Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „предавање“

Полудигитална младост

Да ли сте знали да смо много млађи него што у ствари мислимо?

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Према Светској здравственој организацији, односно њиховом истраживању просечног квалитета здравља и очекиваном трајању живота, у 21. веку имамо нови критеријум који дели људску старост на следећи начин:

541537_10153241124384494_8548230417951520697_n0-17 година: малолетни
• 18-65 година: млади
• 66-79 година: средњих година
• 80-99 година: старији
• 100+ година: дуговечни старији

Ако не верујете мени, ево је референца. 🙂

Еn.brilio.net: 65 Years old is still young! (20.11.2016)

bio04 sa časovaСа часова

Хајде да видимо шта су млади (наставници) радили са њиховим још млађим ђацима. 🙂

Кристина Јозић је направила читаву књигу од радова својих ђака.

Read.bookcreator.com: Dan planete Zemlje (приступљено 28.5.2020)

Сличан зборник радова видећете и на следећем линку.

Padlet.com: Deca Župe zajedno za našu planetu (приступљено 28.5.2020)

Ученици Весне Милојковић такође су се бавили екологијом, али тако што су правили моделе који приказују загађивање, а Андријане Марковић Јанковић су правили здраве, витаминске коктеле. Толико лепо и освежавајуће изгледају да верујем да би свако од нас радо попио неки од њих.

Ученици Наташе Јановић правили су моделе ћелија и плућа, а ђаци Тијане Пејић Ивановић на свој, дечји и маштовит начин приказали су свет бактерија и вируса.

Ученица Данице Пушковић се бавила системом органа за циркулацију, а ђаци Мирјане Георгијев су правили стрипове на тему постанка и развоја живота на Земљи.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Кад већ поменух постанак и развој живота, Оливера Коларић је направила игрицу у којој ђаци могу да обнове основне појмове.

Wordwall.net: Postanak i razvoj života na planeti Zemlji – šesti razred (приступљено 28.5.2020)

bio04 institucije i organizacijeОрганизације и институције

То је да шестаци мало провежбају, а богами мораће да вежбају и осмаци. Њих чека завршни тест и ево шта институције имају да кажу на ту тему.

МПНТРРС: Завршни испит за школску 2019/2020. годину (приступљено 28.5.2020)

Ево нечега и за средњошколце, а у вези са њиховим испитима.

ЗУОВ: Средње стручно образовање: Организација и полагање матурских и завршних испита у јунском испитном року 2020. (26.5.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Ево шта на тему завршних тестова кажу медији, који су често и једини извор информација за нас.

РТС: Шарчевић каже да ће мала матура бити „полудигитална“, како ће то изгледати (26.5.2020)

_994151330693118_5238549810097589358_nПошто и нас биологе, као прегледаче, качи полудигитализација, ево још мало појашњења, овај пут од помоћника министра за основну школу.

Данас: Прегледање тестова на малој матури уз помоћ софтвера (27.5.2020)

Дакле, начин полагања завршног теста се ове године променио. Годинама уназад мења се и клима, па тако и дешавања у нашем природном окружењу. Можда је и следећи чланак опис једне такве промене.

Serbian Times: Klimatske promene? Jato retkih ptica doletelo iz Indije, ružičasti čvorak po prvi put u Šumadiji (27.5.2020)

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

О чворцима и другим птицама имамо и предавање које почиње за мање од сат времена. Кликом на слику добићете детаље.

101266372_2890297637686575_5606033529419857920_o

bio04 projektiПројекти

И док су обичне птице незаштићене, стручњаци чине све да заштите нека подручја од великог значаја за природу. За крај, преносим текст са ФБ странице Природњачког музеја.

Ђердап је прво подручје у Србији номиновано за приступањe UNESCO Глобалној мрежи геопаркова, а његово званично проглашење очекује се током септембра 2020. године.
Поводом обележавања Eвропског дана паркова данас вас водимо управо на ову дестинацију.
Геопарк Ђердап у оснивању налази се у североисточној Србији, а река Дунав природна је и административна граница између Србије и Румуније. Обухвата приобални појас Ђердапске клисуре у средњем току Дунава и његово залеђе – делове планинских масива Кучај и Мироч. Покрива територију од 1.330 км2, укључујући и подручје Националног парка Ђердап, који је основан 1974, просторно га превазилазећи за додатних 692 км2.
Најмаркантнији природни феномен на подручју будућег геопарка је Ђердапска клисура. На свом путу од Голупца до Кладова, Дунав се усеца у ободни део Јужних Карпата, спајајући Панонски басен на западу и Дакијски басен на истоку. Дуж клисуре могу се видети бројни репрезентативни објекти природне и културне баштине. Ђердап је уједно и једно од најбоље проучених подручја Балканског полуострва, које је пленило и дан данас плени пажњу реномираних домаћих и страних геолога, геоморфолога, ботаничара, зоолога, археолога и етнолога.

