Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „предавање“

Републичко такмичење 2017.

156209_859767040803031_8956186784183059607_nНајпре, како традиција налаже, тестови са овогодишњег такмичења:

Републичко за 8. и 7. разред и кључеви

Преузети су са сајта Биолошког факултета.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Такмичења (унос 28.5.2017)

На овом линку наћи ћете и ранг листу такмичара. Користим прилику да свим учесницима и њиховим менторима честитам, а посебно победницима.

Био сам данас на факултету и одслушао занимљиво предавање које је одржао др Срђан Стаменковић. Најпре је разјаснио зашто је све мало каснило, а у вези је са неблаговременим пријављивањем ђака који иду на тест и из биологије и из српског језика, као и оних који раде тестове на језицима националних мањина. Такође, поједине колеге су мало касниле са доласком. Али, све је опроштено јер се све одрадило по плану.

20170528_125202 (Small)Потом је Срђан најавио радионицу у три сата данас, а која је у вези са темом предавања (о новом Плану и Програму из биологије). На радионици се радило у групама, а групе су подељене према областима (Порекло и разноврсност живота, Јединство грађе и функције као основа живота, Генетика и еволуција, Живот у екосистему, Човек и здравље) које би требало да постану наставне теме за сваки разред. Наставници су доприносили свакој теми према сопственом избору својим сугестијама. Производ рада група биће објављен на сајту СБД-а, а биће прослеђен и ЗУОВ-у.

Своје излагање Срђан је започео тако што је присутне подсетио на Стратегију развоја образовања. Према тој Стратегији, образовање мора бити усмерено на исходе и компетенције, а не на садржаје, као до сада. Логично је било очекивати промене у складу са том Стратегијом. Није желео претерано да се бави тиме зашто је Стратегија важна и ко има утицаја на њу, већ се фокусирао на наставу биологије.

А та настава се није мењала већ деценијама и поред ситног „шминкања“ у прошлости. И све то време инсистира се на формалним чињеницама што је превазиђено.

Највећа замерка постојећем Плану и Програму је што нема међупредметну корелацију, а још мање хоризонталну. Поменуо је и лоша постигнућа наших средњошколаца на ПИСА тестирању.

Превазилажење проблема који се јављању у постојећем систему види у исходима на нивоу примене знања, а да буду базирани на реалној пракси, односно могућностима школа. Наставник мора да преузме одговорност за свој рад са ђацима, а не да криви систем, програме и слично, али му је потребно дати више слободе у креирању школског програма. И мора да постоји самоевалуација наставника и учење које се никад не прекида.

Документа која прате наставу биологије до сада дефинишу циљ образовања, опште предметне и специфичне компетенције, исходе од 5. до 8. разреда и стандарде постигнућа ученика у пет великих области знања, како их је Срђан назвао.

20170528_125213 (Small)О новом Програму је рекао да подразумева обједињавање више области биологије (анатомију, физиологију, ботанику, зоологију, микологију, екологију, еволуцију и све остале) већ на самом почетку петог разреда, а кроз особине живих бића. Ђаци ће и кроз остале разреде радити све ове области, али прилагођено узрасту (разреду) и биће припремљенији за завршни тест. Досадашња пракса је била да се гљиве одраде детаљно у петом, тек помену у седмом и осмом и онда се очекује да ће их знати на поменутом испиту.

Дакле, ђаци ће поменуте гљиве радити у сваком разреду, а не само у петом. Када бисмо упоредили постојећи и будући програм, ништа се не губи, али ни додаје.

Оваквим програмом биолози су заштићени и у том смислу да им нека друга струка преузме часове јер се биологија из разних области учи сваке године. Дакле, може да је предаје само онај ко има адекватно биолошко (а не, рецимо, медицинско знање).

Програм усмерен на исходе даје већу слободу наставницима. Некима ће то свакако представљати проблем, али не треба заборавити да школска пракса најчешће говори да како год кројили планове и писали припреме, наставу прилагођавамо нашим ђацима и потребама самог одељења.

