Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „петница“

Семинар у Петници о еволуцији – 1. део

Почетак

У петак, 25. марта, допутовао сам у Петницу, где је пристигло још двадесетак колега из разних градова Србије. Од последњег пута када сам био, пре неких седам година, много тога се променило, односно изградило и схватио сам да ми је проблем да нађем улаз. 🙂 Ена, са којом сам се био нашао на аутобуској станици, није могла да допринесе да решимо овај необичан проблем, јер је први пут дошла у Петницу. Но, љубазни возач (који нас је и довезао) нам је показао (прави) пут и пријавили смо се на семинар.

Нисам се сетио да сликам како Петница сада изгледа, али зато ево слика природе око пећине до које смо се други дан прошетали:

Уосталом, како Петница изгледа сада, можете да видите и сами. Ускоро почињу Петнички дани, односно радионице које можете посетити са својим ђацима. Све информације имате у следећем документу:

Пролећни научни дани у Петници 2016.

Да се вратим семинару. Семинар је урађен под покровитељством Европског друштва за еволуциону биологију (The European Society for Evolutionary Biology (ESEB)) и имао је за циљ рад на подизању научне писмености која је у Србији на веома ниском нивоу. Најпозванији да то иницирају су свакако научници и факултетски професори, који су окупили оне који су такође најпозванији да ту врсту писмености шире и развијају – наставнике. За онлајн учење је потребна и онлајн платформа да се то учење реализује, али пошто је ово било окупљање уживо, „жива платформа“ је била Петница. И било је заиста живо у Петници, али и лепо; опуштено, а радно (други дан се одужио до један по поноћи). 🙂 Но, да кренем из почетка.

Дан први

Увод у еволуциону биологију

Након упознавања и обиласка Петнице, семинар је званично почео предавањем др Биљане Стојковић. Биљана нам је дозволила да објавимо њену презентацију:

Биљана нам је причала о томе шта јесте наука и зашто је еволуција једна од оних која нам прави проблеме. 🙂 Еволуција има временски континуитет од много милиона година, а наш живот у том времену је „трептај“ од неколико деценија и у том „трептају“ који ми можемо да појмимо, треба да појмимо и све оно што је било пре нас и што ће после нас доћи. Када тако поставите ствари, чак и са знањем које смо стекли на Биолошком факултету, схватамо да то није тако лако прихватити.

Такође, оно што збуњује људе је што је јединка производ еволуције, она је њен представник, а сама јединка не еволуира.

Биљана нам је разјаснила и како треба гледати на природну селекцију. Природна селекција је последица различитости међу јединкама, што доводи и до њихових различитих репродуктивних потенцијала, а не сила која одлучује ко ће да живи, а ко ће да умре.

Нас није одвела сила до лабораторија, већ Томица Мишљеновић, који руководи биолошким програмима у Петници. Гвирнули смо у лабораторије за биологију и хемију.

Но, да се вратимо на проблематичну еволуцију. Она је проблем многима због Платона, а потом и због његовог ученика Аристотела, који је успоставио есенцијализам, а који потире индивидуалну варијабилност и очигледно је утицао на Хришћанство. Платон је рекао да негде постоји свет идеја, који је стваран свет. У том свету постоје идеали (есенције) за сваку могућу врсту (куцу, мацу, слона, маслачак), па тако и човека. Сви се рађамо са циљем да будемо као та есенција (која је садржана у сперматозоиду), али због грешака које се дешавају током развића (већих или мањих), ми се удаљавамо од тог идеала и зато се и разликујемо. Највеће грешке претрпеле су жене, јер је идеал мушкарац, тврдио је Платон. Сви смо чудовишта, казао је он, а жене су, дакле, највећа. 🙂 Уосталом, тератогени утицаји, који се дешавају током развића, добили су назив по чудовишту (τέρας, односно тера – значи управо то).

Занимљива прича, зар не? И било је таквих много, те не могу све да их пренесем, али могу да пренесем утисак да је предавање било заиста интересантно и да нам је појаснило теорију еволуције из више углова.

Увод у популациону генетику

Након једног увода, уследио је и други. Овај пут предавање је одржала др Тања Аднађевић. Она нас је упутила на који је начин генетику приближила младим полазницима у Петници. Овде је много тога за шта није лоше да се ми, основци, подсетимо. 🙂

Потом је уследила радионица коју је Тања водила и да будемо искрени, играли смо се, али и учили како да на забаван начин објаснимо многе појмове и феномене из области генетике. Рецимо, најобичнији глуви телефони могу да послуже као илустрација како се дешавају мутације, а чули смо и за идеју како да се еволуција дочара кроз рад у школском дворишту (том причом се надовезао др Душан Мишовић, о коме ћемо касније). Наиме, деца добију свако по неки прибор (виљушку, кашику, кинески штапић и слично) и задатак да тиме покупе што више зрна грашка расутих по дворишту. У односу на сакупљене ресурсе би им се мењао број могућих алатки, што би илустровало адаптивне вредности појединих фенотипова. Ко каже да еволуција не може да има теренске вежбе? 🙂

Још неке игре можете видети овде:

А имате и онлајн игрицу:

Science channel: Charles Darwin’s game of survival

У овој игрици бирате фенотипове који треба да преживе милион година уз веома изазовне промене средине. Неколико нас је покушало, али је само колега Горан успео да одабере „победничку екипу“. 🙂 Онда смо гледали и филмић уз који не можете да заборавите еволуционе механизме:

И до краја вечери (која се одужила до касних сати) гледали смо још један филм.

Пројекција

Петничари имају две занимљиве особине. Једна је да им семинари, иако планирани (што можете да видите по програму који добијете), имају прилично „пластичан“ распоред, па су претумбације могуће, а друга је да трају до ситних сати. Када дођете из Петнице, увек сте задовољни и исцрпљени. 🙂 Након вечере (храна се у Петници служи у мензи и баш је добра), гледали смо документарни филм о суђењу у једном граду (Доверу) из Пенсилваније, које је требало да одлучи да ли ће ђаци у тамошњој школи учити и интелигентни дизајн. Заправо, требало је да се види да ли интелигентни дизајн има статус науке и тако и своје место у Школском програму.

Још раније са Биљаном разговарали смо о интелигентном дизајну, који је у ствари нов назив за креационизам и о аргументима које ова идеологија пласира. Рецимо, један од аргумената је да ако видите часовник, јасно вам је да га је направио неко интелигентан, па тако када видите било коју врсту, аналогно, јасно је да ју је „направио“ неко такође интелигентан. Међутим, овде је кључно – време. Креационисти верују да је Земља веома млада (свега неколико хиљада година), а ми знамо да је много старија и ако је човек успео да створи нове расе и варијетете биљака и животиња за свега неколико година, природа је за нове врсте имала на располагању милионе година (приметио је Патрик Метју још у 19. веку, а приметићете да је ових дана 21. век 🙂 ).

