Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „протисти“

Није ни метиљ, није ни глиста

Пуж

tumblr_mlziftn7hi1qd5hzfo1_500Није ни метиљ, није ни глиста
Ово је рима да наш пуж заблиста.
Он је мекушац, животиња мала
Што је у трослојну љуштуру стала.

Тентикуле с оцелама глава му има
У мору шкргама ваздух прима.
На копну кад живи плућима дише
Ово је тек друга строфа, али рећи ћемо вам више.

Животни век му није кратак,
Када лучи слуз, пут му буде гладак.
Радула је орган који храну меље
Зато може алге и биљке да ждере.

Плаштана дупља отворе скрива
Преко метанефридија секрете излива.
А кад струја вођена тад дође,
Из љуштуре напоље тад све штетно прође.

Отворен крвни систем циркулише здраво,
Шкрге ил’ плућа, па у срце право.
Преткомора једна, а једна је и комора
Пуж је хермафродит, нама нема одмора.

Пужић мали пузи, много их је врста
Да их сада набрајамо, суше нам се уста.
Ако нашу песму слушали ви сте,
На часу овом малог пужа научили сте.

Ово је била песмица коју су испевали ђаци Снежане Трифуновић и леп увод у данашњи чланак. Настављамо да се бавимо животињама, али овај пут једном другом групом. Аутор презентације је колега Владан Нешић.

Прези: Пауколики зглавкари (23.12.2016)

tumblr_mnak7j5tav1qbkzabo1_500-smallНеке од наредних животиња су и пауколики зглавкари, друге нису, али је заједничко за све њих да потичу из мало већих морских дубина и да им је изглед заиста занимљив. Погледајте галерију на следећем сајту.

Daily mail: The terrifying ‘alien creatures’ of the deep: Russian fisherman becomes online hit after revealing his bizarre catches on Twitter (21.12.2016)

Галерију коју свакако можете погледати у Зрењанину једнако је, ако не и више занимљива од ове.

Градски радио Зрењанин: Изложба фотографија „Микрогљиве Фрушке горе” (за 18.1.2017)

Ђаци колегинице Јелене Симић направили су изложбу у учионици. Тема су биле протозое.

Свашта се нешто прави на часовима биологије: модели, презентације, па чак и песме. Наставници биологије добри су и креативни, баш као што препоручује следећи текст објављен на сајту „Зелена учионица“, а писала га је наша Ена Хорват.

Зелена учионица: Како бити добар наставник? (3.1.2017)

slika-3-09-smallНо, много је лакше бити добар наставник у добром систему него у лошем (мада је ово потоње свакако изазов). Да је систем лош и да га вреди мењати сматрају и стручњаци.

Блиц: Деца погрешни уче – Какве промене у домаћем школству предлажу стручњаци (15.1.2017)

А ја предлажем да остатак дана искористите да се одморите, ако је то могуће. Чека нас тешка и хладна недеља.

Дивљи и писмени: биолози

gifje-leraren-363768Свако зашто има своје зато. Разлоге зашто дао је наш колега Зоран Милојевић.

Школа без зидова: Зашто треба да се пријавите као предавач на конференцији Нове технологије у образовању? (25.10.2016)

То је за оне који воле да предају. А за оне који воле да слушају предавања, имамо једно и то баш, баш занимљиво:

Фејсбук догађај: Дивљи Београд – предавања и затварање изложбе (за 31.10.2016)

Ова изложба се затвара, али у школама у Србији вазда је некаква изложба отворена. Ђаци праве феноменалне радове, што од пластелина, што оригами, а уз идејно вођство наших колегиница. Прву галерију приказала нам је колегиница Весна Милојковић. Њени ђаци бавили су се нивоима организације живог света.

Ученици Виолете Апостолоски Дупор, бавили су се миграцијама животиња.

Прелепо, заиста. А наша колегиница Ивана Дамњановић бавила се паразитским праживотињама.