Срђан је закључио да је основни циљ да ђаци заволе биологију. С обзиром да радимо са тинејџерима, дешаваће се да их биологија „смара“. И нека их смара, каже Срђан, али важно је да их ми нисмо сморили, већ урадили свој посао како треба.

На крају је било пар питања из публике. Једна колегиница је поздравила нови програм, а друга је сматрала да је мање напорно ако бисмо само скратили постојећи програм. Међутим, да ли нам то решава проблем који годинама имамо?

Једно питање, у ствари недоумица, било је у вези са прекратким временом за прирпему и нас и ђака. Срђан је одговорио да за ђаке највероватније неће бити проблем јер долазе од учитеља који већ имају другачије системе рада. Што се нас тиче, нови програм ће ступити на снагу највероватније тек оне тамо године, па ће до тада постојати и неки уџбеници, а и предвиђена је обука за 19200 наставника.

Све ово прати и пригодна презентација:

Ја бих се, за ову школску годину, поздравио са вама, а најављујем велики повратак у септембру, са још бољим издањима Биолошког блога него икад. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 20170528_125222 (Small)Завршили смо републичко такмичење за ову годину;
  2. додали смо тестове у нашу богату колекцију тестова;
  3. сазнали све што нас је занимало о новим Програмима;
  4. честитали свим такмичарима данас;
  5. поздравили се до идуће школске године.

Финска и Грчка на британско-српском #NewTechEdu

Финска

Ани Раутинен, предавач из Финске, изазвала је велику пажњу наших медија, а од блогера ја сам имао то задовољство да причам са њом. Одржала је била предавање у петак 10. фебруара у хали „Спејс“ о томе где ће бити образовање за сто година.

20170210_132249-small

Прво моје (очекивано) питање било је у чему је тајна квалитета финског образовања.

Одговорила ми је да није у питању само једна. Рецимо, курикулум или школски програм, како желите, није стриктно прописан. Финци не верују у централизацију и дају слободу наставнику. И то не само у креирању програма, већ и тиме што га не оптерећују тестовима. Ни њега, ни децу. Тако наставник неће радити под пресијом шта све мора да научи децу (самим тим, Финци немају стандарде). Када тестирају, то раде на узорку и само зато да би унапредили наставу.

Персонализују учење, односно верују у то да свако дете треба пратити. Такође је рекла нешто што ми није било најјасније, а то је да теже да сву децу доведу до истог нивоа, а онда их „гурну“ и преко тога. Такође је рекла нешто што ми је било веома јасно, као и сваком иоле образованом човеку (а што се у Србији, из неког разлога, не примењује), а то је да наставници имају сву могућу подршку породице и друштва уопште и да се много пажње посвећује управо њима. Сваки наставник мора да студира пет година и при томе их на Универзитету терају да истражују, како би истраживачки дух пренели ђацима. Професионално усавршавање се тиме не завршава и наставници се, током рада, усавршавају сваке године три пута, а по жељи самог наставника и више.

Приватних школа имају толико да могу да их преброје на прсте једне руке и папирологија која прати отварање једне такве школе је толико компликована да се ретко ко одлучи да их уопште оснује (те које имају углавном су католичке и сличне). Приватне школе мало тога раде другачије од државних јер су под јаком контролом државе и родитељи деце која их похађају не плаћају школовање.

Што се биологије тиче, труде се да и ту развију неке вештине (пре свега у вези са заштитом животне средине), а труде се да актуелизују теме (прича о климатским променама) и учине их занимљивим.

Што се целокупне наставе тиче нису фокусирани на информацију, већ на развој вештина. Веома им је важно решавање проблема и проучавање феномена јер тако развијају и медијске вештине, да их тако назовем. Важно им је и да развију своју децу у људска бића. Буквално је тако рекла, а објаснила је да је њима развој карактера есенцијалан.

16640784_10154932449104840_4103998914105606268_n

У вези са тим, питао сам је да ли то значи да им је развој толеранције важан.

