Битка за Кошутњак

Поред свих лоших ствари које су нас задесиле, једна од њих је и најновија одлука да се парк Кошутњак урбанизује.

Из штампе

Да би било јасно шта се спрема Кошутњаку, најпре треба да се информишемо.

Политика: Протест због планиране сече у Кошутњаку (10.7.2020)

Људи су се организовали и решили да не дају овај део природе. О томе све информације имате на следећој Фејсбук страни:

Фејсбук страна: Битка за Кошутњак (приступљено 12.7.2020)

Методика

На овај начин се бије битка за Кошутњак и навијам да буде добијена, а ево како се бије битка за знање.

Студентски живот: Учити мање, али учити боље (приступљено 12.7.2020)

Некад је мање више, рекао бих. А ево шта би рекла колегиница Рита (има титл).

Занимљивости

Кад смо већ код гледања филмића, ево једног из морских дубина.

Јесте риба у питању, али море ипак није… Нема везе, сад идемо у море (виртуелно, кад већ не можемо реално).

Курир: Океан и даље препун тајни: На самом дну откривене многе нове врсте, никада нисте видели ништа слично (6.7.2020)

Са часова

Никаква тајна није да наставници биологије и њихови ђаци праве фантастичне радове.

Ученици Јасне Бранковић правили су загонетке где је потребно пронаћи погрешно слово или слова. Ђак Биљане Антоковић упозорава на штетност дувана, а ученици Весне Миленовић правили су пирамиде исхране.

Ђаци Маријане Пауновић бавили су се здравом исхраном (и не само бавили, већ применили), а Бранке Настасијевић су одлучили да не одбацују истрошене предмете и повећају ђубре него да их искористе на нове и оригиналне начине.

Следе још две презентације за крај. Једна приказује фото-хербаријум ђака Зоре Миличевић, а друга је презентација ђака Душице Александров. Уживајте у разгледању, а ми се видимо следеће недеље.

1. Фото-хербаријум
2. Значај животиња за човекa

Појурите пчелу и посадите дрво

Какво је време дошло, мораћемо да прибегавамо новим видовима наставе.

Методика

Наиме, од септембра нас очекује слична настава као у другом полугодишту ове школске године.

РТВ: Ђаци од септембра поново пред екраном? (30.6.2020)

Помиње се и комбиновани модел учења. Шта је то заправо, открива нам следећи новински наслов.

Курир: Ђаке у Србији чека школска година на какву нису навикли: Шта подразумева и како ће изгледати комбиновани модел учење? (5.7.2020)

Можда је ипак боље да уведемо интегративну наставу? Аутор следећег текста тврди да је буквално савршена.

Зелена учионица: Зашто је интегративна настава један од најсавршенијих облика наставе (29.6.2020)

Некоме ће се учинити да је ово вид мултидисциплинарне наставе. Но, да не брзам са терминима, пошто мулти није исто што и интер, а то опет није исто што и интра. И да не стојите добро са енглеским, довољно је да погледате кружиће који илуструју сваки од ових приступа.

Alexander Refsum Jensenius: Disciplinarities: intra, cross, multi, inter, trans (12.3.2012)

Корисни материјали

Каква год настава била, јасно је да ће се добрим делом (ако не и у потпуности) одвијати онлајн. Зато су нам значајни материјали које на тај начин можемо користити. Одличан материјал вазда прави сјајни Никола Арсић.

Са часова

Не сумњам ја да ће се наставници биологије снаћи ма каква год да је врста наставе у питању, а о томе сведочи стална рубрика која промовише добру праксу.

Ученици Теодоре Ристановић правили су дрвеће живота (једно личи на хоботницу и заиста је маштовито), а ученици Снежане Мицковић Петруновић моделе ћелија. Ђаци Славице Јовановић приказали су све ситуације у којима треба прати руке.

btr

Ђаци Сање Томашевић правили су пирамиду правилне исхране, а њене имењакиње Сање Милошевић фотохербаријум. Остали радови у галерији су од ученика Маријане Марковић.

И за крај овог блока две презентације ђака Мирјане Георгијев чија је тема настанак живота на Земљи.

• Настанак живота 1
• Настанак живота 2

Наука

Живот је, дакле, настао и сада, много милиона година касније, има проблем са којим се сви боримо. Корона не јењава и научници траже решења како да је победимо. Један од њих су и најновији тестови о којима говори следећи инфографик који нам је уступила Александра Равас. Кликом на слику постаће већа.

Предстојећи догађаји

Није баш ни да је живот стао, тако да имамо неколико догађаја у којима можемо учествовати. Преносим вам објаву Природњачког музеја.