Природњачки музеј у Београду, заједно са другим институцијама, учествовао је у креирању апликационих докумената за номинацију геопарка Ђердап у УНЕСКО Глобалну мрежу геопаркова.

Александра Маран Стевановић, кустос-саветник Природњачког музеја у Београду

Отворене летње школе

Одмах на почетку да дам нови, мало коригован распоред за предавања на РТС-у.

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Распоред сам морао да коригујем у седмом разреду јер сам добио још један час због радне суботе.

Untitled

Иначе, према информацијама које имам, радне суботе ће бити 9. и 23. мај. Верујем да ће вам и ова информација значити.

bio04 zabavaЗабава

Но, како је кренуло, можда добијем и замену, пише Њуз.нет. 🙂

Појачање: Жељко Митровић од понедељка предаје биологију и физику на РТС-у (27.4.2020)

Углавном, уз Жељка или мене, онлајн настава се завршава до 1. јуна, а онда ћемо се вратити у школе. Не баш сви, додуше.

bio04 iz štampeИз штампе

Ево како је то замишљено.

Зелена учионица: Школе ће бити отворене у јуну: У клупама ће бити само одређени ђаци (28.4.2020)

Тиме смо решили другу дилему. _1859303617426950_4759313944290525184_nПрва је решена још раније, а била је у вези са тим како ћемо оцењивати.

Кутак.нет: Нови начин оцењивања: Ево како ће се закључивати оцене после онлајн наставе (25.4.2020)

У вези са овом темом, увек добро дође савет више.

Данас: Оцењивањем подстицати учење (28.4.2020)

Оно у шта сам потпуно сигуран је да наставници биологије широм Србије подстичу ђаке на учење – не знам колико оцењивањем, али свакако одличним методама рада. О томе сведочи редовна и увек предивним радовима затрпана следећа рубрика.

bio04 sa časovaСа часова

Ђаци наставнице Силвије Јовичић бавили су се фарбањем јаја на биолошки начин, а Јасне Бранковић и Јадранке Милосављевић направили су сјајне постере. Јаснин ђак еколошки, а Јадранкин у вези са актуелном ситуацијом и здрављем.

Ево га и фото-хербаријум ђака Иване Стојковић. У питању су дечје аутентичне фотографије.

Има још фото-хербаријума. Ове су направили ђак колегинице Ане Остојић, али и једна девојчица из Крагујевца која ми је послала свој рад како би се похвалила. И има зашто, јер је направила сјајан хербаријум.

Колегиница Зока Станковић увек има неке интересантне идеје које спроводи на часу (и на даљину и на близину) и ево неких од њих. Једна је и игра погоди ко сам, где ђак треба да састави целу слику животиње из делова. Моделе ДНК су правили ђаци Жељке Симић.

Следе још радови ђака Иване Дамњановић, а ту је и рад који приказује како је петакиња наставнице Весне Миленовић видела ћелију.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Ето како је ученица наше Весне видела ћелију, а оно што никако не можемо видети су ноге код змије. Зато можемо видети једно интересантно предавање на ту тему. Кликом на слику видећете детаље о том догађају.

94864740_2818280661554940_1981392482365079552_o

И ја волим баг, али не у моме знању

За средње школе Драгана Петровић-Косановић нам је уступила план шта ће бити на РТС-у.

bio04 važne informacijeВажне информације

Дакле, треба да буду снимљене следеће наставне јединице:

  • Прокариоти и Еукариоти за први разред,
  • _mk5ao8qY3j1qa6nhao2_250Животиње – грађа и функција за други разред,
  • Промет енергије, терморегулација и осморегулација за трећи разред и
  • Еколошки фактори, популација и животна заједница за четврти разред.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

У очекивању ових предавања, имамо још једно које свакако треба пропратити.

Током 250 година, колико биолози проучавају живи свет, откривено је и описано два милиона врста биљака и животиња. Ипак, научници процењују да је то само 20% броја који заиста постоји на Земљи. Колико је тешко открити нову врсту? Да ли је и ви можете пронаћи и зашто је то важно објасниће у свом предавању др Ива Нјуњић, директорка организације Taxon Expeditions.

Предавање очекујемо у четвртак, 9. априла у 17 часова на Јутјуб каналу Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Детаљније о овоме можете се информисати на овом линку, а ту је и промотивни постер.

91868395_2766080570108283_3225887744899153920_o

bio04 naukaНаука

Врста Henneguya salminicola није нова науци, али оно што она ради или боље рећи не ради, сасвим је ново. Ова животиња, која припада жарњацима, па тако и дупљарима, живи паразитски у мишићима риба и црва. На енглеском говорном подручју зато је зову млечно месо. Наиме, то је једина позната врста животиња која – не дише.

Све остале вишећелијске животиње на Земљи, чији су ДНК научници имали прилику да секвенционирају, имају неке респираторне гене. Према новој студији, објављеној 24. фебруара у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences, геном ове животиње их нема.

mitochondriaМикроскопска и геномска анализа врсте открила је да паразит нема митохондријални геном – мали, али кључни део ДНК смештен у митохондријима, који укључује гене одговорне за дисање. Иначе, геном H. salminicola је један од најмањих, како кажу научници, те је то разлог успеха овог паразита.