Ето чиме се баве биолози. И то не само да су креативни и информатички писмени, већ су писмени и што се језика тиче. Ако не верујете мени, ево вам текст, па се уверите сами. 🙂

РТС: Кад ликовно предаје географ, а српски језик апсолвент биологије (24.10.2016)

_10156223211625182_409455470138898329_nОчигледно је да некада школа, па и она висока, није услов да се добије посао. Уосталом, у Србији школа никад није била услов да се лепо живи.

b92: Писали Вучићу: Ни школованијих, ни мање плаћених (25.10.2016)

Ови што су писали су наши синдикати. Да чланком са њиховог сајта и завршим за данас, а ви уживајте у емисији коју су нам и овај (тридесет и шести пут) приредили. 🙂

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 36. емисија (26.10.2016)

Свако против нечег

На почетку преносимо поруку Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство:

_mq2fffwdYw1ssonbfo1_500Бесплатни програми ИМГГИ за основце и средњошколце

У 2016. години ИМГГИ ће реализовати програм промоције и популаризације молекуларне биологије који је намењен ученицима београдских основних и средњих школа. Програм обухвата бројне активности и манифестације кроз које основци и средњошколци могу да се упознају са основним појмовима и занимљивим и актуелним темама из области молекуларне биологије. Програм се реализује под покровитељством градског Секретаријата за спорт и омладину.

Сви садржаји су бесплатни.

Детаљније информације о садржају и начину пријављивања за учешће у појединим активностима могу се наћи на сајту Института.

То је био позив за наше ђаке, а ево позива и за нас:

Викимедија Србије: Позив за учешће на конкурсу за финансирање пројеката (до 22.3.2016)

_n5um6wWB4g1qbycdbo1_500

Некакво финансирање, али веће, дешаваће се и у Крагујевцу:

Радио телевизија Крагујевац: Већа улагања у образовање (24.2.2016)

Scoala Gimnaziala Anişoara Odeanu (Small)Због улагања таквих каква су у целокупно образовање, данас је у многим школама био штрајк упозорења.

021.рс: Синдикати: Штрајкује око 1.500 школа (25.2.2016)

Занимљиво је да управо сада политичка опозиција даје подршку просветним радницима са неким новим и наизглед ничим изазваним еланом. 🙂

РТВ: ЛДП: Влада да не понижава просветаре (24.2.2016) & Јерков: Вербић или да помогне просветарима или да поднесе оставку (24.2.2016)

Да ли је оставка неопходна? Према неким мишљењима, министар више нема шта да изгуби. Паметном, који успут познаје прилике у нас, овај закључак је сасвим довољан.

Пешчаник: Још један круг или нова шанса (24.2.2016)

_10156223211225182_5753975387232552664_nНова шанса је дата и учитељици из Црне Горе која није баш, па, писмена.

Вијести.ме: Министарство: Учитељица неписмена, али квалитет наставе задовољавајући (21.2.2016)

Враћамо се назад из Црне горе, а наше колеге су се вратиле из Немачке.

Блиц: Наставници ОШ „Милан Ракић“ боравили у Берлину, а тамо их је дочекало право изненађење (24.2.2016)

За науку, пак, узор неће бити Немачка, већ Америка.

Политика: Институти САНУ против американизације српске науке (22.2.2016) & Министарство просвете: неће бити американизације српске науке (25.2.2016)

_nyhi4srTmQ1qas1mto1_500Институти су против американизације, а Национални просветни савет против танких уџбеника. 🙂

Зелена учионица: Национални просветни савет против ограничавања обима уџбеника (24.2.2016)

А ви видите да ли имате нешто против Бобиног оцењивања. 🙂

Блог – Клотфркет: Како оцењујем (22.2.2016)

Тако Боба оцењује, а ми знамо како Ивана Дамњановић прави презентације. Одлично.

А где су алге, ту је и разноврсност:

И још једна презентација, овог пута Иваниних ђака.

Ред је да завршавамо данашњи чланак и да приземљимо лептире. Ми лептире, а Министарство Ваздухопловну академију.

РТС: Министарство просвете приземљило Ваздухопловну академију (24.2.2016)

tumblr_nz2cnyI9DC1qz6f9yo4_r1_500

Нокаут и шта после

tumblr_nhxcup3uhz1qm9k25o3_400Зима је у сваком погледу, јер ем је хладно, ем пада снег, али нас то није омело да размишљамо о мору. 🙂 Први чланак који смо одабрали за данас има филмић који нам дочарава како изгледа када бисмо под морем провели две недеље. То иначе раде акванаути, научници који, да би видели какав је квалитет живота маринских врста, истраживања спроводе у њиховом комшилуку.

