Удварање просвети

Данас је почео Еко фест. Ако нисте били, не очајавајте. Траје цео викенд.

Добре вести.рс: Еко фест – „Вода као јавно добро“ (од 4.11. до 6.11.2016)

То је било о пићу. Сад следи – иће. 🙂 Наша колегиница бавила се исхраном, а на један другачији начин од оног како смо ми биолози научили да причамо (или предајемо, како желите).

Грађанин: Лако је нахранити гладне, тешко је заситити сите! (2.11.2016)

Можда ће се ствари променити када будемо гајили своје поврће на зидовима својих кућа. 🙂 Ако ме нисте разумели, погледајте филмић на следећем линку:

Digital trends: You won’t even need to get a friend to water your plants with this vertical garden (9.5.2016)

Неки ће гајити зидно поврће, а други већ гаје пчеле. За ове потоње добра вест је да је наш сарадник пчелар Рајко Борић направио сјајне речнике о пчеларству. Можете их преузети и листати.

Maxempire.com: Rajkovi rečnici (приступљено 4.11.2016)

И док смо у свету инсеката, Британци имају проблема са инвазивном врстом бубамаре, која им је долетела из Азије. Зову је арлекин бубамара и има црна крила. Криве је да им оштећује намештај (мада из текста није најјасније како то она ради), али је много горе то што угрожава аутохтоне врсте, које већ не стоје најбоље због губитка станишта. Изгледа да је црна бубамара преносилац гљивичне инфекције опасне по ове инсекте.

Mirror.co.uk: Alien ladybirds riddled with STDs have invaded Britain and could kill off native bugs (27.10.2016)

Како ће Британци решити овај проблем (и сачувати намештај), видећемо. Ево како је једна школа у Оукленду (тако пише у тексту, мада пре ће бити да је у питању Окланд) решила своје проблеме.

Кутак.нет: Школа која је укинула правила и решила проблем вршњачког насиља (приступљено 4.11.2016)

Наше министарство сматра да ће се насиље у школама смањити тако што ће ђаци обући униформе.

Блиц: Обавезне униформе за основце – Министарство припрема новине у школама (3.11.2016)

Има још најављених новина и све их је пропратила „Зелена учионица“:

Зелена учионица: Шарчевић: Радимо на посебном закону за основне школе, уводи се предузетничко васпитање (3.11.2016) & Директорима стигао допис: основне и средње школе постају део АМРЕС-а (4.11.2016) & Основна школа девет разреда? (3.11.2016)

Можда ће се повећати број разреда у основној школи, а оно што нас занима је да ли ће се нама повећати плате. Ово повећање није вредно пажње, али је свеједно медијски пропраћено.

Блиц: Шарчевић: Повећање плата просветарима није удварање (2.11.2016)

Вероватно бисмо боље прошли да је ипак удварање? 😀 А шта на ово кажу синдикати? Нисам наишао на неку реакцију, али јесам на нову емисију „Просвета има реч“.

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 37. емисија (2.11.2016)

Међутим, оно што вам дефинитивно препоручујем да погледате је емисија у којој је учествовала Боба Недић. Ово је један сјајан наступ и аргументи којима се ништа не може замерити. Уживајте.

Купање на време

Ђаци наше колегинице, Зоке Станковић, правили су занимљиве збирке семена и плодова:

Следећа збирка направљена је од плодова и других биљних органа, али који изгледају смешно:

Pulptastic: 15 Funny Looking Fruit And Vegetables That Forgot How To Be Plants. (16.3.2014)

Неке ствари су смешне, а друге су тужне. Рецимо, тужна прича се десила у Новом Саду са дечаком кога су малтретирали старији дечаци из школе. Епилог приче је још тужнији.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Осмаци, злостављачи дечака из ОШ „Бранко Радичевић“ премештени у друге школе (31.3.2016) & Разредна старешина одговорна у случају насиља над дечаком у новосадској школи (28.3.2016)

Насиље је присутно у заиста шокантним облицима, а једно од њих, све присутније, такође је дигитално насиље. На следећем линку пронаћи ћете приручник који вам може помоћи у решавању оваквих проблема (јер очигледно је да смо САМО ми наставници одговорни):

Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије: Обука запослених у образовно-васпитним установама за заштиту од дигиталног насиља (29.3.2016)

Били смо у Новом Саду који има проблем са насилним ђацима, а други град, Зајечар, има проблеме друге врсте. И то не мале, с обзиром да је недавно одржан и протест.

Зајечар онлајн: Одржан протестни скуп просветара!!! (29.3.2016) & Блиц: Вербић: Разговараћу са градоначелником Зајечара поводом финансирања школа (29.3.2016)

Проблем финансирања је проблем који мучи просветне раднике из свих градова.

b92: „Веће плате просвети и здравству уз један услов“ (28.3.2016)

То је био један услов, а следи прича о једном школском предмету. У мноштву других.

Зелена учионица: „Где дa сaд углaвим још једaн нов предмет кaд ни зa стaре немa местa?!“ (29.3.2016)

А сигурно ће бити места да посетите Фестивал науке у Нишу.

Фејсбук догађај Електронског факултета из Ниша: Фестивал „Наук није баук“ 8 (за 1. и 2.4.2016)

Ево га још један фестивал, али овог пута филма:

КРЕФ – КРеативни Едукативни Филмови (до 25.5.2016)

И ми имамо филм за вас:

У филму су спашавали коње, а нама ваља спасити животну средину. Тиме се бави следећа презентација. Аутор је Ивана Дамњановић.

Ми спашавамо животну средину, у Холандији спашавају коње, а носорози се сналазе сами. 🙂

Курир: Повратак изумрлог џина: Ухваћен је мистериозни истребљени носорог (24.3.2016)

Један други џин није изумро, али се није ни купао. У питању је корњача по имену Џонатан, који борави на острву Света Јелена, а кога је након 184 године окупао тамошњи ветеринар како би углађен (Џонатан, не ветеринар) дочекао британску краљевску породицу.