Најпре ми је рекла да толеранција није добра реч, већ – прихватање. Ми можемо нешто да толеришемо, али не морамо и да прихватимо, а њима је управо то циљ. Посебно се осврнула на културолошко прихватање (верујем да им је то она људска различитост на којој треба више да раде), а то постижу у сарадњи са локалним заједницама и ван школе. Деца не могу нешто (или неког) да прихвате ако само седе у учионици и не виде то што треба да прихвате.

С обзиром да је предавала о томе какво ће школство бити за сто година, управо сам је то и питао – какво ће бити?

Какво год да буде, у смислу робота или којекаквих СФ чуда, Ани верује да никада неће заменити људе. 🙂 Увек ће људи бити на првом месту. Али оно што ме је натерало да се замислим над нашом ситуацијом је то што је рекла да свакако морамо већ сада да се припремамо за тај период. Тако мисли она и њени сународници, а како мислимо ми у Србији, па, упоредите. 🙂

16684070_10154932448939840_1115225219642692113_n

И на крају, с обзиром да смо на конференцији на каквој јесмо, питање је било које технологије су јој најомиљеније.

У првом тренутку није могла да се одлучи, али је онда преломила да су то ипак роботи. Не зато што деца уче да праве роботе, већ зато што уче да буду креативни. Наиме, роботе могу да направе на разне начине, па и тако да личе на плишаног меду.

Такође је рекла да обожава и виртуелну реалност јер на тај начин деца могу да стигну где год пожеле, односно на места где наставник објективно не би могао да их одведе. На крају је рекла да обожава ову технологију пре свега због примене педагошких метода које су у настави круцијалне. То би могао да буде и закључак овог разговора.

Грчка

Исти дан Николаос Димитрадис одржао је у истој сали веома живахно предавање на коме сам био и заиста ме је одушевио. Човек је ушао међу публику, трчакарао тамо-амо (зато и јесте мутан на свакој фотографији) и држао нам пажњу све време. Његово предавање било је о људском мозгу.

20170210_093529-small

Најпре нам је открио зашто је створен мозак (иако звучи креационистички, заиста није). Ако сте мислили да је створен за размишљање, погрешили сте. Мозак је створен за преживљавање. Погледајте следећу слику, а која говори колики проценат масе људског тела одлази на мозак (леви дијаграм), а колики проценат утрошка енергије (десни дијаграм).

20170210_094131-small

Од те енергије, тј. 20%, чак 19% одлази на функције одржавања живота, попут дисања и срчаног ритма, а тек нешто више од 1% за – размишљање. 🙂 Што би рекао Николаос, највећи део енергије утрошимо, а да нисмо урадили ништа! И ето вам зашто је ово његово предавање важно; ако желимо да знамо како ће дете користити мозак, морамо прво да припремимо сопствени. Наставници су важни, више пута је поновио овај Грк, а зато што могу утицати на мозак детета. Касније је детаљно објаснио због чега.

Прво треба да знамо да за наш мозак све представља информацију и да је тотално социјалан орган (само људи раде удружено, пчеле и мрави не, већ они живе у, како ју је назвао, „хемијској тиранији“). Да би нам илустровао још неке карактеристике мозга, приказао нам је психолошки оглед са манчмелоуном. Деци је остављена ова посластица са задатком да је не поједу. Ако би испунили задатак добили би још један слаткиш, а ако би подлегли искушењу, награда би изостала. Погледајте, потпуно је смешно, али и поучно:

Овакав тест је спроведен и са одраслима. Неки су га прошли, други не. Међутим, урађен је још један тест где је требало препознати да је задатак нерешив. Они који су пали на манчмелоун тесту, прошли су овај други и обрнуто. Закључак је јасан: за други тест, као и за, вероватно, многе животне проблеме, није пресудан карактер особе, већ утрошак енергије. Рецимо, каже он, ако сте незадовољни послом трошите енергију много брже него ако радите нешто са страшћу. Успут нам је дао савет да избегавамо колеге који су „енергетски вампири“.

Што се тестова тиче и утрошка енергије, Николаос сматра да су тестови личности без везе. Данас ћете урадити тест тако да будете једна личност, а сутра већ као сасвим различита. „Па, ко сте, онда, ви?“ – упитао је. Нажалост, овако не могу да вам пренесем његову врцавост, а цело ово запиткивање је било заиста комично. И закључци су били заиста поучни.

