Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „презентација“

Републичко такмичење 2017.

156209_859767040803031_8956186784183059607_nНајпре, како традиција налаже, тестови са овогодишњег такмичења:

Републичко за 8. и 7. разред и кључеви

Преузети су са сајта Биолошког факултета.

Биолошки факултет Универзитета у Београду: Такмичења (унос 28.5.2017)

На овом линку наћи ћете и ранг листу такмичара. Користим прилику да свим учесницима и њиховим менторима честитам, а посебно победницима.

Био сам данас на факултету и одслушао занимљиво предавање које је одржао др Срђан Стаменковић. Најпре је разјаснио зашто је све мало каснило, а у вези је са неблаговременим пријављивањем ђака који иду на тест и из биологије и из српског језика, као и оних који раде тестове на језицима националних мањина. Такође, поједине колеге су мало касниле са доласком. Али, све је опроштено јер се све одрадило по плану.

20170528_125202 (Small)Потом је Срђан најавио радионицу у три сата данас, а која је у вези са темом предавања (о новом Плану и Програму из биологије). На радионици се радило у групама, а групе су подељене према областима (Порекло и разноврсност живота, Јединство грађе и функције као основа живота, Генетика и еволуција, Живот у екосистему, Човек и здравље) које би требало да постану наставне теме за сваки разред. Наставници су доприносили свакој теми према сопственом избору својим сугестијама. Производ рада група биће објављен на сајту СБД-а, а биће прослеђен и ЗУОВ-у.

Своје излагање Срђан је започео тако што је присутне подсетио на Стратегију развоја образовања. Према тој Стратегији, образовање мора бити усмерено на исходе и компетенције, а не на садржаје, као до сада. Логично је било очекивати промене у складу са том Стратегијом. Није желео претерано да се бави тиме зашто је Стратегија важна и ко има утицаја на њу, већ се фокусирао на наставу биологије.

А та настава се није мењала већ деценијама и поред ситног „шминкања“ у прошлости. И све то време инсистира се на формалним чињеницама што је превазиђено.

Највећа замерка постојећем Плану и Програму је што нема међупредметну корелацију, а још мање хоризонталну. Поменуо је и лоша постигнућа наших средњошколаца на ПИСА тестирању.

Превазилажење проблема који се јављању у постојећем систему види у исходима на нивоу примене знања, а да буду базирани на реалној пракси, односно могућностима школа. Наставник мора да преузме одговорност за свој рад са ђацима, а не да криви систем, програме и слично, али му је потребно дати више слободе у креирању школског програма. И мора да постоји самоевалуација наставника и учење које се никад не прекида.

Документа која прате наставу биологије до сада дефинишу циљ образовања, опште предметне и специфичне компетенције, исходе од 5. до 8. разреда и стандарде постигнућа ученика у пет великих области знања, како их је Срђан назвао.

20170528_125213 (Small)О новом Програму је рекао да подразумева обједињавање више области биологије (анатомију, физиологију, ботанику, зоологију, микологију, екологију, еволуцију и све остале) већ на самом почетку петог разреда, а кроз особине живих бића. Ђаци ће и кроз остале разреде радити све ове области, али прилагођено узрасту (разреду) и биће припремљенији за завршни тест. Досадашња пракса је била да се гљиве одраде детаљно у петом, тек помену у седмом и осмом и онда се очекује да ће их знати на поменутом испиту.

Дакле, ђаци ће поменуте гљиве радити у сваком разреду, а не само у петом. Када бисмо упоредили постојећи и будући програм, ништа се не губи, али ни додаје.

Оваквим програмом биолози су заштићени и у том смислу да им нека друга струка преузме часове јер се биологија из разних области учи сваке године. Дакле, може да је предаје само онај ко има адекватно биолошко (а не, рецимо, медицинско знање).

Програм усмерен на исходе даје већу слободу наставницима. Некима ће то свакако представљати проблем, али не треба заборавити да школска пракса најчешће говори да како год кројили планове и писали припреме, наставу прилагођавамо нашим ђацима и потребама самог одељења.

Срђан је закључио да је основни циљ да ђаци заволе биологију. С обзиром да радимо са тинејџерима, дешаваће се да их биологија „смара“. И нека их смара, каже Срђан, али важно је да их ми нисмо сморили, већ урадили свој посао како треба.

На крају је било пар питања из публике. Једна колегиница је поздравила нови програм, а друга је сматрала да је мање напорно ако бисмо само скратили постојећи програм. Међутим, да ли нам то решава проблем који годинама имамо?

