Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „предавање“

Дан за приповедање и ноћ за биологију

_nmkrqngTgz1u7zsbho1_540Још почетком прошле године научници су успели да добију сасвим ново живо биће. У ствари, у питању је „старо“ и врло познато живо биће – бактерија E. coli, али са потпуно новим генетичким кодом. Да се подсетимо: наша ДНК „ради“ тако што даје упутства за стварање амино-киселина, а које су градивни елементи протеина. Свака амино-киселина има своју шифру у коду ДНК, а ова се добија триплетом база које често зовемо скраћеницама А, Т, Ц и Г. Некада ће редослед бити ГГА па ће се добити глицин, на пример, а некад ААГ те ће се добити аланин. Постоји по више комбинација за сваку од двадесет амино-киселина, а оне ће се ређати различитим редоследом и давати небројене протеине који нас изграђују и обављају шта се мора по организму.

Научницима ово није било довољно, па су у бактерију убацили још две, природи сасвим непознате базе и назвали их једноставно X и Y. И тако је настао први полусинтетички организам који има сасвим другачију ДНК од наше. Овог „ванземаљца“ направили су научници из Калифорније и уверавају нас да немамо разлога да се бринемо да ће се то чудо ослободити из њихове лабораторије у наше окружење и побити нас све (на пример), а макар из два разлога. Један је што је тај нови пар база бактерије бескористан (за сада, мада већ је прошла цела година и више од тада), а други што у природи тог X и Y материјала нема, па када се бактерије деле, немају одакле да га узму и уграђују у свој ДНК.

Science Alert: New Organisms Have Been Formed Using The First Ever 6-Letter Genetic Code (24.1.2017)

Не знам колико вам се ова кратка прича допала, али заиста верујем да се ђацима ОШ „Милица Павловић” у Чачку веома допадају приче које им приповедају њихови наставници. У тој школи имају дан посвећен томе и учествује и наша колегиница биолог Биљана Ускоковић Брковић. Њена прича тог дана је била о екстремофилним бактеријама.

Блог – Биолошке теме: Дани приповедања (1.4.2018)

То је био дан посвећен приповедању, а следи ноћ посвећена биологији.

29792284_1667666309981254_8917911476272667661_n

Када смо већ код најава, имам још једну.

29594593_1557383251051884_2340057219035580646_n

То је било поводом Дана ДНК, а у истом граду обележиће се још један значајан датум. Наиме…

Поводом обележавања Дана заштите природе 11. априла. 2018. Ботаничка башта „Јевремовац“ ће организовати бесплатне обиласке заштићеног подручја у пратњи стручних водича баште у 11 часова и у 13 часова.

Позивамо заинтересоване љубитеље природе да нам се у среду 11. априла, у назначеним терминима придруже на главној капији баште, Таковска 43.

Фејсбук догађај – Ботаничка башта „Јевремовац“: Дан заштите природе (11.4.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Сазнали смо да су научници створили по једну вештачку пуринску и пиримидинску базу;
  2. добили инспирацију за неко наше приповедање;
  3. најавили лепу манифестацију у Новом Саду;
  4. и још смо најавили нека предавања у Београду;
  5. и на крају и обилазак Ботаничке баште.
Advertisements

Царски ентузијазам

EgyptiansЈедан текст Бобе Недић привукао ми је пажњу:

Блог – Клотфркет: Ентузијаста у школи – цар или будала? (11.2.2018)

Не бих да се опредељујем ни за једну од ове две побројаних страна, али јасно вам је да је за рад на Биолошком блогу потребно много ентузијазма. Међутим, посла је све више, а времена све мање, па је писаније на овом блогу постало велики терет. Да не бих угасио блог, морао сам да пронађем компромис: од данас ће чланци да се објављују једном недељно. И сваки пут ћемо урадити по пет ствари – једну за сваки радни дан (у просеку). Боље ишта него ништа. 🙂 Понекад ћу успети и да напишем и ванредно издање, посебно када су такмичења у питању.

tree_color_rgb_cropped_2 (Small)Данас за такмичења немам никакве новости, али зато имам о једном лепом предавању. Знате да је сутра Дарвинов рођендан, па ће зато Српско Еволуционо друштво организовати предавање.

