Мрави фармери

И ове године Истраживачка станица Петница организује Летњу научну школу у коју могу да се пријаве седмаци. Сајт им је у изради, али је, свеједно, могуће преузети образац за пријављивање.

Петница: Материјал за Летњу научну школу за основце (до 15.5.2017)

Петничари много раде са ђацима и колико сам чуо од мојих ученика, такав начин рада им се јако допада. Често пишу и есеје, где уче како и које научне изворе да користе, али и како треба писати један такав рад. Прилажем пример рада мог ђака, сада осмака Луке Михајловића који је писао на теме „Киселе кише“ и „Шта би било кад би било“.

Киселе кише & Шта би било кад би било

Кад смо већ код кише, али не киселе…

Национална географија: Успорен снимак пада капи кише открива занимљив ефекат (9.12.2014)

Још један леп текст из истог часописа:

Национална географија: Необична тактика женки вилинских коњица којом терају упорне мужјаке (2.5.2017)

И за крај још један текст о инсектима. Овог пута у питању су мрави. И победили су нас. Док се ми бавимо пољопривредом неких 10.000 година, они то раде већ 30 милиона година. И све је почело негде у пустињским условима или на стаништима покрај пустиње. Мрави су већ тада почели да гаје гљивице, које штите од грабљивица и дају им довољно хранљиве подлоге, а заузврат могу да једу те гљивице докле год ове расту. На неки начин они врше и вештачку селекцију јер ће радије садити оне варијетете који им више одговарају.

IFL Science: Ants Mastered Fungi Farming 30 Million Years Ago (13.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Преузели смо образац за пријаву седмака за Летњу научну школу у Петници;
2. видели деличак онога што Петничари раде;
3. гледали смо успорену кишу;
4. сазнали смо како се женке вилиних коњица решавају насртљиваца;
5. схватили смо да нисмо једини који се баве пољопривредом.

 

Мала школа природе и академија приде

Сутра у Зрењанину је у 18.00 једно лепо дешавање. И то велико, иако наслов каже другачије. 🙂

Фејсбук догађај – Зрењанинска група наставника: Мала школа помозимо да преживе – Помозимо да преживе (за 3.11.2016)

То је била школа природе, а сада прелазимо на академију природе. Реч препуштам колегиници која је известила са места догађаја, а то је ни мање ни више него – Петница.

Ове јесени WWF Светска организација за природу је покренула циклус „Академије за природу“, и то у Србији, чије је отварање и прва активност реализована у истраживачкој станици Петница од 18. до 22. октобра 2016. године. „Академије за природу“ је део великог пројекта „Заштићена подручја за природу и људе“ која је осмишљена са циљем да укључи наставнике и ученике основних и средњих школа у активну и креативну заштиту природе.

Преко конкурса позвано је десет школа из Србије, међу којим је и моја школа, ОШ „Браћа Јерковић“ из Београда, која је постала Амбасадор предела са изузетним одликама Авала. Овом приликом желим да поделим своје утиске са Академије, где сам кроз петодневни  боравак на креативан и динамичан начин научила како се пишу и реализују школски пројекти. Такође, упознала сам дивне колеге из Новог Сада, Кладова, Апатина, Бачког Моноштора, Београда, Сомбора  као и предаваче из Аустрије и Румуније.  Наравно, у овом раду, велику подршку пружа и Соње Бађура, која је кординатор WWF „Академије за природу“. Оно што је најважније јесте да сам се кроз ову обуку подсетила колико је биологија, као наставни предмет у школама, погодна да се реализује на другачији и динамичнији начин, да се изађе из оквира учионице и да кроз упознавање наше околине и заштићеног подручја у нашој близини реализују наставно градиво. Наравно, нису позвани само наставници биологије, било је ту и хемичара, географа и наставника српског језика.

Верујем да је већина наставника из Србије упозната са сличним пројектом  које је WWF реализовала предходних година под називом Европске школе за живу планету,  и да су  неки наставници имали прилику да учествују, путују у Аустрију или Румунију на обуку и да успешно реализују школске пројекте на различите еколошке теме. За разлику од „Европских школа“, „Академије за природу“ имају једну тему, а то је заштићено подручје у најближој околини. За свако подручје изабране су по две школе, у оквиру којег ће наставници и ученици  тимски осмишљавати и спровести школски пројекат на тему тог заштићеног подручја. Поред тима  WWF Србија велику подрушку пружиће и управљачи заштићеног подручја и тај начин школу, ученике, родитеље и наставнике упознајемо са својом околином, шта нам она пружа и колико ми доприносимо да је заштитимо или нарушимо.

Овом приликом захваљујем се тиму WWF Србије, такође свим наставницима препоручујем да се кроз следећи циклус укључе у Академију за природу, јер ће добити једну нову енергију за будући рад, научиће и нове методе реализације неких биолошких садржаја  и боље упознати нашу лепу Србију.  Уз неколико слика са Академије и видео клип, све вас поздрављам.

Биљана Ковачић, дипломирани професор биологије и хемије

Сарказам који није за шалу

Јапанци су тако осмислили своје новине, да када завршите са листањем актуелних дешавања, можете да се бавите хортикултуром.

Курир: Ово је одушевило свет: Јапанци направили зелене новине, ево о чему је реч (2.9.2016)

Из наших новина ништа израсти неће, али да актуелности има, има! И понеко мишљење.

Данас: Ваннаставне активности су огледало школе (2.9.2016)

Очигледно је како би Вигор Мајић, директор Петнице, оцењивао школе, односно какве активности би вредновао. Изгледа да ће се дуго одлагано оцењивање чачанских школа ипак десити.