The Dodo: Tortoise Waited 184 YEARS For His First Bath (24.3.2016)

А ми ћемо вас дочекати и после викенда. 🙂

У свету мора

Почињемо једним писмом које је пристигло из Природњачког музеја у Београду:

Задовољство ми је да Вас обавестим да ће се у нашој Галерији ускоро одржати циклус радионица за ученике основних и средњих школа, као и за децу предшколског узраста:

Радионица „Заронимо у свет мора“

У суботу 26. марта 2016. године у Галерији Природњачког музеја, Мали Калемегдан 5, почиње циклус креативно-едукативних радионица Заронимо у свет мора. Радионица ће бити одржана у два термина, у 11.30 и у 14.00 h у суботу 26.03.2016. године.

Учесници ће уз обилазак изложбе Шумови мора имати прилику да се на занимљив начин упознају са главоношцима, пужевима и шкољкама, а затим да споје та нова знања са ликовном радионицом – цртаоницом, на којој ће, инспирисани подводним светом, дизајнирати (цртати) предмете за свакодневну употребу: лампе, шоље, корице свезака и књига, одевне предмете, накит, кутије за поклоне итд.

Обезбеђен је прибор за цртање. Радионица траје 1 h.

Радионица је намењена деци различитог узраста (5-15 година). Обавезне најаве кустосу Драгани Вучићевић, draganav@nhmbeo.rs или на тел. 011 3442 147. Цена улазнице је 100 динара.

Добродошли.

У дубинама мора свашта се дешава, па чак и преглед код зубара:

Grindtv: Meet the shark with the cleanest set of chompers around (21.3.2016)

И даље смо у мору, али не лепим поводом. У морским водама крај Индонезије рониоци су пронашли један необичан подводни затвор. У њему је била ланцима заточена женка дугонга (иначе рањиве врсте), док је млађа јединка (највероватније) њено младунче слободно пливало око ње. Заточио их је локални рибар како би од туриста узимао новац за фотографисање. Уосталом, тако су рониоци и видели овај призор, јер је и њима тражио новац. Они нис знали колико дуго је несрећна животиња била заточена, али верују да су у питању недеље. Ране на репу где је ланцима везана, прилично су дубоке. Епилог приче је да су рониоци слике објавили како би обезбедили да их рибар пусти, што је и морао да учини због притиска тамошњих власти.

Dailymail.co.uk: Shocking video shows a rare dugong chained underwater and separated from her calf at a cruel Indonesian tourist attraction (17.3.2016)

Нисмо случајно почели овим морским темама, јер је данас Међународни дан вода.

Политика: Крушевљани обележавају Светски дан вода (21.3.2016)

То је у Крушевцу, а ево шта се дешава у Прокупљу:

Прокупље на длану: Ученици праве еколошку башту у школи (20.3.2016)

Изгледа да ће све више башти морати да буде еколошко, јер употреба хемијских супстанци за сузбијање штеточина све је проблематичније. Светска здравствена организација утврдила је, још прошле године, да глифосат, највише употребљаван хербицид, највероватније изазива рак.

Scientific American: Widely Used Herbicide Linked to Cancer (25.3.2015)

Међутим, такође пре годину дана, истраживачи са Станфорда успели су да победе канцер и то на веома занимљив начин. Наиме, они су конвертовали, да тако кажемо, канцерогене ћелије и то оне које се стварају током тешког облика леукемије (акутна лимфоцитна леукемија), у не само безопасне ћелије имуног система, већ веома корисне, које помажу телу да се ослободи других ћелија тумора.

IFL Science: Scientists Convert Cancer Cells Into Harmless Immune Cells (17.3.2015)

Осим научника, против канцера се боре и осе. И то бразилске врсте. У ствари, ове осе имају токсин, назван Полибија-МП1 (Polybia-MP1), који уништава ћелије рака, али не и здраве ћелије. Разлог је у томе што канцерогене ћелије имају другачији (ненормалан) распоред протеина или масти у својој ћелијској мембрани. То омогућава отрову да пронађе слабе тачке, да их тако назовемо, те интерагује са мастима и ствара рупе у мембрани кроз коју отичу протеини без којих ћелија не може.

IFL Science: Brazilian Wasp Venom Kills Cancer Cells, But Not Healthy Cells (2.9.2015)

Осе умеју да буду паразити или да будемо прецизнији – њихове ларве и жртве су им веома разнолике: бубамаре, бубашвабе, лептири… Бубамаре „зомбификују“ уз помоћ вируса који користе као биолошко оружје, на бубашвабе делују неуротоксинима и праве од њих своје робове, а лептире генетички модификују. Како све ово раде, прочитајте у следећим чланцима:

National geographic: Wasp Zombifies Ladybugs Using Virus as Bio-Weapon—a First (10.2.2015) & IFL Science: Parasitic wasp turns roaches into zombie slaves using neurotoxic cocktail (26.6.2014) & Parasitic Wasps Have Genetically Modified Butterflies (18.9.2015)

Осе, дакле, показују велики диверзитет начина како да обезбеде домаћина свом паразитском потомству, а о диверзитету, али врста, презентацију је правила Ивана Дамњановић:

Поново се враћамо у свет мора, јер је тамо диверзитету бодљокожаца претила велика опасност. Наиме, током 2013. милиони морских звезда и то припадника неких двадесетак врста из Пацифика (на потезу између Аљаске и Доње Калифорније) умирали су на крајње необичан начин. Буквално су се „топили“ – оно што је најпре почињало као запаљење, прерастало је у пропадање ткива и појаву чирева, те су се краци одвајали од тела, а органи цурили кроз кожу. Морске звезде су се напросто распадале и умирале. С обзиром на број јединки и врста погођених болешћу, ово је била најразорнија болест под морем икад. Научници су пронашли кривца за ово и у питању је тзв. дензовирус. То није био лак задатак, јер у капи морске воде има 10 милиона вируса и тражити једног, специфичног, слично је потражњи игле у пласту сена. Но, нашли су га и то је једини познати који је у вези са морским звездама. Изгледа да је он присутан макар 72 године, јер су га пронашли у музејским примерцима бодљокожаца из 1942. Што је баш сада полудео, тешко је рећи. Можда зато што су се услови живота променили, морске звезде пренамножиле или је сам вирус мутирао.