Science dump: What it’s like living under the sea for 2 weeks (29.8.2014)

Ми када идемо на море некако ипак више волимо да смо изнад. 🙂 Међутим, изнад морске површине не значи уједно и безбедну средину, посебно не за усамљене девојке. Зато су се некада оне пред полазак на море припремале и наоружавале информацијама. Ево како је то изгледало:

Yugopapir: Saveti mladim Jugoslovenkama pred polazak na letovanje: Mladići koje treba izbegavati… (28.5.2015)

Ево и савета из те неке скорије прошлости, такође упућених женама, овај пут конкретнијих како да се одбране од насртљиваца:

Како то изгледа данас?

Нокаутирала нас жена или мушкарац, свеједно, ево шта се дешава:

Мушки магазин: Шта се дешава када вас неко нокаутира? (29.9.2015)

Осим нокаута може да нас обори и каква болест. Међутим, власт у Србији брине се да се то више не дешава.535308_1055807224450543_976098830418178734_n

Зелена учионица: Сви радници на одсуству због болести примаће 65 одсто од најниже зараде? (23.1.2016)

Но, за неке болести ово не треба да вас брине. Наиме, има таквих које убијају за 24 часа.

Science dump: NSFW: These diseases will kill you within 24-hours (25.11.2015)

Што се тиче других и чешћих болести у нас које не убијају, али нам задају силне муке, мораћемо, изгледа, да научимо да радимо са њима. drugs,face,pills,sad,photography,art-dbffb5defeebfdbe730e085f47694693_hНа срећу, изгледа да је пронађен лек за мигрену још прошле године, што ће спасити нашу економију. Наиме, укупан економски терет од мигрене у САД, укључујући све – и директне медицинске трошкове и индиректне, као што су изгубљени радни дана (што је нама есенцијално важно), процењује се на 17 милијарди долара годишње. Од напада мигрене пати скоро 730 милиона људи широм света. Напад обично траје од четири до 72 сата. Већина оболелих има спорадичне мигрене током 14 или мање дана месечно. Они са хроничном формом, а има их скоро 8 одсто од броја оних који мигрену уопште и имају, пате 15 или више дана у месецу. Нападима често претходе умор, промене расположења, мучнина и други симптоми. Око 30 одсто пацијената доживе и визуелне сметње, под називом ауре, пре него што почну главобоље.

Scientific American: New Nerve Drugs May Finally Prevent Migraine Headaches (23.1.2016)

tumblr_m30eludSug1rpq9c3o1_500 (Small)За сада, мигрену решавамо лековима против болова, попут кафетина. Како ти лекови делују, одговара следећи чланак:

Science dump: How do pain killers work? (12.11.2014)

Наравно, да бисмо разумели како функционишу ови лекови, претходно морамо да разумемо како функционише наш нервни систем. Ту у помоћ прискаче Ена Хорват:

Блог – Научи ме да учим и заволим биологију: Нервни систем човека (15.1.2016)

И док се Ена бавила нервним системом, Ивана Дамњановић се бавила протистима и ето нама опет сјајне презентације:

Ево и једног филмића о њима, али и о другим микроскопски ситним представницима:

Facebook video – Quartz: The beautiful, invisible world of microbes (18.12.2015)

neon_fishИ макро-свет уме да буде и задивљујућ, а и изненађујућ.

Блиц: Ставио је потпуно залеђену рибу у воду и десило се чудо (23.1.2016)

Некако се на крају ипак вратисмо на хладно, иако смо на почетку чланка бежали на море. О томе у филму за крај:

Школа за непослушне

_370113983143324_2581827290392202417_nСви знају да су цигарете лоше по здравље. Међутим, моћној дуванској индустрији таква сазнања не иду у прилог и челници такве гране привреде почели су да се озбиљније баве агнотологијом, науком која се бави ширењем незнања.

Blog – Ako znam sve znanje, a ljubavi nemam, ništa sam: The man who studies the spread of ignorance (10.1.2016)

Ако мислите да је наука која подучава како да ширимо незнање чудна, шта тек рећи за школу у којој се учи – непослушност?

Просветник: Научите да се борите против капитализма: Школа непослушности (16.1.2016)

11000430_10155315165240284_2118619759066592158_nА како се најављује, у нашим школама се неће учити грађанско васпитање, макар не у свим разредима. Реакција има и веома су разноврсне, а ево једне која говори у прилог против таквој одлуци:

Политика: Како систематски стварати идиота? (16.1.2016)

Социолог који је написао овај текст сматра да је грађанско васпитање својеврстан увод у политику. Ми верујемо да је то важно, али је нама важнији увод у нашу науку.