Унија синдиката просветних радника Србије: Договорена и промена Правилника о вредновању школа (9.9.2016)

Оцењивање о коме се у последње време много говори, односно пише, свакако је оно најављено да ће родитељи оцењивати наставнике. Наишао сам на још нека мишљења.

Блог – Јужно од границе: Када они компетентно оцене… (6.9.2016)

Шаљиви часопис „Њуз.нет“ има своје виђење:

Њуз.нет: Све више деце се игра родитеља и наставника (3.9.2016)

Да смо у Северној Кореји, овај часопис би имао прилично проблема, а због новог указа председника те државе. 🙂

Н1: Ким Џонг Ун забранио употребу сарказма (8.9.2016)

Но, вратимо се на оцењивање наставника. Иако критичари ове одлуке као аргумент наводе јаз који ће настати између наставника и родитеља ђака, министар просвете има идеју да управо ове две стране помири.

Зелена учионица: Шарчевић: Правимо нови савез породица – школа (6.9.2016)

Није ми најјасније зашто је тај савез нов, али свакако треба уводити иновације. Има и мишљења да, осим увођења, понешто треба и избацити.

Недељник: Најутицајнији српски професор у свету: Треба укинути министарство просвете (1.9.2016)

Ни мање, ни више. 🙂 У сваком случају, боље избацити и министарство, него ђака са часа. 🙂

Кутак.нет: Забрањено ми је да га истерам са часа, а час не могу да одржим (7.9.2016)

Добро, можда бих и ја малко настрадао да сам житељ Северне Кореје, али (на срећу) нисам. Но, житељ сам планете Земље и морам да будем забринут за њу. За крај, два текста о томе да разлога за бригу има. Бомбастичне новинске наслове никад не одобравам, али у овом случају – можда су и потребни, а како би људи обратили пажњу.

Блиц: Планети се „црно пише“ – Загревање океана је највећи изазов наше генерације (7.9.2016) & Курир: Црно нам се пише: Извештај о стању на Земљи шокирао многе (7.9.2016)

И дошли смо до краја

Као аутор Биолошког блога са поносом могу да кажем да је овај блог и ове године остварио многе успехе, чак веће него свих претходних година заједно. Трудићу се и даље да блог буде успешан, али знате већ како је, до великих успеха долази се заиста великим радом и искрено, уморио сам се. 🙂 Зато ћу ове године на одмор пре него што крену прави одмори, а како бих са новом енергијом и новим плановима (а има их и обећавам да ћемо блог унапредити још више) кренуо тамо негде од августа у нове радне победе. Одјављујем се до тада, а да ово не буде само опроштајно писмо, преносим и једну лепу најаву још лепшег догађаја. Поздрав за све колеге и све читаоце блога.

Драги наставници,

велико нам је задовољство да Вас и ваше ученике позовемо да учествујете у „WWF академији за природу“ коју организујемо у истраживачкој станици Петница од 18 до 22. октобра 2016. године.

„WWF академија за природу“ осмишљена је са циљем да укључи наставнике и ученике основних и средњих школа у активну и креативну заштиту природе чији смо сви део. Учесници академије постају амбасадори заштићених подручја и добијају важну улогу у раду са управљачем заштићеног подручја, са којим заједно раде на промоцији свих природних и културних вредности.

Детаље о „WWF академији за природу“ као и услове за пријављивање ћете наћи у документу у прилогу. Ову активност спорводимо у сарадњи са националним парковима Тара, Фрушка гора, Ђердап, специјалним резерватом природе Горње подунавље, предело изузетних одлика Авала и истраживачком станицом Петница.

Рок за пријаву је продужен до 25. јуна 2016. године, а до 10.јула ће све пријављене школе бити обавештене о избору школа за прву „WWF академију за природу“.

Радујемо се вашим пријавама и заједничком раду.

Срдачно,

Соња Бађура

Позив за школе -_WWF академија за природу (до 25.6.2016)

Извештај са републичког такмичења 2016

Најпре оно што нас највише занима. 🙂 Овогодишњи тестови:

Седми и осми разред + кључеви

Ево их и ранг листе:

• Ранг листа 8. разред
• Ранг листа 7. разред

Све ово је преузето са следећег линка:

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Такмичења (15.5.2016)

У име уредништа Биолошког блога свим учесницима и победницима и њиховим менторима честитамо на великом успеху. И овиме завршавамо званичан део, а преузима Методичар.

Сатница је била планирана и пошто је за пријаву било одређено чак три сата, појавио сам се са својим момцима негде после девет. Само пријављивање било је добро организовано, с обзиром да је учесника било много, а простор прилично ограничен. Недостатак простора је проблем са којим се Биолошки факултет у оваквим ситуацијама бори, али све у свему прилично је добро решен. У разговору са колегама и тада и касније закључили смо да се ове године види и разлика и труд да се разлика направи у односу на прошле године.

Кликом на сваку слику постаће већа.

Малко да вам дочарам каква је гужва била.

Ево и моје екипе. 🙂

 

Док су ђаци решавали тестове, наставници су могли да изаберу једно од два паралелна предавања. Као писац овог блога, природно, морао сам да нађем начин да посетим оба. 🙂 Најпре сам отишао на предавање које је организовала фирма Флукс Трејд из Београда. Ова фирма снабдева школе већ 18 година, а у новије време, од 2015 отворени су за #novetehnologije (што је хаштаг који је за овај блог и за све нас биологе прилично познат). 🙂 Раде и са млађим узрастом од 4 до 7 година, али су им овај пут циљна група били – седмаци, тако да су очекивали наставнике овог разреда у публици. Кад већ зборим о публици, предавање је било прилично посећено, а ево и доказа:

Свакаква чудеса сам тамо видео, али је представник фирме, Владимир Дојчиловић, причао највише о паметној табли. Техничке ствари бих прескочио, јер нисам сигуран да бих их добро пренео, а и много ми је било занимљивије када је Владимир причао о самом коришћењу табле. Њена предност је што сваки програм који иначе знамо, почевши од самог и једноставног Пауерпојнта, постаје интерактивно.