Једно питање, у ствари недоумица, било је у вези са прекратким временом за прирпему и нас и ђака. Срђан је одговорио да за ђаке највероватније неће бити проблем јер долазе од учитеља који већ имају другачије системе рада. Што се нас тиче, нови програм ће ступити на снагу највероватније тек оне тамо године, па ће до тада постојати и неки уџбеници, а и предвиђена је обука за 19200 наставника.

Све ово прати и пригодна презентација:

Ја бих се, за ову школску годину, поздравио са вама, а најављујем велики повратак у септембру, са још бољим издањима Биолошког блога него икад. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 20170528_125222 (Small)Завршили смо републичко такмичење за ову годину;
  2. додали смо тестове у нашу богату колекцију тестова;
  3. сазнали све што нас је занимало о новим Програмима;
  4. честитали свим такмичарима данас;
  5. поздравили се до идуће школске године.

Биологија изборна за велике матуранте

112268-Back-To-School-GifПред нашим осмацима је завршни тест, а изгледа да овај након основне школе неће бити једини.

Едукација.рс: Одлучено: Велика матура услов за упис на факултете (24.3.2017)

Што се биологије тиче, за средњошколце ће она бити изборни предмет, осим ако уписују факултет који тај предмет захтева (на пример, Биолошки или Медицину, вероватно). Тек сам почео чланак, а већ смо стигли до факултета. Следећи тест може, према тврдњи аутора, да процени ваш ниво образовања, а преко одговора на постављена питања.

Teacher probs: Can We Guess Your Level Of Education? (приступљено 4.4.2017)

Moving-ilustrated-picture-heart-beating-gif-animationПотребно је да знате нешто мало енглеског, а питања су лака до осредње тешка. Једно од мноштва је из биологије, а треба да одговорите да ли је тачно да срце пумпа крв. 🙂 Таман кад поменух срце, ево један интерактиван сајт који вреди погледати, а софтвер преузети.

PBS.org: Map of the Human Heart (14.4.2011)

Такође, на ову тему имамо и презентацију колеге Владана Нешића.

Са циркулаторног прелазимо на нервни систем. За крај, одабрао сам сајт који нуди обиље слика (које нису баш употревљиве) и анимација (које јесу) на ову тему.

Argosymedical.com: Nervous Animation & Illustration (приступљено 4.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. HeartИнформисали се о будућности завршног теста;
  2. решавали смо тест знања;
  3. преузели смо софтвер о срцу;
  4. обогатили смо збирку презентација за једну нову;
  5. обележили смо последњи наведени сајт као омиљен јер пружа гомилу доброг материјала.

Живот без малог мозга

Почињем данас презентацијом коју је направио колега Владан Нешић:

Сви знамо колико просечно излучимо мокраће током дана, а шта је са сузама? Па, током једне године излијемо око 83 литре суза. 🙂 И током тог периода ослободимо се четири килограма коже, а толико је просечно тешка људска глава. Код жене, која је јунак следеће приче, глава је свакако мање масе јер је рођена без малог мозга.

BrainWIDE

Знамо да је тај део мозга задужен за корекцију финих покрета и равнотежу, али не знам да ли сте знали да, иако заузима 10% масе мозга, садржи готово половину свих неурона. Ова жена је откривена у Кини и то када је имала 24 године, а због тога што се жалила на мучнину и вртоглавицу. Магнетном резонанцом потврђено је да нема мали мозак и тако је објашњено зашто је проговила тек са шест година, а проходала тек са девет. Па, ипак, никад није могла да хода без туђе помоћи, а никада није могла да скаче и да се игра као друга деца.

IFL Science: 24-Year-Old Woman Born Without Cerebellum (приступљено 30.3.2017)

_nrwclhvlw11s2yegdo1_400.gifМали мозак не треба мешати са тзв. мини-мозгом, који су открили истраживачи у Калифорнији. Њихова студија указује на то да, поред нормалних механизама, тело користи групу неурона у кичменој мождини груписаних у „мини-мозак“, како су га назвали, који комбинује сензорне информације и моторне команде за упућивање малих, несвесних покрета стопала како би се обезбедила боља равнотежа док ходамо по леду.

IFL Science: Spinal ‘Mini-Brain’ Assists In Balancing On Ice (приступљено 30.3.2017)

Ми не треба сада да размишљамо о леду јер су лепи, сунчани и топли дани пред нама. Пролеће нам је стигло и то постаје све уочљивије. И на следећем филмићу који приказује како се природа буди. Заиста је чаробно.