Предавање ће одржати др Ева Камерер, проф. Филозофског факултета и предавача на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Предавање носи назив: „Случај теорије еволуције: филозофско тумачење једног актуелног спора“. Биће одржано у среду 14. фебруара у 14 часова у Библиотеци Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. За оне који не знају где је то: Булевар Деспота Стефана 142, Београд.

Библиотека се налази на првом спрату, а улаз је слободан.

Иначе сам био на састанку овог релативно младог Друштва у нас. Они имају и свој сајт:

Српско еволуционо друштво: Разумимо еволуцију на прави начин (приступљено 12.2.2018)

Наше Еволуционо друштво има сарадњу са међународним, а производ те сарадње су разне занимљиве активности. Једну од њих сам најавио, а још једна која ће бити занимљива нама наставницима дешаваће се почетком јуна у Музеју науке и технике у Београду. Тамо ће бити постављена изложба под називом: „Еволуција живота на Земљи – од ћелије до домена“. Предвиђено је да изложбу могу да посете и наши ђаци, а да би све разумели шта се тамо дешава биће задужени водичи – студенти. Очекујемо и неке радионице за децу, а могуће је да ће бити и неки семинар за нас наставнике.

До те изложбе, имамо прилике да уживамо у једној дечјој изложби. Колегиница Мирјана Травица је написала:

Поздрав од петака наставнице биологије ОШ „Петар Кочић“ из Земуна. Били смо вредни и помало маштовити, па смо направили у оквиру лекције „цвет“, цветове од пластелина. Шаљемо неке фотке.

 

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Прочитали смо Бобин текст, сјајан као и сваки други;
  2. договорили смо се како ћемо се надаље дружити на Биолошком блогу;
  3. најавили смо једно лепо предавање;
  4. известили смо са састанка Српског еволуционог друштва;
  5. промовисали смо пример добре праксе.

Иринино истраживање

Сви знамо шта је изокренута учионица и то понајвише захваљујући Ирини Дамњановић. Задужила нас је својим бројним видео-лекцијама, па је ред да услугу вратимо. Ирина ради једно истраживање и упутиће нас у то, као што нас је научила, видео-прилогом.

Дакле, потребно је да попунимо анкету и ми и наши ђаци.

И организација Гринпис нас моли да попунимо петицију.

Greenpeace: Samsung uses only 1% renewable energy (приступљено 30.11.2017)

_nhxc2te9Ch1rsxqqio1_1280А на крају тромесечја требало би да буду попуњене рубрике са оценама. Но, оно што следи нису савети за ефикасније оцењивање. Ово су савети за родитеље што се оцена тиче. Па, мало и то мора. 🙂

Едукација.рс: Тромесечје је прошло: Какве су оцене вашег детета? (30.11.2017)

Када би се оцењивало знање наставника и знање ђака о наркотицима, у следећем тексту се тврди, ђаци би имали бољи просек!

Политика: Ђаци више од наставника знају о наркоманији (28.11.2017)

А да бисмо довољно знали о глобалним променама, у понедељак можемо да посетимо предавање.

Фејсбук догађај – Музеј науке и технике: Колико се клима мења (за 4.12.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Послушали смо Ирину;
  2. попунили смо анкету и петицију;
  3. саветовали смо родитеље ђака;
  4. одмерили смо ко више зна о наркоманији;
  5. најавили лепо предавање.

Дан паука

_1198240280186472_214639534946412490_nКрај је недеље, али тема о насиљу не јењава – и даље је акуелна. У вези са тим почињем са два занимљива текста са „Зелене учионице“.

Зелена учионица: Модел из куће као узрок насиља (16.11.2017) & И ми смо се свађали и тукли, али никада није било овако (16.11.2017)

Повод су догађања у Аранђеловцу. Председник државе је управо у том граду и тој учионици и тој деци одржао час.

Н1: Вучић у Аранђеловцу разговарао с ђацима о вршњачком насиљу (16.11.2017)

Што се часова биологије тиче, није потребно да их одржи неко са државног врха да би били занимљиви. На пример, можете да их одржите у корелацији са музичком културом и да од песме која је хит међу младима, направите врло едукативно (и певљиво) штиво. Послушајте.

Пошто смо данас у уметничком расположењу, ево мало и корелације са ликовном културом.