Уз то, постоји обиље интерактивних сајтова које можете користити, као што је GeoGuessr, који је осмишљен као квиз у коме на основу еколошких фактора и врста погађате у ком делу света се налазите. Владимир нам је и приказао кратак филм о учионици будућности, која постоји у садашњости (иако изгледа као из научно фантастичног филма) и кошта седам милиона фунти.

Када ће оваква учионица стићи код нас у Србију, заиста не знам, али сам ја успео да стигнем и на друго предавање, а које је одржала представница WWF.

Иако сам упао на пола предавања, прилично брзо сам скапирао шта је тема. А тема је заштита подручја око Дунава. Поменута организација већ шест година води борбу да се заштити подручје на потезу Дунав-Драва-Мура, односно да то постане резерват, а рок је до 2018. Највећи проблем је заправо рад са локалним становништвом. То је спор процес, а циљ је објаснити им да могу имати користи и од заштићеног подручја, односно резервата природе. Позитиван пример је Бачки Моноштор који нуди еколошки, односно сеоски туризам и има иноземне госте. Ја сам се појавио када су на ПП презентацији биле фотографије Амазона и Копачког рита. Копачки рит је најочуванији поплавни део Дунава (остало изгледа као канал) и толико је бујан и божанствен да заиста нисам био сигуран шта је на слици Амазон, а шта овај парк природе.

WWF припрема образовни пројекат и наставници су позвани да помогну. Пет заштићених подручја (Ђердап, Фрушка гора, Тара, Авала и СРП „Горње Подунавље“) препознати су као едукативни центри и терени на којима ће се спроводити едукација. Неке од активности спроводиће се и у Петници, која је партнер. Обуке су намењене за будуће чуваре природе и водиче, а у плану су и Академије природе, а које су већ реализоване у иностранству (Биолошки блог је више пута писао о европском пројекту European school for a living planet). Најкраће речено школе би радиле пројекте, а обавезан део би био посета једном од наведених центара.

Од Соње смо сазнали и за један немили догађај. Ловци су поставили отровне мамце са намером да убију лисице и шакале, али су их први пронашли орлови белорепани и 11 њих је угинуло. Овакви примери биће доступни на сајту WWF, а могу да се повежу са предавањем о ланцима исхране, на пример. На сајту ће бити и кутак посвећен еколошком отиску, а у вези са том темом присутни наставници су имали радионицу.

Свака група добила је картице са исписаним појмовима на обе стране, са тим да је једна страна наранџаста, а друга плава. Задатак је да се картица окрене тако да се види плава страна ако је појам у вези са водом (јасно је да су сви у вези, само је потребно ту везу и пронаћи). Појмови су: медуза, пустиња, чоколада, Фејсбук, дрвена оловка, папир, сок, мајица… Ето идеје за час. 🙂

Након предавања покупио сам моју тројицу ђака и одвели су нас у Јавни тропикаријум и акваријум у Београду.

Иако као уредник Биолошког блога морам да будем информисан, признајем да нисам знао да ово мало, али слатко место постоји. И то, како сам начуо, уназад шест месеци. Још увек је у фази дотеривања, али има свачега тамо и вреди посетити. Уосталом, погледајте слике које сам вам припремио за крај, пошто немам више шта да вам пишем. Остатак времена провео сам што на факултету, што около њега, али није ми било досадно. Мало сам чаврљао са ђацима, мало са колегама, од којих сам неке видео први пут уживо и баш се обрадовао. Све у свему, леп дан, иако радан. 🙂 Поздрављам вас до сутра.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Модерна биологија

Средњошколци су ове године били вреднији од нас основаца, па су већ завршили републичко такмичење. На следећем линку пронаћи ћете ранг листе, тестове и решења:

Српско биолошко друштво: Такмичење из биологије средњих школа 2016. – резултати и решења (9.5.2016)

Свим учесницима, награђенима и њиховим менторима честитамо у име уредничког тима Биолошког блога. А уредничком тиму пристигла су чак два позива на конференције значајне за биологе. Прва коју ћемо навести наизглед није значајна за нас биологе или боље рећи није специфична, али није баш скроз тако. На њој је предавач и наша колегиница, Тамара Гавриловић и причаће о модерној биологији. Све што треба да знате о конференцији (кад, где, шта и како) имате у следећа два документа:

• Позивно писмо на конференцију „Свако дете може да учи“
• Aгенда конференције

Како бисмо најавили следећу конференцију прослеђујемо писмо:

Поштовани,

Обраћамо вам се поводом жеље за сарадњом на Другој међународној научној студентској конференцији заштите животне средине FISEC16 која ће се одржати од 18. до 22. маја 2016. године у Студентском културном центру у Београду.

Удружење РИО је новембра 2014. године организовало први овакав скуп у региону, са називом Прва међународна научна студентска конференција заштите животне средине FISEC14 у просторијама Ректората Новосадског Универзитета.

На скупу је присуствовало преко 250 учесника из региона где је презентовано 50 научних радова.  Одржавање конференције су подржали Америчка амбасада, Veolia Water and Technologies, Хемофарм, Legend, Покрајински секретаријат, УНС и многи други. Више детаља можете видети на линку овде.