Слајдшер: Увод у биологију

Од исте ауторке, Тање Јовановић, још један сет презентација:

Слајдшер: Монере и протисти

А ево и презентација Иване Дамњановић:

То су били услови живота на копну, а треба ли рећи какви су услови у којима ми радимо? И колико смо за то плаћени? Оно што треба имати на уму је да увек може и горе. 🙂

Вечерње новости: Синдикат: Платни разреди доносе мање зараде? (16.1.2016)

То је закључио синдикат. Ево још мало о њему:

Политика: Синдикати против директора школа од понедељка у „рингу” Министарства просвете (16.1.2016)

_660350614080740_5609837993536383579_nЉута борба се води. Орангутан Гито, јунак следеће приче, водио је борбу за живот и на срећу, победио.

Блиц: Оставили су га да умре у кутији, али живот је имао друге планове (14.1.2016)

Ми не можемо да имамо друге планове када дође инспекција. Морамо да имамо оне праве. 🙂 На срећу, чак и ако их немамо, припремићемо их до доласка поменуте инспекције, јер она мора да се најави. Али оно што инспекција мора, помоћник министра не мора. 🙂

Југмедија: Неочекивана посета помоћника министра просвете Дому ученика (15.1.2016)

Ми ћемо да се правимо да верујемо да је посета била неочекивана, баш као што се уназад много година правимо да је све у реду. А колико је у реду, говори текст за крај. 🙂

Ало: Страшно! Деца навалила на Кристијана због аутограма! (15.1.2016)

_n92p7wpozJ1qm8q2no1_500.gif

Наука узвраћа ударац

animal-kiss (Small)Наука треба да буде исплатива, сматра министар Срђан Вербић:

Прва: Вербић: Привреда треба да види корист од науке (1.12.2015)

Наша професија је одавно престала то да буде, мислимо исплатива, а о помоћи не треба ни говорити. Па, ипак, нужда закон мења.

РТВ: ЗР: Седам хиљада мизерија, ипак прихватамо (30.11.2015)

Неки и који би хтели да је прихвате, не могу, јер још није исплаћена свима.

Блиц: Помоћ просвети – Почела исплата 7.000 динара запосленима у школама и вртићима (1.12.2015)

Нису, додуше, сви ни за (оволику) помоћ, баш као што нису ни сви ни за укидање радних свески. У анкети која се помиње у следећем тексту, скоро 85% наставника сматра да и даље треба да буду обавезне.

Политика: Tањи уџбеници, радне свеске више нису обавезне (29.11.2015)

seal animatedРадне свеске престају да буду обавезне, а шта је са радним листовима? 🙂 Наша сарадница, Ена Хорват, направила је сијасет радних листића за часове биологије и све их можете пронаћи овде:

Scribd: Ena Horvat

Такође, њена је и следећа презентација:

Један црв, Eunice aphroditois, који је права ноћна мора, живи у песку топлих мора из кога извири тек да зграби неку неопрезну рибу. Зашто кажемо да је ноћна мора? ot-grubby-waving-animПа, осим што може да нарасте до три метра, погледајте и слику и гиф на следећем линку, те ће вам бити јасно:

IFL Science: This Worm Will Haunt Your Nightmares (18.8.2014)

Амебе такође умеју да буду ноћна мора. Девојка са Тајвана имала је проблем управо са једном од њих, акантоамебом. Непажљива девојка није скидала контактна сочива чак шест месеци и између њих и рожњаче запатила се амеба. Она се иначе не храни људским ткивом, већ бактеријама које су се пренамножиле са друге стране сочива. То је условило да се популација амеба увећа и оне су почеле да улазе у само око у потрази за новим залихама хране. _nxn3swAe9p1ty8kogo1_500 (Small)Ово стање се назива акантоамебични кератитис и има за последицу губитак вида. Јасно је да је праћен болом, али не толиким, односно не алармантним док штета не постане баш велика.