Facebook video – France tv zoom: La forêt s’éveille et nous offre un spectacle ahurissant de beauté. (24.3.2017)

Заједно са пролећем, стигле су нам и нове поштанске марке. Пошта Србије пустила је у оптицај средином месеца пригодне марке под називом „Заштићене животињске врсте – Сове“. Четири марке, које чине овогодишње традиционално издање, уметнички је обрадио Мирослав Николић, креатор марака „Поште Србије“. Стручна сарадња за ово издање стигла је од Милана Ружића, председника Друштва за заштиту и проучавање птица Србије.

17629965_1257154644334224_1399993964389297148_n

А нешто је стигло и у зоолошки врт на Палићу.

РТС: Ексклузивно за РТС: Белко и Шумба доселили се на Палић (28.3.2017)

Иначе, ако нисте знали Палићки зоо врт је један од 100 најбољих у Европи. А то потврђује и репортажа коју сам приредио за крај.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. v1VKDGfОбогатили своју збирку презентација за још једну нову;
  2. сазнали неке занимљивости о људском телу;
  3. одгледали прелепи филм о животу у шуми;
  4. видели нове поштанске марке које промовишу угрожене врсте сова;
  5. информисали се о раду зоолошког врта на Палићу.

Ера робота

Данас ћемо се бавити (између осталог и) анкетама. За почетак, како да је направимо?

Turizam i putovanja.kom: Kako napraviti anketu pomoću Google docs (12.8.2013)

d67b081338ed9551a7b29046340f96c4ИКТ су, без сваке сумње, веома значајне и за наставу. Ево једног текста који се бави имформатизацијом из мало другачијег угла.

Школарци.цом: У ери робота, школе уче нашу децу како да буду непотребна (1.11.2014)

Поднаслов у овом тексту гласи: „Режим бубања и тестирања уништава нагон за учењем и разара будућност људи“. А шта ако људи сами траже такав режим? Када је часопис „Scientific American“ вршио анкету међу 215 испитаника и питао их шта би желели да унапреде, чак 61% њих је желео да то буду когнитивне способности (тек 11% би радило на свом карактеру, на пример). _10154482502426270_4880984057448218421_nИ од тих 61% готово половина (заправо 40%) је желело да побољша своју меморију! Мањи број њих би радио на способностима учења, рационализацији, фокусу и креативности и решавању проблема. За ова два последња определило се око 6% од укупног броја испитаника. Можда су зато креативност и способност решавања проблема цењени  – јер су ретки.

Scientific American: The Brain Upgrades We Covet Most (1.11.2014)

_nb3mno8Bsz1sb5osho1_500Верујем да постоје начини да се побољша и меморија и све остало, а следећи чланак сугерише да и гљиве моу бити корисне. Додуше, не баш за меморију. 🙂 Наиме, у тзв. магичним печуркама налази се супстанца псилобицин. Ова хемикалија изазива да мозак искуси, да тако кажем, обиље боја и дезена, а то је, изгледа, тако зато што је мозак „хиперконектован“. То би значило да се повећава међусобна комуникација између различитих области мозга. Псилобицин везује исте рецепторе као и серотонин, чиме би се могло донекле објаснити еуфорично осећање оних који загризу магичну гљиву. Има и оних који буду у „лошем трипу“, па осете и параноју и то врло екстремну. Занимљиво је да магичне гљиве не узрокују само обојено психоделично осећање на неколико сати. Документовани су случајеви где су забележене много дуже неуролошке промене. Наиме, људи су читавих 14 месеци након узимања псилобицина били срећнији и отворенији за уметност. 🙂

IFL Science: How Magic Mushrooms Change Your Brain (приступљено 29.3.2017)

Нама нису потребне магичне печурке да бисмо били отворени за уметност…

Мушки магазин: Графити као уметност – 20 невероватних графита (1.11.2014)

…али би нам значила презентација о печуркама и другим гљивама за час. Презентацију је радила  Ивана Дамњановић.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. 1480736_995823500450702_3208214771721542136_nНаучили смо како да правимо онлајн анкету;
  2. прочитали смо леп текст о проблемима наставе и учења у 21. веку;
  3. сазнали смо нешто ново о људском мозгу;
  4. погледали смо занимљиву галерију графита;
  5. обогатили смо збирку презентација за једну нову.

