Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „радионица“

Наша прича

Једно време су колеге представљале изузетне моделе од пластелина. Сада је по плану завршетак приче о листу у петом разреду и опет је на делу креативност. Слика десно приказује рад ђака из ОШ „Браћа Аксић“, а на слици лево рад својих ђака приказала је колегиница Марица Огњановић.

Листови су прави сами своји соларни мајстори. 🙂 Међутим, то могу постати и средошколци, па и мало старији и то на бесплатној обуци.

Бесплатна дешавања: Позив на обуку „Сам свој соларни мајстор“ (3.12.2016)

_mjnezqsnrr1r3gb3zo1_400То је био позив за њих, а следи позив за нас.

Фејсбук догађај – Народни Музеј Зрењанин: Отварање изложба фотографија „Наша прича о природи“ (за 15.12.2016)

Наша вечита прича је лош положај просветних радника. Судећи према буџету који ће се издвојити, изгледа да ће тај положај бити још лошији. Шта кажу синдикати?

Унија синдиката просветних радника Војводине: Унија синдиката просветних радника незадовољна предложеним буџетом за образовање (9.12.2016)

Ова Унија је објавила нову емисију коју већ дуже време реализује у сопственој режији.

Унија синдиката просветних радника Србије: Просвета има реч – 42. емисија (9.12.2016)

12196010_1029887600388259_4112280029338633354_n-smallГост емисије је био свима познат професор др Иван Ивић. Још један професор који и те како има шта да каже о образовању:

Зелена учионица: Mиодраг Зец: Ми знање прогонимо на целом Балкану (9.12.2016)

Из једне београдске школе прогнани су мобилни телефони.

Детињарије: Школа у Београду забранила деци мобилне телефоне (7.12.2016)

Но, мобилне никако не треба потценити, с обзиром шта све може да се уради са њима. Погледајте:

Photomath.net: Scan a math problem for an instant result (приступљено 9.12.2016)

swimmerА никако не треба потценити ни бенефит физичког васпитања.

Данас: Физичком ипак три часа у распореду (8.12.2016)

А надам се да сте и ви увидели бенефит од Биолошког блога. 🙂 Видимо се у понедељак.

Природњаци изнад просека

kung-fu-panda-cool-solid-wall-stickers-3d-street-painting-cool-3d-wall-stickers-bare-3d-smallЈелена Палинкаш нам је показала како треба да изгледа добра презентација за час који биолози држе у четвртом разреду:

Прези: У потрази за благом на острву четвртака (25.11.2016)

Тако треба да изгледа добра презентација, а „Зелена учионица“ нас учи како треба да изгледа добар контролни задатак.

Зелена учионица: Како треба да изгледа добар контролни задатак (29.11.2016)

slika-3-08Када направимо контролни задатак можемо да имамо висока очекивања од наших ђака јер су се на последњем међународном тестирању баш показали. Подсетићу вас да смо увек били лоши, тако да смо се ове године значајно поправили. Једино што се у међувремену променило је увођење комбинованог теста за мале матуранте. Међутим, да ли је заиста тај тест утицао да се озбиљније ради на природним наукама чак и у млађим разредима основне школе, немогуће је рећи без довољно података и на основу тек једног успеха.

Политика: Српски основци изнад светског просека у природним наукама (29.11.2016)

Да ли ће комбиновати тест носити више бодова за упис заиста не знам и то не знају ни медији, али постоји најава да ће бодови са такмичења ипак да се вреднују. Сећате се, ове бодове је укинуо бивши министар просвете.

Данас: Поново бодовање такмичења при упису у средње школе (29.11.2016)

slika-3-12Какве још промене (или враћања на старо, свеједно) можемо да очекујемо од садашњег министарства, прочитајте у следећем тексту.

Данас: Ђацима растерећење, наставницима обуке (29.11.2016)

Пронашао и ја неке обуке за вас (да повучем ногу, што бисмо рекли). 🙂

Schneider-electric.rs: Dobrodošli u Energy University (приступљено 1.12.2016)

Вратићу се енергији, пошто имам још нешто занимљиво на ту тему, али претходно још једна обука. Радионица, у ствари.