20170210_095617-small

Изгледа да је пресудно да ли смо оптимистични или песимистични. Такође, важно је да ли имамо „фиксирани ум“ (то сам ја и не могу да радим ништа друго до овога што сада радим) или „растући ум“, који је потпуно супротно оријентисан и у случају овог потоњег мозак „гори од активности“.

Такође је рекао да дете када се плаши, слабије учи. И да игра развија и мозак и машту. То све заиста треба имати на уму.

20170210_100707-small

Последњи график који сам вам показао је да међу децом расте нарцисоидност из године у годину, а да опада емпатија. Зато емпатију треба развијати и то у три корака: 1. когнитиван (да ли разуме зашто неко други осећа патњу), 2. емоционални (да ли се заиста повезао са том другом особом) и 3. саосећајни, али не у буквалном смислу, већ више у функционалном – у налажењу начина како да помогне.

И за крај, желео бих да вас упутим на један сјајан блог. Моја колегиница, блогерка Јеца, урадила је интервју са Николаосом и можете га прочитати на следећем линку:

Блог – Како Јеца каже: Саосећајност је закон! (12.2.2017)

Пред зимски распуст

slika-3-41Према плану Биолошки блог иде на заслужени распуст до краја зимског распуста, али са прекидом од 9. до 11. фебруара када ћу извештавати са највеће регионалне конференције за наставнике коју организује Британски савет. И ове године ћу бити један од званичних блогера овог догађаја. Конференција „Нове технологије у образовању“ постаје све већа и овај пут ће трајати три дана. Већ је пријављено 5500 посетилаца, али интересовања има још, па је рок за пријављивање продужен до 31. јануара.

Британски савет: Посетите догађај (до 31.1.2017)

Данашњи догађај, који смо сви посетили, прослава је Дана Светог Саве у школама. Појединци имају дупло разлога да славе јер су проглашени најбољима у области просвете. Честитам.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: Уручене Светосавске награде (27.1.2017)

school-supplies-lА да би нам просвета била најбоља или макар добра, неопходне су реформе. И на томе се ради вишеструко; планира се увођење школских униформи, а узгред и изборних активности у школи, разговара се са иноземцима и разматра увођење нових чланова тима који управља просветом.

Данас: Униформе највероватније поново у школама (27.1.2017) & Зелена учионица: Реформа школства: Читање и писање ће се учити у вртићу! (26.1.2017) & b92: Шарчевић: Волео бих да Вуксановић уђе у мој тим (27.1.2017)

Према писању Форума београдских гимназија, то боље школство које министарство прави је „по мери „Курира“, „Блица“…“

Форум београдских гимназија: Случај Алекса: Дрвље и камење на просветне раднике (25.1.2017)

А предавање које ће вам бити по мери предлаже представник организације WWF Соња Бађура. Преносим вам њено писмо и поздрављам вас до 9. фебруара. Надам се да се видимо на конференцији тада. 🙂

_mpdnh0obef1rpuw07o1_500-smallДраги наставници,

Шаљем вам линк једног занимљивог предавања о основним појмовима који се односе на климу и климатске промене. Предавање држи наш колега из WWF САД, Шон Мартин, руководилац одсека за адаптација на климатске промене и стручњак за образовање у овој области. Верујем да може да вам буде корисно за неке часове у школи. Замолите колеге који предају енглески да вам помогну око превода.

naaee.org: Learning to Live with Climate Change: What Educators Need to Know (24.1.2017)

Позив на први Актив у 2017.

Најпре једна најава за Београђане:

tumblr_nyyvhezc0m1qct89so1_500Састанак Стручног актива наставника биологије Београда одржаће се 19.1.2017. у ОШ „Дринка Павловић“ са почетком у 18 часова.

Дневни ред:

  1. Календар такмичења и пропозиције

  2. Разно

Као и увек свим присутнима следују и сертификати за сате стручног усавршавања унутар установе.

