да ово не буде само опроштајно писмо, преносим и једну лепу најаву још лепшег догађаја. Поздрав за све колеге и све читаоце блога.

Драги наставници,

велико нам је задовољство да Вас и ваше ученике позовемо да учествујете у „WWF академији за природу“ коју организујемо у истраживачкој станици Петница од 18 до 22. октобра 2016. године.

_mheao8wapc1s2jijco1_500„WWF академија за природу“ осмишљена је са циљем да укључи наставнике и ученике основних и средњих школа у активну и креативну заштиту природе чији смо сви део. Учесници академије постају амбасадори заштићених подручја и добијају важну улогу у раду са управљачем заштићеног подручја, са којим заједно раде на промоцији свих природних и културних вредности.

Детаље о „WWF академији за природу“ као и услове за пријављивање ћете наћи у документу у прилогу. Ову активност спорводимо у сарадњи са националним парковима Тара, Фрушка гора, Ђердап, специјалним резерватом природе Горње подунавље, предело изузетних одлика Авала и истраживачком станицом Петница.

Рок за пријаву је продужен до 25. јуна 2016. године, а до 10.јула ће све пријављене школе бити обавештене о избору школа за прву „WWF академију за природу“.

Радујемо се вашим пријавама и заједничком раду.

Срдачно,

Соња Бађура

Позив за школе -_WWF академија за природу (до 25.6.2016)

12421833_1152950934737362_1710056602_n

Извештај са републичког такмичења 2016

Cvet-iz-kamena (Small)Најпре оно што нас највише занима. 🙂 Овогодишњи тестови:

Седми и осми разред + кључеви

Ево их и ранг листе:

Све ово је преузето са следећег линка:

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Такмичења (15.5.2016)

У име уредништа Биолошког блога свим учесницима и победницима и њиховим менторима честитамо на великом успеху. И овиме завршавамо званичан део, а преузима Методичар.

tumblr_nfylv9G2Nh1qaityko5_1280

Сатница је била планирана и пошто је за пријаву било одређено чак три сата, појавио сам се са својим момцима негде после девет. Само пријављивање било је добро организовано, с обзиром да је учесника било много, а простор прилично ограничен. Недостатак простора је проблем са којим се Биолошки факултет у оваквим ситуацијама бори, али све у свему прилично је добро решен. У разговору са колегама и тада и касније закључили смо да се ове године види и разлика и труд да се разлика направи у односу на прошле године.

 

Док су ђаци решавали тестове, наставници су могли да изаберу једно од два паралелна предавања. Као писац овог блога, природно, морао сам да нађем начин да посетим оба. 🙂 Најпре сам отишао на предавање које је организовала фирма Флукс Трејд из Београда. Ова фирма снабдева школе већ 18 година, а у новије време, од 2015 отворени су за #novetehnologije (што је хаштаг који је за овај блог и за све нас биологе прилично познат). 🙂 Раде и са млађим узрастом од 4 до 7 година, али су им овај пут циљна група били – седмаци, тако да су очекивали наставнике овог разреда у публици. Кад већ зборим о публици, предавање је било прилично посећено, а ево и доказа:

Свакаква чудеса сам тамо видео, али је представник фирме, Владимир Дојчиловић, причао највише о паметној табли. Техничке ствари бих прескочио, јер нисам сигуран да бих их добро пренео, а и много ми је било занимљивије када је Владимир причао о самом коришћењу табле. Њена предност је што сваки програм који иначе знамо, почевши од самог и једноставног Пауерпојнта, постаје интерактивно.

Уз то, постоји обиље интерактивних сајтова које можете користити, као што је GeoGuessr, који је осмишљен као квиз у коме на основу еколошких фактора и врста погађате у ком делу света се налазите. Владимир нам је и приказао кратак филм о учионици будућности, која постоји у садашњости (иако изгледа као из научно фантастичног филма) и кошта седам милиона фунти.

