Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „приручник“

Удварање просвети

_mmdqyh4dn91rqd92do1_250Данас је почео Еко фест. Ако нисте били, не очајавајте. Траје цео викенд.

Добре вести.рс: Еко фест – „Вода као јавно добро“ (од 4.11. до 6.11.2016)

То је било о пићу. Сад следи – иће. 🙂 Наша колегиница бавила се исхраном, а на један другачији начин од оног како смо ми биолози научили да причамо (или предајемо, како желите).

Грађанин: Лако је нахранити гладне, тешко је заситити сите! (2.11.2016)

Можда ће се ствари променити када будемо гајили своје поврће на зидовима својих кућа. 🙂 Ако ме нисте разумели, погледајте филмић на следећем линку:

Digital trends: You won’t even need to get a friend to water your plants with this vertical garden (9.5.2016)

bela-radaНеки ће гајити зидно поврће, а други већ гаје пчеле. За ове потоње добра вест је да је наш сарадник пчелар Рајко Борић направио сјајне речнике о пчеларству. Можете их преузети и листати.

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 4.11.2016)

И док смо у свету инсеката, Британци имају проблема са инвазивном врстом бубамаре, која им је долетела из Азије. Зову је арлекин бубамара и има црна крила. Криве је да им оштећује намештај (мада из текста није најјасније како то она ради), али је много горе то што угрожава аутохтоне врсте, које већ не стоје најбоље због губитка станишта. Изгледа да је црна бубамара преносилац гљивичне инфекције опасне по ове инсекте.

Mirror.co.uk: Alien ladybirds riddled with STDs have invaded Britain and could kill off native bugs (27.10.2016)

458093908-small

Како ће Британци решити овај проблем (и сачувати намештај), видећемо. Ево како је једна школа у Оукленду (тако пише у тексту, мада пре ће бити да је у питању Окланд) решила своје проблеме.

Кутак.нет: Школа која је укинула правила и решила проблем вршњачког насиља (приступљено 4.11.2016)

ees-smallНаше министарство сматра да ће се насиље у школама смањити тако што ће ђаци обући униформе.

Блиц: Обавезне униформе за основце – Министарство припрема новине у школама (3.11.2016)

Има још најављених новина и све их је пропратила „Зелена учионица“:

Зелена учионица: Шарчевић: Радимо на посебном закону за основне школе, уводи се предузетничко васпитање (3.11.2016) & Директорима стигао допис: основне и средње школе постају део АМРЕС-а (4.11.2016) & Основна школа девет разреда? (3.11.2016)

Можда ће се повећати број разреда у основној школи, а оно што нас занима је да ли ће се нама повећати плате. Ово повећање није вредно пажње, али је свеједно медијски пропраћено.

Блиц: Шарчевић: Повећање плата просветарима није удварање (2.11.2016)

13322151_600824400081995_5999728983435989741_nВероватно бисмо боље прошли да је ипак удварање? 😀 А шта на ово кажу синдикати? Нисам наишао на неку реакцију, али јесам на нову емисију „Просвета има реч“.

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 37. емисија (2.11.2016)

Међутим, оно што вам дефинитивно препоручујем да погледате је емисија у којој је учествовала Боба Недић. Ово је један сјајан наступ и аргументи којима се ништа не може замерити. Уживајте.

Купање на време

Ђаци наше колегинице, Зоке Станковић, правили су занимљиве збирке семена и плодова:

Следећа збирка направљена је од плодова и других биљних органа, али који изгледају смешно:

Pulptastic: 15 Funny Looking Fruit And Vegetables That Forgot How To Be Plants. (16.3.2014)

Неке ствари су смешне, а друге су тужне. Рецимо, тужна прича се десила у Новом Саду са дечаком кога су малтретирали старији дечаци из школе. Епилог приче је још тужнији.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Осмаци, злостављачи дечака из ОШ „Бранко Радичевић“ премештени у друге школе (31.3.2016) & Разредна старешина одговорна у случају насиља над дечаком у новосадској школи (28.3.2016)

_880379065367744_6047744089390426002_nНасиље је присутно у заиста шокантним облицима, а једно од њих, све присутније, такође је дигитално насиље. На следећем линку пронаћи ћете приручник који вам може помоћи у решавању оваквих проблема (јер очигледно је да смо САМО ми наставници одговорни):

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: Обука запослених у образовно-васпитним установама за заштиту од дигиталног насиља (29.3.2016)

Били смо у Новом Саду који има проблем са насилним ђацима, а други град, Зајечар, има проблеме друге врсте. И то не мале, с обзиром да је недавно одржан и протест.

