Правилници за такмичење 2023.

Др Мирослав Живић, председник Српског биолошког друштва, послао нам је обавештење да су правилници за такмичења завршени, усвојени и објављени.

Важне информације

Правилних за такмичење из биологије за основне школе за школску 2022/2023. годину можете преузети овде.
Правилних за такмичење из биологије за средње школе за школску 2022/2023. годину можете преузети овде.

Институције и организације

Осим такмичења, основце очекују и лепе научне радионице. Радионице су бесплатне и осмишљене су да помогну слабије развијеним градовима и општинама, па предност имају школе ван територије Београда. Раде их доктори наука са ИБИСС-а у сарадњи са Центром за промоцију науке. Контакт имате на промотивном паноу, а овде је линк ка инстаграму где су фотографије са прошлих радионица да видите како све то изгледа.

Са часова

Радионице носе назив „Ћелија за сваког“, а ова рубрика се такође бави ћелијама јер су њихове моделе правили ученици колегинице Наташе Соскић. Ђаци Оливере Коларић правили су моделе делова људског тела, а ученици Наташе Грујичић Исаков имали су врло креативне идеје да прикажу циклусе развића појединих животиња. 

Корисни материјали

Наш Колега Славољуб Тоскић и његови ђаци баве се свиме: од ћелије до биосфере. Овај пут су са нама поделили презентацију о грађи ока. Уживајте у предавању (које нам за часове добро дође), па се видимо ускоро.

Џинови прошлости

За почетак најава једног лепог предавања из области еволуције, а треба да пожуримо данас и сутра да се пријавимо.

Стручно усавршавање

Дакле, догађај ће се дешавати 28. априла, а пријаве су до 25. априла. У питању је радионичарски рад тако да верујем да оно што ћемо научити на радионици свакако ћемо моћи да применимо и у учионици. Линк за пријаву и са детаљима је:

Euroscitizen.eu: „Evolution decoded“, Public workshop for educators, science communicators and artists

Наука

Ево и мог доприноса еволуционим темама. Када причамо о џиновима из минулих периода обично смо захвални што тада нисмо живели јер сви они делују застрашујуће. Следи прича о једном џину из доба камбријума који датира од пре 520 милиона година, који је био права мица. 🙂

IFL Science: The Big Friendly Giants of the Cambrian Ocean (приступљено 24.4.2022)

А ево приче и о нешто млађем џину који већ није био толико безопасан. Уосталом, назвали су га морски ти-рекс.

IFL Science: „T-Rex Of The Sea“ Gave Birth In The Open Ocean (приступљено 24.4.2022)

Корисни материјали

Ево и за часове корисна презентација о еволуцији чији је аутор Ивана Дамњановић.

Са часова

То су били докази еволуције, а следе докази доброг рада у учионицама. Ђаци Оливере Коларић правили су моделе ћелија, а ђаци Јоване Думић кућице за птице. Ученици Сање Урошевић Парезановић направили су сјајан стрип. Уживајте у лепим радовима.

Наука кроз приче

Да ли знате шта је грађанска наука? Ако знате, време је да учествујете у њој, а ако не знате, време је да сазнате и учествујете у њој. 🙂

Наука

Мирко Ђорђевић са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ нам је и прошле године представио пројекат и то се показало као успешна промоција. Најбоље узорке и највећи број њих добијали су управо од наставника биологије и њихових ученика из места у унутрашњости. Примера ради, проф. биологије Тамара Ђурић из Пожаревца је са ученицима послала жишке са више од 30 локалитета из источне Србије, док је проф. биологије Марија Атанасковић из Шапца прикупила са ученицима жишке са скоро 20 локација из западне Србије, што можете испратити на линку: http://www.opasuljise.rs/en/map/

Ове године настављају са пројектом уз подршку ЦПН-а и поново нам пишу са молбом наставницима да се укључе са ученицима у њихов пројекат. Посебно су им интересантни наставници из Војводине, пошто из тих крајева имају најмањи број узорака. Наставници могу сазнати и мејл и контакт телефон за додатне информације на ФБ групи за наставнике биологије.