IFL Science: A Girl Left Her Contacts In For 6 Months And Amoebas Ate Her Eyeballs (14.7.2014)

Следећи линк се зове „Амеба гифови“ и садржи гифове, али не о амебама, већ о важним ћелијским процесима и то урађених као мале анимације. Веома занимљиво:

Blog: Amoeba gifs

Како често чујемо, Срби су најстарији народ на свету. Заправо, редослед је – амебе, па Срби. И напокон имамо и „генетички доказ“ за ову тврдњу:

Факти: Амерички биолог: Срби су најстарији народ и директни потомци Нојевог сина (21.9.2013)

Уколико сте мислили да су овакве тврдње ексклузива Срба, преварили сте се. И Црногорци, Хрвати, Македонци, Албанци… сви они имају сопствене паралелне историје (којима помажу паралелне биологије) које доказују оно што вам озбиљни научници неће потврдити.

Portal Analitika: Biofizička antropologija je potvrdila: Crnogorci su starośedioci (27.11.2015) & Sutra journal: Sanskrit in Croatia: From Sarasvati to Hrvati (новембар 2015) & Balkans press: Albanski „istoričar“ Nedžmi Ganiju: Svi Balkanci su poreklom Albanci! (новембар 2015)

Још оваквих текстова можете пронаћи на Фејсбук групи која окупља историчаре који, опет, критикују све оно што припада домену псеудонауке:

Фејсбук група: Наука узвраћа ударац Јовану И. Деретићу!

tumblr_mm282jfNpm1qe8h41o1_400Да и ми допринесемо историјској екипи једним чланком, али који помало има везе и са биологијом. Наиме, поједине личности су остале познате историји због својих што дела, што недела, али и по томе што су њихови делови тела – украдени. Рецимо, такав је случај са мозгом Алберта Ајнштајна, али и Мусолинија! Који су то још делови, сазнајте:

Science dump: These 10 famous body parts were stolen (2.11.2012)

Кад поменусмо мозак, време је за другу презентацију за данас, која говори и о њему и о свему осталом што се нервног система тиче. Аутор је Драгана Косовац:

Некада изгледа као да мозак може да складишти бескрајно много информација, без обзира што смо далеко од Ајнштајна. Но, да ли је то заиста тако? Другим речима, да ли постоји лимит у памћењу?

anigif_enhanced-26872-1408371414-20

Одговор је да не постоји. Уколико је потребно, мозак покаткад „изгура“ старе информације како би направио места за нове.

Scietific American: Can Your Brain Really Be „Full“? (2.6.2015)

Moving-picture-thumping-brain-with-eyes-in-bottle-animated-gifМозак је попут новчаника, ни он не може да буде препун. 🙂 И ако бисмо повезали мозак и новчаник, добили бисмо наслов чланка за крај:

Блиц: „Сиромашна деца имају другачији мозак од богате деце“ (1.4.2015)

У свету постоји пет царстава

Почињемо једном песмицом, коју је осмислила учитељица Љиљана Андрић:

12301651_513650308793622_3470286892198075032_n

Ми у основној учимо да постоји пет царстава. Након тога, у средњој их уче другачије. Данас нећемо о томе колико је то методички исправно, мада ви увек можете да о томе коментаришете, већ како савремена систематика то све третира, а за оне основце који то нису пропратили или јесу, па да их подсетимо.

violet_flower_divider_hw

Најпре нешто да рашчистимо; царство није највиша таксономска категорија. То је домен (ако не рачунамо живот као таксономску категорију, која ипак у овом случају има више декларативну вредност). На енглеском говорном подручју ова категорија има још нека имена – у буквалном преводу: суперцарство, суперкраљевство, империја и регион. Но, ми смо усвојили домене. И има их три. Један сачињавају организми чије ћелије имају једро, а друга два они који га немају (или га немају организованог, како год, али дође му на исто) и то су бактерије и археје. _613362322128135_7200041696852589793_nМи ова два домена у основној сврставамо у исти кош, мада су им представници довољно различити да буду одвојени у две (како већ рекосмо) највише систематске категорије. Упркос томе што визуелно подсећају на бактерије, археје поседују гене и неке метаболичке путеве који су више блиско повезани са онима у еукариота, посебно ензими који учествују у транскрипцији и транслацији. Други аспекти биохемије ових једноћелијских организама су јединствени, као што је присуство етарских липида у ћелијским мембранама. Све то довољно је да им се додели посебан домен. 🙂 

А у једној средњој школи у Северној Каролини, ученицима је додељена посебна остава, из веома хуманих разлога:

Телеграм: Једна средња школа направила је оставу у којој сиромашни ученици дискретно могу узети што им треба (29.11.2015)