Један од аргумената је и да човеколики мајмуни имају 48 хромозома, док човек има 46. Ако је истина да имају заједничко порекло, зашто немају и исти број хромозома? Ако погледамо други пар људских хромозома, видећемо да само они имају теломере осим на крајевима (што имају сви хромозоми), такође и на средини. Прилично је очигледно да су се два хромозома спојила дајући један нови, а тако се и број хромозома код људи, а у односу на мајмуне – смањио. 🙂

20160325_161334 (Small)

Овде су сви фини, али су неки пројекцију пратили и изувени, са ногама опруженим на другој столици. Да је било хоклица, био би то пун погодак. 😀

Још један аргумент је тзв. несводљива сложеност, а која је показана код бича бактерије. Бич је сачињен из неколико делова (протеина) који му омогућавају рад. Уколико би се уклонио било који део, бич не би функционисао. Како је онда могуће да је бич еволуирао од једноставнијих форми, када оне зацело нису функционисале? Показало се код неких других бактерија да оне и данас имају једноставнији бич, са истим, али не и свим протеинима, и да он заиста не служи за кретање, али служи да буду инфективније за домаћина. Функција може да се мења. 🙂

Након свих ових (контра)аргумената јасно је да креационизам поставља своје темеље на негирању науке, а не на постављању сопствених научних чињеница, образаца и теорија. И ту се враћамо на причу с почетка дана шта наука јесте и шта је научна теорија.

Када кажемо да је „еволуција само теорија“ грешимо из најмање два разлога. Први је што је еволуција – процес који је, узгред, и доказан, а други је што теорија еволуције заиста јесте теорија, али не у смислу спекулације, како обично мислимо. Научна теорија је круна науке, а до ње долазимо након констатовања научних чињеница, њиховог повезивања у образац и коначно, објашњавања механизма који до тог обрасца доводи. У науци, изнад научне теорије нема вишег нивоа и то је тако у свим наукама, а не само у еволуцији.

И да овим закључком завршимо за данас, а сутра иде други део са још занимљивих еволуционих прича, још интригантнијим темама и мојим импресијама о семинару. 🙂

20160326_210152 (Small)

Загрљај за опстанак

Често вам представљамо креативне радове основаца, али и гимназијалци умеју да буду креативни. Погледајте галерију која приказује моделе ћелијске мембране које су направили ђаци колегинице Јелене Симић:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Нишлијски гимназијалци били су креативни на другачији начин. Наиме, данас је Међународни дан загрљаја и поводом тога организовали су пригодну манифестацију:

Јужне вести: Нуде загрљаје да усреће суграђане (20.1.2016)

_945803348774491_1387246591134615119_nУ тексту наводе да психолози тврде да је човеку потребно четири загрљаја дневно да би преживео. Да ли ће позната фолк дива, Весна Вукелић, у школи коју ће отворити делити загрљаје, не знамо, али школу ће отворити. Дакле, нова колегиница у најави. 🙂

Блиц: Веровали или не! Венди отвара школу психологије (21.1.2016)

У ствари не наша колегиница, дакле не биолог, већ нека врста наставника верске наставе са „специјализацијом“ православне психијатрије. Ма шта год то значило. 🙂

uuHPEFd

А кад смо код верске наставе:

РТС: Ко предаје веронауку у српским школама (19.1.2016)

Право питање за нас, биологе, а и боље питање је ко ће отићи на бесплатан семинар у Петницу. Избор ће направити сами Петничари, а међу колегама из средњих школа:

Истраживачка станица Петница: Петнички семинар за наставнике биологије (пријаве до 20.2.2016)

_nbb6ndewXd1qcqqpjo7_r1_250.gifЗа све наставнике, па и основце, сајт Scientix је направио занимљиво такмичење. Циљ је да се путем веб-алата прикажу примери доброг рада на интердисциплинарним часовима (а ваљда може и само биологије). Свој рад треба поделити на Фејсбуку или Твитеру и означити са #MEDIAinSTEM чиме ће он аутоматски бити увршћен у избор за најбољи. Можете победити у четири категорије: видео, аудио, графика и анимација, а победници ће бити позвани да учествују у радионици у Бриселу.

Scientix: Best use of media in STEM (рок до 15.2.2016)

То је изазов који нам је упутио Scientix, а о изазовима и решењима климатских промена, говори бесплатни курс:

Future learn: Climate Change: Challenges and Solutions (почиње 25.1.2016)

И док смо у еколошким темама, ево једне провере знања, а коју је задала колегиница Владислава Солаковић:

Тестова никад доста, па тако имамо још два колегинице Катарине Радовић.

Да будемо прецизнији, у питању су две групе. Ево друге:

Ту има и питања о мору, а ми о том екосистему имамо један кратак, занимљив филмић:

Пошто ми крај мора не живимо и нема шта да нам природно светли ноћу, сијалице су нам неопходне. Али не било какве, тврди се у следећем тексту:

Сазнај.нет: Смрт због сијалица: Штедљиве сијалице најопасније за мозак, нервни систем, јетру, бубреге и срце (28.4.2015)

anigif_original-16443-1451487361-5.gifЕто, лепо пише да је штедња смртно опасна и стварно је нејасно зашто је власти у Србији практикују. 🙂 Али је оне свеједно практикују и сада је штедња наша реалност. Једна галерија бави се управо реалношћу, а кроз слике које изгледају сасвим нереално:

Блиц: Реалност савременог света – После ових илустрација добро ћете се замислити (11.12.2015)

Још једна галерија, а овог пута су у питању, према мишљењу аутора, најстрашнији инсекти на свету:

IFL Science: The Most Horrifying (And Awesome) Creepy-Crawlies In The World (14.7.2014)

Ивана Дамњановић бавила се неким другим зглавкарима:

А колегиница Мирјана Лазић бавила се ендокриним жлездама. Њен рад се налази и у зборнику радова „Дигитални час“. Овим радом и завршавамо за данас.

Прези: Ендокрине жлезде (16.11.2015)

Марш на климу

Једно писмо нам је пристигло у редакцију. У ствари није у редакцију, пошто редакцију немамо, али лепо звучи када се напише. 🙂 Углавном, писмо:

Београдска подршка решавању проблема климатских промена

Позивамо вас да се окупимо на Тргу Републике, у недељу, 29. новембра 2015. године у 13 часова да дамо подршку решавању глобалних проблема које изазивају климатске промене!

Научници су утврдили да човек својим активностима неповољно утиче на промену климе што у крајњем исходу води ка катастрофалним последицама и уништењу наше планете. Указали су, такође, и на контра мере које могу да ограниче глобално загревање, те је сада велика одговорност на доносиоцима одлука који те мере могу и да спроведу у дело. Управо о томе ће светски лидери дискутовати следеће недеље у Паризу на Конференцији Уједињених Нација о климатским променама.

Дан пре почетка те конференције, у недељу 29. новембра, у више од 2.000 градова у 150 земаља широм света, окупиће се грађани са захтевом да се усвоји нови међународни споразум којим би се глобално загревање ограничило и који би важио за све чланице УН. Организатор београдског скупа, који је део те глобалне акције „Марш за климу“, је организација Intersection, која се залаже за одговорно истраживање и иновације, заснивање јавних политика на научним чињеницама и јаче повезивање науке и друштва. _mmpso5VD1G1rslqtlo1_500Покретач иницијативе на глобалном нивоу је међународна активистичка група Avaaz, а локални партнер је организација „Еко мускетари“.

Учесници ће након групног фотографисања и слања поруке из Београда на централни портал „Марша за климу“ заједнички посетити изложбу о Јовану Цвијићу, у Галерији САНУ, у Кнез Михајловој улици број 35, са намером да укажу на значај научних чињеница при доношењу јавних политика и улогу науке у друштву.