Ове године Конференцију реализујемо у сарадњи са Центром за промоцију науке, Београдском отвореном школом, Центром за унапређење животне средине, Удружењем Green Lin, Студентском асоцијацијом Шумарског факултета, Организацијом српских студената у иностранству и очекујемо око 400 студената и младих из региона.

Интересује нас да ли сте заинтересовани да подржите одржавање конференције тако што бисте послали два представника удружења на наш скуп, у овом случају вам обезбеђујемо и бесплатне котизације за учешће.

Такође бисмо вам били веома захвални уколико бисте путем ваших медија објавили вест о нашем скупу како би се што више младих одазвало и тиме синергијски допринели здравијој животној средини.

Овде можете преузети: програм конференције FISEC16.

Велики поздрав!

Лепе нам се ствари спремају усред маја, али још увек није крај. Желели смо да најавимо и један „челенџ“ или изазов за оне који воле птице:

еbird.org: May eBirder of the Month Challenge (1.5.2016)

И после кажу да је мај месец математике. 🙂 У ствари и јесте, али ни биологија не посустаје. 🙂 А пошто знамо да наставници биологије не посустају за другима, треба их пријавити на следећи конкурс:

Живојин Мишић: Oтворен конкурс за најбоље едукаторе Србије за 2016. годину (9.5.2016)

Конкурси за уџбенике су ове године изгледали знатно другачије и вредновани су према процентуалној заступљености. Посао је рађен наопачке, али је свакако урађен. И ево резултата:

Зелена учионица: Каталог одобрених уџбеника за основну школу за школску 2016/2017, 2017/2018 и 2018/2019. годину (8.5.2016)

Ето из којих уџбеника ће наши ђаци моћи да уче, а могу да уче и на терену, да тако кажемо. А терен не мора бити увек природа. Може да буде и музеј. 🙂

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Манифестација „Музеји Србије 10 дана од 10 до 10“ (од 12.5.2016)

Но, вратимо се конкурсима. Наши научници такав један ипак неће пролазити.

Политика: Од данас почиње рад на новом конкурсу за научне пројекте (9.5.2016)

Последице овога су прилично бурне:

Дневник: Вербић понудио оставку, научници чекају нови круг (7.5.2016)

Да ли је оставка прихваћена, не знамо, али неке назнаке постоје. Премијер је просвету квалификовао као „веома важан сектор“ (ма шта год то значило) када је говорио о избору министра:

РТС: Вучић најавио најмање шест нових министара (8.5.2016)

Веома важан сектор је и Петница, али увек негде у ово доба године има финансијских проблема.

24 сата.рс: Срамота: Центар који је изродио хиљаде научника без динара – од Министарства просвете ни трага ни гласа (3.5.2016)

Ово је заиста необично, с обзиром да је још увек актуелни министар – Петничар. Но, од ове вести до сада можда се ситуација и завршила са срећно. Ред је да и мали и велики матуранти завршавају полако и свечано ову школску годину, али…

Вечерње новости: Мала матура опет по кафанама! (6.5.2016)

А ми ћемо опет (!) бити сутра са вама. Читајте нас и даље. 🙂

Биљка где јој место није

У Петници је почела пријава за Летњу научну школу, која важи за седмаке, од којих ће одабрани ићи у ову школу када крену у осми разред.

Истраживачка станица Петница: Летња научна школа (до 15.5.2016)

Имамо времена и да напишемо мишљења о ђацима, а и да се ових дана прошетамо до Сајма хортикултуре који се по 21. пут одржава у Београду (прецизније на Београдском сајму). Сајам можете посетити сваког дана до 10. априла, у периоду од 10 до 18 часова. Један од излагача је и Природњачки музеј:

Фејсбук албум – Природњачки музеј у Београду: „Алергене биљке“ на Сајму хортикултуре у Београду (7.4.2016)

Прошле године забележен је необичан пример хортикултуре у канадској покрајини Саскачеван. У једној од жардињера, над прелепим украсним љубичастим цветовима надвисила су се стабла марихуане! Нико не зна колико су ту дуго расла, нити како су ту била доспела, али је разумно претпоставити да је неко (можда неки шаљивџија) убацио семена ове биљке. Ова сорта је имала нижи ниво тетрахидроканабинола од медицинске марихуане, али ју је полиција, која је позвана на место догађаја, свеједно уклонила.

cbc.news: Budding marijuana plants found in Swift Current planters (17.7.2015)

И док смо у свету биљака, да направимо једну лепу дигресију. У питању је презентација Иване Дамњановић:

Дакле, марихуана се баш не уклапа у улепшавање урбаног простора, а не уклапају се ни графити:

Телеграф: Графити по фасадама ће бити прошлост за Београд: Спрема се велико уређење града! (4.4.2016)

Део урбаног простора су и аутобуске станице. Погледајте следећи документарац о веома необичним таквим сатајалиштима у Совјетском савезу:

Руси могу да се подиче аутобуским станицама, а ми – гробницама.

Vice: U istočnoj Srbiji grobnice su kao kuće (17.2.2016)

Ми можемо да се подичимо и паметном децом, а која ће имати прилике прекосутра да покаже своје знање из биологије у некој од београдских школа:

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Списак школа у којима ће се одржати окружно-градско такмичење из биологије за основне школе (1.4.2016)

Што се такмичења тиче, од ове године осмаци не добијају бодове за упис у средњу школу. Разлог томе је систем који није фер. И наместо да се лош систем поправи, он је решен једноставније – укинут је.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Без додатних бодова за награђене осмаке (4.4.2016)

Како пролазе наши ђаци на тестовима који нису такмичарски, али јесу у вези са биологијом, бави се следећи текст из суседне нам државе:

Наставници.орг: Подсјетимо: Србија има четири и пол пута више реално одличних ученика из математике него Хрватска (4.4.2016)

Из текста смо сазнали да су наши ђаци показали да познају живи свет за свега три бода изнад међународног просека. И то је добар резултат, али и да је лош, постоји нешто горе и од тога.