Па, како онда добија енергију ако не дише? Истраживачи нису сасвим сигурни. Други, слични паразити, имају протеине који могу да увозе АТП директно из својих заражених домаћина. H. salminicola би могла да ради нешто слично,али ће даља истраживања показати. Можда нас овај организам изненади неком јединственом адаптацијом.

Live science: Scientists discover first known animal that doesn’t breathe (24.2.2020)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Да се мало црнохуморно нашалим, дисање је луксуз и за људе ових дана. Ситуација јесте тешка, али од нас зависи колико ће тешка заиста бити. Ево неких размишљања на тему, а тичу се и нас, наставника.

Блог – Клотфркет: Клотфркет у доба короне – о људима и људима (5.4.2020)

&

Зелена учионица: Онлајн настава не може бити савршена, али и не мора (6.4.2020)

bio04 iz štampeИз штампе

Настава на даљину се одвијала и преко РТС-а, али онда се испоставило да су тројица припадника Министарства просвете заражени короном.

Данас: Три саветника министра просвете оболела од короне (5.4.2020)

Надам се да сада и они појединци са „Велике зборнице“ и других наставничких група, који су се очајнички борили за своје право да критикују предаваче са ТВ-а и били фрустрирани што смо „недодирљиви“, могу да виде да не само да смо врло додирљиви, него смо и врло изложени и то у овако озбиљној ситуацији. Ипак, министар просвете тврди да опасности за нас нема.

Нова.рс: Шарчевић: Снимање наставе на даљину привремено прекинуто (6.4.2020)

Још једна најава министра.

Зелена учионица: Проба мале матуре између 22. и 24. априла (2.4.2020)

bio04 vazni datumiВажни датуми

Дан пред предвиђен датум за пробу мале матуре је Светски дан шума. Ево како га је обележила учитељица Милијана.

View.genial.ly: U susret 21.martu (19.3.2020)

Данас је такође еколошки значајан датум и то – Дан здравља. Тешко да може пригодније од тога. Ученици Јасне Бранковић већ су били обележили овај дан.

Лепе радове су креирали и ђаци Татијане Трајковић.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

И док ђаци приказују добре примере, свуда око нас можемо се уверити у врло лоше примере. Чак и сада.

92445035_2654044094831896_6215704459209605120_n

Све изгледа као да не учимо из својих грешака. Па, ако не учимо из својих грешака, можда ћемо нешто научити на телевизији „Пинк“ или макар од њеног власника.

bio04 zabavaЗабава

92664706_3583873088353925_4411495561241296896_n

bio04 tehnička podrškaТехничка подршка

Мислим да се на претходну рубрику природно намеће промоција вебинара под називом „Знање да не багује“ и њоме се и одјављујем за данас.

Блог – Професорка Марина: Знање да не багује – подршка свима нама (6.4.2020)

Записници са састанака Актива и још понешто

Данас имам неколико врло значајних ствари да вам пренесем. Најпре вести из Ниша.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

У моју редакцију пристигло је писмо др Јелене Црнобрње-Исаиловић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Института од националног значаја за републику Србију, Универзитета у Београду._lzeww7a8LL1qmxpu4o1_500

Комитет за Науку Српског биолошког друштва планирао је серију предавања у 2020. која ће бити организована на различитим универзитетима у Србији. Прво предавање посвећено је малим хидроелектранама и организује се уз подршку Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу и Института за биолошка истраживања.

У следећем документу имате све појединости о овом догађају.

МХЕ – предавање у Нишу (за 25.2.2019)

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Из Ниша селимо се у Нови Сад. Јуче, 13. фебруара, одржан је састанак Стручног актива наставника Новог Сада. Преносим вам записник који ми је послала колегиница Слађана Совиљ.

На састанку 13.02.2020, у просторијама ОШ „Доситеј Обрадовић“, Нови Сад, било је присутно 11 чланова. Закључци са састанка су прослеђени осталим члановима електронским путем.

На састанку су донешени следећи закључци:

  1. Наставници сами одлучују да ли приступају такмичењу са овако формулисаним правилником.
  1. Услед великог интересовања ученика и родитеља за бодовање признања са такмичења за специјалне, Вукову диплому и Ђака генерације, сматрамо да иста треба редефинисати, јер постоји недоумица како ће се тренутно формулисана признања бодовати.

Предлог:

  • „Диплома за изузетно постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „I награда на такмичењу из биологије“
  • „Диплома за одлично постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „II награда на такмичењу из биологије“
  • „Диплома за врло добро постигнуће на такмичењу из биологије“ се преименује у „III награда на такмичењу из биологије“
  • Дипломе за I, II и III МЕСТО остају и нису предмет овог предлога.

Сматрамо да ће се на овај начин Правилник и пропозиције ускладити са Правилником о дипломама за изузетан успех ученика у основној школи.