Сличан позив, у смислу заштите животне средине, добили смо и од еколошке организације Гринпис. Преносимо и њихово писмо:

tumblr_nxofsy7bgu1qzrhrto1_500 (Small)Наш свет загађује мода за једнократну употребу. Ормари су нам претрпани, фиоке се преливају, а ми ипак додајемо нове залихе одеће при свакој куповини и при свакој промени трендова. Модна индустрија жели да нас убеди да је претерана потрошња нешто на шта треба да будемо поносни, изједначавајући наш успех са „уловом“ робе која је тек хит тренутка. И онда остављамо са стране одећу коју ћемо једва и обући и нагомилати залихе нових тоалета, што поспешује лош ланац трговине и натрпане депоније настале импулсивном потрошњом.

Али ми можемо да променимо модну индустрију променом нашег схватања моде. Одступите од каса где плаћате нову одећу, будите паметни и прекините да купујете. Цените оно што већ имате!

Придружите се потрошачкој револуцији потписивањем петиције на:

Greenpeace: This year´s trendiest new thing is already in your closet

12289558_10208180243968383_7722594752784323363_n (Small)

Синдикати су (макар поједини) у кампањи за стицање нових чланова. Да ли ће нам прелазак из једног у други омогућити бољи материјални и сваки други статус, заиста не знамо.

Додуше, нама просветарима неће бити тешко да се придружимо овој револуцији, с обзиром да нам је материјални статус такав да моду тешко можемо да пратимо. 🙂 Чак и да једнократна помоћ помогне да будемо мање сиромашни, што неће, ми је чак још увек нисмо ни добили.

021.рс: Просветарима још увек није исплаћено 7.000 динара (27.11.2015)

Па, ипак, беспарица није омела колеге да покажу хуманост.

Стори: Помоћ за Маринка Маџгаља: Основна школа Дринка Павловић у акцији прикупљања новца за лечење (27.11.2015)

То се дешава у ОШ „Дринка Павловић“, а у школи „Јован Јовановић Змај“ из Сремске Каменице, две колегинице, Лидија Лончар Павловић и Виолета Јововић дале су задатак ђацима да направе моделе којима ће приказати циклус развића метиља. И ево како је то испало:

На сличан начин ђаци су се бавили дизентеричном амебом и превенцијом од њеног напада, односно зашто није добро наводњавати усеве водом из баре:

Ђаци из „Змаја“ овако су презентовали амебе, а Ивана Дамњановић је презентовала пужеве на њој својствен начин. 🙂

Вратимо се на Основну школу „Јован Јовановић Змај“, јер се тамо раде многе лепе ствари. Рецимо, пано који су ђаци попуњавали и тако обнављали знања о ћелији. Пано је замишљен као стрип у коме органеле говоре:

диѕентерична амеба како спречити заразу (Small)

У школи „2. октобар“ у Зрењанину, Бојана Молнар је осмислила такође интерактиван пано. Направљен је од (најобичнијег) итисона, испод кога је стиропор (зарад чврстине и да се лакше убадају чиоде), а на њега се додају исечени цртежи воћа и поврћа и других намирница, на чијој полеђини је чичак-трака. Тако ученици могу да премештају намирнице у пирамиду исхране. Ево како то изгледа:

IMG_1687 (Small)

Ове идеје треба копирати, а према неким мишљењима и Петницу такође.

Блиц: Девенпорт: Петницу треба копирати (27.11.2015)

А школа би требало да копира живот.

Н1: Борис Јокић: Школа се мора приближити животу, то је наш циљ (26.11.2015)

_10205897643732759_6976153430649713624_n

Исто тврди и Боб Живковић

Тренутно стање је да школа и живот нису у корелацији, да тако кажемо, а о чему сведочи и следећи чланак:

Н1: Незапослени професор: Што више учиш, у животу горе пролазиш (27.11.2015)

Један други и овог пута запослени професор каже:

Зелена учионица: Ово је време цветања администрације, јалових тимова и бескорисних извештаја (27.11.2015)

Шта треба учинити да се такво време промени?

Деда Бор: Министре, време је за чињење (26.11.2015)

Није баш да министарство ништа не чини. Рецимо, направили су адресар свих наших школа:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС: Адресар школа

tumblr_mq76dlW3l81s643avo1_250Можемо само да се надамо да ће направити приближно функционалан и календар такмичења. 🙂 А на следећем сајту направљена је мапа за проналажење појединих врста птица, која, попут претходног адресара, функционише по систему претраге.

ebird.org: GBBC eBird Range Map

И да једном најавом птичарења и завршимо за данас:

12308437_904850656231293_461723455425296543_n

Зомбификација

_990486194305725_4971718947980160881_nПочињемо једним конкурсом који је намењен искључиво – директорима, а има за циљ да им прикаже шта пројекат „Scientix“ може да понуди наставницима наука, техничког и математике, па тиме и самој школи.

Scientix: Sixth Science Projects Workshop in the Future Classroom Lab (до 13.4.2015)

Ми знамо да директори школа уопште не морају бити наставници ових предмета, али очигледно морају да се разумеју помало и у то. Макар да препознају начине како да се та настава унапреди. Ето једне компетенције директорске, а следи списак таквих код наших ђака (односно оних које бисмо волели да стекну):

Педагошко друштво информатичара Србије: 8 вештина које би студенти/ученици требало да поседују (8.4.2015)

_10204575099729007_6764769629379118799_nДанас су ђацима потребне компетенције, а некад, биле су им довољне неке ситнице. 🙂

Домино магазин: 20 доказа да си ишао у школу у неко лепше време (7.4.2015)

То је била прошлост, а ево је будућност, онако како је види шведски дигитални уметник Ерик (Erik Wernquist). Иако изгледа фантастично, његов кратки филм заснован је на научним идејама како ће човечанство проводити своје време на другим планетама Сунчевог система. Сви пејзажи који се виде у филму су узети са правих фотографија и мапа:

IFL Science: Stunning Short Film „Wanderers“ Brings Carl Sagan’s Words Back To Life (1.12.2014)

И још један филм о томе којих су то десет питања на која нас одговор толико може застрашити да је боље да га не чујемо:

Прво питање је да ли можемо да постанемо зомби? Ми не можемо, с обзиром да вуду ритуали нису карактеристични за подручје Србије, али поједине животиње могу. Наиме, постоје паразити који „зомбификују“ свог домаћина, односно терају га да ради управо оно што они желе. У кишним тропским шумама, гљиве из рода Ophiocordyceps паразитирају на различитим инсектима. Једна од њих напада мраве и тера их да траже идеално место за раст гљивице. Када га нађу, гљива их убије и њено плодоносно тело тријумфално израсте из главе несрећне животиње. Следи прича о овим гљивицама, али и другим паразитима који манипулишу својим домаћинима.

IFL Science: Meet The Parasites That Turn Their Hosts Into Zombies (31.10.2014)

маскинапропланкуОсa, које je познатa по својој паразитској младости, ово ради бубамари како би од ње начинила зомби телохранитеља за своје младунце, односно ларве. И при томе користи – вирусе.