IFL Science: Mystery Illness That „Melts“ Starfish Identified (17.11.2014)

Време је да изађемо из мора и попнемо се на копно. И то европско. 🙂

Блог – Просветни информатор: Просветни радници бесплатно на усавршавање (19.3.2016)

Ево да и ми дамо прилог бесплатном усавршавању – за крај на следећем сајту можете преузети приручник за активну наставу.

Блог – Облак знања за учитеље: Активно учење -приручник (18.3.2016)

Још један записник са састанка београдског Актива

АКТИВ НАСТАВНИКА БИОЛОГИЈЕ БЕОГРАДА

14. март 2016. 18:00 Школа „Дринка Павловић“

На почетку је Марина Дрндарски поздравила присутне испред школе „Дринка Павловић“ и општинског актива општине Стари град. Представила је госте Актива, Алексеја Тарасјева, научног сарадника на Одељењу за еволуцијону биологију Института за биолошка истраживања, и члана Одбора за образовање у СБД и Срђана Стаменковића са Биолошког факултета.

Састанку је присуствовало 36 чланова.

Албина Холод, председница београдског актива, најавила је једину тачку дневног реда: Организација наредног нивоа такмичења.

Алексеј Тарасјев је објаснио да су чланови Комитета за образовање при СБД као појединци вршили анализу задатака који су се појавили на општинском нивоу такмичења. По правилнику није било могуће да то уради Комитет за образовање као целина пошто су особе које су учествовале у изради задатака такође његови чланови. У овај задатак укључени су и наставници који предају у основним школама: Марина Дрндарски, која има вишегодишње искуство у прављењу задатака за такмичење, и колегинице из Крагујевца и Ниша које су предложили градски Активи тих градова.
Извештај овог тела ће бити званично објављен у четвртак, али је јасно да задаци не испуњавају услове за појављивање на овом типу и нивоу такмичења.

Срђан Стаменковић са Биолошког факултета је објаснио да је у петак одржана седница Наставно-научног већа, при чему је прочитан извештај са нашег Актива, који је врло концизан и свеобухватан.
(прим.записн. Извештај је касније прочитан и овде на активу.)
Закључак већа је био да се такмичење не прекида него да се одмах прелази на следећи ниво такмичења, и да се се окружно/градско такмичење одржи у суботу 9.априла, а републичко у недељу 15.маја 2016.године.
Факултет је основао своју радну групу из два дела („стола“) од којих један чине наставници факултета+два наставника, а другу група за методско-дидактички део, у саставу: др Срђан Стаменковић, др Томка Миљановић и још један наставник. Списак свих учесника се налази на страници сајта Српског биолошког друштва.

Управни Одбор Српског биолошког друштва, на основу члана 6. Пословника о раду УО СБД, једногласно је донео одлуку да се у комисију за реализацију окружног/градског и републичког такмичења именују:
За стручни део верификације тестова:

Др Гордана Субаков-Симић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду,
Др Јасна Шинжар-Секулић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду,
Др Биљана Стојковић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду,
Др Драгана Миличић, доцент Биолошког факултета Универзитета у Београду,
Др Небојша Јаснић, доцент Биолошког факултета Универзитета у Београду, као и два наставника биологије из основних школа.
Наставник биологије, Основна школа
Наставник биологије, Основна школа
За методско-дидактичку верификацију тестова:

Др Срђан Стаменковић, доцент Биолошког факултета Универзитета у Београду, и
Др Томка Миљановић, редовни професор Департмана за биологију Природно математичког факултета Универзитета у Новом Саду,
Наставник биологије, Основна школа
Идентитет наставника ћемо јавно објавити после републичког такмичења.
За координатора рада Комисије је одређен др Срђан Стаменковић, доцент Биолошког факултета Универзитета у Београду.
Одлуку УО СБД доставити свим школским управама и школама реализаторима такмичења.
Београд, 14. март 2016.године

Председник УО СБД
Др Душко Благојевић, научни саветник, с.р.

Срђан је навео основне постулате којима ће се радна група руководити а који су се искристалисали после читања свих предлога које су наставници послали факултету и СБД.
Тренутно се не зна колики ће бити одзив ђака и наставника (и тачан број учесника). Сва деца имају директан пласман на окружно/градско такмичење, које ће и даље бити елиминационо за пролазак на републички ниво такмичења.
Наставници су се у својим предлозима усагласили да тест треба да мери функционално знање и његову примену у свакодневном животу и доношењу одлука.
Радна група је схватила да су исте те ствари укључене у стандарде, којих је оригинално било 112, али су касније у пројектима Развионице и ИКТ обуке коју је прошао велики број наставника тај број сведен на 60 стандарда, који су везани за градиво а не за ситне детаље у одређеном уџбенику. За такмичење ће бити изабрани стандарди за које постоји консензус да су core (енгл. срж) стандарди (дакле да представљају саму срж биологије). Сви могу да се нађу  88. страници у приручнику оперативних планова и стандарда на сајту Развионице.

Алексеј Тарасјев нам је пренео поздраве колегинице Ане Блечић и Душка Благојевића из СБД који имају обавезе на другим састанцима и око припреме за њих.

Албина нам је објаснила да у случају да неко дете не жели да иде на следећи ниво такмичења, мора да се узме потписана изјава родитеља/старатеља да је са тим сагласан, како ретроактивно не би писали тужбе што дете нема диплому са којом може да конкурише за ученика генерације или Вукову диплому.

Питање: Како се одлучује ко ће ићи на републичко такмичење?
Срђан је рекао да су постојале две опције: мењати правилник усред сезоне такмичења или користити постојећи правилник по коме пролази „горњих 10% апсолутне успешности“ тј. 90 поена, и одлучено је да се неће мењати правилник у току игре, односно да они који на окружном/градском пређу тај праг иду даље на републичко.

Весна Стевуљевић је нагласила да је битно да тестови испоштују све пропозиције и стандарде, јер су наставници под притиском и ђака и родитеља и да су сада у питању не само пласман на даље такмичење него и принцип и интегритет.
Она је навела и став многих младих колега да особа која нам је приредила све ове непријатности не буде у комисији за лиценцу наставника.
Срђан Стаменковић је објаснио да је питање лиценци питање за просветне власти, и да у томе не учествује само факултет него и школске управе.

