Плата!
Житељи Ваљева данас у 19. часова могу да присуствују отварању изложбе „Додирнимо природу“, чији је назив заиста буквалан – посетоци ће моћи да се и кроз чуло додира упознају са веома занимљивим експонатима, стенама, минералима, фосилима и рецентним организмима. Изложба се организује у Народном музеју у том граду, а уз помоћ Природњачког музеја из Београда. Немојте се љутити на нас што смо вам ову вест јавили (малко) касно, јер још има шансе да одете ако сте у близини, а и ако не – изложба траје неколико наредних дана, до почетка марта, па ћете имати још прилике да је посетите. Више о изложби, за коју верујемо да ће вас интересовати, имате на линку:
http://www.radiovaljevo.com/index.php/kultura/
Разлог више да нема љутњи данас је и то да нам је данас срећан дан, иако већини претпостављамо да није рођендан. 🙂 „Легле“ су нам плате, макар на текући рачун, а да ли су нам заиста „легле“ и што се наших трошкова тиче, ствар је за дискусију. 🙂 Но, да не бисмо потезали (болне) теме, на које тешко да било какав утицај имамо, најбоље је да све окренемо на шалу, па вам зато поклањамо једну презентацију која се управо бави – платом.
Наравно, плата нам је свима иста, без обзира колико радили и можемо само да се надамо да ће се једног дана ценити и добар рад. Постоје и мишљења да није добро наставнике награђивати за добар рад. 🙂 Реч је о др Ричарду (Richard Curwin) који је директор мастер програма о поремећајима понашања на David Yellin College у Јерусалиму. Овом свету је допринео са 20 књига о мотивацији и понашању, али и паметним чланком о томе зашто нам не треба дати више новца ако радимо боље. У чланку нигде не пише колико др који је издао 20 књига и предаје на колеџу зарађује, али по фотографији бисмо рекли да је у питању скроман човек. Или, макар, сигурни смо да њему новац није нешто што га у животу оптерећује. 🙂
И шта каже др Ричард? Он се још на почетку чланка ограђује од тога (што бисмо рекли, далеко било) да је он против да нам плате буду веће, али давати новац најбољима обавезно има негативне последице по ђаке. Па како то?
Он наводи два главна разлога (и оба су, погађате, детаљно разрађена у његовим књигама). Први разлог је што он мисли да награђивање стопира активности и при томе се позива и на нека истраживања. Такође сматра да је такво награђивање „лицемерно, даје лош пример, потире оно што су ђаци научили о заслуженим наградама и нема му места у школама“. Ово још увек није други разлог, он тек следи. 🙂 Дакле, други разлог је тај што ако бисмо награђивали наставнике, то значи да умемо да измеримо колико су добри у подучавању. То би значило и да је учење мерљиво (а није, каже др Ричард).
Заинтересовао вас је чланак? На срећу (или на жалост) др Ричард се баш расписао, тако да ћете детаљну анализу овога моћи да прочитате кликом на следећи линк. Уживајте. 🙂
Ми вам прилажемо формулар у виду адаптиране табеле која је била прилог приручнику Водич кроз стручно усавршавање и напредовање (Београд, ЗУОВ, Центар за професионални развој запослених, 2007), те доступан материјал са акредитованог електронског семинара Школска библиотека пред изазовима информационог друштва (школска 2010/11) и која приказује како се може напредовати. Према неким незваничним информацијама, то је „пошло за руком“ ситном проценту наставника у нас. Очекују се ревизије, ако их већ није било, а препорука је да пре него што кренемо да „попуњавамо“ те табеле, послушамо и тумачење људи који су их осмислили.
Био-блог 