Застрашујући љубимци

20140506_wbsb150_baby_soda_bottle_15_pack_03_1 (Small)Још пре неколико година, научници су направили ензим за који верују да је био кључан молекул у настанку живота. Модерна наука верује да је развоју ћелије претходио развој молекула ДНК, а пре њега је постојао тзв. РНК-свет. У ствари, тај РНК са ензиматским карактером требало би да је први молекул који је могао себе да реплицира. Ензим који су научници направили и назвали га рибозим има управо то својство да омогућава репликацију РНК. Но, он не копира РНК тако да се добије идентична копија, већ да се добије структура „у огледалу“. Рецимо, када би могао да копира нас, не би нам ископирао десну руку, већ наместо ње – леву. Ово је занимљиво и због тога што се веровало да таква промена готово да није могућа. То би било као када бисте покушали да се прописно рукујете са неким, а да обоје користите различите руке (ви десну, а тај неко леву или обрнуто).

Phys.org: Scientists make enzyme that could help explain origins of life (29.10.2014)

13612389_1021226464635612_7064945527292215737_nИ даље смо у нашој прошлости, али овог пута шетамо међу диносаурусима. Њихово породично стабло, изгледа, треба да се мења из корена. До сада смо их сврставали у две велике групе: птицолике орнитихије (попут хадросаура и стегосаура) и гмазолике саурихије, који укључују тероподе (познатији представник је тираносаурус) и сауроподе (дугорепи и дуговрати биљоједни џинови). Изгледа да таква подела ипак није добра и тероподи и орнитихија су много сроднији него што се мислило, те заједно сврстани у групу орнитосцелида.

Live science: The Dinosaur Family Tree Has Been Uprooted (22.3.2017)

Кад смо већ код диносауруса, колега Владан Нешић има презентацију за нас.

Корњаче јесу гмизавци, али нису изумрли. Међутим, корњача у следећем видеу не види себе као корњачу. Више види себе као, рецимо, пса. 🙂

Facebook video – Unilad: My pet tortoise thinks he’s a dog (23.3.2017)

И док корњача изиграва пса, пас изиграва мужа. У ствари, још боље од отга, тврди се у наслову следећег текста._mkqqqz3t4v1ritg6ro1_1280

Блиц: Бољи од сваког мужа – Куца Барон не бежи од кућних обавеза (4.4.2015)

Међутим, оно што је добро увек има и своје лоше стране.

Животиње.рс: 10 најопаснијих раса паса на основу смртоносних уједа људи (20.2.2016)

Још једна „опака“ раса:

Мушки магазин: Кавкаски овчар – пас којег се и медвед плаши (22.1.2016)

И кад смо код плашења, односно застрашивања, ево још једног текста за крај.

Национална географија: Жестоки ритуал застрашивања код хијена (17.3.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. prvadremkaСазнали неке нове научне теорије из области еволуције;
  2. обогатили збирку презентација за једну нову;
  3. одгледали симпатичан видео о разиграној корњачи;
  4. научили нешто ново о расама паса;
  5. прочитали смо занимљив текст о хијенама.

Од воде до облака

_mj96u4Rzu01s0u4k1o1_500 (Small)Таман смо јуче обележили Светски дан шума, када ето данас Светски дан вода. Тешко је пропратити све те дане, али труд је очигледан. 🙂 У фокусу су, иначе, отпадне воде.

РТВ: Светски дан вода (22.3.2017)

Свакако треба причати о отпадним водама, али мени су, лично, у фокусу корални гребени због своје невероватне лепоте. На следећем линку можете видети кратак снимак који дочарава сву божанственост живог света тог екосистема крај обала Тајланда.

Тhe rain forest site: You’ll Love This Underwater Paradise! (27.5.2014)

b94fef6332ff95ec69e16381b7c47c87Острво Фангатауфа је део архипелага у Туамоту и у питању је корално острво. Шестдесетих година прошлог века неко паметан се досетио да ту изврши тестирања нуклеарних бомби и последица је била уништење тамошњег живог света. Међутим, тај свет се обновио након тридесет година, али са том разликом што састав биоценозе се значајно разликовао пре и после „бомбардовања“. Е, сад, ви мени реците да ли је то примарна или секундарна сукцесија јер ја (још увек) не разумем разлику! 😀 Углавном, научници су показали да је обнављање живог света након нуклеране катастрофе могуће, али не и повратак на „старо“.

IFL Science: How Reef Communities Recovered 30 Years After Nuclear Testing (6.11.2015)

И да завршимо причу о водама презентацијом Иване Дамњановић.

А како вода пролази кроз биљку дочараће вам следећи интерактивни сајт.