Зајечар онлајн: Одржан протестни скуп просветара!!! (29.3.2016) & Блиц: Вербић: Разговараћу са градоначелником Зајечара поводом финансирања школа (29.3.2016)

11027484_673728949426038_1618596340734424565_nПроблем финансирања је проблем који мучи просветне раднике из свих градова.

b92: „Веће плате просвети и здравству уз један услов“ (28.3.2016)

То је био један услов, а следи прича о једном школском предмету. У мноштву других.

Зелена учионица: „Где дa сaд углaвим још једaн нов предмет кaд ни зa стaре немa местa?!“ (29.3.2016)

А сигурно ће бити места да посетите Фестивал науке у Нишу._inline_nknqzbC9QB1qz9p2o (Small) (Small)

Фејсбук догађај Електронског факултета из Ниша: Фестивал „Наук није баук“ 8 (за 1. и 2.4.2016)

Ево га још један фестивал, али овог пута филма:

КРЕФ – КРеативни Едукативни Филмови (до 25.5.2016)

И ми имамо филм за вас:

У филму су спашавали коње, а нама ваља спасити животну средину. Тиме се бави следећа презентација. Аутор је Ивана Дамњановић.

Ми спашавамо животну средину, у Холандији спашавају коње, а носорози се сналазе сами. 🙂

Курир: Повратак изумрлог џина: Ухваћен је мистериозни истребљени носорог (24.3.2016)1526962_10151857132891305_300087812_n (Small)

Један други џин није изумро, али се није ни купао. У питању је корњача по имену Џонатан, који борави на острву Света Јелена, а кога је након 184 године окупао тамошњи ветеринар како би углађен (Џонатан, не ветеринар) дочекао британску краљевску породицу.

The Dodo: Tortoise Waited 184 YEARS For His First Bath (24.3.2016)

А ми ћемо вас дочекати и после викенда. 🙂

У свету мора

Почињемо једним писмом које је пристигло из Природњачког музеја у Београду:

tumblr_mpmg86JXf51ryl0jbo1_400 (Small)Задовољство ми је да Вас обавестим да ће се у нашој Галерији ускоро одржати циклус радионица за ученике основних и средњих школа, као и за децу предшколског узраста:

Радионица „Заронимо у свет мора“

У суботу 26. марта 2016. године у Галерији Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5, почиње циклус креативно-едукативних радионица Заронимо у свет мора. Радионица ће бити одржана у два термина, у 11.30 и у 14.00 h у суботу 26.03.2016. године.

Учесници ће уз обилазак изложбе Шумови мора имати прилику да се на занимљив начин упознају са главоношцима, пужевима и шкољкама, а затим да споје та нова знања са ликовном радионицом – цртаоницом, на којој ће, инспирисани подводним светом, дизајнирати (цртати) предмете за свакодневну употребу: лампе, шоље, корице свезака и књига, одевне предмете, накит, кутије за поклоне итд.

TJQED00ZОбезбеђен је прибор за цртање. Радионица траје 1 h.

Радионица је намењена деци различитог узраста (5-15 година). Обавезне најаве кустосу Драгани Вучићевић, draganav@nhmbeo.rs или на тел. 011 3442 147. Цена улазнице је 100 динара.

Добродошли.

У дубинама мора свашта се дешава, па чак и преглед код зубара:

Grindtv: Meet the shark with the cleanest set of chompers around (21.3.2016)

И даље смо у мору, али не лепим поводом. У морским водама крај Индонезије рониоци су пронашли један необичан подводни затвор. У њему је била ланцима заточена женка дугонга (иначе рањиве врсте), док је млађа јединка (највероватније) њено младунче слободно пливало око ње. Заточио их је локални рибар како би од туриста узимао новац за фотографисање. Уосталом, тако су рониоци и видели овај призор, јер је и њима тражио новац. _mpu3cfIBaL1qd5hzfo1_500 (Small)Они нис знали колико дуго је несрећна животиња била заточена, али верују да су у питању недеље. Ране на репу где је ланцима везана, прилично су дубоке. Епилог приче је да су рониоци слике објавили како би обезбедили да их рибар пусти, што је и морао да учини због притиска тамошњих власти.