Facebook video – New York Magazine: These artistic renderings of animals are secretly humans in incredible body paint (10.6.2016)

d54b1b566281f443d244c32754482445У природи, прави уметници су пауци са оним њиховим мрежама. Више о овим занимљивим животињама можете сазнати колико већ сутра.

Фејсбоок догађај – Покрајински завод за заштиту природе: Дан паукова (за 18.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Наново смо говорили о насиљу;
  2. и председник је говорио о насиљу;
  3. одслушали смо биолошки хит;
  4. дивили смо се креативном сликарству;
  5. најавили смо један леп догађај.

 

Ријалити у реалности

_1198240163519817_5020687742935006602_nСви сте видели, а и Биолошки блог је о томе известио, језиви снимак злостављања девојчице из Аранђеловца. Овом насиљу је претходило електронско насиље.

Media Group021.rs: Majka pretučene devojčice : Zbog šifre na facebok-u naša ćerka dobila 33 šamara! (9.11.2017)

Епилог приче полако се дешава, а насилнице тврде да су се „играле“ ријалитија.

Информер: Мале насилнице из Аранђеловца нашле изговор: Кајемо се што смо претукле другарицу, само смо се играле ријалитија! (11.11.2017)

12190055_520227278141708_7463709750248227711_n

Можда су се девојчице ипак уплашиле казне, па су пребациле одговорност, а можда има нечег и у ријалитима. Било како било, медији жељни сензационализма, одмах су избацили и бомбастичне наслове.

Курир: СРБИЈА НА НОГАМА ЗБОГ УЧЕСТАЛОГ ВРШЊАЧКОГ НАСИЉА: Родитељи најодговорнији, ријалитији праве од деце делинквенте! (10.11.2017)

_1200992479911252_7741484094294770613_nНо, то може да изађе и на добро, пошто притисак медија каткад и покрене ствари. Ствари у Министарству су се, свакако, покренуле.

Вечерње новости: Шарчевић: Министарска група за проблем насиља у школама (12.11.2017)

Како насиље решавају наши суседи? Можда можемо нешто и да научимо?

Слободна Далмација: Је ли ово крај ноћних мора за наставнике и родитеље? Ево како ће се се санкционирати насилничко понашање и недисциплина у школама (11.11.2017)

И још два текста о овој теми које вреди прочитати.

Блог – Клотфркет: Драги учениче, не мора тако (12.11.2017) & Блиц: Ужасне слике злостављања девојчице у Аранђеловцу имају дубоке корене (11.11.2017)

_n8f15pjXqh1qzfjmqo4_250Верујем да има дубоке корене, а није тајна ни да дубоко корење имају и неке биљке. Додуше, оно што биљке немају је интелигенција. Или ипак имају и то? Можете сазнати на предавању прекосутра.

Фејсбук догађај Центра за промоцију науке: Интелигенција биљака (за 15.11.2017)

И још једно биолошко предавање биће на Биолошком факултету у Београду:

Фејсбук догађај Биолошког истраживачког друштва „Јосиф Панчић“: Рак камењар у Србији – распрострањеност и заштита (за 16.11.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посветили смо одређен простор насиљу, разговарали о њему и извештавали, чиме смо дали и свој мали допринос решавању проблема;
  2. сазнали смо да ће се оформити посебно стручно тело у оквиру Министарства просвете;
  3. погледали иноземна искуства;
  4. прочитали пар квалитетних текстова о актуелној теми;
  5. најавили смо два лепа предавања.

 

 

Гостовање на Активу нишких наставника биологије

Јуче није било чланка, а разлог је што сам био у Нишу. Гостовао сам на Стручном активу наставника биологије из Ниша, а по позиву Јелене Анђелковић, самосталног стручног сарадника из Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању у Нишу. Надам се да колегама није било досадно да ме слушају, а моји утисци су сјајни. Сви су били предусретљиви и колегијални. Има и линк, али мора мало да се скролује.

Регионални центар Ниш: Састанак Актива наставника биологије (19.10.2017)

То је било у Нишу, а у Србобрану Адријана Вереш је известила да је спроведна акција сакупљања старе хартије „Папирко“ у тамошњој Основној школи „Јован Јовановић Змај“. Сакупљено је чак 8374.4 килограма. Папир је продат рециклажном центру, а од добијеног новца се купују наставна средста за школу и слаткиши за све учеснике. Једна фотографија ће вам дочарати колико је то била велика акција.