K science.co.uk: Water Movement (приступљено 22.3.2017)

Надам се да је ово било довољно материјала да обележимо Светски дан вода, а оно што нисам обележио јуче је први дан пролећа. Мислио сам да овај пут то урадим другачије и за малобројне колеге следи текст, мада верујем да ће привући пажњу и колегиницама. 🙂 tumblr_npfzm7Jk3n1re71vio1_500 (Small)Мој фаворит је „непредвидиви помпадур“.

Мушки магазин: ТОП 5 мушких фризура за пролеће (13.3.2017)

А са новом, пролећном фризуром треба се негде и појавити. Иначе нема смисла да је имамо ако је нико не види. 🙂 За вас имам решење и за то – где се појавити: на стручном скупу који организује школа „Креативно перо“. Овај скуп је више од скупа јер има и такмичарски карактер, а награде су више него лепе.

Гуглов документ – Од пера до облака: Пријава излагања за стручни скуп „Учење за будућност“ (до 5.4.2017)

И да вам проследим још један позив сличног, али различитог типа.

slippers02У име Организационог одбора за организацију Фестивала под називом „Трагом Милутина Миланковића“, који ће бити одржан 18. маја 2017. године на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, шаљемо Вам обавештење за које Вас молим да проследите школама. У обавештењу је уједно и позив за школе и ђаке, студенте, а и све организације, да могу да пријаве рад, групно или појединачно, који ће бити представљен тог дана на Факултету. Уједно је позив да 18. маја дођу на Факултет и присуствују Фестивалу.
Радови могу бити у форми постер презентације, функционалних модела, макета, и слично, а тичу се научног дела Милутина Миланковића. Аутори најбоље оцењених радова биће награђени.

И документ који ово прати:

Трагом Милутина Миланковића (до 20.4.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. tumblr_mm6orzBBfn1s3lkzpo1_500Обележили смо Светски дан вода;
  2. обогатили смо колекцију презентација за још једну нову;
  3. одабрали смо фризуру за пролеће;
  4. размислили смо о понуди образовног система „Креативно перо“ за стручни скуп;
  5. добили смо позив на фестивал који организује ПМФ у Крагујевцу.

Нико раван, али нико ни крив

29181b0c9d1f938354710d386d991afeКада год говоримо о иноземном добром школском систему, некако нам је увек Финска на памети. Али немојмо увек о њима. Има и других узора, попут, рецимо, Јапанаца.

Бука магазин: 10 правила у јапанском образовању због којих им нико није раван (17.8.2016)

Италијани можда немају 10 правила, али им маште не недостаје. Погледајте чему су прибегли како би мотивисали родитеље да васпитају своју децу.

Детињарије: Италија: Попуст за лепо понашање деце у ресторану (15.2.2017)

Што се наших ресторана тиче, нисам упућен да овакве попусте дају, али храна уме и те како да буде изврсна. Верујем да ће вам бити занимљиво да видите како Амери виде нашу храну. Следећи сајт је својеврстан туристички водич који препоручује неке наше специјалитете који се „обавезно морају пробати“.

Blue sky traveler: Top 10 Food & Drinks to try in Serbia (приступљено 19.3.2017)

3552_713201425431am200Такође би ђацима било занимљиво да воћке које користе у свакодневној исхрани виде како расту у природи. Рецимо, ванила је веома лепа врста орхидеје.

Bright side: This Is How Our Favorite Foods Look in Their Natural Habitats (приступљено 19.3.2017)

Биљке не морају да се посматрају само као храна, већ и на нежан, поетичан начин. 🙂

Кад смо код презентација, ред је да представим још једну коју је направио колега Владан Нешић.

Што се тиче гмизаваца, имам да вам прикажем и један занимљив научно-популарни текст, који ће се посебно допасти онима који пате од офидиофобије. 🙂

Блиц: У једној држави на свету змије не постоје (9.6.2016)

А да би шуме и даље постојале, морамо стално да подсећамо на њихову важност и утичемо на млађе нараштаје да их чувају. Данас је Светски дан шума и тим поводом је у ОШ „Вук Караџић“ у Житковцу обележен овај еколошки значајан датум. То ће вам дочарати следећа галерија фотографија.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели примере доброг рада у иностранству;
  2. сазнали неке занимљивости о храни;
  3. обогатили збирку презентација за макар још једну нову;
  4. прочитали занимљив текст о змијама;
  5. обележили Светски дан шума и уједно видели пример доброг рада колегинице.

Облак ознака