Dailymail.co.uk: Shocking video shows a rare dugong chained underwater and separated from her calf at a cruel Indonesian tourist attraction (17.3.2016)

Нисмо случајно почели овим морским темама, јер је данас Међународни дан вода.

Политика: Крушевљани обележавају Светски дан вода (21.3.2016)

m1fyeioq5tic (Small)То је у Крушевцу, а ево шта се дешава у Прокупљу:

Прокупље на длану: Ученици праве еколошку башту у школи (20.3.2016)

Изгледа да ће све више башти морати да буде еколошко, јер употреба хемијских супстанци за сузбијање штеточина све је проблематичније. Светска здравствена организација утврдила је, још прошле године, да глифосат, највише употребљаван хербицид, највероватније изазива рак.

Scientific American: Widely Used Herbicide Linked to Cancer (25.3.2015)

Међутим, такође пре годину дана, истраживачи са Станфорда успели су да победе канцер и то на веома занимљив начин. Наиме, они су конвертовали, да тако кажемо, канцерогене ћелије и то оне које се стварају током тешког облика леукемије (акутна лимфоцитна леукемија), у не само безопасне ћелије имуног система, већ веома корисне, које помажу телу да се ослободи других ћелија тумора.

IFL Science: Scientists Convert Cancer Cells Into Harmless Immune Cells (17.3.2015)

tumblr_n05eyju5lL1s1fvdco1_500 (Small)Осим научника, против канцера се боре и осе. И то бразилске врсте. У ствари, ове осе имају токсин, назван Полибија-МП1 (Polybia-MP1), који уништава ћелије рака, али не и здраве ћелије. Разлог је у томе што канцерогене ћелије имају другачији (ненормалан) распоред протеина или масти у својој ћелијској мембрани. То омогућава отрову да пронађе слабе тачке, да их тако назовемо, те интерагује са мастима и ствара рупе у мембрани кроз коју отичу протеини без којих ћелија не може.

IFL Science: Brazilian Wasp Venom Kills Cancer Cells, But Not Healthy Cells (2.9.2015)

Осе умеју да буду паразити или да будемо прецизнији – њихове ларве и жртве су им веома разнолике: бубамаре, бубашвабе, лептири… Бубамаре „зомбификују“ уз помоћ вируса који користе као биолошко оружје, на бубашвабе делују неуротоксинима и праве од њих своје робове, а лептире генетички модификују. Како све ово раде, прочитајте у следећим чланцима:

National geographic: Wasp Zombifies Ladybugs Using Virus as Bio-Weapon—a First (10.2.2015) & IFL Science: Parasitic wasp turns roaches into zombie slaves using neurotoxic cocktail (26.6.2014) & Parasitic Wasps Have Genetically Modified Butterflies (18.9.2015)

Осе, дакле, показују велики диверзитет начина како да обезбеде домаћина свом паразитском потомству, а о диверзитету, али врста, презентацију је правила Ивана Дамњановић:

Поново се враћамо у свет мора, јер је тамо диверзитету бодљокожаца претила велика опасност. Наиме, током 2013. милиони морских звезда и то припадника неких двадесетак врста из Пацифика (на потезу између Аљаске и Доње Калифорније) умирали су на крајње необичан начин. Буквално су се „топили“ – оно што је најпре почињало као запаљење, прерастало је у пропадање ткива и појаву чирева, те су се краци одвајали од тела, а органи цурили кроз кожу. Морске звезде су се напросто распадале и умирале. 10956209_1077570528923629_7160643794719467108_n (Small)С обзиром на број јединки и врста погођених болешћу, ово је била најразорнија болест под морем икад. Научници су пронашли кривца за ово и у питању је тзв. дензовирус. То није био лак задатак, јер у капи морске воде има 10 милиона вируса и тражити једног, специфичног, слично је потражњи игле у пласту сена. Но, нашли су га и то је једини познати који је у вези са морским звездама. Изгледа да је он присутан макар 72 године, јер су га пронашли у музејским примерцима бодљокожаца из 1942. Што је баш сада полудео, тешко је рећи. Можда зато што су се услови живота променили, морске звезде пренамножиле или је сам вирус мутирао.