National geographic: Wasp Zombifies Ladybugs Using Virus as Bio-Weapon—a First (9.4.2015)

Док смо у свету инсеката, треба да погледате видео како мрави једу угинулог гекона. Иако звучи морбидно, заиста је сјајан снимак:

Viral nova.com: What Happens When You Reverse This Video Of Ants Is Actually Pretty Amazing. Wow. (29.5.2014)

Од мрава можемо да научимо како треба да изгледа филтер за спам поруке на нашим мејловима. Дебора (Deborah M. Gordon), професорка биологије на Станфорду, проучавала је како мрави штите колонију и уочила да то чине слично нашем имуном систему. Имуне ћелије кичмењака препознају патогене уз помоћ молекула на површини мембране. Ови молекули су веома специфични и могу да детектују тек једног до два патогена. За ћелију би било непрактично да носи молекуле за све могуће патогене, па зато најчешће носи опрему за тек једног патогена. То значи да све остале неће препознати, али систем то не брине; препознаће га нека друга, која носи другачији „терет“.

гвиреСлично је и са мравима, који се иначе ослањају на чуло мириса. За једног мрава немогуће је да познаје све уљезе, тј. да је некад у животу осетио мирис сваке врсте која би могла да угрози мравињак. Али зато неки други мрав препознаје неке друге уљезе, трећи треће и напокон, колективно, они ће моћи да уоче сваког ко је непожељан.

Деборин колега, информатичар Фернардо (Fernando Esponda) сада ради на спам филтеру који би опонашао колонију мрава и назвао га је ентернет (ент, односно ant значи мрав на енглеском) и он би требало да замени листу добрих и лоших пошиљки, коју све време одржавају имејл сервиси. Међутим, та листа, логично, мора стално да се мења, па је лака за хаковање. Ентернет би био базиран на размени уочених претњи, баш као што сваки мрав својим искуством доприноси колонији.

Рhys.org: Ants’ intruder defense strategy could lead to better email spam filters, biologist finds (2.4.2015)

handshakeДо сада смо се борили против хакера, а сада је време да мењамо страну. 🙂

Багује.ком: Како да најлакше сазнате нечију шифру? (17.1.2015)

Вратимо се мравима. Осим информатичара, они инспиришу и – астронауте. 🙂

Science dump: Astronauts mess with ants in space (1.4.2015)

_m9iswdL83U1r4zr2vo1_r2_500

Директор „Петнице“, Вигор Мајић, био је инспирисан штрајком просветара и дао је изјаву за новине која је углавном била против онога што раде наставници, а пар грубих речи упутио је и факултетима. То је, опет, инспирисало декана београдског Физичког факултета да напише одговор:

Политика: Чија је Петница (10.4.2015)

Када већ зборимо о факултетима, треба поменути да њих данас дискредитује то што поједини факултети деле докторате шаком и капом, што бисмо рекли. И то без покрића.

021.рс: Додељују докторате иако нису акредитовани за то (10.4.2015)

tumblr_nksv87AhgB1skla5oo1_500А синдикати сматрају да њих дискредитује, нико други до – сам министар.

Блиц: Синдикати: Министар Вербић минира договор (10.4.2015)

А премијер сматра да део јавних предузећа „минира“ реформе и да су њихов највећи терет ипак понели – наставници, полиција, војска и радници у државној управи.

Политика: Једни штеде, други кибицују (9.4.2015)

И ми ћемо кибицовати вести и преносити све што се дешава. 🙂

Забрињавајуће, а у ствари драматично

Стање у просвети је забрињавајуће. Није у реду да једна кафе куварица са Филозофским и Педагошким факултетом буде мање плаћена од доктора наука без иједног факултета!

_10155200832405284_7655533307411742813_nОво је један од афоризама из текста:

Политика: Главом о зид (28.3.2014)

Стање у просвети не само да је забрињавајуће, већ је, како каже наслов следећег текста, драматично.

Мондо: „Драматични подаци о српском образовању“ (28.3.2014)

Податак да је у току најдужи штрајк у српској просвети, а коме се крај не види, довољно је драматичан.

е-Вршац.рс: Трибина о најдужем штрајку просветних радника у историји Србије (28.3.2014)

Директор истраживачке станице Петнице, Вигор Мајић, сматра да је овај штрајк жалостан. _n7lccvxDZa1r51oypo1_500Међутим, из текста се не види да је Вигор конкретно против штрајка, већ против штрајка на овакав начин. Уз то, он сматра да је потребно обратити се оном сегменту власти који одлучује о буџету, а то није министар просвете.

b92: „Жалосно је притискати преко деце“ (28.3.2014)

Два синдиката су то, по сопственом тврђењу, учинила, али су се успут ипак обратила и нашем министру.

Синдикат радника у просвети Србије: Одговор СРПС-а и УСПРС-а министру просвете (27.3.2014)

_7633405478965056740_nХаризматична чланица синдиката Јасна Јанковић, сматра да:

Радио Слободна Европа: Јанковић: Образовање није политичка воља владе (29.3.2015)

Пошто просвету већински чине жене, ево приче о још једној, која је наставницима широм Србије већ била позната, а сада ће за њу чути и они који до сада нису – Жељани Радојичић Лукић:

Вечерње новости: Вратићу осмехе на лица учитеља (29.3.2015)

Жељана је нови помоћник министра просвете, а прича која следи је о самом министру:

021.рс: Некада је министар просвете био Доситеј, данас је Вербић (29.3.2015)

TreeofLife (Small)Некада је све било другачије, а ако је судећи према налазима еволуциониста некада (у креди) живеле су џиновске кртице, којих данас нема.

IFL Science: Giant Groundhog-Like Mammal Lived Among Dinosaurs (6.11.2014)

Ни секс није постојао до пре 385 милиона година:

Рhys.org: Sex? It all started 385 million years ago (19.10.2014) & National geographic: Armored Fish Pioneered Sex As You Know It (19.10.2014) & Science dump: The first animal to have sex (22.10.2014)

Данас, у 21. веку, нажалост, постоји сексуална злоупотреба деце. И томе се мора стати на пут. Наше министарство има задатак да освести јавност у вези са овим проблемом:

РТС: Потребан јачи одговор на сексуално насиље над децом (29.3.2015)

И ми смо сагласни са овим насловом.

Сат за који сат

Идеја за слику: Методичар

Идеја за слику: Методичар

На почетку да вас подсетимо да данас гасимо светло, али и друге електричне уређаје (чак и компјутер), а како бисмо дали допринос нашој планети:

Фејсбук догађај – WWF – светски фонд за природу: Сат за нашу планету 2015! Искључи светло. #OsvetliProblem (28.3.2015)

И још две најаве, али не догађаја, већ конкурса – једног за средњошколце и другог за основце. Прво за ове потоње; можете пријављивати седмаке за Летњу научну школу у Петници:_ng2rfpy31m1qgpcs1o1_400 (Small)

Истраживачка станица Петница: Летња научна школа (до 15.5.2015)

За средњошколце, конкурс се нуди из Аустралије. Превели смо текст конкурса за вас:

Траже се млади активисти за заштиту животне средине!

WWF у Аустрији нуди стипендије за десет младих људи (старости 15-25 година) из целе Европе, како би присуствовали IUCN конференцији под називом „Мали Сиднеј: Заштита природе у Европи.

Активисти за очување природе окупиће се у Аустрији овог маја, где ће представити и расправљати „вруће теме“ које су у вези са заштићеним подручјима у Европи.