Када ће оваква учионица стићи код нас у Србију, заиста не знам, али сам ја успео да стигнем и на друго предавање, а које је одржала представница WWF.

Иако сам упао на пола предавања, прилично брзо сам скапирао шта је тема. А тема је заштита подручја око Дунава. Поменута организација већ шест година води борбу да се заштити подручје на потезу Дунав-Драва-Мура, односно да то постане резерват, а рок је до 2018. Највећи проблем је заправо рад са локалним становништвом. То је спор процес, а циљ је објаснити им да могу имати користи и од заштићеног подручја, односно резервата природе. Позитиван пример је Бачки Моноштор који нуди еколошки, односно сеоски туризам и има иноземне госте. Ја сам се појавио када су на ПП презентацији биле фотографије Амазона и Копачког рита. Копачки рит је најочуванији поплавни део Дунава (остало изгледа као канал) и толико је бујан и божанствен да заиста нисам био сигуран шта је на слици Амазон, а шта овај парк природе.

WWF припрема образовни пројекат и наставници су позвани да помогну. Пет заштићених подручја (Ђердап, Фрушка гора, Тара, Авала и СРП „Горње Подунавље“) препознати су као едукативни центри и терени на којима ће се спроводити едукација. Неке од активности спроводиће се и у Петници, која је партнер. Обуке су намењене за будуће чуваре природе и водиче, а у плану су и Академије природе, а које су већ реализоване у иностранству (Биолошки блог је више пута писао о европском пројекту European school for a living planet). Најкраће речено школе би радиле пројекте, а обавезан део би био посета једном од наведених центара.

Од Соње смо сазнали и за један немили догађај. Ловци су поставили отровне мамце са намером да убију лисице и шакале, али су их први пронашли орлови белорепани и 11 њих је угинуло. Овакви примери биће доступни на сајту WWF, а могу да се повежу са предавањем о ланцима исхране, на пример. На сајту ће бити и кутак посвећен еколошком отиску, а у вези са том темом присутни наставници су имали радионицу.

Свака група добила је картице са исписаним појмовима на обе стране, са тим да је једна страна наранџаста, а друга плава. Задатак је да се картица окрене тако да се види плава страна ако је појам у вези са водом (јасно је да су сви у вези, само је потребно ту везу и пронаћи). Појмови су: медуза, пустиња, чоколада, Фејсбук, дрвена оловка, папир, сок, мајица… Ето идеје за час. 🙂

Након предавања покупио сам моју тројицу ђака и одвели су нас у Јавни тропикаријум и акваријум у Београду.

Иако као уредник Биолошког блога морам да будем информисан, признајем да нисам знао да ово мало, али слатко место постоји. И то, како сам начуо, уназад шест месеци. Још увек је у фази дотеривања, али има свачега тамо и вреди посетити. Уосталом, погледајте слике које сам вам припремио за крај, пошто немам више шта да вам пишем. Остатак времена провео сам што на факултету, што около њега, али није ми било досадно. Мало сам чаврљао са ђацима, мало са колегама, од којих сам неке видео први пут уживо и баш се обрадовао. Све у свему, леп дан, иако радан. 🙂 Поздрављам вас до сутра.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Модерна биологија

_o0kosmwABn1rpe379o3_500.gifСредњошколци су ове године били вреднији од нас основаца, па су већ завршили републичко такмичење. На следећем линку пронаћи ћете ранг листе, тестове и решења:

Српско биолошко друштво: Такмичење из биологије средњих школа 2016. – резултати и решења (9.5.2016)

Свим учесницима, награђенима и њиховим менторима честитамо у име уредничког тима Биолошког блога. А уредничком тиму пристигла су чак два позива на конференције значајне за биологе. Прва коју ћемо навести наизглед није значајна за нас биологе или боље рећи није специфична, али није баш скроз тако. На њој је предавач и наша колегиница, Тамара Гавриловић и причаће о модерној биологији. Све што треба да знате о конференцији (кад, где, шта и како) имате у следећа два документа:3kidsfly

Како бисмо најавили следећу конференцију прослеђујемо писмо:

Поштовани,

Обраћамо вам се поводом жеље за сарадњом на Другој међународној научној студентској конференцији заштите животне средине FISEC16 која ће се одржати од 18. до 22. маја 2016. године у Студентском културном центру у Београду.