IFL Science: Mystery Illness That „Melts“ Starfish Identified (17.11.2014)

10259775_10205901737355738_9037164240978265878_nВреме је да изађемо из мора и попнемо се на копно. И то европско. 🙂

Блог – Просветни информатор: Просветни радници бесплатно на усавршавање (19.3.2016)

Ево да и ми дамо прилог бесплатном усавршавању – за крај на следећем сајту можете преузети приручник за активну наставу.

Блог – Облак знања за учитеље: Активно учење -приручник (18.3.2016)

Још један записник са састанка београдског Актива

АКТИВ НАСТАВНИКА БИОЛОГИЈЕ БЕОГРАДА

14. март 2016. 18:00 Школа „Дринка Павловић“

На почетку је Марина Дрндарски поздравила присутне испред школе „Дринка Павловић“ и општинског актива општине Стари град. Представила је госте Актива, Алексеја Тарасјева, научног сарадника на Одељењу за еволуцијону биологију Института за биолошка истраживања, и члана Одбора за образовање у СБД и Срђана Стаменковића са Биолошког факултета.

Састанку је присуствовало 36 чланова.

Албина Холод, председница београдског актива, најавила је једину тачку дневног реда: Организација наредног нивоа такмичења.

IMG_1818 (Small)

Алексеј Тарасјев је објаснио да су чланови Комитета за образовање при СБД као појединци вршили анализу задатака који су се појавили на општинском нивоу такмичења. По правилнику није било могуће да то уради Комитет за образовање као целина пошто су особе које су учествовале у изради задатака такође његови чланови. У овај задатак укључени су и наставници који предају у основним школама: Марина Дрндарски, која има вишегодишње искуство у прављењу задатака за такмичење, и колегинице из Крагујевца и Ниша које су предложили градски Активи тих градова.
Извештај овог тела ће бити званично објављен у четвртак, али је јасно да задаци не испуњавају услове за појављивање на овом типу и нивоу такмичења.

IMG_1811 (Small)

Срђан Стаменковић са Биолошког факултета је објаснио да је у петак одржана седница Наставно-научног већа, при чему је прочитан извештај са нашег Актива, који је врло концизан и свеобухватан.
(прим.записн. Извештај је касније прочитан и овде на активу.)
Закључак већа је био да се такмичење не прекида него да се одмах прелази на следећи ниво такмичења, и да се се окружно/градско такмичење одржи у суботу 9.априла, а републичко у недељу 15.маја 2016.године.
Факултет је основао своју радну групу из два дела („стола“) од којих један чине наставници факултета+два наставника, а другу група за методско-дидактички део, у саставу: др Срђан Стаменковић, др Томка Миљановић и још један наставник. Списак свих учесника се налази на страници сајта Српског биолошког друштва.

Управни Одбор Српског биолошког друштва, на основу члана 6. Пословника о раду УО СБД, једногласно је донео одлуку да се у комисију за реализацију окружног/градског и републичког такмичења именују:
За стручни део верификације тестова:

Др Гордана Субаков-Симић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду,
Др Јасна Шинжар-Секулић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду,
Др Биљана Стојковић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду,
Др Драгана Миличић, доцент Биолошког факултета Универзитета у Београду,
Др Небојша Јаснић, доцент Биолошког факултета Универзитета у Београду, као и два наставника биологије из основних школа.
Наставник биологије, Основна школа
Наставник биологије, Основна школа
За методско-дидактичку верификацију тестова:

Др Срђан Стаменковић, доцент Биолошког факултета Универзитета у Београду, и
Др Томка Миљановић, редовни професор Департмана за биологију Природно математичког факултета Универзитета у Новом Саду,
Наставник биологије, Основна школа
Идентитет наставника ћемо јавно објавити после републичког такмичења.
За координатора рада Комисије је одређен др Срђан Стаменковић, доцент Биолошког факултета Универзитета у Београду.
Одлуку УО СБД доставити свим школским управама и школама реализаторима такмичења.
Београд, 14. март 2016.године

Председник УО СБД
Др Душко Благојевић, научни саветник, с.р.