Facebook photo: YTAE Youth Taking Action for the Earth (до 19.4.2015)

_nil56oh2O41rkxkq2o1_500Како смо кренули градацијски (основци, средњошколци), некако се наметнуло да доспемо и до факултета. Следи десет најтежих испита на факултетима у нас, а према мишљењу уредништва часописа „Блиц“. Нити један није са нашег, Биолошког. 🙂

Блиц: 10 најтежих испита на факултетима (22.3.2015)

Ми, наставници, не морамо да полажемо ни тешке, ни лаке испите, али свакако морамо стручно да се усавршавамо. О томе, Зоран Милојевић:

Можда би било паметно да се толико усавршимо да постанемо способни да радимо и неке друге послове?

Зелена учионица: Зашто сам из просвете прешла у адвокатуру (30.12.2014)

Уосталом, наша колегиница Ненси (Nancie Atwell) која у Америци већ 42 године предаје уметност, изненадила је све када је на церемонији доделе награде за најбољег наставника (а коју додељују два Била: Гејтс и Клинтон и која износи милион долара), изјавила да је њен савет за студенте који размишљају о каријери наставника – да о томе не размишљају. 🙂 _727177383968393_1466424756_nНаиме, према њеним речима, рад тамошњих наставника који раде у државним школама, толико је ограничен стандардима и тестовима који те стандарде проверавају, да то уопште није посао за паметну и креативну особу.

Education week teacher: Don’t Become a Teacher, Advises Award-Winner Nancie Atwell (23.3.2015)

Код нас овај савет није ни потребан – свршени студенти и тако немају изгледа да се запосле у школству. А и ми што смо се запослили, нисмо се баш усрећили.

Радио Слободна Европа: Пат позиција просветара у штрајку и министра (28.3.2015)

Оно што не можемо добити штрајком, можда можемо приватним часовима? ceneКад тамо, међутим…

Блог – Клотфркет: Приватни час – све што сте одувек желели да знате (27.3.2015) & Блог – Хелга унд Хелга: Просветар = волонтер (27.3.2015)

Да не бисмо заиста били волонтери, побринуће се Кори Удовички, која је схватила (након „пуног осмишљавања“) да је „најједноставније“ да постоји (округло) „60 платних група и немати посебно разреде, иако и даље тако зову овај закон“ и то ће све бити у једној „пантљичари“. Ако сте ви разумели, разумели смо и ми, а ево текста у целини:

Политика: Спреман Нацрт о платама, предлог 60 платних група (26.3.2015)

Колико ће која група добити, зависи и од тога колико је чорбе запржено.

Феномен.ме: Ми се боримо за кутлачу, а казан је празан (10.3.2015)

_mztocx6zse1rpgpe2o1_1280 (Small)Неко се бори за кутлачу, други пак, за фотељу, па макар она била и директорска у некој школи:

Блиц: Славица Шокица прво смењена, па изабрана за в.д. директорке Карловачке гимназије (26.3.2015) & Глас западне Србије: Вербић сменио Школски одбор (28.3.2015)

И док наш министар смењује, министарка пољопривреде и заштите животне средине проф. др Снежана Богосављевић Бошковић одустаје од измена Закона о добробити животиња. Према овом нацрту, свака улична животиња која не буде удомљена у року од 15 дана, биће убијена.

Блиц: Божовић о закону који дозвољава убијање животиња: То је антиевропски, ја сам спреман и на штрајк глађу! (26.3.2015)  & Пет фејс: Сазнајемо: Одоговор Министарства: „Демантујемо тврдње. Нема измена постојећег Закона“! (26.3.2015)

Иако смо таман помислили да је на помолу још један штрајк, мада овај пут глађу (ни ми баш нисмо далеко, али код нас то није ствар избора 🙂 ), све се решило. Надамо се да ће се решити и наша ситуација. До тада, ту смо за вас. 🙂

anigif_enhanced-26246-1409335540-3

Зелено мрачно доба

Средњошколац из Новог Сада у Петници се бавио занимљивим истраживањима и открио да су на овим просторима обитавали људи каквих данас има у Скандинавији.4-pensilvanija

Блиц: Средњошколац из Новог Сада решио енигму из шестог века (12.2.2015)

Они који данас живе тамо су доказано најсрећнији. 🙂 Оне који су остали, не бисмо коментарисали. 🙂

Зелена учионица: Данци – најсрећнији народ на свету (24.1.2015)

Споразум који је данас потписан ипак није са Данцима:

Прес онлајн: Споразум Србије и Македоније о сарадњи у просвети и науци (16.2.2015)

Споразум са синдикатима, пак, није потписан:

б92: Нема гаранција, нема краја штрајка (16.2.2015) & Вечерње новости: Просветари настављају штрајк (16.2.2015)

Да ли ће нам наставак штрајка донети оно што очекујемо? Не знамо, али стручњаци нас упозоравају на оно што ће нам донети дигитално доба:

б92: Шта нам доноси „дигитално мрачно доба“? (15.2.2015)

_355946761236428_7978848022602992813_nМожда дигитализовано доба не мора увек да буде црно, већ понекад и зелено. Грађани златиборског и моравичког округа моћи ће активније да се укључе у заштиту своје животне средине захваљујући апликацији недвосмисленог имена:

Open ideas: Zeleni inspektor

Инспектор, али не зелени, послат је и у ОШ „Жарко Зрењанин“ у Бачком Маглићу. Наиме, простор ове школе издаје се за кафану и кладионицу. Директорка Даринка, према сопственом признању, услуге кладионице не користи, јер не игра тикете, а за кафану немамо сазнања, јер се није ни изјашњавала. Оно што нас запањује је како до сада није прозвана ниједна учитељица, јер у свом годишњем плану ваннаставних активности није имала испланирано дружење ђака уз музику и мезе.

Прес онлајн: Кафана и кладионица у згради основне школе: „Имамо сјајну сарадњу!“ (12.2.2015)

Модернија верзија кафане, Мекдоналдс, прави заиста добар помфрит. Следећи филм истражује како им то полази за руком:

И хамбургери из овог ланца ресторана су веома занимљиви. Када је неколико хамбургера из различитих ресторана остављено тридесет дана да одстоји, неки од њих су готово потпуно били прекривени са буђи. Мекдоналдсов производ (макар наоко) није се значајно изменио од онога какав је био први дан:

IFL Science: Here’s Why McDonald’s Burgers Don’t Rot (17.10.2014)

Нас пре свега занима које састојке садржи храна коју једемо. Ми знамо да много масти и шећера шкоди нашој линији, али следећи текст тврди да шкоди и нашем мозгу:

IFL Science: Fat And Sugar-Heavy Diet Harms Your Brain – And Makes You Keep On Eating (17.10.2014)

sokolada (Small)Што се шећера тиче, чоколада је непревазиђена. Да ли сте знали да фармери који гаје биљку какаовац, са Обале Слоноваче, никада не пробају коначни производ сачињен од семена ове биљке? Заправо, они и не знају како чоколада заиста изгледа. 🙂

Science dump: Cocoa farmers tasting chocolate for the first time! (30.7.2014)

Шећерна репа, осим шећера, садржи и хемоглобин, тврде научници из Шведске. Заправо, многе биљке, попут парадајза, имају овај протеин, који се, иначе, код биљака назива легхемоглобин (легимоглобин, легоглобин), што говори о његовој поприличној старости. Шта ће биљкама хемоглобин? Научници не знају то још засигурно, али верују да се он везује за азотов оксид и испоручује га ћелијама, како би утицао на регулацију раста.