Амерички кутак: Људска права за све у школама (за 9. и 12.12.2016)

e09325884a55b2e1b1d9f6e89efd422bИма мишљења да смо у очувању људских права помало и претерали. Посебно када су ти људи – деца. 🙂

Недељник: Др Зоран Миливојевић пише за Недељник.рс: Индустрија дечјих права (30.11.2016)

А што се тиче људских права у школи, у Аргентини су отишли најдаље. Запослили су учитељицу (заправо – васпитачицу према нашој класификацији позива) која има Даунов синдром.

Daily mail.co.uk: Woman with Down syndrome rejected in primary school as a ‘monster’ becomes a teacher… and her boss says she’s a natural at it (28.10.2016)

У основној школи Ноелију, како се зове, друга деца називала су монструмом. Упркос томе, она има много љубави према деци и имала је сан да постане то што јесте. Њена шефица је пуна хвале за њу, а ја имам само речи хвале за шефицу. Браво. Иначе, Даунов синдром, што знамо, прати ментална заосталост, али очигледно је могуће победити многа природна ограничења да би се постигао циљ. Ментална ретардација не припада болестима нервног система, иако је у неоспорној вези са њим. А шта јесте болест нервног система, показаће презентација Иване Дамњановић.

Нисам заборавио да сам вам обећао нешто лепо у вези са енергијом. На овим линковима можете пронаћи пар веома лепих приручника за едукацију о енергији и храни.

Рука у тесту: Енергија & Храна

И да храном и завршим. И то дезертом.

ФиЗи БиЗи ФЕСТ

Што би рекла браћа Енглези, не будите ту бизи, већ одвојите време да посетите ФиЗи БиЗи!

14696811_10211107368907259_1410366753_n

Центар за развој образовања „Планета“ овим путем да вас позива да посетите:

Фестивал науке „Физи Бизи Фест 6“.

Циљ Фестивала јесте популаризацијa науке и научног позива међу децом и младима.

Трећи викенд новембра посвећен је науци и свима онима који воле да истражују и откривају свет око себе. У Сомбору биће организован шести фестивал науке „Физи бизи фест 6“. Датум и време: субота 19. новембар од 9-17 часова!

Програм фестивала ове године обухвата следеће активности:
* поставке научно-експерименталних радионица у којима учествују сомборски основци, средњошколци и студенти, заједно са наставницима менторима;

14686453_10211107433148865_1362193315_n-png
* научно-популарна предавања сјајних предавача – истраживача и научницика, намењена различитим узрастима.

14713567_1713088612349806_6720033487646543040_n
Фестивал је наградног карактера, а наградни фонд износи 40.000 динара. Одлуку о добитницима награда доноси како стручни жири, тако и публика путем гласања.

Фестивалу ће претходити обележавање 10. новембра – Светског дана науке, на главној улици у Сомбору. Догађај носи назив „Наука на улици“, јер ће се на улици пролазницима приказивати занимљиви научни експерименти, загонетке и сл, а у циљу промоције предстојећег фестивала.

14696786_10211107369107264_1531313150_nЦелодневни програм Фестивала науке бесплатно ће моћи да посете сви заинтересовани: млади, деца, родитељи, али и остали грађани, који ће имати прилику да на најбољи начин доживе науку, уче и друже се уз научно-популарна предавања, експерименте, радионице.

Фестивал је одлична прилика да подржимо и наградимо надарене и талентоване младе, повежемо вршњаке сличних интересовања, омогућимо им да квалитетније проводе слободно време и усавршавају се на пољу науке, развијамо код њих љубав према истраживању и науци, која ће на овај начин можда постати њихов будући животни позив.

Организатор фестивала је Центар за развој образовања „Планета“, уз подршку Центра за промоцију науке и града Сомбора.

14741745_10211107432948860_1887627951_n-png
Прошле године посета фестивалу била је изнад наших очекивања!
Фестивал је обухватио преко 200 учесника (наставника, ученика, студената, предавача и др) и преко 1000 посетилаца!
Надамо се да ћете препознати значај манифестације и посетити је и ове године!

За више информација:

planjeta

Текст написала: Ена Хорват

Излети уз птице

995052_320254088133246_4874364613128442307_nplates-smallПочињем једним питањем и једном најавом стручног скупа:

Елементаријум Центра за промоцију науке: Има ли науке у хомеопатији? (за 22.9.2016)

За Србију је валидно питање и краће – има ли науке? 🙂 Но, ту муку остављамо научницима, а ми се бавимо нашом. Дакле, има ли просвете? Има, али она није задовољавајућа. Каква би била задовољавајућа, одговара следећи текст.