IMG_1815 (Small)
Срђан је навео основне постулате којима ће се радна група руководити а који су се искристалисали после читања свих предлога које су наставници послали факултету и СБД.
Тренутно се не зна колики ће бити одзив ђака и наставника (и тачан број учесника). Сва деца имају директан пласман на окружно/градско такмичење, које ће и даље бити елиминационо за пролазак на републички ниво такмичења.
Наставници су се у својим предлозима усагласили да тест треба да мери функционално знање и његову примену у свакодневном животу и доношењу одлука.
Радна група је схватила да су исте те ствари укључене у стандарде, којих је оригинално било 112, али су касније у пројектима Развионице и ИКТ обуке коју је прошао велики број наставника тај број сведен на 60 стандарда, који су везани за градиво а не за ситне детаље у одређеном уџбенику. За такмичење ће бити изабрани стандарди за које постоји консензус да су core (енгл. срж) стандарди (дакле да представљају саму срж биологије). Сви могу да се нађу  88. страници у приручнику оперативних планова и стандарда на сајту Развионице.

Алексеј Тарасјев нам је пренео поздраве колегинице Ане Блечић и Душка Благојевића из СБД који имају обавезе на другим састанцима и око припреме за њих.

IMG_1812 (Small)

Албина нам је објаснила да у случају да неко дете не жели да иде на следећи ниво такмичења, мора да се узме потписана изјава родитеља/старатеља да је са тим сагласан, како ретроактивно не би писали тужбе што дете нема диплому са којом може да конкурише за ученика генерације или Вукову диплому.

Питање: Како се одлучује ко ће ићи на републичко такмичење?
Срђан је рекао да су постојале две опције: мењати правилник усред сезоне такмичења или користити постојећи правилник по коме пролази „горњих 10% апсолутне успешности“ тј. 90 поена, и одлучено је да се неће мењати правилник у току игре, односно да они који на окружном/градском пређу тај праг иду даље на републичко.

Весна Стевуљевић је нагласила да је битно да тестови испоштују све пропозиције и стандарде, јер су наставници под притиском и ђака и родитеља и да су сада у питању не само пласман на даље такмичење него и принцип и интегритет.
Она је навела и став многих младих колега да особа која нам је приредила све ове непријатности не буде у комисији за лиценцу наставника.
Срђан Стаменковић је објаснио да је питање лиценци питање за просветне власти, и да у томе не учествује само факултет него и школске управе.

IMG_1816 (Small)

Алексеј Тарасјев је нагласио да писма која су стизала из школа нису била појединачни приговори, него права стручна мишљења, добро осмишљена и са потписима свих учесника, директора школа итд., а да многа од њих траже и позивање на одговорност састављача тестова. Радна група СБД није дисциплински орган, и Надзорни одбор СБД је задужен за дисциплинске поступке. СБД такође не формира комисије за лиценце али јесте еснафско удружење.

Дејан је поставио питање да ли сарадња Актива и СБД може да буде конкретнија. На пример, наставнике нико није питао око промене броја поена за пролазак на виши ниво такмичења, чак није дата ни било каква аргументација. Алексеј каже да ни комитет за образовање СБД није консултован, јер им је требало шест месеци да се конституишу.

IMG_1820 (Small)

Поставило се питање диплома за које се не зна за шта служе ако се не вреднију ни за ученика генерације, нити за Вукову диплому. Албина је рекла да је послала званично писмо и да чека одговор, па ће нас обавестити.

Поставило се питање шта је са наставницима који не желе да воде децу на следећи ниво такмичења. Није било јасно да ли наставници имају обавезу да то раде или не.
Највише података је имао Дејан Бошковић који је објаснио да је СБД аплицирало код Министарства на конкурсу за одржавање такмичења, а да је Министарство препознало то такмичење као оно такмичење чије ће се дипломе даље вредновати за све друге сврхе (ђак генерације, Вуковац, поени при упису ако постоје). Директор школе је тај који одлучује да ли наставник мора да спрема и води ђаке на такмичење или не мора, јер он организује распоред задужења у радној недељи.

Што се тиче организације градског/окружног нивоа такмичења, Срђан је објаснио да ће сутра на мејл адресе школа и општинских актива стићи званично писмо организатора у коме питају да ли иста школа која је организовала општинско такмичење може да организује и окружно такмичење за исту ту децу (а при том то све раде гратис и не добијају никакву новчану надокнаду) или то може да ради нека друга школа, а када им стигну одговори, онда ће слати још један допис којим питају колико ђака иде на окружно.