Scientific American: Sugar Beets Make Hemoglobin (20.1.2015)

_936054509756320_3263478049097025547_nИзгледа да, осим хемоглобина, биљке и животиње имају још штошта заједничко. Рецимо – комуникацију. На пример, јапанска пузећа папрат користи феромон гиберелин како би се „договорила“ са младим нараштајима ко ће од њих бити женско, а ко мушко!

Рhys.org: Researchers find ferns communicate with one another to decide gender (24.10.2014)

Код дводомих биљака наслеђивање пола је заиста занимљиво. Иако су у мањини, дводоме биљке имају своје представнике међу култивисаним (киви, дивља винова лоза, спанаћ. чак и марихуана) и попут нас, имају XX и XY систем. На Y хромозому постоји ген назван OGI, који не производи протеин, већ кратку секвенцу РНК која „гађа“ ген MEGI (задужен за развој женског пола) и блокира његово дејство. На тај начин, биљка са овим хромозомом биће мушка.

Рhys.org: Science casts light on sex in the orchard (30.10.2014)

9f9e90_e1a1e9d0d50e180d7aa56a906cc6fa24.gif_1024 (Small)И пистаћо је такође дводома биљка. Да ли сте знали да у Турској постоји пистаћо мафија?

National geographic: Pistachio Mafia (27.10.2014)

Овим проблемом ће се бавити закон у Турској, а наш закон није јасан по питању тога колико мандата може да има декан факултета и стога су настали проблеми у нашем високом школству.

Политика: Деканима мало два мандата (14.2.2015)

Ми мислимо да није било мало за данас, већ сасвим довољно. 🙂 Читамо се сутра.

Цица са два лица

Логично је да чланак почнемо нечим важним, а синдикат је издао важно саопштење:invest

Зелена учионица: УСПРС: Важно саопштење (8.12.2014)

Према овом саопштењу, вође синдиката по школама треба чим пре да организују штрајк ако то већ нису до сада, а према мишљењу министра привреде, млади треба да се заинтересују за предузетништво.

Бета видео портал: Сертић: Требамо младе да заинтересујемо за предузетништво (8.12.2014)

А Петница треба увек да буде Петница. А то значи:

Прва српска телевизија: Петница ће увек бити посебна установа науке и културе (8.12.2014)

Петница ће увек бити посебна, а океан на Европи, Јупитеровом сателиту, можда неће увек остати ненасељен. У дибинама наших мора живи врста рака за коју научници верују да би могла да преживи и у дубинама мора поменутог сателита.

Неки колега шаљивџија би могао да примети да би ови ракови пре могли да преживе у ванземаљском мору него што ћемо ми моћи као наставници у Србији. Но, нисмо једини који имамо материјалних потешкоћа.

Блиц: Због проблема са ђачким екскурзијама штета – 1,2 милијарде динара (7.12.2014)

Београђани ће моћи да оду на некакву екскурзију и то веома едукативну:

Фејсбук догађај – Лига за орнитолошку акцију Србије: Редовни децембарски цензус малих вранаца на Сави у Београду (за 10.12.2014)

_807160425967935_1966173766_nНа Сави ће се пребројавати мали вранци, а глодари су ових дана непребројиви.

b92: Имамо „библијску“ најезду глодара (7.12.2014)

Код маце која је угинула прошле недеље, број глава је пребројив – има их две. Такве маце, које се називају Јанус мачкама, према римском богу који је такође имао два лица, веома су ретке. Овај дефект им не омогућава дуг живот и зато је ова маца посебна; она је светски рекордер у дужини живота – читавих 15 година. Имала је један мозак, који, пошто га „деле“ два лица, готово сигурно је имао абнормалности. Ипак, у случају ове мачке из Масачусетса, то што је све друге органе имала у нормалном броју изгледа да ју је и пласирало у Гинисову књигу рекорда. Рецимо, један једњак је значио да само једно лице може да једе. У случају да су то могла оба, стручњаци сматрају, појавио би се тешко решив проблем правилног дисања у току исхране (сетимо се гркљанског поклопца).

National geographic: Two-Faced Cats: How Do They Get That Way? (5.12.2014)

_778970828866536_399725525628320239_nМачка са два лица свакако је ретка, али под природним реткостима ми ипак подразумевамо нека друга бића у природи (и пределе) и наравно, желимо да их очувамо. Због тога:

Екокутак – Животиње.рс: У Србији од данас још један специјални резерват природе! (28.11.2014)

За разлику од нас, Мађари имају проблем да заштите своје природне драгоцености:

WWF: Economic profit or protecting Hungary’s natural treasures? (25.11.2014)

_10152450018206305_3722229025203392497_n (Small)Надамо се да се за ове две недеље ситуација у Мађарској поправила, а да би се поправила и по питању емисије угљен-диоксида, у Перуу се тренутно одржава међународна конференција о климатским променама.

United Nations: Lima climate change conference – December 2014 (од 1. до 14.12.2014)

На ово се надовезује следећи текст:

b92: Колико кошта загађени ваздух? (3.12.2014)

_n8mv9yxxfw1src5rlo1_r1_500 (Small)На питања колико, како, зашто и сва остала, одговоре је ових дана у Београду давао Фестивал науке. Ево и извештаја.

Блог – Научи ме да учим и заволим биологију: Знање (и)мање и остали (не)успеси 🙂 (7.12.2014)

Да заиста наука доноси (не)успехе сведоче и седам изумитеља којима су њихови изуми дошли главе.

Science dump: 7 Inventors Killed by their Inventions (4.12.2014)

То нас неће спречити да учествујемо на конкурсу који додуше није скроз биолошки, али би могао бити еколошки. Наиме, тражи се наставник који инспирише ђаке да се баве науком, а пошто је ово година светлости (није иронија, заиста је година светлости 🙂 ), тема је – светлост.

Inspiring Science Education Competition 2015: Learning with Light (до 31.3.2015)

_Light-Bulb-Terrarium1

„Учити са светлом“ кажу они (а како другачије? 🙂 ). У последње време актуелно је питање може ли се учити са батинама. Психотерапеут Зоран Миливојевић поборник је тога да може и због тога је баш наљутио уредништво „Пешчаника“, које пише већ трећи текст (није да бројимо…) о њему и његовим ставовима.

Пешчаник: Педагогија и казна (5.12.2014)

_mm73crUbSE1s6r1vho7_250Верујемо да је намера аутора била да нас асоцира на познато дело Достојевског, али ћемо ми ипак да се надамо награди. Другим речима, навијамо за вас ако се окушате на конкурсу за инспиративног наставника и обавезно нам се похвалите ако успете и пренесите нам утиске. А за оне који нису ради да се упуштају у такве авантуре, имамо нешто једноставније и примерено тренутном годишњем добу, а може да се употреби за креативну рециклажу. 🙂

Зелена учионица: 3D пахуљица (5.12.2014)

technology-tree-vector-backgroundИмамо нешто и за оне који би желели да унапреде своје ИКТ вештине. Сутра почиње „Сат кода“. Препуштамо вас нашим, али и иностраним стручњацима (конкретно Кану и његовој академији), уз које можете да научите да цртате уз помоћ кода, направите сајт или базу података.