Алексеј Тарасјев је нагласио да писма која су стизала из школа нису била појединачни приговори, него права стручна мишљења, добро осмишљена и са потписима свих учесника, директора школа итд., а да многа од њих траже и позивање на одговорност састављача тестова. Радна група СБД није дисциплински орган, и Надзорни одбор СБД је задужен за дисциплинске поступке. СБД такође не формира комисије за лиценце али јесте еснафско удружење.

Дејан је поставио питање да ли сарадња Актива и СБД може да буде конкретнија. На пример, наставнике нико није питао око промене броја поена за пролазак на виши ниво такмичења, чак није дата ни било каква аргументација. Алексеј каже да ни комитет за образовање СБД није консултован, јер им је требало шест месеци да се конституишу.

Поставило се питање диплома за које се не зна за шта служе ако се не вреднију ни за ученика генерације, нити за Вукову диплому. Албина је рекла да је послала званично писмо и да чека одговор, па ће нас обавестити.

Поставило се питање шта је са наставницима који не желе да воде децу на следећи ниво такмичења. Није било јасно да ли наставници имају обавезу да то раде или не.
Највише података је имао Дејан Бошковић који је објаснио да је СБД аплицирало код Министарства на конкурсу за одржавање такмичења, а да је Министарство препознало то такмичење као оно такмичење чије ће се дипломе даље вредновати за све друге сврхе (ђак генерације, Вуковац, поени при упису ако постоје). Директор школе је тај који одлучује да ли наставник мора да спрема и води ђаке на такмичење или не мора, јер он организује распоред задужења у радној недељи.

Што се тиче организације градског/окружног нивоа такмичења, Срђан је објаснио да ће сутра на мејл адресе школа и општинских актива стићи званично писмо организатора у коме питају да ли иста школа која је организовала општинско такмичење може да организује и окружно такмичење за исту ту децу (а при том то све раде гратис и не добијају никакву новчану надокнаду) или то може да ради нека друга школа, а када им стигну одговори, онда ће слати још један допис којим питају колико ђака иде на окружно.

Постављено је питање у вези гласина да ће биологија, физика итд. бити спојене у један предмет што ће довести до даљег губитка броја часова и смањења норме и плате наставника.
Срђан каже да ако је Министарство предузело кораке по том питању. За реорганизацију наставног плана и усаглашавање наставног плана (не програма!) са законским регулативама надлежна институција је ЗУОВ и за све информације треба се обратити екипи од три биолога у оквиру тог Завода.

Марина Дрндарски је додала да сем овог такмичења постоје и многа друга такмичења из биологије у којима ђаци могу да се такмиче, нпр.такмичења за зелену заставу и врло озбиљно такмичење које организује WWF. Марина и Дејан су са својим ђацима већ учествовали у том такмичењу док је било организовано у Аустрији, а сада се сели у нашу земљу и за циљ има промоцију националних паркова и других заштићених добара.

Пошто је Срђан у тиму за следећи ниво такмичења, наставници су искористили прилику да одмах дају неке предлоге, нпр. да се не траже хемијске формуле за кисеоник итд. и да слике не буду црно-беле фотокопије слика у боји, јер се оне не виде и добије се нејасна мрља. Срђан је то све записао. Водиће рачуна и да задаци и кључеви буду на одговарајућем језику средине (десило се да су на општинском такмичењу неке школе добиле кључеве на хрватском).

(Е сада је Албина прочитала свима закључак који је Актив послао факултету после прошлог састанка Актива, да сви будемо сигурни шта је тамо писало.)

Што се тиче форме формулара сагласности родитеља за ђаке који не желе да иду на следећи ниво такмичења, биће накнадно објављена на биоблогу.

Са наставницима ће радна група (Јасна Ковачевић и Срђан Стаменковић) комуницирати преко мејл адресе takmicenje@bio.bg.ac.rs (водити рачуна да пише такмиЦенје да не буде проблема приликом слања).

Од информација које нису везане за такмичење, наставници треба да посете школу „Вељко Дугошевић“ на Звездари, како би прегледали све уџбенике и онда веће одабрало три предлога. За пети разред постоји 9 комплета, за шести 6, за седми 7 и за осми 7 могућих комплета, од којих треба изабрати три и рангирати.

У Београду, 14.3.2016.

Записничар
Жељко Станимировић

Улица у соби и школа у емисији

Иако је дан поодмакао, ми ћемо вам најпре пожелети добро јутро. 🙂

О стручном усавршавању може много тога да се каже, а и мишљења нам се разликују. Судећи према министарки Кори Удовички постоји разлог зашто нам се мишљења разликују у вези са најновијим законом о платама, али није тај да сам закон не ваља. 🙂

Зелена учионица: Удовички: Закон поставља принципе за упоредиви рад (За већи учинак следи већа зарада) (4.2.2015) & „Закон о платама не желе они који се плаше транспарентне зараде“ (5.2.2016)

У ствари ми се не плашимо зараде, напротив. Волели бисмо једном и да је имамо. 🙂 Против мале зараде побуниле су се и колеге из Мађарске.

Блиц: Мађарска: Демонстрације против политике у образовању (4.2.2016)

Када већ виримо преко плота (или у случају Мађара преко жичане ограде, коју су ономад подигли противу избеглица из Сирије), а да видимо шта нам суседи раде, ево и једне вести из Хрватске:

Ученици.ком: Учитељица због самообране зарадила прекршајну пријаву! (5.2.2016)

И директори школа у Чачку зарадили су некакву пријаву, али је инспекција, авај, немоћна. 🙂

Вечерње новости: Чачак: Школски одбор чува фотељу (5.2.2016)

Осим што је немоћна, инспекција нам је подложна и критици. Изволите па попуните четврти упитник који ће помоћи просветном врховодству да схвати колико им инспекција добро ради посао. 🙂

Гугл документ: Упитник бр. 4: Екстерно вредновање рада ваше школе (до 12.2.2016)

Ми смо направили кратку варијанту ове четири анкете, па ако желите попуните. Не брините, анонимно је. 🙂

Професора Миодрага Зеца нису питали баш о екстерној инспекцији, али он о образовању увек има неку мудру:

Бука: Миодраг Зец: Мисао године (3.2.2016)

Савети су увек мудри и треба их послушати, посебно ако су у вези са безбедношћу на интернету. А Зоран Миливојевић каже да је интернет једнако опасан као и улица.