И још једна најава:

15940463_1245346045557995_1297338969800908438_n

То ће се све дешавати на Коларцу, али…

Н1: Коларчева задужбина пред гашењем (12.1.2017)

Навијам да се гашење не догоди, а навијам и да више прођу ови суперхладни дани. Када нам је тако хладно, заборављамо да трпе и животиње.

РТВ: Лабудови једва преживљавају зиму (10.1.2017)

Следеће прасенце није имало проблем да преживи зиму, већ кланицу. И преживело је и постало велики уметник. 🙂

Нешто слично, али ипак различито. 🙂

Блиц: Ова невероватна уметница људима даје поглед животиње (23.1.2016)

Па какав поглед и да имамо, с обзиром да људи и припадају царству животиња? 🙂 На ову тему, реч дајем Ивани Дамњановић. 🙂

Толико о оку, а сада прелазимо на нови орган. И то нови у правом смислу речи. 🙂

b92: Фасцинантно откриће: Именован нови људски орган (3.1.2017)

Очигледно још увек не знамо све ни о сопственом телу. О томе текст за крај.

Фокузз: Све што нисте знали о свом телу: Нисте ни свесни за шта је ваше тело све способно! (4.12.2015)

Дивљи и писмени: биолози

gifje-leraren-363768Свако зашто има своје зато. Разлоге зашто дао је наш колега Зоран Милојевић.

Школа без зидова: Зашто треба да се пријавите као предавач на конференцији Нове технологије у образовању? (25.10.2016)

То је за оне који воле да предају. А за оне који воле да слушају предавања, имамо једно и то баш, баш занимљиво:

Фејсбук догађај: Дивљи Београд – предавања и затварање изложбе (за 31.10.2016)

Ова изложба се затвара, али у школама у Србији вазда је некаква изложба отворена. Ђаци праве феноменалне радове, што од пластелина, што оригами, а уз идејно вођство наших колегиница. Прву галерију приказала нам је колегиница Весна Милојковић. Њени ђаци бавили су се нивоима организације живог света.

Ученици Виолете Апостолоски Дупор, бавили су се миграцијама животиња.

Прелепо, заиста. А наша колегиница Ивана Дамњановић бавила се паразитским праживотињама.

Ето чиме се баве биолози. И то не само да су креативни и информатички писмени, већ су писмени и што се језика тиче. Ако не верујете мени, ево вам текст, па се уверите сами. 🙂

РТС: Кад ликовно предаје географ, а српски језик апсолвент биологије (24.10.2016)

_10156223211625182_409455470138898329_nОчигледно је да некада школа, па и она висока, није услов да се добије посао. Уосталом, у Србији школа никад није била услов да се лепо живи.

b92: Писали Вучићу: Ни школованијих, ни мање плаћених (25.10.2016)

Ови што су писали су наши синдикати. Да чланком са њиховог сајта и завршим за данас, а ви уживајте у емисији коју су нам и овај (тридесет и шести пут) приредили. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 36. емисија (26.10.2016)

ФиЗи БиЗи ФЕСТ

Што би рекла браћа Енглези, не будите ту бизи, већ одвојите време да посетите ФиЗи БиЗи!

14696811_10211107368907259_1410366753_n

Центар за развој образовања „Планета“ овим путем да вас позива да посетите:

Фестивал науке „Физи Бизи Фест 6“.

Циљ Фестивала јесте популаризацијa науке и научног позива међу децом и младима.

Трећи викенд новембра посвећен је науци и свима онима који воле да истражују и откривају свет око себе. У Сомбору биће организован шести фестивал науке „Физи бизи фест 6“. Датум и време: субота 19. новембар од 9-17 часова!

Програм фестивала ове године обухвата следеће активности:
* поставке научно-експерименталних радионица у којима учествују сомборски основци, средњошколци и студенти, заједно са наставницима менторима;

14686453_10211107433148865_1362193315_n-png
* научно-популарна предавања сјајних предавача – истраживача и научницика, намењена различитим узрастима.