Нови Полис: Какво нам је образовање потребно? (14.9.2016)

Још један текст који се бави сличном темом:

Зелена учионица: Како функционишу школе и (поједини) Школски одбори у Србији? (14.9.2016)

abstract_green_leaves_vector_illustration_267099Можда је боље да се бавимо како функционише нешто друго. Рецимо, како функционише проводни систем биљке. Едукативну игрицу направила је колегиница Љубица Лалић:

Кahoot: Upijanje i promet vode kroz biljku (16.9.2016)

Из света биљака прелазимо у свет животиња, који је увећан за још два члана. 🙂

Блиц: Преслатко – Женка панде окотила близанце у зоо врту у Атланти (3.9.2016)

_mjntt1suto1r4t9h1o1_500Вредело би видети ове близанце уживо. Ако желите неке животиње заиста да видите уживо, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије има идеју како то и да остварите. Ово друштво организује излете, а који имају за циљ посматрање птица. Термине и контакт пронаћи ћете на следећем линку:

Fejsbuk album – Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije: EuroBirdWatch izleti (16.9.2016)

Ја немам баш средстава да вас водим било где, али макар могу да вам покажем неке необичне животиње. А пуж у следећем филмићу управо је такав – необичан, а уз то и мно-о-ого велики.

Почетак на крају недеље

4aa6d5c2-9a63-4fbb-9368-f2d4dd765d2dНајпре да вам пожелим срећан полазак у школу. 🙂 Потом бих желео да вам кажем да школа није једино место где можете да пођете. Можете и у Брисел. 🙂 Да бисте то извели, потребно је да попуните пријаву на следећем сајту…

Scientix: 13th Science Projects Workshop in the Future Classroom Lab (до 10.9.2016)

…и надате се најбољем. 🙂 Као што сте на сајту видели, у питању је радионица за усавршавање наставника наука. Дакле, нису увек семинари. 🙂 А о семинарима – ко ће боље од Зорана Милојевића?

Школа без зидова: 67/980 (23.6.2016)

nhgnc8kbZf1qbycdbo1_500Зоран опасно барата са бројевима, али и ми математику за трку имамо. 🙂

Фејсбук видео – Зеленка: Математика – это просто… (фебруар 2016)

Математику остављамо математичарима, а ми прелазимо на нашу област и то еволуцију. У следећем тексту еволуциони биолози одговарају зашто код мужјака многих врста се непрекидно стварају сперматозоиди и зашто у великој количини:

Рhys.org: Sperm wars: Evolutionary biologist compiles international special issue on sperm competition (17.10.2014)

10666098_923209874374117_7685985484182692680_nЈош једно занимљиво еволутивно питање је и да ли људска врста и даље еволуира. Другим речима, да ли ће након Homo sapiens-a настати Homo superios? Па, да би се добила нова врста људи, потребно је да они који ће је произвести, да тако кажем, буду изоловани. У данашње време и уз толика модерна превозна средства, то је јако тешко извести. Напросто, за тако нешто потребна је географска баријера и једине шансе ће евентуално имати наши праунуци, који ће колонизовати Марс. 🙂

Но, једна је прича о настанку нове врсте међу нама, људима, а друга је да ли ми еволуирамо. Јер, ми то свакако радимо. 🙂 Наши геноми непрекидно сакупљају мутације, а не треба заборавити ни сексуалну селекцију. Питање је у ком смеру еволуирамо? Да будемо лепши, пошто ће лепи људи имати и више прилика да нађу партнера? Или да будемо глупљи, пошто високо интелигентни људи, по правилу, младост проводе на факултетима и докторатима наместо у кревету са партнером и такође по правилу имају мање деце?