  1. Овај закључак, после електронске дискусије на вибер-групи Актива, ће бити прослеђен Српском биолошком друштву, Биолошком факултету у Београду и релевантном ресору у министарству просвете.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Данас смо састанак Актива имали и ми Београђани. састанак је водила Марина Дрндарски, а одржан је у њеној школи „Дринка Павловић“. Тачка дневног реда је била свега једна, мада смо ћаскали и о другим интересантним темама.

На самом почетку су се искристалисале две недоумице у вези са Правилником за такмичење. Једна је који је реалан (на крају крајева и законски рок) да се донесе Правилник (с обзиром на то када је донесен ове године) и да ли су дипломе које предлаже Правилник уопште валидне и да ли их школе и закон препознају?

Марина је дуго причала о проблемима организације самог такмичења, а онда су се појавили и неки предлози. Разлика између ранијих састанака и овог сада је што су се појавили и конкретни предлози за будућа такмичења, како не бисмо наново били у ситуацији да разговарамо о нечему што је већ решено.

Предлози за ово такмичење:

1) Да се преименују дипломе као у предлогу колега из Новог Сада.

Предлози за будућа такмичења:

1) Да свака општина делегира чланове (председнике општинских актива који би преузели обавезу да се активније укључе у рад градског актива). Рок је 1. април. Имена представника шаљете Марини Дрндарски.

2) Да се омасови учлањење у СБД. На тај начин стекли бисмо статус равноправних преговарача. Ово је потребно и зато што је такмичење активност у коју смо иначе укључени, али не и око организационих питања. Општински активи ће одлучити да ли ће учлањење (ако то прихвате) бити појединачно или у оквиру подружнице. Рок је 1. април за изјашњавање о томе.

3) Да се сачини делегација наставника из Актива која би преговарала са Управним одбором СБД, као и са председником СБД-а. Изнели би своје предлоге, које би формулисали на састанку Актива који би се претходно сазвао. Рок је април. Контактираћемо поменуте инстанце ради договора о дијалогу.

Закључак је да смо се сложили да морамо да преузмемо и одговорност и иницијативу, ако мислимо да направимо нешто добро за наше ђаке, тим пре што следеће године такмичење мора да се измени и квалитативно. Надамо се да ће управа СБД имати слуха за нас.

Марина је још дала и идеју да сви наставници праве задатке, те од њих да направимо базу за вежбање за такмичење.

Ја ћу и ове године направити тестове за школско такмичење, те их закачити на Биолошки блог. Шифру ћете сазнати на ФБ-у када време дође, а то ће бити 22. или 23. фебруар, кад стигнем. Нисам машина. 😀

Треба да напоменем да се бојкот помињао, али ништа званично немам јер се представници појединих општина нису изјашњавали. У дискусији је поменуто и то да бојкот нема смисла ако се у њега укључе тек поједине општине.

Марина је још поменула да СБД планира предавања која би била корисна наставницима, можда чак и на Биолошком факултету. Неке од тема које су излистане на састанку су: класификација живог света, миксотрофна исхрана, да ли је кожа систем органа или орган, као и нова достигнућа из генетике и еволуције. Поставило се и питање што се не направи неки стручан семинар тим пре што их у понуди (у каталогу) баш и нема. И о томе може наша делегација да разговара.

bio04 naukaНаука

Једна од предложених тема су била и нова сазнања из еволуције. Ја не могу да вам одржим предавање на тему, али могу да пронађем занимљиве чланке. Пошто је усвојено да су Неандерталци ипак били наши преци, научници озбиљно сумњају да су њихови гени ти који су одговорни за облик наше главе. Но, то није све. Од 40% гена које смо од њих наследили, неки изгледа су у вези са болестима (депресијом, на пример) и зависности од цигарета?!? Углавном, све детаљно имате у следећем тексту.

IFL Science: Your Neanderthal Ancestors May Be Responsible For The Shape Of Your Head (14.12.2018)

1185409_evolucija_ff

bio04 iz štampeИз штампе

Толико о нашој прошлости, а завршавам са (блиском) будућности. Још једну недељу је ђачки зимски распуст, а након тога следе надокнаде пропуштених часова.

Зелена учионица: Министар Шарчевић предложио како надокнадити пропуштене часове због продуженог распуста (13.2.2020)

Верујем да ће се решење наћи, а ми се налазимо овде следеће недеље.

Хранилице моје птице, а и обратно

Такмичење се све више ближи (као што знате, заказано је за недељу 15. март), а ми још увек немамо Правилник. Изгледа да се ништа не дешава, али није баш тако.

bio04 reč nastavnikaРеч наставника

Од колегинице Ане Милинковић пристигло је писмо које објављујем у целости.

Актив наставника биологије земунских основних школа

На састанку општинског Актива наставника биологије земунских основних школа, који је одржан 22.01.2020. године у 14h, већином гласова донета је одлука да уколико већ постојећи Правилник  такмичења из биологије остане на снази, са истим начином награђивања ученика, не учествује на предстојећим такмичењима у организацији Српског биолошког друштва.