Удружење РИО је новембра 2014. године организовало први овакав скуп у региону, са називом Прва међународна научна студентска конференција заштите животне средине FISEC14 у просторијама Ректората Новосадског Универзитета.

rosaНа скупу је присуствовало преко 250 учесника из региона где је презентовано 50 научних радова.  Одржавање конференције су подржали Америчка амбасада, Veolia Water and Technologies, Хемофарм, Legend, Покрајински секретаријат, УНС и многи други. Више детаља можете видети на линку овде.

Ове године Конференцију реализујемо у сарадњи са Центром за промоцију науке, Београдском отвореном школом, Центром за унапређење животне средине, Удружењем Green Lin, Студентском асоцијацијом Шумарског факултета, Организацијом српских студената у иностранству и очекујемо око 400 студената и младих из региона.

_mk3cl5AbXW1s7w8zbo1_500Интересује нас да ли сте заинтересовани да подржите одржавање конференције тако што бисте послали два представника удружења на наш скуп, у овом случају вам обезбеђујемо и бесплатне котизације за учешће.

Такође бисмо вам били веома захвални уколико бисте путем ваших медија објавили вест о нашем скупу како би се што више младих одазвало и тиме синергијски допринели здравијој животној средини.

Овде можете преузети: програм конференције FISEC16.

Велики поздрав!

_mti5glEzeO1sh9h80o2_250Лепе нам се ствари спремају усред маја, али још увек није крај. Желели смо да најавимо и један „челенџ“ или изазов за оне који воле птице:

еbird.org: May eBirder of the Month Challenge (1.5.2016)

И после кажу да је мај месец математике. 🙂 У ствари и јесте, али ни биологија не посустаје. 🙂 А пошто знамо да наставници биологије не посустају за другима, треба их пријавити на следећи конкурс:

Живојин Мишић: Oтворен конкурс за најбоље едукаторе Србије за 2016. годину (9.5.2016)

Конкурси за уџбенике су ове године изгледали знатно другачије и вредновани су према процентуалној заступљености. Посао је рађен наопачке, али је свакако урађен. И ево резултата:

Зелена учионица: Каталог одобрених уџбеника за основну школу за школску 2016/2017, 2017/2018 и 2018/2019. годину (8.5.2016)

closeup of the tentacles of Portuguese Man O’WarЕто из којих уџбеника ће наши ђаци моћи да уче, а могу да уче и на терену, да тако кажемо. А терен не мора бити увек природа. Може да буде и музеј. 🙂

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Манифестација „Музеји Србије 10 дана од 10 до 10“ (од 12.5.2016)

Но, вратимо се конкурсима. Наши научници такав један ипак неће пролазити.

Политика: Од данас почиње рад на новом конкурсу за научне пројекте (9.5.2016)

Последице овога су прилично бурне:

Дневник: Вербић понудио оставку, научници чекају нови круг (7.5.2016)

Да ли је оставка прихваћена, не знамо, али неке назнаке постоје. Премијер је просвету квалификовао као „веома важан сектор“ (ма шта год то значило) када је говорио о избору министра:

РТС: Вучић најавио најмање шест нових министара (8.5.2016)

Веома важан сектор је и Петница, али увек негде у ово доба године има финансијских проблема.