Н1: Миливојевић: Компјутер у дечјој соби је као улица у соби (30.1.2016) & British Council: How to help teenagers stay safe online (2.2.2016)

Свакако је потребно нашим ђацима да се описмене што се коришћења информационих технологија тиче, а ни нама не би ништа фалило. Зато вас упућујемо на приручнике управо са тим у вези које је издао УНЕСКО.

Народна библиотека Црне Горе: УНЕСКО приручници у издању НБЦГ (17.12.2015)

Опет смо шврћнули до иностранства, односно Црне Горе, па ето мало да одемо и до Русије.

Србија прес: Погледајте како Руси у школама уче децу да воле и поштују Србију! (24.1.2016)

Како да не будемо ганути? И за крај још једна прича која ће вас такође ганути. Мало је старија, али оваква дела не застаревају. 🙂

Petface: Odžaci: Dečak spasio 3 šteneta i kuju deleći sa njima svoju užinu, a potom ih izbavio iz cevi! (6.10.2015)

Приручник за одговорност

Ако желите да сазнате шта ће вам се дешавати у 2016, а имате Фејсбук налог, крајње је време да консултујете сајт који прориче судбину. 🙂

Name tests: What awaits you in 2016?

Заиста не знамо како ће изгледати (наша) будућност, али знамо да је будућност у Кини већ започела. Погледајте следећи видео:

И док смо у саобраћају, погледајте још једну новотарију која ће олакшати вожњу и вероватно спасити многе животе:

Фејсбук видео – Моја гаража: Помоћ при претицању камиона (10.12.2015)

То је била помоћ при претицању, а ево и помоћи у јелу. 🙂

Фемина: 10 савета познатог психолога који ће вам помоћи да се не преједате. У случају када су дијете и теретане немоћне. (13.6.2015)

Можда су теретане немоћне, али моћ вежбања свакако не треба занемарити.

Мушки магазин: Повећајте бицепс уз помоћ ове једноставне вежбе (31.5.2015)

Вежбање које нас на овом блогу највише занима у вези је са тестовима из биологије. Наша сарадница, Ена Хорват, направила је такве за шести разред:

Научи ме да учим и заволим биологију: Тестови за вежбање (6.2.2014)

А наша друга колегиница, Ивана Дамњановић, направила је још једну презентацију:

У којој год зони се нашли, паразитски представници из породице риба која се на латинском зове Carapidae, а на енглеском говорном подручју бисерне рибе (Pearlfish), могу да комуницирају са представницима своје врсте. То изгледа утолико невероватније уколико се зна да се оне налазе унутар острига! И не напуштају удобност свог непоштено стеченог дома, већ користе унутрашњу структуру љуштуре како би појачале чудну, пулсирајућу буку коју стварају, диљем океана.

Scientific Аmerican: How Pearlfish Use Oysters as Underwater Amplifiers for Communication (17.12.2014)

А мислили смо да рибе ћуте. 🙂 Мачке такође причају и следећи текст нам објашњава како:

Животиње.рс: Разумевање мачјег језика: Шта нам говори очима? (1.10.2014)

Следећи прилог о мацама сигурно ће вам се допасти:

Facebook video – Animals Australia: Irrefutable cat fact #762 (17.1.2015)

За оне који више воле псе као кућне љубимце, али одговорно:

Beograd.news: Priručnik za odgovornog vlasnika psa (11.12.2015)

Исти извор преноси нам још једну вест којом завршавамо за данас:

Beograd.news: Zloupotreba dece u svrhe političkog marketinga (12.12.2015)

Школска торба лакша од знања

Вест о наставнику који свако јутро дели комплименте деци из одељења коме предаје већ смо вам представили, мада на енглеском језику. Ево је и на српском, а наставник свакако заслужује да се помене поново.

Family.rs: Kris Almer je nastavnik koji radi sa decom sa posebnim potrebama. On je nedavno na Fejsbuku podelio kako počinje svaki školski dan… (19.11.2015)

Иначе, у раду са децом са посебним потребама, што је сада и делокруг нашег рада, може да вам буде од помоћи следећа онлајн публикација:

Облак знања за учитеље: Бонтон – приступ особама са инвалидитетом (9.12.2014)

Боб Живковић

Ми обично бонтон изједначавамо са васпитањем, мада је ово потоње далеко шири појам. Оно што је заједничко за оба је, између осталог, што се стичу пре свега у породици.

Зелена учионица: Предуслов за васпитано дете је васпитан родитељ (20.10.2015)

Да ли су родитељи данас мање васпитани од оних некад? То не знамо, али јесте очигледно да се значајно разликују.

Писменица: Родитељство некада и сада (25.11.2015)

Ипак, није потпуна истина да је некада било боље време. Рецимо, допала су нам се шака упутства намењена женама педесетих година прошлог века, а која су говорила шта се од њих очекује гледе њихових мужева. 🙂 Ми смо узели слободу да вам преведемо првих неколико. Не све, јер и са ових неколико ризикујемо да изнервирамо многе представнице лепшег пола. 🙂 Дакле, превели смо што смо буквалније могли:

1. Нека ручак буде спреман. Планирајте унапред, па и вече раније, како бисте имали укусан оброк спреман на време док он дође. То је начин да му покажете да сте мислили о њему и да бринете о његовим потребама.
2. Већина мушкараца је гладна када дођу кући и припремљен добар оброк (посебно њихово омиљено јело) је део топле добродошлице, толико потребне.
3. Припремите се. Одвојите 15 минута да се одморите, па ћете бити освежени када он дође. Поправите шминку, ставите траку у косу и изгледајте свеже. Он је управо провео време са радохоличарима.
4. Будите мало веселији и мало више интересантни. Његовом досадном дану потребан је преокрет и ваша дужност је да му га обезбедите.

Верујемо да је ово било доста. Хм, можда још само десети савет:

10. Можда имате десетине важних ствари да му кажете, али моменат када он долази није прави за то. Пустите га да први прича — запамтите: његове теме за разговор су много важније од ваших.

😀 За оне који (баш) желе још, ево га и линк (само да вас упозоримо, има још горих ствари од ових које смо превели, а последњи савет је права завршница):

Superstar lifestyle: In 1950’s Women Were Expected To Do THIS For Their Husbands. My Jaw Just Dropped!