Тешко да можемо очекивати да је једно од Менделових правила да паметни родитељи добију и паметно дете. 🙂 Сва је прилика да ћемо бенефит еволуције видети кроз отпорност на болести. Немојмо заборавити да су некада људи лако умирали од болести које данас нису толико опасне (чему су допринели, додуше, и бољи услови живота), а и да смо ми потомци људи који су, рецимо, преживели црну смрт (кугу) у 14. веку, која је тада побила 200 милиона људи. Ти преживели су нам, ваљда, нешто оставили у аманет. 🙂

Popular science: Is The Human Species Still Evolving? (31.10.2014)

Како год се одвијала наша еволуција тешко да ћемо јој ми сведочити. Но, то није разлог да не учимо и о нашој еволуцији и о анатомији, морфологији, физиологији… Уопште о нама. А учићемо лепше уз презентацију колегинице Драгане Косовац.

А ту је и филм који је препоручио колега Никола Арсић. Уживајте.

И дошли смо до краја

12274619_10153302220477825_2306553749708145027_nКао аутор Биолошког блога са поносом могу да кажем да је овај блог и ове године остварио многе успехе, чак веће него свих претходних година заједно. Трудићу се и даље да блог буде успешан, али знате већ како је, до великих успеха долази се заиста великим радом и искрено, уморио сам се. 🙂 Зато ћу ове године на одмор пре него што крену прави одмори, а како бих са новом енергијом и новим плановима (а има их и обећавам да ћемо блог унапредити још више) кренуо тамо негде од августа у нове радне победе. Одјављујем се до тада, а да ово не буде само опроштајно писмо, преносим и једну лепу најаву још лепшег догађаја. Поздрав за све колеге и све читаоце блога.

Драги наставници,

велико нам је задовољство да Вас и ваше ученике позовемо да учествујете у „WWF академији за природу“ коју организујемо у истраживачкој станици Петница од 18 до 22. октобра 2016. године.

_mheao8wapc1s2jijco1_500„WWF академија за природу“ осмишљена је са циљем да укључи наставнике и ученике основних и средњих школа у активну и креативну заштиту природе чији смо сви део. Учесници академије постају амбасадори заштићених подручја и добијају важну улогу у раду са управљачем заштићеног подручја, са којим заједно раде на промоцији свих природних и културних вредности.

Детаље о „WWF академији за природу“ као и услове за пријављивање ћете наћи у документу у прилогу. Ову активност спорводимо у сарадњи са националним парковима Тара, Фрушка гора, Ђердап, специјалним резерватом природе Горње подунавље, предело изузетних одлика Авала и истраживачком станицом Петница.

Рок за пријаву је продужен до 25. јуна 2016. године, а до 10.јула ће све пријављене школе бити обавештене о избору школа за прву „WWF академију за природу“.

Радујемо се вашим пријавама и заједничком раду.

Срдачно,

Соња Бађура

Позив за школе -_WWF академија за природу (до 25.6.2016)

12421833_1152950934737362_1710056602_n

Трибина у САНУ

Данас сам (Методичар) био у САНУ као део публике на трибини (а која је у ствари била конференција) под називом: „Истраживачки приступ у образовању за одрживи развој – ресурси за наставнике развијени у оквиру пројекта Рука у тесту, EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN и искуства наставника у школама Србије“.

Уводне речи

На самом почетку обратио нам се академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ. Поздравио је госте и посебно представницу Француског института у Србији, јер са поменутом институцијом САНУ је и направила сарадњу на пројектима поменутим у наслову трибине: EU-FIBONACCI и EU-SUSTAIN. Потом је говорила управо представница, односно аташе за сарадњу Француског института, Виржини Малфрони. Она је најавила конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016, који носи назив „Чувајте климу и сачувајте своје здравље“. Све детаље пронаћи ћете на следећем линку:

Француски институт у Србији – Наука за све: Конкурс „Рука у тесту“ (LAMAP) 2016. (до 15.6.2016)

Рок је кратак, али не очајавајте ако не стигнете да саставите пројекат, јер то није једина активност у којој можете учествовати са својим ђацима. Дана 20. септембра биће отворена изложба која ће повезивати климу и здравље, а у оквиру те изложбе биће организовани атељеи (како их је назвала), сваког уторка почевши од 27. септембра. То у ствари подразумева интерактиван рад са децом, а у вези са разним темама, као што је исхрана и све ће бити применљиво у настави. За овај атеље (који је заправо радионица) потребно је само најавити се, пошто ће бити бесплатне.