У Земуну

22.01.2020.                                                                 Актив наставника биологије

Дакле, овако се изјаснио Земун, али то не значи да ђаци из Земуна неће изаћи на такмичење. Решење за једно лепо такмичење има Жељко Станимировић који нас вазда извештава о активностима у вези са птицама.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Мислим да постер говори више од речи.

80245313_2543474155702260_5857887241971433472_o

bio04 sa časovaСа часова

На ово се надовезала колегиница Сања Урошевић Парезановић која одржава биолошку секцију у школи и један од продуката овог лепог рада су управо кућице за птице.

сања урошевић парезановић

Сања је већ позната у круговима наставника биологије као колегиница која вредно и креативно ради и ево како је, прошле године, њена секција обележила тадашњи Дан животиња.

Сањине активности су уједно и пројекти, што је и по мери новог програма.

04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

А о пројектима у настави овог пута у Крушевцу говорићу ја (морам мало и себе да хвалим, јер ко није за себе – није ни за друге 😀 ). На позив колегинице Оливере Коларић сутра гостујем у мени драгом граду.

projekti u nastavi poster 1

Са Крушевљанима се видим сутра, а са свима осталима – следеће недеље на овом блогу.

Октоподи преузимају кормило

Да имам редакцију (као што је немам) написао бих да ми је пристигло писмо у моју редакцију, али овако је довољно рећи да ми је пристигло писмо.

bio04 sa časovaСа часова

Већ дуже време (годину дана!) намеравам да пошаљем ову презентацију као једну од интересантнијих где је биологија била део пројектне наставе, па је ево сада дошла на ред. Надам се да ће многима бити занимљива, јер је „уплитање“ мојих малих биолога и моје маленкости у обележавање Вукових дана у школи. Могуће је да у неко догледно време проследим још нешто.
Теби хвала што омогућаваш да биолози широм Србије поделе своје идеје. Ако неку нисам искористила у изворном облику, бар ме је подстакла на размишљање и стварање нечег новог.
Пуно поздрава из Ниша,
Милена Цветковић

Ево је и презентација:

И што Милена рече, заиста на овом блогу могу да се нађу сјајне идеје и исти такви ђачки радови. Овог пута представљам радове ђака колегиница Сање Урошевић Парезановић (прве две слике горе) и Тамаре Микић (слика доле).

Ћелијама су се бавили и ђаци Биљане Ускоковић и Ане Вуловић. Све ћете пронаћи на сјајном Биљином блогу.

Блог – Биолошке теме: Креативна настава (11.10.2019)

bio04 korisni materijaliКорисни материјали

Биљану морам још једном да поменем. Наиме, послала је критеријуме за оцењивање који су фантастично направљени у форми паноа. И те како верујем да је ово искористљиво за наше учионице и за наш рад.

Ако вам је једноставније, све ово можете преузети са овог линка.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

О оцењивању, али и другим актуелним темама имаћу предавање у среду. Уколико сте заинтересовани, можете се пријавити овде:

Институт за модерно образовање: Бесплатно предавање „Како се посветити сваком ученику у одељењу кад их има 25?” (за 30.10.2019)

Дешавања ће иначе бити већ од сутра.

72750528_2476757609111096_3712712186137673728_n

Једна изложба је већ отворена, али је можете посетити до краја новембра.

Завичајни музеј Хомоља: Суживот са великим зверима (отворено 24.10.2019)

bio04 naukaНаука

Великих звери у Србији има, али мајмуна свакако нема. Ипак, изгледа да их је некада овде било.

Круг портал: Краљевчанин у тиму иза ког је велико откриће (за 22.10.2019)

598624_221674244631555_871276690_nДакле, некада је било мајмуна, данас их нема, а у будућности можда не буде ни великих звери, а ни људи, већ – октопода.

Национална географија: Збогом еволуцијо, октоподи преузимају кормило (2.7.2019)

Биолошки блог још увек не преузима нико, тако да ћу вас наново ја сачекати и идуће недеље на овом месту. Видимо се.

Записник са београдског актива

У ОШ „Дринка Павловић“ у Београду 10. октобра одржан је састанак градског Стручног актива наставника биологије. Састанак је водила Марина Дрндарски.

bio04 naukaНаука

Др Небојша Јаснић са Биолошког факултета Универзитета у Београду одржао је изузетно предавање о феромонима. Предавање не могу да вам проследим, али је Небојша Јаснић дао дозволу да објавим презентацију.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Марина је најавила два догађаја на којима могу да учествују наставници са својим ђацима. Оба догађаја су међународног карактера.

Један је ЕГУ (Европска геонаучна унија) конференција која се организује у Бечу и десиће се у мају 2020. Можемо да аплицирамо да будемо или посматрачи или активни учесници и да прикажемо постер на којем ћемо представити свој рад са ђацима. У сваком случају конкуришемо за средства које ће нам ова Унија дати и тада ћемо моћи да присуствујемо сјајним предавањима и радионицама.