Педагошко друштво информатичара Србије: Hour Of Code 2014 – Програмирање око нас – Недеља програмирања – Отворени час програмирања за ученике (8.12.2014) & Try an Hour of Code™ with Khan Academy (8.12.2014)

А где је сат, ту је и недеља. 🙂

b92: Мајкрософтова „Недеља програмирања“ и за ђаке у Србији (8.12.2014)

tumblr_nbg6fvkHcp1rns0quo1_500

Пут у Индију, 1. део

Данас је било свечано.

b92: Свечано отворен 8. Фестивал науке (4.12.2014)

А прекосутра се отвара и изложба:

10712933_10152423197756805_3824952253421286260_n

Очекујемо да ће овај петнички експеримент бити сјајан, што не бисмо могли да кажемо и за експериментисање са децом, односно њиховим васпитањем. Witchdoctor-maleДа бисмо били сигурни да радимо праву ствар као васпитачи, требало би да чујемо реч стручњака. Или можда ипак не?

Пешчаник: Зоран Миливојевић – Туга једне професије (4.12.2014)

Наиме, Зоран Миливојевић јесте за физичко кажњавање деце (што аутор текста осуђује) као начин кажњавања. Друга друштва раде то другачије:

Моја Херцеговина: Погледајте како се једно афричко племе односи према некоме ко направи грешку (2.5.2014)

Из Африке, селимо се у Азију, где ћемо и остати како бисмо вам представили 14 интересантних чињеница о Индији које можда и нисте знали, чак и ако сте редовни обожавалац серије „Мала невеста“. 🙂

Visboo.com: 14 Interesting Facts about India (17.11.2014)

1. Индијске домаћице поседују 11% светских залиха злата. То је више него када би се ставиле на гомилу резерве САД, ММФ, Швајцарске и Немачке. 🙂 Ми вам представљамо, можда не баш златно, али свакако оригинално прстење. Нека од њих инспирисана су биологијом.

Multiplx.com: 33 Of The Most Original Rings You’ve Ever Seen (19.11.2014)

_mtvgnfu3fi1rasflfo1_500Ако вас је овај накит задивио, следећи ће вас шокирати. Девојка Наоми (Naomi Kizhner) из Јерусалима, која је иначе индустријски дизајнер, осмислила је такав накит који преузима енергију из крви онога ко га носи и уз помоћ ње покреће точкиће у сопственом механизму. Овај накит се најконкретније уграђује у вене онога ко жели да га носи. Ми претпостављамо да то боли (игле не изгледају слатке), а идеја није да накит буде практичан, већ да шаље поруку о томе колико ће људи ићи далеко да траже начин да задовоље своју овисност о енергији, за коју ресурси све више нестају. Јесте да је еколошка, али ако је и за едукативну поруку – много је. 😀

IFL Science: Jewelry That Harvests Energy From Your Veins (21.10.2014)

_821356114562950_7016601473617705283_n2. У Индији се 14. новембра слави Дан деце, тачно девет месеци након Дана љубави, односно Светог Валентина. Иако деца заслужују свој дан, и ми одрасли заслужујемо да нас деца поштују.

Блиц – Жена: Не дозволите да вас дете не поштује (5.4.2014)

3. Индијске авиокомпаније запошљавају искључиво жене, пошто су оне мање телесне масе, те тако уштеде 500.000 долара годишње на гориву. 🙂 _lafvwt0fQV1qzb7gjo1_500 (Small)И док Индија штеди на гориву, кинески научници су открили нов извор енергије. Наиме, када се слана вода пропушта преко графена, добија се мала количина електрицитета. Одмах им је пала на памет изградња хидроелектрана које би користиле плиму и осеку, много јефтинијих, а мање деструктивних по животну средину. Једини проблем је што немамо довољно графена још увек. 🙂

Science dump: Pouring saltwater over graphene generates electricity (18.4.2014)

4. Само 21 Индијац се борио против (целих) 10.000 Авганистанаца и наравно, живот изгубио, како би спасио стратешку армијску пошту. То се збило 1897. a3tzw6g2q8zrt8xc46qvЈош мало историје, али никако без биологије; генетика је потврдила да је скелет пронађен под паркингом манастира у Лестеру у Енглеској, припадао Ричарду трећем. Овај Ричард је познат из шекспирове драме коју је и назвао по њему, као и по својој легендарној реченици: „Дајем краљевство за коња!“

National geographic: DNA Confirms: Here Lieth Richard III, Under Yon Parking Lot (2.12.2014)

Није лако доказати да је скелет баш краљевски и скептика има. За испитивање је послужила митохондријална ДНК која је упоредива са мајчине линије, односно даљим рођакама Ричардовим. _mq0pb3WY9C1qim10eo1_500Процењене су велике шансе (према секвенционирању) да је имао плаве очи (95%) и браон косу (77%), што се поклапа са портретима рађеним почетком 16 века.

5. У Индији постоји „банда“ жена које, на позив, бију насилне мужеве метлама. Дискутабилно је да ли су ове жене узори, али је и дискутабилно да ли девојчице у Србији расту у узорне жене.

Зелена учионица: Србија, земља принцеза или како заглупљујемо девојчице (4.9.2014)

6. Човек из Индије је једном руком засадио 1.360 хектара шуме која је дом сложеним, цветним екосистемима. Ми вам представљамо нашу (пра)шуму. Заправо, представља их Маја Петровић на нешто другачији начин.1476117_707001996006007_1949758298_n

Витки кувар: Од пустиње прашума: шетња кроз српски Амазон (31.7.2014)

7. Плата премијера у Индији у 2013. износила је свега 2.400 долара (нешто мање од 205.000 динара, прим.Метод). Шта рећи о нашим платама? За сада је стање какво јесте, а за сада су и преговори стигли довде:

Зелена учионица: Са данашњих преговора (3.12.2014)

Следећи састанак заказан је тек у уторак. Надамо се да до тада представници преговарачких група неће сагорети. У ствари, ово се замало и десило у Немањиној.desktop-1410466862 (Small)

b92: Мањи пожар у Министарству просвете (4.12.2014)

Горућа тема је ипак штрајк. У Нишу најављују драстичније мере.

Јужне вести: Просветни радници: могућа обустава наставе (4.12.2014)

Ево шта на ову врућу тему каже Форум београдских гимназија:

Форум београдских гимназија: Нови ЗОСОВ: Радна група завршила посао (3.12.2014)

Радна група је завршила, а како ћемо ми сви завршити видећемо. Студенти изгледа од јуче имају разлога да буду задовољни завршетком њиховог протеста.

Актер: Окончана блокада Филозофског факултета (3.12.2014)

Са вишег школства селимо се на средње.

24 сата: Средњошколцима стипендије у превенцији напуштања школовања (4.12.2014)

Ви нас немојте напустити јер сутра настављамо пут кроз Индију. 🙂

10599479_10152501373121749_6890849220467832119_n (Small)

Ружно понашање у биологији понашања

tumblr_mhqyqc6xT81r4f9t3o1_500 (Small)Штрак је, нажалост, постао свакодневна вест.