Потом нам се обратио академик Милосав Марјановић, председник академијског Одбора за образовање, који је, у складу са својом функцијом, управо о образовању говорио. И о природним наукама, којима, сматра он, треба дати право место у систему образовања. На крају уводне речи говорио је др Стеван Јокић, руководилац пројекта „Рука у тесту“, EU-SUSTAIN, који је и водио трибину. Професор Јокић говорио је и уопштено о образовању, те је приметио да смо ми образовани по једном систему, те да савремено образовање захтева сасвим другачији систем, а говорио је и о самом пројекту. У оквиру пројекта ресурси за наставнике постоје (а биће их још), чак и за рад са децом ометеном у развоју. Колико сам разумео ове ресурсе могу да користе и наставници у регуларним школама, па је то можда и искористљиво за инклузију, са којом вечито кубуримо.

Трибина

Неки мој општи утисак са ове трибине је да је била поприлично ужурбана. Чини ми се да ни на једном скупу нисам видео тако прецизно темпирано време за сваког говорника, о чему се прилично старао професор Јокић. Тако да бих овај скуп могао да назовем Твитером уживо, јер оно што смо добили су само кратке информације. Зато ће и моји поднаслови бити управо такви. 🙂

Приказ модула за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN

Ову презентацију је приказала др Драгана Миличић, доцент на Биолошком факултету БУ, а уз помоћ сараднице Марине Дрндарски, наставника биологије из ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Уз њих, на раду је и Бојана Молнар, наставник биологије „2. октобар“ у Зрењанину.

20160601_102803 (Small)

У модулу за храну у оквиру пројекта EU-SUSTAIN учествују четири учеснице пројекта, међу којима и Србија као једина земља ван ЕУ. Остале су Словачка, Немачка и Аустрија. Модул садржи четири одабрана примера хране: хлеб, млеко, мед и сезонско воће и поврће. За сваки од ових производа развијена су четири сета активности комбиновањем метода ИБСЕ (Inquiry-Based Science Education) и ЕСД (Education for Sustainable Development), које се односе на карактеристике хране, специфичности процеса производње и дистрибуције, као и на продају и потрошњу. То пројекту даје ширину, јер су укључене друштвене науке, економија на пример. Истраживање хлеба је пример погодан за рад са млађом децом, а мед, млеко и сезонска храна су примеренији старијим ђацима. Драгана је почела да објашњава пројекат на примеру хлеба, а колико то добро изгледа стећи ћете идеју ако завирите у следећи ПДФ:

Презентација за трибину у САНУ – др Драгана Миличић (1.6.2016)

Марина је завршила излагање о пројекту. Занимљиво је да су кроз креативне активности успешно савладали чак и осмозу, која се у оквиру основношколског градива не помиње.

20160601_103239 (Small)

Тестирање неких делова модула за енергију и свакодневне објекте са студентима Учитељског факултета у Београду

Др Сања Благданић, доцент на учитељском факултету БУ већ неко време ради са студентима овакав, практичан вид наставе, јер има за циљ да се што више учитеља одлучи за предмет „Рука у тесту“. Према неким подацима у Србији овај предмет предаје мање од 10% њих. Такође, потребно је променити систем рада у школама у корист практичних активности.

Кратак приказ докторске дисертације урађене у оквиру пројекта „Рука у тесту“ и EU-FIBONACCI о примени истраживачког приступа у настави

Др Марија Бошњак Степановић, доцент на учитељском факултету у Сомбору представила је своју тезу. Њен докторат је показао да је истраживачки рад повећао и квалитет и квантитет знања четвртака, али су уочени и неки недостаци. Један од њих је време, кога је изгледа потребно више одвојити за овакав начин рада. Потом, овакав приступ захтева и увежбаност, као и промену образовне парадигме, јер учитељ више није „чувар истине“. Другим речима, не испоручује готова знања, већ до њих ђаци долазе самосталним радом. И напокон, на тестовима може бити непријатних изненађења, јер ђаци који су навикли да уче напамет неће постићи добре резултате.