IMG_1813 (Small)

Постављено је питање у вези гласина да ће биологија, физика итд. бити спојене у један предмет што ће довести до даљег губитка броја часова и смањења норме и плате наставника.
Срђан каже да ако је Министарство предузело кораке по том питању. За реорганизацију наставног плана и усаглашавање наставног плана (не програма!) са законским регулативама надлежна институција је ЗУОВ и за све информације треба се обратити екипи од три биолога у оквиру тог Завода.

Марина Дрндарски је додала да сем овог такмичења постоје и многа друга такмичења из биологије у којима ђаци могу да се такмиче, нпр.такмичења за зелену заставу и врло озбиљно такмичење које организује WWF. Марина и Дејан су са својим ђацима већ учествовали у том такмичењу док је било организовано у Аустрији, а сада се сели у нашу земљу и за циљ има промоцију националних паркова и других заштићених добара.

Пошто је Срђан у тиму за следећи ниво такмичења, наставници су искористили прилику да одмах дају неке предлоге, нпр. да се не траже хемијске формуле за кисеоник итд. и да слике не буду црно-беле фотокопије слика у боји, јер се оне не виде и добије се нејасна мрља. Срђан је то све записао. Водиће рачуна и да задаци и кључеви буду на одговарајућем језику средине (десило се да су на општинском такмичењу неке школе добиле кључеве на хрватском).

(Е сада је Албина прочитала свима закључак који је Актив послао факултету после прошлог састанка Актива, да сви будемо сигурни шта је тамо писало.)

IMG_0388 (Small)

Што се тиче форме формулара сагласности родитеља за ђаке који не желе да иду на следећи ниво такмичења, биће накнадно објављена на биоблогу.

Са наставницима ће радна група (Јасна Ковачевић и Срђан Стаменковић) комуницирати преко мејл адресе takmicenje@bio.bg.ac.rs (водити рачуна да пише такмиЦенје да не буде проблема приликом слања).

IMG_1817 (Small)

Од информација које нису везане за такмичење, наставници треба да посете школу „Вељко Дугошевић“ на Звездари, како би прегледали све уџбенике и онда веће одабрало три предлога. За пети разред постоји 9 комплета, за шести 6, за седми 7 и за осми 7 могућих комплета, од којих треба изабрати три и рангирати.

У Београду, 14.3.2016.

Записничар
Жељко Станимировић

Улица у соби и школа у емисији

Иако је дан поодмакао, ми ћемо вам најпре пожелети добро јутро. 🙂

О стручном усавршавању може много тога да се каже, а и мишљења нам се разликују. Судећи према министарки Кори Удовички постоји разлог зашто нам се мишљења разликују у вези са најновијим законом о платама, али није тај да сам закон не ваља. 🙂

Зелена учионица: Удовички: Закон поставља принципе за упоредиви рад (За већи учинак следи већа зарада) (4.2.2015) & „Закон о платама не желе они који се плаше транспарентне зараде“ (5.2.2016)

_nlvsdlDUKW1tsf68ao1_500У ствари ми се не плашимо зараде, напротив. Волели бисмо једном и да је имамо. 🙂 Против мале зараде побуниле су се и колеге из Мађарске.

Блиц: Мађарска: Демонстрације против политике у образовању (4.2.2016)

Када већ виримо преко плота (или у случају Мађара преко жичане ограде, коју су ономад подигли противу избеглица из Сирије), а да видимо шта нам суседи раде, ево и једне вести из Хрватске:

Ученици.ком: Учитељица због самообране зарадила прекршајну пријаву! (5.2.2016)

_ndys87Typz1qzmrneo1_500И директори школа у Чачку зарадили су некакву пријаву, али је инспекција, авај, немоћна. 🙂

Вечерње новости: Чачак: Школски одбор чува фотељу (5.2.2016)

Осим што је немоћна, инспекција нам је подложна и критици. Изволите па попуните четврти упитник који ће помоћи просветном врховодству да схвати колико им инспекција добро ради посао. 🙂

Гугл документ: Упитник бр. 4: Екстерно вредновање рада ваше школе (до 12.2.2016)

Ми смо направили кратку варијанту ове четири анкете, па ако желите попуните. Не брините, анонимно је. 🙂

Професора Миодрага Зеца нису питали баш о екстерној инспекцији, али он о образовању увек има неку мудру:

Бука: Миодраг Зец: Мисао године (3.2.2016)

Савети су увек мудри и треба их послушати, посебно ако су у вези са безбедношћу на интернету. tumblr_mhg7lg6XWc1ru640fo1_500 (Small)А Зоран Миливојевић каже да је интернет једнако опасан као и улица.