Оно што ћете сада видети није хумано ни мало, али није ни незаслужено. 🙂

Ловац ће завршити угруван и можда изубијан, али јелен обично заврши много горе. _mo55swAfM91r1z303o1_500 (Small)Следећи текст је ловачки и кроз илустрације открива како се черечи јелен:

Wide open spaces: This illustrated deer meat guide will make you a processing expert (23.12.2014)

Но, да не огрезнемо у ловачке приче, враћамо се нашој о средњошколској систематици живог света. Заправо мало више од средњошколске. 🙂

Нисмо још завршили причу о архејама. Предложено је да у оквиру њих постоје два царства (бројимо: два), Proteoarchaeota и Euryarchaeota. У оквиру њих предложени су некакви суперраздели и раздели и чуда, али се стиче општи утисак да се научници поприлично муче са класификацијом ових створења, као уосталом и свих прокариота.

Научници се муче око многих ствари, па и како да нађу лек противу канцера, на пример. Једна од идеја је да ћелије рака заробе у смртоносни молекулски кавез!

_m9qiro48v41rsq9eyo1_r1_500

Хемичари су направили супстанцу на бази угљених хидрата који ствара нановлакна око ћелија рака, али не и око здравих ћелија. Ово је могуће зато што је окидач за стварање нановлакана ензим (алкална фосфатаза) који се у већој мери ствара у канцеригеним ћелијама.

Scientific American: Designed Molecules Trap Cancer Cells in Deadly Cages (22.1.2015)

Када смо већ код влакана, ево како научници сакупљају нити које производи паук. _mmalb2HJMm1rmld7bo1_400Да, они то заиста раде:

IFL Science: Here’s How Scientists Collect A Spider’s Silk (10.11.2015)

И кад смо код паука, један леп текст нашег аутора:

Блог – Тамо и овде: У углу моје собе… (28.10.2015)

Али ми још нисмо стигли до паука. У ствари јесмо, али не у причи о систематици. Тек смо код протиста и то домена бактерија. Бактерије немају царства (бројимо: нула + два = још увек два), само разделе подељене у две групе. Једној припадају грам позитивне бактерије, које немају спољашњу мембрану, а другој грам негативне које је имају и која често поседује липополисахариде, чији липидни део делује као ендотоксин. 

Позитивне или негативне, тек бактерије које нам симбиотски живе у цревима, никако нису позитивне према брзој храни, чак ни онда када ми јесмо. 🙂 Тим (Tim Spector) и његов син Том одлучили су да направе експеримент у коме ће Том, који је студент, бити покусни кунић. Требало је да недељу дана једе искључиво брзу храну и да се потом анализира микрофлора његових црева. Према речима самог Тома, првих дана било је лепо, али већ четвртог постао је летаргичан и пријатељи су му рекли да има нездраву сиву боји. А нездраво се и осећао.

tumblr_mmtjzev3fZ1rdmnfqo1_500

Када су из лабораторије из Итаке пристигли резултати анализа бактерија из Томовог стомака, биле су јасно видљиве огромне промене. Firmicutes више нису биле доминантне, већ Bacteroidetes, а број пријатељских Вifidobacteria које сузбијају упале, био је преполовљен. Међутим најјаснији показатељ нездраве средине у цревима је био губитак разноликости врста. Том је изгубио, како се процењује, 1.400 врста – скоро 40% укупног броја. Чак две недеље после његове специфичне исхране микроби се нису опоравили. Губитак разноликости је универзални знак лошег здравља гојазних и дијабетесом погођених људи и изазива низ проблема имунитету лабораторијских мишева.

IFL Science: Your Gut Bacteria Don’t Like Junk Food – Even If You Do (11.5.2015)

_mpldm4RxSM1qdlh1io1_400.gifЗнајући ово, научници са Универзитета у Нешвилу генетички су изменили бактерије из црева тако да стварају молекуле који смањују унос хране. Другим речима, експерименти на мишевима су показали да су мишеви мање јели, имали мање телесних масти, али и мање шансе да им оболи јетра.