Можда је ипак боље да говоримо о данашњици? 🙂

Блог – Клотфркет: О, каква су ова данашња деца! (24.11.2015)

И како су обучена данашња деца? Па, штикле и минићи не долазе у обзир. Време у које је ова вест објављена је чудно, с обзиром да је довољно хладно да штикле и минићи свакако не долазе у обзир. 🙂

Унија синдиката просветних радника Војводине: Нови Сад: Гимназије забраниле миниће и штикле! (25.11.2015)

Ни насиље ни у ком облику не долази у обзир, али се оно, свеједно, дешава.

РТВ: Одбрана од насиља – изборни предмет? (23.11.2015)

На факултетима нису спорни предмети, већ читаве студијске групе. Према речима министра просвете негде је потребно отворити нове, али је такође на неким старим превелики број студената.

Глас западне Србије: Вербић: Високо образовање мора бити усклађено са потребама тржишта рада (25.11.2015)

И док је, на пример, на Учитељском факултету потребно смањити број студената, малим ђацима је потребно смањити тежину торбе. Али не и градива.

Радио Бум 93: Торба ће бити лакша, али ће рад и учење бити тежи (24.11.2015)

А ми ћемо се трудити да вам једнако презентујемо и тешке и лаке теме, а опет све оне за које нисте ни знали да је неопходно да их знате. До сутра. 🙂

Мравојед против еволуције

Почињемо једном причом која се завршила трагично и одражава све лоше стране рада у школама, али и комплетног просветног система у коме нема конкретног решења за насиље у школама.

Прва српска телевизија: Живот прича – Алексина прича (27.10.2015)

Живот прича, а причају и књиге. Сајам књига увелико траје у Београду, а највећу популарност међу младима и то девојчицама, има једна блогерка.

Mondo: Zorannah: Apsolutni hit Sajma knjiga (29.10.2015)

А за нас биологе, занимљив је „Приручник за алергене биљке“ у (другом) издању Природњачког музеја:

Фотографија са временске линије Природњачког музеја у Београду: Приручник за алергене биљке (29.10.2015)

Још две „публикације“ су привукле нашу пажњу и обе је објавио наш пријатељски сајт:

Зелена учионица: Измене и допуне правилника о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника (29.10.2015) & Каталог радних места у просвети – нацрт (29.10.2015)

Поменути каталог би требало да послужи за нови закон о платним разредима, али…

b92: Закон о платама служи за обмањивање јавности (28.10.2015)

А курсеви служе да бисмо нешто научили. Ми вам препоручујемо два:

Coursera: Evolution: A Course for Educators & Imagining Other Earths

Дакле, један из еволуције, други из астробиологије. Овај први свакако не би био по вољи креационистима. Становити Жозеф (Joseph Oerding) написао је како креационистичко виђење доказује – мравојед!

News-leader.com: Evolution: Anteater proves creation account (21.10.2013)

Ми ћемо вам превести кратак текст потекао од Жозефа:

Толико је много фактора који доказују да се еволуција никада није десила, да ја никако не могу да разумем да је било ко узима за озбиљно.

Књига Постања нам говори одакле смо потекли. У њој се јасно каже да је Бог рекао нека буде ово и нека буде оно и било је. Бог је заповедио и то је брзо стајало на лицу места.

Ако заиста застанете да размислите, то једино има смисла.

Да бих вам илустровао моју тачку гледишта, узмимо мравоједа. Он има дугу њушку и језик тако да њима може да досегне до мрава испод земље. Ако је требало милионе година да он развије тако дугу њушку и језик, онда како је, под овим Сунцем, преживео све те милионе година да не једе?

Волео бих да ми E=MC2-људи реше ову загонетку.

Ми не знамо да ли је Жозеф био озбиљан или се само шалио, баш као што не знамо ни да решимо загонетку коју је задао. Једино смо сагласни да еволуција мравоједа никако није ишла на руку несрећним мравима. Ипак, није им он једина брига. Фамилија инсеката позната као Phoridae има веома разноврсне, али сићушне представнике (од 0,4 до 6 мм), који иако малени, мравима праве велике проблеме. Рецимо, неколико бразилских врста су прави ловци на главе. Када угледају повређеног мрава, женке полако одсецају главу мраву, користећи своје оштре делове уста. Потом је одвуку како би се гостиле, или крај главе положе јаја, а како би се гостило њихово потомство. Неке друге врсте раде слично, али различито. Полажу јаја у тело мрава и излегле ларве се хране садржајем који се у глави инсекта налази и на крају глава отпадне сама. Овој породици мува припадају и сандук-муве, како их на енглеском говорном подручју зову, јер су мајстори да уђу у затворена места која садрже супстанце у разградњи, па тако и мртвачке сандуке и тамо користе лешеве као узгајалиште за младунце.

IFL Science: Scientists Discover New Type Of Ant-Decapitation Behavior In Tiny Flies (8.1.2015)

Но, вратимо се на Жозефа. Можда и стоји његово питање како су мравоједи преживели без хране све те године, али никако не би „доказао“ своје гледиште ако би се запитао како су се парили. Јер, научници кажу, пениси су еволуирали много брже него други делови тела. На то указује чињеница да су прилично различити чак и код блиско сродних врста. Макар је тако што се тиче гуштера (додуше, они имају хемипенис), тврде истраживачи са Харварда, који су проучавали мушке гениталије 25 различитих врста гуштера са Кариба.