Драги пријатељи, најављујемо скорашње отварање наше нове изложбе „Зов даљине – сеобе у царству животиња“
аутора др Далиборке Станковић, у Галерији Природњачког музеја на Калемегдану.
Изложба „Зов даљине – сеобе у царству животиња“ објашњава феномен сеоба (миграција) животиња на Планети. Посетиоци ће имати прилику да сазнају какву улогу имају сеобе у животном циклусу, не само птица, као најпокретљивијих организама, већ и других животиња као што су: инсекти, слепи мишеви, гмизавци, рибе и неки копнени сисари за које је мало познато да имају селидбене активности. Да ли је сеоба подухват вредан дивљења и које све опасности вребају на том путу? Где зимују наше роде, а куда све лете слепи мишеви?
На фотографији: јато ждралова, фото: Милан Пауновић.

Пројекти

Дакле, можемо обићи изложбу, али и посматрати пчеле…

Центар за биологију пчела, Биолошки факултет у Београду: Грађани у акцији! Азијска пчела смоларица у Србији (приступљено 5.7.2020)

…или да посадимо дрво.

Засади своје Дрво: Пријава за јесењу садницу која ти бесплатно стиже на кућну адресу у Новембру (приступљено 5.7.2020)

Из штампе

И док једни саде дрвеће, градске власти се баш труде да их све посеку. Сада је на удару ни мање ни више него 30 хектара градске шуме у Кошутњаку зарад изградње нових комерцијалних и стамбених објеката. Све можете видети овде:

Београд.рс: Рани јавни увид поводом израде плана детаљне регулације за комплекс „Авала филма”, Градска општина Чукарица (29.6.2020)

Министарство простора је понудило онлине темплејт за примедбу коју можемо да поднесемо до 13. јула Секретаријату за урбанизам у Краљице Марије: http://vodic.iup.org.rs/formular/

Дакле, списак тога шта можемо урадити је: обићи изложбу, јурити пчеле, посадити дрво и писати Министарству простора. И читати Биолошки блог већ следеће недеље.

Није исток, већ је југ

Протест је јуче био и некаква саопштења у медијима постоје.

Блиц: Завршен протест испред Владе – Просветари траже заштиту од масовних отказа, саобраћај нормализован (28.9.2017)

Вероватно вас занима колико је школа било укључено. Некакав податак постоји на сајту Министарства просвете.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС: У 70 одсто школа настава се нормално одвија (28.9.2017)

Саопштење је кратко, али ни сам протест није био дуг. Утисци колега, које су поделили путем друштвених мрежа, говоре да је био и блед и неупечатљив, а, углавном, критикују синдикате, односно њихове вође због разних пропуста. Ја нисам никакав вођа, а камоли синдиката, али нећу пропустити да вам представим једно од новијих открића из области еволуције.

Дикинсонија је изумрла врста чији је фосил углавном налажен на тлу јужног дела Аустралије. Веома је древна јер је живела у доба знаном као едијакаријум, од пре 580 до 540 милиона година. Научници дуго година нису знали којем царству припада – да ли је гљива (лишај, можда?) или животиња. Сада, научници са Кембриџа, Оксфорда, Бристола и Британског геолошког истраживачког центра тврде да имају јаке доказе да је у питању била животиња. То би значило да су се животиње развиле значајно пре познате камбријумске експлозије.

IFL Science: Bizarre Fossil That Has Baffled Scientists Was An Animal After All, According To A New Study (18.9.2017)

Што се људи тиче, наша еволуција је увек била подложна корекцијама. Према следећем тексту, објављеном у престижном научном часопису „Наука“ (Science), Homo sapiens се појавио пре 300000 година (што помера садашња сазнања за 100000 година у прошлост) и то на подручју југа Африке (а не истока, као што је до сада било речи). У ствари, научници сматрају да је потекао са више места у Африци и да су се те популације међусобно мешале.

IFL Science: Ancient African DNA Suggests Humans Evolved At Least 350,000 Years Ago (29.9.2017)

Направих дигресију, па да се вратим на прву тему. Дакле, протест је био у вези са новим законом. О томе, Боба Недић.

Блог – Клотфркет: ЗОСОВ је мртав, живео ЗОСОВ (27.9.2017)

Променио се ЗОСОВ, али тиме промене у образовању нису завршене.

Н1: Србија добила 27,5 милиона евра од ЕУ за реформу образовања (27.9.2017)

Једино што је завршено то је ова радна недеља. Лепо се одморите током викенда.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Информисали се о протесту;
2. установили смо да је дикинсонија животиња;
3. кориговали смо сазнања о нашој еволуцији;
4. прочитали смо мишљење колегинице о новом закону;
5. сазнали смо да нам предстоји реформа.

Закон или контрола – питање је сад

Као што већ, сигурно, знате, за сутра је најављена потпуна обустава рада. Да ли ће се овој најави синдиката приклонити све школе, не верујем, а колико школа ће бити укључено, заиста не бих да прејудицирам. Једно је извесно; бројеви ће се разликовати у зависности од извора информација. Пре непуних пола сата поједини извори објавили су да је нови закон о образовању усвојен.