Кутак.нет: „Чести испити нарушавају самопоуздање, а то је горе него лоше оцене“ (9.2.2016)

Ипак за крај нешто боље. А то је најава изложбе:

Фејсбук догађај – Фонд за заштиту птица грабљивица: Изложба фотографија Птице у акцији (за 11.4.2016)

Надамо се да се видимо на изложби, а пре тога на такмичењу које је прекосутра. Пошто имамо радну суботу, Биолошки блог ће одмарати сутра. 🙂

Од студената највише

Није прошло много од последњег семинара у Петници, кад ево га још један. Тема семинара су нове технологије и дигитална фабрикација. Намењен је првенствено наставницима физике, електронике и сличних предмета, али Петничари мисле да би могао бити интересантан и по некоме од биолога. Учешће на семинару је бесплатно.

Истраживачка станица Петница: Наставнички семинар о новим технологијама (пријављивање до 10.4.2016)

Нове технологије све су новије и све су савршеније. Ипак, још увек нису дохакале људском мозгу, који може оно што машине, без обзира на фасцинантне брзине којима рачунају, не могу. Рецимо, машине нису ни близу креативне као што смо то ми, а и немају интуицију. Ово потоње научници можда могу да постигну алгоритмима које су написали. Следи текст о томе:

Phys.org: System that replaces human intuition with algorithms outperforms human teams (16.10.2015)

Да ли је ово почетак вештачке интелигенције? Боље да није, јер уважени Стивен Хокинг каже да би ова интелигенција могла бити узрок крају наше интелигенције:

IFL Science: Is Stephen Hawking Right? Could AI Lead To The End Of Humankind? (12.12.2014)

То је рекао Стивен, а ево шта је рекао Срђан Драгојевић:

Форум београдских гимназија: Срђан Драгојевић: Од деце правимо ТВ мороне (3.4.2016)

Вратимо се још мало информатичким темама, пре него што кренемо са биолошким:

LINog: 42 prečice na tastaturi za uređivanje teksta (14.6.2012)

Ево баш да пробамо… ☼ Сунце. ☺ Сунчани су нам дани, а тек ће у мају бити, па и право време за посматрање птица.

World migratory bird day: Birdwatching at Novi Knezevac Fishpond (за 14. и 15.5.2016)

Ово се организује због Светског дана птица селица, који је 10. маја. Јуче је био Дан студената.

Блиц: Вербић честитао Дан студената: Од вас очекујемо највише! (4.4.2016)

Птице, дакле, посматрамо у мају, а ових дана ћемо можда видети и јариће – како слободно шетају.

Блиц: Огорчен на државу – Пушта 200 јарића у планину да их растргну звери (3.4.2016)

Очигледно је једина фарма за коју ова држава мари она на телевизији „Пинк“. Садашња министарка просвете некада је чувала јариће значајно успешније.

Телеграф: Чувала је козе на планини у Мароку, а сада је министарка у Француској и све жене желе да буду ОНА (4.4.2016)

А ми свакако треба да чувамо природу. И то дан буде порука за крај коју треба озбиљно схватити, јер није баш да нам иде. Забрињавајуће фотографије објавио је „Курир“:

Курир: Помор рибе код Титела: Страшан призор на ушћу Бегеја у Тису (4.4.2016)

Семинар у Петници о еволуцији – 3. део

Радионица

Други дан смо имали радионицу која је применљива и у учионици. Задатак нам је био да пронађемо један текст који је лош извор и један добар извор и да их анализирамо. Петничари имају овакав клуб и зову га Journal club (Клуб журналистике). У нашим медијима веома је лако доћи до лоших примера научног новинарства (препознатљивих по бомбастичним насловима), али су извори добрих примера, а на српском језику, веома скромни. Ово што следи није такав пример, али је мишљење које треба прочитати:

Пешчаник: О вакцинама, опет (22.2.2015)

Највећи успех вакцина је да су постале антиреклама саме себи. Наиме, оне су потиснуле болести толико да их не примећујемо, па самим тим ни добро које су вакцине донеле. 🙂 Но, да се вратимо изворима.

Невоља је што је већина ваљаних извора које можемо наћи – иноземни. Рецимо, похваљен је Reddit Science, у оквиру кога постоји рубрика (Ask me anything) где научници одговарају на питања. Занимљив је и сајт Science in the classroom који научне чланке из престижног часописа „Science“ преузима и прилагођава да могу да их читају (мали) ђаци. Занимљив је и The Biology Corner. Ми изворе баш и немамо, али је добро да можемо да разумемо хрватски језик. Поменут је хрватски сајт Друштва за промоцију знаности и критичког мишљења на коме се могу наћи Јутјуб снимци предавања за клинце, као и Знаност.ком. Од српских извора поменут је сајт „Хемија око нас“ на коме Зоран Вујчић поставља јако добре текстове о храни, али нисмо успели да пронађемо тај сајт (ни тад ни сад). Иначе, што се хране тиче, актуелне су разноразне праисторијске (палео) дијете, јер ако су наши преци јели то, ми смо ваљда дизајнирани да само то и једемо. 🙂 И није прескочен ни Елементаријум Центра за промоцију науке. Један од текстова са овог сајта:

Елементаријум: Гени за понети (приступљено 29.3.2016)

Како Петничари проверавају ваљаност неког извора? Претражују научне радове. То се ради преко Гугла, али не обичног већ Google Scholar, који је осмишљен само за то. Овај претраживач не даје целе радове, али их све можете пронаћи на руском сајту Sci hub. То је нешто као научни Торент (пиратски филмски сајт) и наравно, није легалан, али вас не могу казнити ако сајт истражујете.