Вечерње новости: Шире се штрајкови по Србији (25.11.2014)

Добро је да се преговори такође свакодневно одвијају и неке наде да ће се до решења ипак доћи, има:

РТВ: Почели преговори о колективном уговору за просветаре (25.11.2014)

А има наде и да ћемо једном ући у 21. век. Најава тога десила се у  Параћину, у ОШ „Стеван Јаковљевић“, где је отворена дигитална учионица:e0ca589f-4fc5-4cc2-ba7c-333e88e3d485 (Small)

Телеграф: Основна школа у Параћину добила учионицу будућности (25.11.2014)

Уколико желите да и ви учествујете у нечем дигиталном и то према најавама, да будете део највећег едукативног догађаја у историји светског образовања, придружите се пројекту „Час кода“. Овај час је једносатни увод у компјутерске науке, дизајниран тако да демистификује код и покаже да свако (па и наставници биологије, којима то струка није, са све својим ђацима) може да научи основе. За почетак задатак нам је да се пријавимо, погледамо материјале за обуку и будемо у току са новим објавама на сајту:

Hour of code.com (од 8. до 14.12.2014)

Дошло време и да наставници биологије уче програмирање и то је сасвим у реду, али се некако намеће питање:

Блог – уСавршени Нушић: Како да будемо сигурни да ћемо технологијом унапредити наставни процес? (30.8.2014)

_lcl1koGhyP1qza0fjo1_500 (Small)Можда наставни и не, али научни свакако. Уосталом, следећи блог вам представља специјализоване веб-алатке за писање стручних радова:

Блог – Облак знања за учитеље: Најбољи алати за академско истраживање и писање радова (11.8.2014)

Када смо већ код научних радова, осим што су често занимљиви (уосталом, Био-блог вас је у то уверио небројено пута), умеју да буду и скандалозни. Наиме, у стручном часопису „Међународни журнал биологије понашања“ (International Journal of Behavioral Biology) поткрала се грешка, која је изазвала велику пажњу јавности. Наиме, уредници стручног чланка заборавили су да уклоне из финалног текста једну примедбу која је гласила: „Да ли да цитирамо је**ни Габоркин рад овде?“ Доктор наука, Кетлин Габор (Caitlin Gabor) коју су у тексту поменули, логично, осетила се увређеном и затражила извињење. Тим пре што је један њен рад био цитиран импресивних 115 пута, што Кетлин чини не малим именом у свету биологије понашања. blacktip-grouper-starbuck-island-skerry_85287_990x742 (Small)Разлога за извињење има и уредништво часописа, јер је ова грешка промакла не само уреднику, већ и рецензентима. Да ствар буде занимљивија, рад је објављен у јулу, али је грешка откривена тек пре пар недеља. Ипак, да све није тако црно, сведочи и велико интересовање јавности и многи су сада дознали много о улози пигментације у сексуалним активностима јужних мексичких риба. 🙂 Уредници нису мишљења да је сваки публицитет уједно и добар и рад се није појавио у поновљеном издању.

IFL Science: Scientists Make Hilarious Proofreading Error (13.11.2014)

Да би напредовали, научници морају да објављују радове. tumblr_nf48qfMNdD1txygfho1_500 (Small)Са ретким изузецима, као што су они који раде за тајне војне пројекте, научници јако добро познају принцип  „публикуј или нестани“. Јасно је да су часописи попут „Природе“ (Science) и „Науке“ (Nature) сан сваког научника, али је изазов објавити и у знатно мање престижним часописима. Ово је створило плодно тле за тзв. предаторске часописе који ће објавити било шта (сећате се и наш „Архив биолошких наука“ је једно време био на листи таквих часописа), наравно за надокнаду, а бескрупулозни, очајни или врло наивни научници ће им заиста и слати радове, надајући се да нико неће доводити у питање квалитет наведених часописа у њиховој биографији. Но, има и оних научника којима је досадило да им предаторски часописи шаљу понуде, а то је био случај и са Аустралијанцем Питером (Peter Vamplew). Зато је уредништву једног таквог часописа послао „рад“ који је само по изгледу био научни, али је заправо садржавао 863 пута исписану исту реченицу: „Искључите ме из ваше је**не мејлинг листе“ (Get me off your fucking mailing list). 1780692_559197154208491_1160396603339379242_n (Small)То је био „рад“ његових двојице колега који је он позајмио како би показао свој јасан став према „непристојној“ понуди. У рад је био уложен велики труд, јер су и слике и графици садржавали исту реченицу. 🙂 И док се Питер надао да је решио проблем и да више неће добијати мејлове, што је врло упечатљиво и затражио, уредништво му је послало одговор да је његов рад одличан и да ће га објавити по повољној цени од 150 долара! 😀

IFL Science: Journal Accepts Paper Reading “Get Me Off Your Fucking Mailing List” (23.11.2014)

Смешне, али лоше ствари се дешавају у науци, што опет не значи да је не треба промовисати. Представљамо вам галерију која приказује веома оригиналне начине промоције научних сазнања:

IFL Science: Amazing Ads That Promote Science (17.11.2014)

139 (Small)Следи и галерија дивних створења:

Viral nova: These 34 Totally Awkward Animals Weren’t Ready For The Camera. It’s Awesome. (11.8.2014)

Некима су та дивна створења толико дивна, да их желе имати увек при себи и то у привеску! Наша колегиница, Ивана Дамњановић пише:

У Кини се продају привесци за кључеве са живим рибицама, корњачама, гуштерима; овакве амајлије постале су бизаран тренд који има све више присталица. Ови привесци направљени су од танке пластике испуњене водом, у којој се може наћи рибица или корњача. Произвођач тврди да у тим условима животиња може да преживи два месеца, али у већини случајева она угине после свега неколико дана.

ubociУ води се наводно налазе хранљиве материје, тако да љубимца није потребно хранити. Међутим, активисти из удружења за заштиту животиња сматрају да је у питању чист случај злостављања.
Иако су страни медији причу о бизарним амајлијама објавили још пре шест година, њихова продаја у Кини и даље није забрањена. Можете их наћи на скоро свакој станици метроа или железнице, будући да у Кини постоји само закон о заштити дивљих животиња, али не и домаћих.

И док неки купују поменуте привеске јер верују да ће им донети срећу, има и оних који то раде са циљем да ослободе недужне животиње из пластичног затвора.

Носорога свакако не можемо ставити у привезак, али се он свеједно немилосрдно лови. О томе:

Blog – Youth 4 African wildlife: Facts on Rhino Poaching (2014)

Цео блог је посвећен очувању носорога и другог афричког животињског света и вреди га прелистати. А ако желите више да сазнате о носорогу, прецизније суматранској врсти, погледајте видео на следећем линку:ukrasniinsekta (Small)

The rain forest site: I Knew Nothing Of The Sumatran Rhino Until I Saw This! Majestic And Adorable, They Will Amaze You. (септембар 2014)

А на следећем линку, видећете и видео који описује „тајни свет вилиних коњица“.

National geographic: The Secret World of Dragonflies

Имамо још један видео који приказује веома разиграну и при томе неуморну ласицу.

Да не претерујемо са видео материјалима о животињама, да ипак не би било превише. А о томе чега у просвети има превише, за крај, Вигор Мајић:

b92: Вигор Мајић: У просвети превише неспособних (24.11.2014)

Облак ознака