Линк је овде.

Други догађај је такмичење за ђаке од 7 до 11 и од 12 до 18 година (дакле интересантно и за средњошколске колеге), а потребно је да пишу есеје (старији на енглеском језику) на тему заштите животне средине. slika 3.39Цео конкурс носи назив „Trust for Sustainable Living“. Најуспешнији ће наставити такмичење, али неће писати већ ће имати аргументоване дебате. Марина је већ имала успеха и пропутовала је са ђацима, а сами ђаци добијају сертификате који се вреднују у иноземним средњим школама.

Линк је овде.

bio04 projektiПројекти

Гост на састанку је био Бане Савић, који се представио као економиста, планинар и љубитељ природе. mashroom (Small)Он нам је представио тзв. плаву економију и своју колегиницу Иванку Миленковић и њену фирму „Еко-фунги“. Ова фирма и оваква економија се баве органском производњом печурака, односно буковаче и то са максималном уштедом енергије. Буковача може да расте на опиљцима дрвета (четинара баш и не), комадима папира и, што је занимљиво, на талогу кафе (отуда и сарадња са кафићима). Бане је дао идеју да се направи сарадња са школама и да ђаци одгајају буковачу на овај начин. Отворен је за идеје наставника, односно предлоге како овај практични пројекат може да се одвија. Најбоља веза са Банетом и заинтересованим наставницима је Марина.

04 stručno usavršavanjeСтручно усавршавање

Др Срђан Стаменковић са Биолошког факултета Универзитета у Београду је и овога пута гостовао на састанку. У том тренутку сам морао да идем са састанка, тако да нисам чуо шта је причао, али вам преносим оно што ми је Марина препричала. Срђан Стаменковић је био у својству представника БФ-а и понудио је сарадњу са наставницима. Факултет ће основати некакав центар и тај центар ће ангажовати предаваче са Биолошког факултета да предају наставницима оне теме које наставници буду тражили. Колико сам разумео механизам, наставници затраже предавање на неку тему, а тај центар ангажује предавача. На који начин ће се то одвијати верујем да ће нас факултет већ известити.

Ако је било још нечег на састанку надам се да ће колеге које су биле присутне допунити у коментарима овом тексту.

записник саставио

Дејан Бошковић, наставник у ОШ „Иво Андрић“ у Београду

Позив на београдски октобарски Актив

Најпре једна најава, а онда још неке најаве.

bio04 važne informacijeВажне информације

У четвртак 10.10.2019. у ОШ „Дринка Павловић“ у 18:30 одржаће се градски Стручни актив наставника биологије. Теме ће бити разне, а биће уприличено и предавање др Небојше Јаснића о феромонима. Ове супстанце ће бити и једна од тема по новом програму у осмом разреду, па је то разлог више да је чујемо.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Актив није једина ствар која ће нам се десити. Један леп догађај предвиђен је за новембар.

71105386_2302512126728830_5980092023753932800_n

Све ове активности приредиће Покрајински завод за заштиту природе, а са њихове званичне Фејсбук стране преузео сам вест која је још увек актуелна.

У Покрајинском заводу за заштиту природе је у петак 27. септембра 2019. отворена изложба „Пази отровно!“. Изложба је реализована у сарадњи са Природњачким музејом у Београду, а аутор изложбе је виши кустос др Ана Пауновић.
На отварању изложбе је говорио др Слободан Пузовић, помоћник директора ПЗЗП, и истакао је да Завод са Природњачким музејом у Београду већ годинама има веома добру сарадњу и да се активности обе куће надопуњују. Навео је да је тема отрова у природи, отровне гљиве, биљке и животиње, привлачна за људе, али да последњих година имамо пуно проблема и са непрописном применом отрова у пољопривреди, посебно фураданом, и тровањем разних заштићених животињских врста. Др Милан Пауновић, директор Природњачког музеја у Београду, захвалио се Покрајинском заводу на успешно организованој изложби и навео да њихова институција улаже велике напоре у едукацију становништва о природном благу Србије и потреби његове заштите. Такође је истакао да Природњачки музеј још увек нема адекватну зграду за велики број експоната које поседује и да се нада да ће се то у будућности решити.
a7fb1511095179.560f1893cb661Ауторка изложбе др Ана Пауновић, виша кустоскиња, је истакла да је употреба и злоупотреба отрова из природе укорењена у историји разних цивилизација од месопотамијске, преко египатске, грчке, римске, мајанске до кинеске. Навела је да су на изложби представљене отровне врсте гљива, биљака и животиња (инсекти, стоноге, паукови, шкорпије, водоземци, гмизаваци, сисари). Да су изложене ретко излагани и необични експонати, у виду хербарских, таксидермијских и течних препарата и мулажа отровних биљака, животиња и гљива. Изложба објашњава појаву отрова у природи, њихов састав и начин деловања, деловање противотрова, као и феномен исхране појединих животиња другим отровним организмима.
Публици је пружено неопходно знање за заштиту од отрова, превенција интоксикације, као и савети како се понашати у случају контакта са отровним организмима и шта предузети против отрова медузе, паука, змије, шкорпије, раже, па чак и комарца. Отровне биљке се отровима бране од биљоједа, отровне животиње га користе за одбрану од предатора или за хватање плена, док код гљива још увек није сасвим јасна сврха отровности. Отровне супстанце су широко распрострањене у природи и њихово коришћење и избегавање је усавршавано током еволуције живог света.
Способност коришћења отровних супстанци за напад и одбрану у живом свету временом је постало сложено и веома разноврсно. Људи су истовремено фасцинирани и уплашени отровним биљакама, гљивама и животињама. Због тога не изненађује чињеница што од памтивека покушавају да проникну у тајне њихових отрова и боље упознају ова бића.
Изложба ће бити отворена до 13. децембра 2019. године.