Субота увече

Људи користе суботу увече за луди провод, а ми смо је провели у лабораторији са Томицом, који нам је стрпљиво причао о техници микроскопирања на посебном, а застрашујуће скупом конфокалном микроскопу (са нашом платом купили бисмо га за две године, али да за све то време живимо од ваздуха и нелегално (ниједну дажбину да не плаћамо)). Овај микроскоп прави тродимензионалне слике онога што гледамо и то штампа. Микроскопирали смо као наши петаци када чекају да погледају под микроскоп. 🙂

Дан трећи

Еволуционе игре

Постоје друштвене игре које деца не само да могу да играју, већ и да кроз њих нешто науче. Чак и то шта је погрешно представљено у игрицама. Игре су атрактивне са све диносаурусима и бактеријама, али не морају да се купе ако пара нема. Могу и да се осмисле, а слике штампају или да их ђаци цртају. Игре нам је представио др Душан Мишевић.

Игру усликала Ена Хорват.

Разговор

На крају је била нека врста округлог стола, који је започела др Биљана Стојковић. Причали смо углавном о проблемима – једнако у науци и настави.

Фото: Ена Хорват.

Биљана је причала о креационистима и о статусу еволуције. Тако смо сазнали да је у САД еволуција у школама почела да се предаје тек 1968. Пре тога је један наставник чак и ухапшен јер ју је предавао о чему је снимљен и филм. Године 1977. Врховни суд те државе забранио је и паралелну причу о креационизму и од тада креационисти (којих има више врста) војевају своје битке. Противници креационизма сматрају да овај покрет представља интелектуалну лењост, јер пропагира да су нека сазнања (о постанку) ван нашег поимања и не труди се да их стекне. Иако је еволуција наука, по угледу на креационизам, људи у њу верују или не верују. Еволуција не захтева веру, али је и та вера селективна. Рецимо, људи који не верују у еволуцију често верују у резистентност бактерија, иако је та прича чисто еволуциона (то се зове когнитивни апархејд).

Како аргументовати научна сазнања „неверницима“? Сви заједно смо сумирали. Но пре него што вам дам листу, да вам се похвалим да сам посетио петнички музеј који је мали, али чаробан. Следеће слике ће вам га дочарати:

И ево листе:

• Светска здравствена организација врши предвиђања о наредној епидемији на основу сазнања из области еволуције. Овде смо искористили прилику да попричамо о птичјем грипу. Ми често вирусе називамо животињским именима и они најчешће долазе из Азије, јер тамошње становништво живи у блиском контакту са прасићима. Код птичјег грипа није било ефикасног прелаза са птице на људе и тек понеки редак пример је документован и није баш јасно како се то десило. Да је ефикаснијег прелаза било, били бисмо у проблему. Поменут је и ЗИКА вирус кога још треба проучити и да ли и како узрокује проблеме са микроцефалијом.
• Влада нам је на живописним примерима показао да корелација није исто што и узрочност. Такође нам је дао леп (и доказано референциран) инфографик о позитивном утицају вакцина.
• Што се тиче тога да у вакцинама има отровних супстанци и тешких метала, прво морамо да знамо да сваки лек мора да има доступан садржај. Друго, тешких метала у вакцини има мање него рецимо у туњевини (у крушци има прилично формалдехида који иначе изазива рак, што нас неће спречити да је у сласт поједемо), а и користе се као тзв. носачи који су у нашем организму инертни.
• Вероватноћа од контраиндикација од вакцине је мања него вероватноћа да дође до компликација услед болести.
• Одлука да не вакцинишем своје дете се односи само на њега. То је нетачно. Односи се и на децу која из здравствених разлога не могу да се вакцинишу и ако ћемо право, пошто се од доктора захтева да преузме одговорност за вакцину, од родитеља би требало да се захтева да преузму одговорност за здравље и живот управо те (туђе) деце.
• Да ће се преоптеретити дечји имуни систем је потпуни нонсенс, тим пре што нема разлике у механизму деловања антитела које дете природно има и које је стекло путем вакцине.
• А да су фармацеутске куће мафијашке можда и има истине, али треба знати да званичне статистике показују да свега 3% од укупног профита иде на вакцине. Много више новца лежи у борби против рака и ХИВ-а.

Одлазак

Биљана је рекла да се у последњих 150.000 година ништа значајно са људским мозгом није десило. И то је сигурно тачно, али се мој мозак за ова три дана значајно унапредио. 🙂

Само када сам помислио да након свег овог занимљивог што сам чуо и доживео, као и лепог дружења и позитивне и опуштене атмосфере треба да идем на посао сутра, није ми било лако. 🙂 Никад није лако напустити Петницу у којој сам боравио још као млад наставник, давне 2001. Лепе успомене ме везују за њу, а и ако ћемо искрено, Петница је иницирала да постанем наставник какав сам данас. Свима је препоручујем, тим пре што сам чуо да ће за који дан бити нови семинар тамо. Известићемо о томе. 🙂

Део Петнице ухваћен фото-апаратом Ене Хорват.