IFL Science: Lizard Penis Evolved Much Faster Than Their Other Parts (13.1.2015)

Међутим, оно што еволуција сазда брзо, код неких људи се развија спорије. Наиме, у једном изолованом селу у Доминиканској Републици, поједина деца када напуне 12 година и која су до тада била женског пола, почињу да пролазе кроз промене. Јача им мускулатура, груди почињу да расту (али не и дојке) и развијају им се пенис и тестиси, које до тада нису имали. Чак један од 90 дечака у том селу, на југу ове државе, постаје дечак тек са 12 година. Ово стање се назива 5-алфа-редукатаза дефицијенција и јасно је да га људи не препознају с почетка, тако да будуће дечаке одгајају онако како их виде – као девојчице. Др Мајкл (Dr Michael Mosley), презентер и новинар, одрастао је као девојчица, али према сопственим речима, није му се допадала та улога. Није волео да се облачи као девојчица и иако су му куповали лутке, није се занимао њима, већ је са дечацима јурио за лоптом. Када је почео да се „преображава“, околина му се ругала и трпео је насиље. А за његово стање одговоран је недостатак ензима 5-алфа-редуктазе. У првих осам недеља трудноће нити један фетус није ни мушко ни женско, да би се онда генетички одредио и да би отпочела диференцијација гениталија. Да би код мушког фетуса била успешна, тестостерон мора да се преведе у дихидротестостерон, а то ради поменути ензим. Када њега нема, неће бити ни дихидротестостерона и родиће се беба која неће имати мушке полне органе. Макар не до пубертета, када ће нови налет тестостерона ипак да учини своје.

IFL Science: The Boys Who Only Develop A Penis When They Hit The Age Of 12 (21.9.2015)

Кад кликнете на слику добићете пазл. Методичар га је сложио за 36,5 минута. Можете ли боље?

Но, ако сте жена и после дванаесте године, госпођа Мекдоналд (Averil Macdonald) каже да не разумете процес експлоатације природног гаса, зато што жене доносе одлуке на основу осећаја, а не чињеница. Јесте, госпођа је женско и не само то. Она је члан организације Жене у науци и инжењерству (Women in Science and Engineering (WISE)), а успут је и професорка на једном од британских Универзитета, те председавајућа тамошње компаније која се бави енергентима (Onshore Oil and Gas). Дакле, некако не стоји да она то изјави, али је била подстакнута истраживањем које је иницирано са Универзитета у Нотингему, и које је укључило 7000 испитаника. Резултати су показали да 58% мушкараца сматра да експлоатацију природног гаса треба дозволити у Уједињеном Краљевству, док то мисли тек 31.5% жена. Студија је такође показала да 85% мушкараца зна да дефинише шта је то природни гас, док то женска популација зна у знатно мањем проценту – 65%. „Жене су увек забринутије због опасности по своју породицу него мушкарци.“ – тврди госпођа Мекдоналд. „Ми смо природно заштитнички настројене према деци. И ја бих такође била забринута, али сам се информисала и осећам се безбедно пошто сам разумела.“

IFL Science: Top Scientist Bizarrely Claims Women “Don’t Understand“ Fracking (24.10.2015)

Верујемо да ћете следећи чланак разумети, без обзира на пол и без обзира да ли знате енглески, пошто је на српском. 🙂

Опозиционар: Пазите шта једете! „Тонус“ превара века – Произвођач хлеба се лажно оглашавао (25.10.2015)

Некако је и било за очекивати да хлеб, ма како проруски био, не може да заустави канцер. Међутим, оваквих, упозоравајућих текстова има често на интернету. Један од њих је и:

Блог – Биљна медицина: Шокираћете се – Вегета је отров: Ево чиме убијате своју породицу! (јун 2015)

Можда је већи шок да нас може убити испијање воде! Несрећна Џенифер (Jennifer Strange), жена из Калифорније (28), такмичила се током радио-емисије и том приликом попила шест литара воде за три сата. Отишла је кући са наградом (Нинтендо конзола за видео-игре) и веома јаком главобољом. И умрла је од тзв. интоксикације водом. Овај случај није усамљен, а дешавао се и спортистима. Заправо, међу тркачима маратона релативно је чест (готово код једне шестине) случај хипонатремије, проузрокован управо претераним уношењем воде. У следећем тексту детаљно је описано шта се то у телу тада конкретно дешава:

Scientific American: Strange but True: Drinking Too Much Water Can Kill (21.6.2007)

Ми нећемо да се наливамо водом, али остајемо са њом, тј. у њој, а у потрази за ретком врстом кита. Врста Balaenoptera omurai је тек 2003. препозната и озваничена као посебна (до тада су је мешали са такође патуљастим B. edeni) и мало се о њој зна. Следи прича (за крај) о ономе што се зна:

IFL Science: First-Ever Field Observations Of Rare And Elusive Whale (24.10.2015)

Силовити директори

Зашто једноставно, кад може компликовано? Управо би ова изрека могла да буде наслов шаљивог кратког видеа:

Fejsbuk video zapis korisnika Baho: ulan :DSG:SD:GDS (30.4.2015)

А све је једноставније уз презентације које праве наше вредне колегинице. Ево једне коју је направила Сања Стефановић:

И још једне, ауторке Ене Хорват:

Мада не морају увек наставници да буду ти који праве. Колегиница Маја Симић упослила је мало и ђаке, па је настала рециклажна јелка:

Али Нова година је далеко, а сада су нам много блискији вируси. Како да направите њих, предлог је дала колегиница Ведрана Дедајић. Она је пронашла упутство:

Cut-and-assemble model viruses

И ево како је испало:

И цео овај комплетан креативан рад без већих утрошака средстава. Наставници (и биологије и других предмета) у Србији заиста постижу много са мало, али би било лепо да имамо више. За сада, имамо само приручник који говори о томе. Па и то је ваљда неки почетак. 🙂

Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва: Објављен водич „Како до информација о изворима финансирања и ресурсима за школе, наставнике и стручне сараднике“ (20.10.2015)

Одавно је познато да се средства добијају путем пројеката. Један од начина да се добије пројекат, свакако је путем „Еразмуса плус“, ЕУ програма за сарадњу у области образовања.

РТВ: Вербић на информатичком скупу Еразмус (20.10.2015)

И када смо већ код међународне сарадње са чланицама ЕУ:

Дневник: Дружењем до нових знања (20.10.2015)

У неким школама до знања се може доћи, али до дружења баш и не. Разлог је што те школе, а има их више од стотину, имају тек по једног ђака.

РТВ: У 109 школа само по један ђак (20.10.2015)

Некаква рационализација је свакако потребна. Додуше, рационализација која се све време у последње време спроводи, најблаже речено, нејасна је. Нити знамо како ће изгледати, а бројке се мењају малте не свакодневно. И оне за које сазнамо, врло брзо их демантује већ неко од министара, најчешће Кори Удовички.