14713567_1713088612349806_6720033487646543040_n
Фестивал је наградног карактера, а наградни фонд износи 40.000 динара. Одлуку о добитницима награда доноси како стручни жири, тако и публика путем гласања.

Фестивалу ће претходити обележавање 10. новембра – Светског дана науке, на главној улици у Сомбору. Догађај носи назив „Наука на улици“, јер ће се на улици пролазницима приказивати занимљиви научни експерименти, загонетке и сл, а у циљу промоције предстојећег фестивала.

14696786_10211107369107264_1531313150_nЦелодневни програм Фестивала науке бесплатно ће моћи да посете сви заинтересовани: млади, деца, родитељи, али и остали грађани, који ће имати прилику да на најбољи начин доживе науку, уче и друже се уз научно-популарна предавања, експерименте, радионице.

Фестивал је одлична прилика да подржимо и наградимо надарене и талентоване младе, повежемо вршњаке сличних интересовања, омогућимо им да квалитетније проводе слободно време и усавршавају се на пољу науке, развијамо код њих љубав према истраживању и науци, која ће на овај начин можда постати њихов будући животни позив.

Организатор фестивала је Центар за развој образовања „Планета“, уз подршку Центра за промоцију науке и града Сомбора.

14741745_10211107432948860_1887627951_n-png
Прошле године посета фестивалу била је изнад наших очекивања!
Фестивал је обухватио преко 200 учесника (наставника, ученика, студената, предавача и др) и преко 1000 посетилаца!
Надамо се да ћете препознати значај манифестације и посетити је и ове године!

За више информација:

planjeta

Текст написала: Ена Хорват

Ово ће бити крај

На почетку прослеђујем позив за:0NysV2K.gif

први стручни актив наставника биологије у Београду за ову школску годину згодиће се у ОШ „Дринка Павловић“ (биолошки кабинет на спрату), 27. септембра (уторак) у 18 часова.

Актив ће изгледати овако:

Предавање:

Предраг Вујовић по други пут (исто предавање, само мало другације): „Промене у начину на који предајемо: од интерактивне учионице до функционалног знања“.

Теме:

  • tumblr_nhvzl3gS4p1rsxqqio1_400.gifДа ли постоје садржаји у настави биологије за основну школу који су превазиђени, застарели и као такви можда данас стоје као материјалне грешке… Како то превазићи и наметнути се Министарству просвете, као Актив паметних глава који образују нацију (барем што се тиче науке о животу).
  • Нови семинари који су интересантни и поучни (без обзира на цену).
  • Како се изборити да се сертификати са иностраних семинара и конференција признају као валидни.
  • Такмичења…

Презентације:

  • 547488_245022505611662_2038728782_nнових научно-популарних часописа и књига (нпр. Данијел Шемовиц, „Шта биљка зна“ – водич кроз свет чула биљака),
  • националних и међународних пројеката за ученике и наставнике.

И још тачка разно (ко зна шта ће нам све пасти на памет). 🙂 Уз све ово, наставници ће добити пар сати за стручно усавршавање унутар установе.

Установа која нас позива унутар себе да бисмо се усавршавали је Природњачки музеј у Београду:

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Дани европске баштине (од 24.9.2016 до 7.10.2016)

То је што се тиче европске баштине, а ево мало и о европском стандарду:

Просветни информатор: Листа ОЕЦД: Учитељ у Луксембургу 20 пута плаћенији од учитеља у Србији (19.9.2016)

jesenzima-smallМожда нећемо добити високе плате, али ћемо изгледа добити – униформе. Додуше, не ми, него наши ђаци. Али се у следећем тексту поставља питање и шта је са нашим униформама?!? 🙂

Данас: Опречна мишљења о ђачким униформама (21.9.2016)

Осим, униформи, добићемо и камере. Опет ја – ми. Не ми, него школе. 🙂

Танјуг: Шарчевић: Приоритет камере у школама повезане са полициjом (16.9.2016)

И кад већ листамо приоритете, ево га још један:

Блиц: Ово ће бити крај фабриковања вуковаца и лажног ПР-а школа (19.9.2016)

А ово ће бити и крај данашњег чланка. До сутра.

Облак ознака