Семинар у Петници о еволуцији – 2. део

Јутро

Оба јутра имали смо слична окупљања праћена куповином кафе у кафићу са симболичним ценама. Било је и вредних који су ишли на рекреацију (шетњу до језера), а било је и оних који смо само пили кафу и ћаскали. Потом бисмо ишли на доручак и онда на предавања (од десет). Предавањима је тог дана започела др Тања Аднађевић.

Предавачи су нам били увек насмејани и расположени, иако су радили сва три дана и то много сати.

Дан други

Генетички инжењеринг (метода и технике, примена, етика)

Од тридесетих до педесетих година прошлог века, у САД су „бомбардовали“ поље кукуруза гама-зрацима, а како би се отарасили непожељних становника агроекосистема. Да ли је то боље него ГМО? Понекад заборављамо да често користимо средства која су веома опасна и по здравље и по животну средину, али око тога не правимо толику галаму. Но, код нас галаме није било. Предавање Тањино је пропраћено у тишини. И сталним запиткивањем. 🙂

Зашто заправо је поменуто зрачење и још многе друге методе још лошија варијанта од ГМ? Зато што генетичким инжењерингом мењамо један ген, а овим другим методама ни сами не знамо колико. Ми видимо измењен фенотип, али колико је генотип другачији, тешко је рећи.

Но, појавила се метода CRISPR којом је могуће променити и до 173 гена. Ова метода је преузета из природе и сада се води спор око тога да ли ју је могуће патентирати. Као када би неко патентирао Сунце, упоредила је Тања. Наиме, ову „технику“ користе бактерије при наслеђивању стечених особина. Код њих се на тај начин „уграђује памћење“ на бивше инфекције. Када вирус унесе своју ДНК, постоје протеини који буквално патролирају ћелијом и секу тај инфективни део, а уз помоћ РНК. Научници су утврдили да овај начин није ексклузива бактерија да секу вирусну ДНК, већ то може да се примени и у једрима других ћелија, па и људских. За сечење ДНК која рецимо носи ген за наследну болест. И све што треба урадити је убризгати поменуту РНК и ДНК коју желимо да уградимо. Погледајте и сами у филмићу:

Касније смо у Душановом предавању чули да је захваљујући овој CRISPR техници могуће да се заувек „искључи“ ХИВ. Мало ли је? 🙂

Science alert: Scientists have removed HIV from human immune cells using a new gene-editing technique (22.3.2016)

Још неки подаци које смо чули је да је тренутно у ЕУ дозвољено да се ради на 130 биљака, а да се на тзв. ауторизацију за једну врсту чека око десет година. А још један препоручени филмић је:

Било је разговора о већ свима познатим пацовима који су оболели од вишеструких тумора јер су јели ГМО:

Вести онлајн: Ово су пацови који једу амерички кукуруз (21.9.2012)

Права истина је да је рад заправо повучен из (и то озбиљног) научног часописа, због лошег дизајна експеримента, а што је подразумевало и лош одабир сојева експерименталних мишева. Наиме, тај сој је иначе подложан туморима, који би се највероватније развили и да сте их хранили најобичнијом чоколадом. Уредник часописа је добио отказ због лоше научне праксе, мада је он то представио да су „велике силе“ над њим извршиле одмазду јер је рекао истину.

Заиста, да ли се речи ауторитета могу узети као меродавне? Код нас се неки лекари противе вакцинацији и људи им, по поставци ствари, верују. Истина је да има и лекара и научника који тврде ово или оно, али су они, ипак, у мањини. Тада је др Душан Мишевић поменуо пројекат Стева (Project Steve), где су позвани искључиво научници који се тако зову да потпишу петицију против креационизма. И опет их је било више него научника који су и креационисти. 🙂

А и нас није било баш много, али смо били добра екипа. Јако смо се лепо дружили и успут кукали на муке које нас све море. 🙂

Негде у ово доба дошао је да нас поздрави Вигор Мајић, директор станице Петница и причао нам је о методологији рада у Петници. Тамо се не инсистира да се у предавањима форсирају богзна какве методе и техничка средства, већ предавач треба да ради онако како му лежи и како успева да пренесе знање. Па таман то био и најкласичнији могући приступ. Такође је рекао да Петничари више воле овакве семинаре за које се не добијају бодови, јер су тако сигурни да ће доћи они наставници који су искрено мотивисани.

Ове наставнике бодови за семинаре не занимају. 🙂

Дуго смо ћаскали са Вигором, а онда је кренуло друго предавање.

Синтетичка биологија

Предавање о овој биологији одржао је др Душан Мишевић, кога сам већ пар пута помињао.

Синтетичка биологија је део биологије који се бави тзв. биолошким циглама (Bio Brick). То су делови ДНК, а који могу да се уклапају попут лего коцки са циљем да се добије нешто корисно за људе. Као модел организам који се користи при конструкцији најпопуларнија је ешерихија коли.

Синтетичка биологија је, макар за мене, била потпуна новост, те су приче које су уследиле биле заиста занимљиве. Постоји међународно такмичење за студенте iGem, које окупља екипе оних младих људи који хоће да праве биолошке цигле и да њиховом употребом направе нешто ново и нешто добро. Па су тако правили бактерију која светли када је у додиру са нагазним минама, те модификовали бактерије чијим радом наш зној добија непријатан мирис (за овај рад су се посебно заинтересовали људи који имају редак синдром (триметиламинурију) због кога непријатно миришу попут рибе), а прво место 2013. добио је тим који се бавио борбом против бактерије туберкулозе (болести присутне много више него што мислимо).