24 сата.рс: Срамота: Центар који је изродио хиљаде научника без динара – од Министарства просвете ни трага ни гласа (3.5.2016)

златиборски лептир (Small)Ово је заиста необично, с обзиром да је још увек актуелни министар – Петничар. Но, од ове вести до сада можда се ситуација и завршила са срећно. Ред је да и мали и велики матуранти завршавају полако и свечано ову школску годину, али…

Вечерње новости: Мала матура опет по кафанама! (6.5.2016)

А ми ћемо опет (!) бити сутра са вама. Читајте нас и даље. 🙂

Биљка где јој место није

У Петници је почела пријава за Летњу научну школу, која важи за седмаке, од којих ће одабрани ићи у ову школу када крену у осми разред.

Истраживачка станица Петница: Летња научна школа (до 15.5.2016)

_784998264851293_349022309_nИмамо времена и да напишемо мишљења о ђацима, а и да се ових дана прошетамо до Сајма хортикултуре који се по 21. пут одржава у Београду (прецизније на Београдском сајму). Сајам можете посетити сваког дана до 10. априла, у периоду од 10 до 18 часова. Један од излагача је и Природњачки музеј:

Фејсбук албум – Природњачки музеј у Београду: „Алергене биљке“ на Сајму хортикултуре у Београду (7.4.2016)

Прошле године забележен је необичан пример хортикултуре у канадској покрајини Саскачеван. У једној од жардињера, над прелепим украсним љубичастим цветовима надвисила су се стабла марихуане! Нико не зна колико су ту дуго расла, нити како су ту била доспела, али је разумно претпоставити да је неко (можда неки шаљивџија) убацио семена ове биљке. Ова сорта је имала нижи ниво тетрахидроканабинола од медицинске марихуане, али ју је полиција, која је позвана на место догађаја, свеједно уклонила.

cbc.news: Budding marijuana plants found in Swift Current planters (17.7.2015)

И док смо у свету биљака, да направимо једну лепу дигресију. У питању је презентација Иване Дамњановић:

Дакле, марихуана се баш не уклапа у улепшавање урбаног простора, а не уклапају се ни графити:

Телеграф: Графити по фасадама ће бити прошлост за Београд: Спрема се велико уређење града! (4.4.2016)

Део урбаног простора су и аутобуске станице. Погледајте следећи документарац о веома необичним таквим сатајалиштима у Совјетском савезу:

Руси могу да се подиче аутобуским станицама, а ми – гробницама.

Vice: U istočnoj Srbiji grobnice su kao kuće (17.2.2016)

tumblr_ncag41O7f61qm8q2no1_500 (Small)Ми можемо да се подичимо и паметном децом, а која ће имати прилике прекосутра да покаже своје знање из биологије у некој од београдских школа:

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Списак школа у којима ће се одржати окружно-градско такмичење из биологије за основне школе (1.4.2016)

Што се такмичења тиче, од ове године осмаци не добијају бодове за упис у средњу школу. Разлог томе је систем који није фер. И наместо да се лош систем поправи, он је решен једноставније – укинут је.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Без додатних бодова за награђене осмаке (4.4.2016)

Како пролазе наши ђаци на тестовима који нису такмичарски, али јесу у вези са биологијом, бави се следећи текст из суседне нам државе:

Наставници.орг: Подсјетимо: Србија има четири и пол пута више реално одличних ученика из математике него Хрватска (4.4.2016)

10478525_334330100058635_26022774959927289_nИз текста смо сазнали да су наши ђаци показали да познају живи свет за свега три бода изнад међународног просека. И то је добар резултат, али и да је лош, постоји нешто горе и од тога.

Кутак.нет: „Чести испити нарушавају самопоуздање, а то је горе него лоше оцене“ (9.2.2016)

Ипак за крај нешто боље. А то је најава изложбе:

Фејсбук догађај – Фонд за заштиту птица грабљивица: Изложба фотографија Птице у акцији (за 11.4.2016)

Надамо се да се видимо на изложби, а пре тога на такмичењу које је прекосутра. Пошто имамо радну суботу, Биолошки блог ће одмарати сутра. 🙂

Облак ознака