Н1: Миливојевић: Компјутер у дечјој соби је као улица у соби (30.1.2016) & British Council: How to help teenagers stay safe online (2.2.2016)

Свакако је потребно нашим ђацима да се описмене што се коришћења информационих технологија тиче, а ни нама не би ништа фалило. Зато вас упућујемо на приручнике управо са тим у вези које је издао УНЕСКО.

Народна библиотека Црне Горе: УНЕСКО приручници у издању НБЦГ (17.12.2015)

Опет смо шврћнули до иностранства, односно Црне Горе, па ето мало да одемо и до Русије.

Србија прес: Погледајте како Руси у школама уче децу да воле и поштују Србију! (24.1.2016)

Како да не будемо ганути? И за крај још једна прича која ће вас такође ганути. Мало је старија, али оваква дела не застаревају. 🙂

Petface: Odžaci: Dečak spasio 3 šteneta i kuju deleći sa njima svoju užinu, a potom ih izbavio iz cevi! (6.10.2015)

_md5hd9otz51rk93r3o1_500

Приручник за одговорност

tumblr_nyg57eXdZ31tm7z3co1_1280 (Small)Ако желите да сазнате шта ће вам се дешавати у 2016, а имате Фејсбук налог, крајње је време да консултујете сајт који прориче судбину. 🙂

Name tests: What awaits you in 2016?

Заиста не знамо како ће изгледати (наша) будућност, али знамо да је будућност у Кини већ започела. Погледајте следећи видео:

И док смо у саобраћају, погледајте још једну новотарију која ће олакшати вожњу и вероватно спасити многе животе:

Фејсбук видео – Моја гаража: Помоћ при претицању камиона (10.12.2015)

То је била помоћ при претицању, а ево и помоћи у јелу. 🙂1385867_748561258503308_1163610811_n

Фемина: 10 савета познатог психолога који ће вам помоћи да се не преједате. У случају када су дијете и теретане немоћне. (13.6.2015)

Можда су теретане немоћне, али моћ вежбања свакако не треба занемарити.

Мушки магазин: Повећајте бицепс уз помоћ ове једноставне вежбе (31.5.2015)

Вежбање које нас на овом блогу највише занима у вези је са тестовима из биологије. Наша сарадница, Ена Хорват, направила је такве за шести разред:

Научи ме да учим и заволим биологију: Тестови за вежбање (6.2.2014)

А наша друга колегиница, Ивана Дамњановић, направила је још једну презентацију:

У којој год зони се нашли, паразитски представници из породице риба која се на латинском зове Carapidae, а на енглеском говорном подручју бисерне рибе (Pearlfish), могу да комуницирају са представницима своје врсте. То изгледа утолико невероватније уколико се зна да се оне налазе унутар острига! И не напуштају удобност свог непоштено стеченог дома, већ користе унутрашњу структуру љуштуре како би појачале чудну, пулсирајућу буку коју стварају, диљем океана.

Scientific Аmerican: How Pearlfish Use Oysters as Underwater Amplifiers for Communication (17.12.2014)

1358056А мислили смо да рибе ћуте. 🙂 Мачке такође причају и следећи текст нам објашњава како:

Животиње.рс: Разумевање мачјег језика: Шта нам говори очима? (1.10.2014)

Moving-animated-picture-of-kittens-playing-ping-pongСледећи прилог о мацама сигурно ће вам се допасти:

Facebook video – Animals Australia: Irrefutable cat fact #762 (17.1.2015)

За оне који више воле псе као кућне љубимце, али одговорно:

Beograd.news: Priručnik za odgovornog vlasnika psa (11.12.2015)

Исти извор преноси нам још једну вест којом завршавамо за данас:

Beograd.news: Zloupotreba dece u svrhe političkog marketinga (12.12.2015)

Школска торба лакша од знања

_10204563920358205_6237951573095032136_nВест о наставнику који свако јутро дели комплименте деци из одељења коме предаје већ смо вам представили, мада на енглеском језику. Ево је и на српском, а наставник свакако заслужује да се помене поново.