РТВ: Парламент усвојио: Већа одговорност и наставника и ученика (27.9.2017)

Иако је закон изгласан, нису сви посланици одушевљени њиме. Прецизније, нису одушевљени са оба предложена.

Н1: Јерков: Нису закони о образовању већ о контроли образовања (27.9.2017)

И овај закон је један од разлога за сутрашњи штрајк. Више о томе на конференцији коју су, заједничким снагама, одржали челници свих просветних синдиката.

Форум београдских гимназија: Одбранимо јавно добро! Јавне службе су јавно добро! (27.9.2017)

Министар је против штрајка, што није неочекивано.

Данас: Просветари на улици, министар прети смањењем плата (27.9.2017)

Да сам шерет рекао бих да је и тако свеједно јер ће нам се плате, ионако, повећати, али ситуација је врло озбиљна, па ћу тако и завршити. Биолошки блог се сутра неће огласити јер би једина тема била штрајк, а тиме више не бих био објективан. О свакој другој теми нема смисла писати. Видимо се у петак.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Сазнали смо да је изгласан нови закон о образовању;
2. видели смо мишљење појединих посланика о том закону;
3. одгледали смо конференцију синдиката;
4. прочитали смо поруку министра;
5. закључили смо да је ситуација веома озбиљна.

 

Проблеми у нивоима

На самом почетку имам два питања за вас. Прво сам замислио у виду анкете. 🙂

Ова анкета није тек тако с неба пала, већ ме је инспирисала следећа вест.

Телеграф: Просветни радници ће са 65 година морати у пензију (20.9.2017)

Наша млада колегиница Ена Хорват је однекуд извукла нове стандарде за биологију.

Вордов документ: Ревидирани нови стандарди

Дакле, друго питање за вас је да ли радите по старим или овим ревидираним? Колико је мени познато, завршни тестови се раде према овим старим стандардима. Да ли ће се и када ће се ти стандарди мењати, тешко је рећи. Али зато знамо да ће нам се мењати плата.

Блиц: Премијерка: Не одустајемо од закона, просветарима повећање плата (19.9.2017) & Mediagroup021.rs: Šarčević: Prosvetari moraju da dobiju više od drugih (19.9.2017)

Ипак, синдикати овим најавама нису задовољни. Они указују на проблеме…

Унија синдиката просветних радника Војводине: Проблеми у просвети на свим нивоима (19.9.2017)

…и најављују штрајк.

Форум београдских гимназија: Поново штрајк у школама 28. септембра (19.9.2017)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Радили смо шаљиву анкету;
2. информисали се о томе када можемо у пензију;
3. видели како изгледају ревидирани стандарди;
4. радовали смо се најављеној већој плати;
5. прочитали смо мишљење синдиката.

Зелени активисти за белог медведа

Овај чланак бисмо отпочели једним акционим филмом:

Главни јунак, ован, очигледно уме сам да се избори за своја права. Међутим, у природи има много животиња којима је наша помоћ неопходна. На то указује и организација Greenpeace International. Наиме, позната нафтна компанија Shell има у плану да направи пет бушотина на Арктику Аљаске и активисти еколошке организације су успели да блокирају њихов брод. Нафтна компанија намерава да експлоатише нафту у једном од последњих нетакнутих делова наше планете и тиме ће угрозити поларне медведе, већ прилично угрожене услед последица глобалног загревања, као и друге врсте. Greenpeace истиче да су природни услови који тамо владају толико сурови, да би санација евентуалног изливања нафте била практично немогућа.

Чланови еколошке организације траже помоћ или да будемо прецизнији, подршку. Уколико желите, можете им је пружити кроз потписивање онлајн петиције (хајде да је тако назовемо, јер се сви мејлови шаљу врховодству Shell-а) на сајту:

http://www.greenpeace.org/international/en/campaigns/climate-change/arctic-impacts/Save-the-Arctic/?redirect (Морамо и да напоменемо да не знамо колико ће временски дуго трајати ова акција.)

Протесте ћемо изгледа имати и на локалном нивоу, али због сасвим другачијег разлога. У питању је трговински споразум ACTA за који се верује да ће га наша Влада највероватније усвојити. Овај споразум регулише ауторска права на интернету, али и онемогућава развој пиратерије. Међутим, људи који су упућени у све то тврде да ће овај споразум угрозити људска права и увести цензуру на интернет. Протести су најављени, мада медији износе шаролике информације:

http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/srbija-usvaja-sporazum-koji-omogucava-cenzuru-na-netu/30336.phtml (24 сата)

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=02&dd=24&nav_category=12&nav_id=585437 (Б92)

http://sr.wikinews.org/wiki/ (викивести)

Да не буде да је цео свет полудео (па чак и овнови), за крај имамо и једну добру вест. Пре неки дан је спасена ретка врста птице, букавац и то ни мање ни више него у дворишту кланице! 😀 Место збивања је Дољевац и вест су пренели наши медији:

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.293.html:367431-Pronadjena-retka-vrsta-ptice-bukavac