Тимови из разних земаља имали су заиста занимљиве идеје (видећете у презентацији), а наша Србија још увек није оформила тим, мада се о томе размишља. Но, то не значи да наших младих људи у таквим тимовима нема. Па и поменутим победничким.

b92: Српска студенткиња биологије у светској елити (6.11.2013)

Наш тим баш није био победнички (ни у чему нисмо победили), али је био добар тим. 🙂

Чули смо о још неким подухватима и то фирми које желе да помогну свету, али и да зараде, да се не лажемо. 🙂 Тако једна од њих ради на томе да светлеће бактерије постави на фасаде зграда и жардињере и тако смањи потрошњу електричне енергије која иде на уличну расвету. Други су се више фокусирали на болести, па осмишљавају ГМ бактериофаге који ће убијати лоше, а поштедети добре бактерије. Процене су да ће због ових првих и због њихове све алармантније резистентности на антибиотике, умирати десет милиона људи годишње. Трећи су се фокусирали на заштиту животиња, конкретно азијске цибетке палмашице (латински назив је Paradoxurus hermaphroditus, али није хермафродит).

Ова животиња је сваштојед, али углавном једе воћке и помаже у њиховом расејавању. У земљама где живи, затварају је и хране зрнима кафе, које она искаки, али су је њени дигестивни ензими тако обрадили да та кафа делује фино и – скупо. Научници су имитирали тај цибеткин дигестивни процес у лабораторији и добили исти процес, али без животиње. Ово није баш прави пример примене синтетичке биологије, али јесте у вези са њом.

Душан нас је научио и шта је Симпсонов парадокс. Лакше га је илустровати на примеру. Године 1973. на Универзитету Беркли процентуално гледано примљено је више мушкараца но жена. Међутим, када се гледа према департманима, у већини је више примљених женских особа. То се дешава и у природним популацијама када један тип преовладава у односу на други.

И Душан је завршио игром која може да се игра онлајн, као и стрипом. У првом случају у питању је бактерија којом управљамо и која сакупља гене, а у другом, па погледајте и сами.

Herocoli.com: A synthetic biology game (приступљено 29.3.2016)

Вакцинација – историјат, значај, заблуде

О вакцинацији причао нам је вазда духовити др Владимир Јовановић. Још на почетку семинара представио нам се као еволутивни предак Томицин, јер је пре њега водио програме у Петници. 🙂 Ево његове презентације:

Проблем је у томе што ми давно нисмо имали неку опаснију епидемију, попут великих богиња, те смо заборавили да је те, 1972. године, 18 милиона људи чекало у реду за вакцину, те колико је живота тада било спашено. И колико је спашено дан – данас.

Мондо: Прете нам заборављене болести (21.4.2015) & цин.ба: Опасности од (не)вакцинисања (6.6.2014)

Један од примера је да бебе могу да оболе од хепатитиса Бе, који касније може да доведе до канцера јетре. Зато се бебе вакцинишу. Истина је да постоје они код којих вакцине могу да изазову контраиндикације, па и смрт, али ако ћемо се већ „играти“ вероватноћом, већа је вероватноћа да ће неко умрети услед последица болести.

Вечерње новости: Вакцине не крију мрачну тајну (15.3.2016)

Посебно нас је занимао аутизам, пошто се у медијима тврди да је ово стање директна последица болести. Најпре треба да знамо да је под појмом аутизам обухваћена широка лепеза поремећаја. Друго, не постоји нити једно научно истраживање које је повезало ММР вакцине и аутизам. Постојао је рад А.Ј.Вејкфилда из 1998, али је овај рад повучен, јер није рађен коректно. Један од показатеља је да касније нико није успео да понови ово истраживање. Вејкфилд је довео у корелацију аутизам и ММР вакцине, али нам је Влада показао да корелација не значи и узрочност и то нам је илустровао духовитим примерима.

Резултати истраживања могу да заварају, као и ова фотографија. Изгледа као да смо заплесали, али нисмо. 🙂

Рецимо, постоји веома очигледна корелација између броја људи који су се удавили у базену са бројем филмова у којима се појавио Николас Кејџ. 🙂 Једна озбиљнија корелација је између аутизма и продаје органске хране! И шта сад да мислимо?

И да треба поменути да је поменутог научника Вејфилда финансирала адвокатска канцеларија (која је припремала случај против ММР вакцина) са 400.000 долара, што је 400.000 добрих разлога да Вејкфилд направи истраживање какво је направио.

Фармацеутске куће често оптужују да су мафијашке, али очигледно ни друга страна не ради ствари из чистог филантропизма. Коме веровати? Владимир каже да је институција којој можемо веровати Центар за контролу болести и превенцију, чији су се узбуњивачи ономад правовремено огласили и били истрајни пет година, да би напокон Бела кућа прихватила да је ХИВ стваран. Како закон стоји код нас? Актуелна је одлука да вакцине буду обавезне (овде имате студију која говори о (не)обавезности вакцинисања у појединим европским државама), али још увек није и алармантна. Најпре, закон не обавезује, а статистике показују да још увек 95% родитеља прихвата вакцинацију.

Лако до лека: Закон за народ или против њега??? (8.3.2016)

Још и ово је актуелно:

b92: Почиње имунизација против изазивача рака грлића материце (25.3.2016)

Ћаскали смо о још неким стварима, па нам је тако Влада објаснио да на оној листи коју добијамо приликом анализе крви и где већину ствари не разумемо, имуноглобулини су обележени са IgM и IgG. Уколико је овај потоњи низак, а први висок, инфекција је или почела или се завршава, а уколико је други висок, инфекција је у току. Добро је знати. 🙂

Дан се још није завршио, али се чланак одужио, па настављамо сутра. 🙂