адријана вереш

Када зборимо о рециклажи, највеће проблеме нам праве пластичне флаше. Према неким подацима време потребно да се разгради пластична флаша за воду износи око 1.000 година. Ако узмемо у обзир колико пластичних флаша се баци током једне године, можемо очекивати да ће ускоро доћи дан када ћемо сви живети на огромној лопти смећа. Ово је поприлично суморан податак, али захваљујући људима попут Арија Јонсона, дизајнера са Исланда, овакав апокалиптични сценарио могао би се избећи само ако бисмо применили неке иновативне идеје. Флаша за воду коју можете видети на следећем линку направљена је од алги и 100 одсто је природна и биоразградива. Она задржава свој облик све док се не испразни и тек тада почиње да се разграђује. Надам се да се ове флаше већ негде користе.

2Tout2Rien: Une bouteille biodégradable à base d’algues par Ari Jónsson (23.3.2016)

_nbazwz2v7C1txeruoo1_r1_500Ђубрета, можда, можемо да се решимо тако што бисмо га испаљивали огромним топовима ка Сунцу, које би га, нормално, спржило. Међутим, професор Ендрју Понцен у популарној Би-Би-Сијевој емисији „Бућућност“ (енг. Future) је рекао да од те идеје нема ништа због трошкова који би били абнормални. Наиме, да би се нека ракета лансирала у орбиту с циљем путовања дубље у свемир, потребно је 200 милиона долара. Ако је носивост ракете 7000 килограма, онда би то значило да сваки килограм који шаљемо у свемир кошта око 41.000 долара.

А колико долара, пардон динара ће нам бити плате, сазнаћете у чланку који сам одабрао за крај.

Зелена учионица: Износи примања од 01. јанауара 2018. (17.10.2017)

И да резмирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Похвалили смо се лепим гостовањем;
  2. посведочили смо сјајној акцији у Србобрану;
  3. препоручили смо флашу од алги;
  4. сазнали смо зашто не можемо ђубре да шаљемо у свемир;
  5. радовали смо се већој плати идуће године.

Истина која неистинито звучи

Колегиница Сања Урошевић Парезановић из ОШ „Петар Лековић“ (Пожега) бавила се ћелијом на један креативан начин.

Све нас је задивила ћелија коју је направила ђак петак наставнице Виолете Јововић.

виолета јовovић

Када говоримо о ћелијама, можда ће вас изненадити да је икс хромозом велики исто колико и глава сперматозоида. Ова тврдња уопште не изгледа логично јер у глави сперматозоида се налази и икс хромозом и још 22 хромозома приде! Ипак, истина је, тврди се у следећем тексту.

Learn.genetics.utah.edu: Cell Size and Scale (приступљено 18.10.2017)

У сперматозоиду ДНК је суперкондензована и сакупљена у веома густу форму (што бисмо жаргонски рекли – зипована је). И треба имати на уму да главу сперматозоида испуњава готово искључиво једро. Цитоплазма је готово у потпуности истиснута напоље, а како би се сперматозоид начинио микроскопском „машином за пливање“ налик на торпедо.tumblr_mmc0hjCGql1qzcf71o1_500 (Small)

Сада, када смо објаснили, више не изгледа немогуће, али је на почетку тврдња изгледала управо тако. Има још таквих тврдњи које су истините, али таквима не делују. На пример, има много више дрвећа на Земљи него звезда у галаксији.

Еду.ТВ: Истините чињенице које делују лажно (4.8.2017)

Чињенице које ће, сигуран сам, деловати занимљиво, можете да чујете на предавању у Новом Саду.

22489742_1433566573359696_3862944301235324004_n

И за крај филмић о још једном ендемиту, али са подручја Аустралије. Скроз је забаван. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо задивљујуће моделе ћелије;
  2. упоредили смо величине икс хромозома и главе сперматозоида;
  3. сазнали смо неке чињенице које само делују лажно;
  4. најавили смо лепо предавање;
  5. одгледали смо занимљив филмић.

Облак ознака