bio04 naukaНаука

Кад сам већ поменуо пауке, неки од њих имају врло занимљив полни живот. Рецимо, врста коју на енглеском говорном подручју називају паук-новчић (Herennia multipuncta) показује значајан полни диморфизам. Женке су до четири пута веће од мужјака. Но, иако мали, врло су живчани и то према супарницима. Женке су полиандричне, што малим, али куражним мужјацима не одговара, па они прибегавају једној необичној тактици. Приликом парења не дају женкама само полне ћелије већ читаве полне органе. Изгледа да то раде јер кесе са сперматозоидима које носе узимају десети део њихове тежине и представљају терет. Без терета су они растерећени и тиме много су бољи борци, те лакше дохакају конкуренцији. Наравно, ово је тек једна од теорија.

IFL Science: Coin Spiders Chop Off Their Own Genitals After Sex (јануар 2015)

bio04 sa časovaСа часова

Ово што следи нису баш пауци, али је довољно сродно. Изузетна идеја да ђаци приказују развића инсеката на пластичним тањирићима, а ментор је колегиница Весна Милојковић. Одмах поред је нешто слично, али различито и једнако маестрално: рад ђака колегинице Терезе Катоне. Овим дивним радовима и завршавамо за данас, а очекујте ускоро записник са београдског актива.

Такмичење за пети још увек неизвесно

Miscellaneous-Images-cute-art-funny-photoshop-strange-movies-people-weird-buildings-interesting6eroes-Misc-gems-agate_largeКао што знате, у прошли четвртак је било окупљање чланова СБД-а на коме су могли да присуствују и заинтересовани наставници. Пошто, сада већ традиционално, наставници из основних школа нису били заинтересовани, састанку смо присуствовали председница Стручног актива наставника биологије Београда Албина Холод и ја. Зато је било представника наставника из средњих школа, који имају проблеме. Ти проблеми су углавном рад на новом програму без уџбеника, изборни предмети који нису довољно изазовни нашим средњошколским колегама (репродуктивно здравље и еколошке теме нису једнаке генетици и развићу, тврдила је једна колегиница) и, највише од свега, предложени фондови часова где се јасно види да стратегија гимназијског образовања не подразумева озбиљније изучавање природних наука. Краће речено, планира се њихово смањивање. Колико сам схватио, намера челника Министарства је да се колеге које тамо предају биологију баве и изборним предметима и тако допуњују свој фонд.

Наставници из гимназија су наишли на разумевање чланова СБД-а, али и Биолошког факултета Универзитета у Београду (и декан је био присутан), а своје представнике послали су сви департмани биологије из Србије. Били су присутни и неки шефови тих департмана, рекао бих. Након дискусије, уследили су закључци и ево их, преузети са сајта СБД-а.

Закључци са састанка 27.11.2018

Ово је уједно и писмо министру које потписује руководство СБД.

Што се тиче нас основаца, знате већ да смо на последњем састанку имали неке предлоге и њих је Албина проследила. То писмо је кратко, али ефектно.

Допис Стручног актива наставника биологије Београда

На састанку се разговарало само о предлогу број један, а то је да ученици петог разреда не учествују на такмичењу. Мишљења о овоме су била подељена. Представници новосадског департмана (и то одсека за методику наставе) су били заговорници да се такмичења одрже, али смо нас двоје из основне школе и уз подршку појединих средњошколских колега морали да инсистирамо да се, ипак, ове године направи пауза. Мотив за наш предлог је био да се ове године тек навикавамо на (и испрабавамо) нове начине рада, као и садржаје. Такође смо били мишљења да су такмичења оваква каква су – одавно превазиђена, а тек сада нису у складу са новим, реформисаним методама рада.

Ништа није одлучено, али ћу вам свакако информације проследити чим их сазнам.

Оно што је цео свет сазнао, али иде на образ Кинезима, најновије је истраживање које је спроведено у Јужном институту науке и технологије (Southern University of Science and Technology) у Шенџену. Тамошњи научник (He Jiankui) на научној конференцији је објавио како је мењао гене близнакињама потеклим од ХИВ негативне мајке и позитивног оца, а како би их учинио резистентним на овај вирус. За овај подухват користио је CRISPER технику, која је хит међу генетичарима.