Family.rs: Kris Almer je nastavnik koji radi sa decom sa posebnim potrebama. On je nedavno na Fejsbuku podelio kako počinje svaki školski dan… (19.11.2015)

Иначе, у раду са децом са посебним потребама, што је сада и делокруг нашег рада, може да вам буде од помоћи следећа онлајн публикација:

Облак знања за учитеље: Бонтон – приступ особама са инвалидитетом (9.12.2014)

_924939027562358_5096174908514160760_n (Small)

Боб Живковић

Ми обично бонтон изједначавамо са васпитањем, мада је ово потоње далеко шири појам. Оно што је заједничко за оба је, између осталог, што се стичу пре свега у породици.

Зелена учионица: Предуслов за васпитано дете је васпитан родитељ (20.10.2015)

Да ли су родитељи данас мање васпитани од оних некад? То не знамо, али јесте очигледно да се значајно разликују.

Писменица: Родитељство некада и сада (25.11.2015)

12249960_10156220546040284_817491057962512737_nИпак, није потпуна истина да је некада било боље време. Рецимо, допала су нам се шака упутства намењена женама педесетих година прошлог века, а која су говорила шта се од њих очекује гледе њихових мужева. 🙂 Ми смо узели слободу да вам преведемо првих неколико. Не све, јер и са ових неколико ризикујемо да изнервирамо многе представнице лепшег пола. 🙂 Дакле, превели смо што смо буквалније могли:

  1. Нека ручак буде спреман. Планирајте унапред, па и вече раније, како бисте имали укусан оброк спреман на време док он дође. То је начин да му покажете да сте мислили о њему и да бринете о његовим потребама.
  2. Већина мушкараца је гладна када дођу кући и припремљен добар оброк (посебно њихово омиљено јело) је део топле добродошлице, толико потребне.
  3. Припремите се. Одвојите 15 минута да се одморите, па ћете бити освежени када он дође. Поправите шминку, ставите траку у косу и изгледајте свеже. Он је управо провео време са радохоличарима.
  4. Будите мало веселији и мало више интересантни. Његовом досадном дану потребан је преокрет и ваша дужност је да му га обезбедите.

Верујемо да је ово било доста. Хм, можда још само десети савет:

_953133571388944_3674268584315877526_n10. Можда имате десетине важних ствари да му кажете, али моменат када он долази није прави за то. Пустите га да први прича — запамтите: његове теме за разговор су много важније од ваших.

😀 За оне који (баш) желе још, ево га и линк (само да вас упозоримо, има још горих ствари од ових које смо превели, а последњи савет је права завршница):

Superstar lifestyle: In 1950’s Women Were Expected To Do THIS For Their Husbands. My Jaw Just Dropped!

_1019139261436716_7275822416764802454_nМожда је ипак боље да говоримо о данашњици? 🙂

Блог – Клотфркет: О, каква су ова данашња деца! (24.11.2015)

И како су обучена данашња деца? Па, штикле и минићи не долазе у обзир. Време у које је ова вест објављена је чудно, с обзиром да је довољно хладно да штикле и минићи свакако не долазе у обзир. 🙂

Унија синдиката просветних радника Војводине: Нови Сад: Гимназије забраниле миниће и штикле! (25.11.2015)

Ни насиље ни у ком облику не долази у обзир, али се оно, свеједно, дешава.

РТВ: Одбрана од насиља – изборни предмет? (23.11.2015)

На факултетима нису спорни предмети, већ читаве студијске групе. _nxk1ojGX381s84kwjo1_500 (Small)Према речима министра просвете негде је потребно отворити нове, али је такође на неким старим превелики број студената.

Глас западне Србије: Вербић: Високо образовање мора бити усклађено са потребама тржишта рада (25.11.2015)

И док је, на пример, на Учитељском факултету потребно смањити број студената, малим ђацима је потребно смањити тежину торбе. Али не и градива.

Радио Бум 93: Торба ће бити лакша, али ће рад и учење бити тежи (24.11.2015)

А ми ћемо се трудити да вам једнако презентујемо и тешке и лаке теме, а опет све оне за које нисте ни знали да је неопходно да их знате. До сутра. 🙂

Облак ознака