Минипројекти у настави интегрисаних природних наука и математике – реализација пројекта „Вода је драгоцена“

Овај пројекат ми је баш привукао пажњу, јер је овде било и прилично биологије, уз друге природне науке, али и математику. Теме су биле, рецимо „запремина течности“, али и „човек и вода“. Др Маријана Горјанац ранитовић, доцент на учитељском факултету у Сомбору објаснила нам је ток пројекта. На почетку је била уводна активност – филм који су пуштали ђацима, а потом дискутовали о њему. Идеје ђака, али и њихова питања, прикупљена су, како би се кроз теме које су обрађивали, одговорило на њих. Нека питања су била заиста интересантна. Зашто људи не иду тамо где има воде? Да ли ће они људи који немају воду имати, ако је ми штедимо? У току рада ђаци су показали један озбиљан приступ и били су прилично прецизни у мерењима. Учитељице су сматрале да је истраживачки рад претежак захтев за четвртаке, али су их ђаци демантовали на крају када су презентовали своје радове.

„Чувајмо енергију, енергија је живот“, награда на конкурсу пројекта „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2014

Др Гордана Хајдуковић-Јандрић, професорка у ОШ „Мирослав Антић“ из Футога испричала нам је о активностима у њеној школи. Од децембра 2013. до априла 2014. на сајту њихове школе постављали су, једном месечно, проблемски задатак за ђаке. Ђаци су овај проблем решавали на практичан начин, са тим да су имали извесну слободу у осмишљавању експеримента, али су рад достављали тако што су га писали према протоколу (који је подразумевао да се напишу материјал и методе, као и други потребни подаци, али и да се доставе видео-прилози). Пројекат је био широк, па су могли и креативно да презентују свој рад, кроз музику и ликовне радове. Огледе су радили из две области: уштеде енергије (рецимо, један задатак је био да упореде количину утрошене воде за купање и туширање) и добијање енергије из обновљивих извора. Пристигло је било више од 450 радова. Сваке године мењају тему и ове године се баве буком.

Примена истраживачког приступа у подучавању наука – Летња школа науке у Шапцу, награда на конкурсу „Рука у тесту“ и Француског института, (LAMAP) 2015

Ово је иначе пројекат Канцеларије за младе и у њему је учествовало 30 учитеља (мада се тај број осипа), 400 ђака и 100 родитеља (мисли се активно). Пројекат је представила мр Татјана Марковић-Топаловић, професорка физике у Медицинској школи у Шапцу. Подразумевао је неке радионице, од којих је нама, биолозима, најзанимљивија пета под називом „Свет чула“ (тема је иначе „протерана“ из прва четири разреда, каже Татјана), где су уз помоћ материјала правили аналогије за бубном опном и испитивали чуло слуха.

20160601_111534 (Small)

Уз овај пројекат, Татјана је представила још један – израду биолошких пасоша за стабла у Шапцу. Ову активност подржало је неколико институција, а ради се о томе да се методама које неће оштетити стабло измери старост стабала како би се спречила њихова исхитрена сеча, што је данас често. Нисам успео да забележим формулу, али се помиње 2π, мере се висина и обим и множи се са фактором који се разликује од врсте до врсте и поднебља где та врста живи. Грешка мерења није страшна, тако да за стабло старо шестдесет година износи око четири године плус-минус.

Оптичка клупа за сваког ђака

Добро нам познати Владан Младеновић, професор у ОШ „Иван Вушовић“, Ражањ, изнео је став да наставници налазе изговор да не раде истраживачке задатке са ђацима у недостатку средстава. Међутим, показао је и доказао да буквално уз помоћ штапа и канапа (конкретније, метле, столице и канапа) могу да се изведу огледи који тек наизглед захтевају скупу опрему. Испричао нам је да када је једном мењао колегиницу у млађим разредима, да ђаци нису желели ни да раде на компјутерима, ни да иду напоље, већ да имају „руке у тесту“. „Навукли су се на науку“, закључио је Владан. 🙂

20160601_115023 (Small)

Закључак

Да полако закључујем и ја. 🙂 Одслушао сам још две учитељице које су пренеле своја добра искуства у раду са ђацима како у редовним, тако и у комбинованим одељењима, али сам онда морао да идем и нисам успео да чујем нашу колегиницу Зорицу Лазић из ОШ „Филип Кљајић Фића“ у Београду која је причала о фарми кишних глиста. Зато је била љубазна да пошаље презентацију.

И док ви листате презентацију, да завршавам мудрим речима које сам чуо на трибини, а пре много векова изговорио их је Марко Тулије Цицерон:

Није довољно само стећи знање, треба га и применити.

Облак ознака