Резултати овог његовог рада нису потврђени, али се међународна научна заједница већ шокирала овим ГМО примењеним на људе, а кинеска влада и институције су одмах негирале своју умешаност.

Science: CRISPR bombshell: Chinese researcher claims to have created gene-edited twins (26.11.2018)

Но, ми свакако можемо да будемо умешани у предавање које ће се дешавати средином децембра и које је бесплатно за све заинтересоване.

Ако сте заинтересовани да видите да ли су нам сви врапци на броју, пријавите се на следећи линк.

Пријава за врабац мој први комшија

Таман се на ову причу надовезује рад наше колегинице Виолете Апостоловски Дупор. Најбоље је да пренесем оно што је она написала, а ја вас поздрављам до следећег чланка.

виолета апостоловски дупор1Циљ „ШКОЛСКОГ ЗЕЛЕНОГ ПРЕСА“ је да се ученици укључе у препознавање добрих и лоших примера заштите животне средине у школи, око школе, у свом месту становања, у околини места становања и њихова презентација путем чланака (текста) и фотографије.
Рад Чувара природе ОШ „Ђура Даничић“! 👩‍🎓

Наше мало њима значи много – пожелимо им добродошлицу. Све птице које зимују у нашем крају прилагођене су мразу и зими, међутим, оне су нажалост угрожене због нас; изгубиле су станиште и изворе хране. Неопходна им је наша помоћ током зимских дана како би преживеле.
Чувари природе су одлучили да ове зиме помогну нашим малим летећим суграђанима. Позабавили смо се израдом кућица и хранилица за птице. На интернету смо се информисали како и чиме да их направимо, где је најпогодније место за њихово постављање, а уз помоћ родитеља то смо и учинили. Планирамо да их поставимо у дворишту наше школе како би наше суграђане посматрали, хранили и уживали у њиховом цвркуту.
Да би имале храну током хладних дана организоваћемо акцију сакупљања хране и верујемо да ће ученици млађих разреда да нам се придруже након што их подучимо, упознамо и објаснимо нашу активност. Научићемо их да буду хумани према животињама и да воле природу која их окружује. Схватиће и они, као и ми да смо само један мали део природе, а да је и она део нас.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Известили смо са састанка СБД-а;
  2. проследили смо прве информације о такмичењу ове године;
  3. шокирали смо се због најновијих научних генетичких истраживања;
  4. пријавили смо се за предавање и панел дискусију;
  5. дивили смо се сјајном раду.

Отровно, а лепо

Први чланак за данас безмало је ужасан; говори о најужаснијим паразитима који се могу наћи на свету. Неки од њих су и црви из раздела Nematomorpha, које на енглеском говорном подручју називају коњским длакама (знају Енглези да то нису коњске длаке, већ им личе на њих). Ларве им живе у слатким водама и чекају да их поједе неки комарац. Комарца ће потом појести неки цврчак, коме ће се црвић населити у телесној шупљини. Но, то црвићу неће бити довољно; он тера свог домаћина да оде до оближње воде и заплива, како би изашао из њега и довршио свој циклус развића. Цврчци нерадо пливају јер се та активност не завршава добро по њих, али немају куд – паразит их претвара у праве камиказе. На линку имате и кратак филмић (једини у чланку) који приказује како цврчак скаче у воду и како црвић (који је у односу на цврчка огроман) излази из њега. Веома језиво, заиста.

IFL Science: Some Of The Most Awful Parasites In The World (приступљено 13.9.2018)

Некоме су и змије ужасавајуће, али има нас и који мислимо да су прелепе. Да ли ће на следећој изложби Природњачког музеја бити само њих или још којекаквих отровница, остаје нам да одемо и откријемо.

41603612_2256776774350888_3738420541816569856_n

Још једно дешавање вредно посете је већ сутра. Ко може да стигне, предавање је у 14 часова. Надам се да ће бити још слободних места на које се пријављујете путем линка.

Институт за модерно образовање: „Комуникацијски троугао: наставник–ученик–родитељ” (за 14.9.2018)

_1198240180186482_6232586200557527622_nИначе, родитеље чека сасвим другачији облик ако не комуникације, а онда рада са својим дететом. Посебно оне родитеље чија су деца извршила насилни чин према некоме.

Мондо.рс: Нова правила у школама: Ко се бије, доноси дрогу… (11.9.2018)

Наравно, најбоље би било да до насиља уопште не дође. А то се, ваљда, постиже васпитањем код куће. Ево једне приче која ће можда бити поучна баш у вези са том темом.

Зелена учионица: „Где сам то погрешила у васпитању свог детета?” (29.1.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Направили смо топ листу најужаснијих паразита;
  2. припремили смо се да посетимо једну лепу изложбу;
  3. најавили смо занимљиво предавање;
  4. успоставили смо нова правила понашања у школама;
  5. испричали смо причу за лаку ноћ. 🙂

Облак ознака