IFL Science: Genetically Engineered Bacteria Could Help Tackle Obesity (10.4.2015)

И дођосмо до последњег и најпроблематичнијег домена еукариота. У оквиру овог домена ствари би требало да су једноставне, јер вам сигурно на памет падају царства која би ту могла да се сврстају, али није баш тако. Наместо очекиваних царстава, овде најпре имамо супергрупе, које су више од царстава. Једној од њих, Archaeplastida, припада царство биљака, али уз њих и зелене алге, које се такође у биљке сврставају. 🙂 Ту су и раздели црвених алги и глаукофита (мала група слатководних једноћелијских алги које поседују цијанеле, хлоропласте настале примарном ендосимбиозом), али за које није јасно ком царству су се приклонили. Дакле, за сада у оквиру еукариота имамо једно царство, царство биљака (бројимо: један + два = за сада три).

_969448429750261_4130668735814992506_nДок смо у царству биљака, да направимо предах и погледамо колико је највеће дрво на свету. Да вас не мучимо, открићемо вам одмах: 115,6 метара. Све о овој грдосији сазнаћете на следећем сајту:

IFL Science: How Tall Is The World’s Tallest Tree? (31.8.2015)

Друга супергрупа је Opisthokonta и она укључује два царства: животиње и гљиве (бројимо: два + три = пет, али не баш оних на које смо навикли). Сетите се да смо некада гљиве бројали у биљке, а сада испаде да су оне, ипак, блискије животињама. 🙂

tumblr_mr12t1T9F51rlxtnvo1_500Наравно, кад кажемо блискије, мислимо на еволуцију и развој од неких заједничких предака. Еволуција некада уме да крене веома чудним током. Рецимо, у случају врсте Cryptococcus gattii, која је патогена по нас, иако јој то уопште није била „намера“. Ова гљивица насељава земљиште и дрвеће где се слади супстанцама које се распадају. Ипак, живот ове гљивице није сасвим срећан, баш као ни било ког другог бића које живи у природи, јер је у непрекидној борби да преживи. Између осталог и амебу која је њен предатор. Да би то у томе успела, еволуција јој је подарила заштиту отпорну на исушивање и варење, тако да може да преживи и ако је прогутана. Ови механизми јој омогућавају да избегне још једну ћелију која не само да личи на амебу, већ се попут ње и понаша, а налази се у нашем телу као део имуног система – макрофага.

Scientific American: Accident of Evolution Allows Fungi to Thrive in Our Bodies (19.11.2015)

Blood Clot (Small)У следећем чланку постављен је филм о другом типу белих крвних зрнаца, моноцитима:

IFL Science: Scientists Film White Blood Cells Dying for the First Time Ever (16.6.2015)

У оквиру домена еукариота има још неких супергрупа. Ту је, рецимо, Amoebozoa, којој припадају амебе и слузаве гљиве (буђи или шта ли су већ), са нејасним таксономским статусом. У литератури може да се нађе чак и да је поменута супергрупа царство, а и да је раздео у оквиру царства протозоа, али су у оба случаја ови таксони на стакленим ножицама. protista19 (Small)Потом ту је супергрупа Excavata, којој припадају једноћелијски слободни, симбиотски или паразитски организми, а који су добили назив по јединствено грађеном цитостому, односно ћелијским устима, која су екскаватног типа (логично). Ту је и супергрупа коју називају акронимом САР, јер јој припадају Stramenopiles, Alveolata и Rhizaria. Највеће лудило је што ове три категорије, иако њихова слова равноправно чине акроним, уопште нису истог ранга. 🙂 Stramenopiles, иако окарактерисана као главна грана еукариота, представља раздео са преко 25.000 врста, углавном алги, како вишећелијских, тако и једноћелијских силикатних. Alveolata је суперраздео, са чак девет што већих, што мањих раздела и напокон Rhizaria, уопште нема утврђену таксономску категорију. Још чудније је што ту припадају једноћелијски и у мањем броју вишећелијски организми који имају псеудоподије, али амебе нису, јер сећате се да су оне у сасвим другој супергрупи. 🙂

И сада се ви питате – а протисти? 🙂 Да ли сте сигурни, да после свега овога, желите да чујете шта је са њима? 🙂 Протисти су категорија која је некада била царство, а данас је вештачка група (попут бескичмењака) која се користи да њоме обухватимо све ове организме који нам изазивају главобољу. 🙂 Да будемо прецизнији, ту су сви они представници еукариота, најчешће једноћелијски, али који не формирају ткива (ако сте се сетили сунђера, само сте потврдили несавршеност ове групе). Зато, хајдемо ми оно наше, из основне школе. 🙂 Презентацију приредила Ивана Дамњановић:

Облак ознака