Блиц: Удовички: Неће 9.000 људи бити отпуштено (19.10.2015)

Сазнали смо колико неће, још да сазнамо и колико хоће. Такође, медији су веома заинтересовани да ли ће бити не баш отпуштен, али смењен председник Српске академије наука и уметности, Владимир Костић, а због недавне изјаве о Косову, а потом и изјаве самог председника државе, Томислава Николића, да Костић треба да да оставку. По овом питању огласио се и генерални секретар ове институције, Марко Анђелковић, који је професор са нашег, Биолошког факултета Универитета у Београду:

Блиц: Бура око Косова – Председник САНУ за „Блиц“: Николић ме није поставио, па неће ни да ме смењује (20.10.2015)

Што се тиче директора школа, њих министарство јесте поставило, па може и да их смењује. Међутим, тешко је против силе. 🙂

Биз лајф: Сила звана директор школе (19.10.2015) & Зелена учионица: „Директори основних и средњих школа у Србији „продају“ радна места наставницима…“ (19.10.2015)

Физичари лако доводе у везу силу и енергију, па ћемо кренути њиховим стопама, пошто имамо вест и из области енергетике.

Актер: Енергетске задруге за пројекте на локалу (20.10.2015)

Надамо се да ће енергетске задруге, ако се успоставе, дати добре резултате. Пројекат „Друга шанса“, кажу, дао је тек половичне.

РТВ: „Друга шанса“ дала половичне резултате (20.10.2015)

Можда „Другој шанси“ треба дати другу шансу, али Министарство просвете у Републици Српској једном новом речнику шансу неће дати:

Блиц: Република Српска: Министарство тражи повлачење увредљивог речника из наставе (20.10.2015)

И док се тамо речник повлачи из наставе, Новосађани уводе идентификационе картице у школе.

Танјуг: Нови Сад први у Србиjи увео ИД картице за ученике (20.10.2015)

Картице су, изгледа, потребне ђацима, а нама платни разреди. Међутим, не свима.

Унија синдиката просветних радника Србије: Платни разреди неће важити за директоре, посланике… (20.10.2015)

Шта ће директорима, закључујемо ми, они су и тако сила. 🙂

Школа за почетнике, неупућене и неискусне

Да математика није баш савршена, доказује први чланак који смо одабрали за данас. Наиме, златни пресек и није баш тако златан када се примени на лица познатих. Погледајте галерију на линку:

Designboom: The golden ratio turns famous faces into fibonacci celebrities (2.6.2015)

Још мало несавршене математике:

Нисмо упућени у рад Сандре Гуцијан, али да јој је свака златна, баш и није. 🙂 Но, да се из овакве једне лоше рачунице може изродити одлична ствар, доказује текст наше Бобе Недић, инспирисан управо Сандрином изјавом:

Блог – Клотфркет: Просвета за „почетнике“, да не кажем FOR DUMMIES (5.10.2015)

Циљна група наведена у наслову, са све поменутом Сандром, овај текст сада слободно могу користити као приручник. А имамо још један, али за вас.

Облак знања за учитеље: Основе медијске писмености – приручник за наставнике (10.10.2014)

Осим медијске, за нас, наставнике, битна је и елементарна писменост и ево нашег доприноса на том пољу, а у вези са једном речи коју често користимо.

Језикофил: Одељење или оделење? (29.12.2013)

Наравно, грешке нам се стално дешавају, колико год пазили, те ако не правописне, а онда у куцању.

Зелена учионица: Модерна наставница или грешка у куцању? (29.6.2015)

И ако је наставница заиста била модерна, као што претходни наслов оставља могућност, шта тек рећи за наставницу која је, наводно, отворила једну, најблаже речено, необичну школу у Београду?

021.рс: Школа оралног секса отворена у Београду (5.10.2015)

Ми не знамо да ли ће ова школа примењивати стандарде, дуално образовање или научни приступ, али знамо да се уснама као ерогеној зони баве белосветски научници. Иако су Холанђани упозорили да током страственог пољупца који траје тек десет секунди људи размене око осамдесет милиона бактерија (што баш и није добро током ове сезоне када владају кијавице), корист коју имамо од љубакања није занемарљива. Заправо, корист је највећа за потенцијално потомство. Наиме, научници са Универзитета у Олбанију изнели су резултат испитивања према коме су 59% мушкараца и 66% жена прекинули своје романтичне везе јер пољубац није био добар. Изгледа да то зависи и од мириса, јер су партнери током пољупца довољно близу једно другом да могу да се оњуше, да тако кажемо. 🙂 Швеђани су показали да мирис изгледа има улогу да привлачи оне партнере који имају сасвим различит генетички материјал и то онај који је задужен за имуни систем. И научници подозревају да дете рођено у таквој једној вези профитира, односно добија јак имунитет.

IFL Science: Lips are the Most Exposed Erogenous Zone, Which Makes Kissing Feel Very Good (6.7.2015)

Но, колико год неко имао јак имунитет, то није гаранција да неће имати страх од инфекције, а који се зове мизофобија. Следећа галерија гифова приказује чега се све људи, који пате од ове фобије, ужасавају:

Вuzzfeed.com: 14 Living Nightmares All Germophobes Experience (3.7.2014)

Фобија има разних, па се тако страх од аутомобила зове моторфобија. Млади из Пирота не би требало да имају овакву фобију, јер у последње три деценије ниједно дете није доживело несрећу као учесник у саобраћају. Надлежни сматрају да велика заслуга за то припада пиротском саобраћајном школском центру при ОШ „Свети Сава“, али због рационализације које спроводи МПНТРРС, Центар би требало да се затвори. Због тога је уследио необичан протест.

Вечерње новости: Јавни час пре затварања (5.10.2015)

Рационализација или немар, тек погођени су и запослени у појединим средњим школама који обављају послове на имањима.

021.рс: Не могу да добију плату јер су им укинули занимања (5.10.2015)

То су радна места која је заборавило министарство, а има и таквих које су заборавили директори школа.

Форум београдских гимназија: Београд: Директори и даље неће да пријаве своје замене (6.10.2015)

Да смо иронични, прокоментарисали бисмо да је на нас, наставнике, и Бог заборавио. Ипак, ви немојте заборавити да нас читате и сутра. 🙂