Неке детаље о пројекту можете прочитати и у тексту „Наука кроз приче“.

Предстојећи догађаји

Једна кратка прича и уједно смешна, стиже нам из једног музеја у Вашингтону. Погледајте.

У нашем природњачком музеју нема оваквих непријатних изненађења, напротив. Бирају се врло лепе теме и корисне за наше ђаке. Преносим део објаве са ФБ природњачког музеја.

На лак и забаван начин сазнајте како се поједине врсте на врло необичан и јединствен начин прилагођавају условима живота. Тајне о деветопојасном оклопнику, корморану, и рамонди откриће Вам наша колегиница Драгана Вучићевић, кустос.

Дакле, предвиђена је радионица сутра, 30. септембра 2021. у 12 часова у згради Природњачког музеја, Његошева 51. Пријавите се телефоном: 011 3442 265 или мејлом: draganav@nhmbeo.rs

Још један догађај, овај пут за ђаке из Сомбора:

Пошто је наша колегиница Ена Хорват баш вредна, ево још мало догађања у наредном периоду.

Занимљивости

У Сомбору фестивал, а у Европи је Амазон. Како сад то, одговара следећи текст.

Блиц: „Европски Амазон“ Екосистем Мура-Драва-Дунав постаје највеће заштићено речно подручје у Европи (12.9.2021)

Са часова

Екосистемима су се бавили и ђаци Наташе Ранђеловић и правили сјајне моделе. Ђаци њене имењакиње Наташе Јановић правили су моделе од природних материјала, а моделима микросвета бавили су се ђаци Оливере Коларић. Уживајте у овим сјајним радовима, а ми се видимо следеће недеље.

Свачије ћелије

На почетку бих вас упутио на једну занимљиву радионицу која нуди знања из цитологије за сваког, али пре свих за наше ђаке.

Предстојећи догађаји

Наставници биологије из околине Београда треба да погледају следећи линк и ту ће наћи информације коме да се јаве за поменуту радионицу:

Фејсбук страна: Ћелија за сваког, сапуница против корона вируса (приступљено 11.5.2021)

И ту дешавањима није крај. У оквиру манифестације „Музеји за 10“ Природњачки музеј у Београду припрема заиста много тога.

Дакле, Београђани и сви они који се у главном граду буду задесили у датим терминима имаће прилике да виде лепе изложбе, а Београђани који су били вредни у претходном периоду су наставници биологије са Звездаре.

Реч наставника

Наставници са ове општине су направили састанак општинског Актива и следи записник.

Записник са састанка Актива на Звездари (9.4.2021)

Са часова

Да не испадне да су само Звездарци били вредни, ево неких лепих радова са часова наших колегиница. На часу Весне Миленовић ђаци су се бавили заштитом животне средине, а на часу Наташе Јановић правили су моделе ћелија. На часовима Оливере Коларић такође су правили су моделе, али срца и ДНК.

Корисни материјали

Сада мало и радова наставника, тј. мене. Направио сам школски програм за 8. разред, па ће можда колегама бити од користи.

• Школски програм – додатна настава
• Школски програм – допунска настава
• Школски програм – редовна настава

Ако ову обавезу нисте завршили, остављам вас у (срећном) раду.

Позив на београдски октобарски Актив

Најпре једна најава, а онда још неке најаве.

Важне информације

У четвртак 10.10.2019. у ОШ „Дринка Павловић“ у 18:30 одржаће се градски Стручни актив наставника биологије. Теме ће бити разне, а биће уприличено и предавање др Небојше Јаснића о феромонима. Ове супстанце ће бити и једна од тема по новом програму у осмом разреду, па је то разлог више да је чујемо.

Предстојећи догађаји

Актив није једина ствар која ће нам се десити. Један леп догађај предвиђен је за новембар.

Све ове активности приредиће Покрајински завод за заштиту природе, а са њихове званичне Фејсбук стране преузео сам вест која је још увек актуелна.

У Покрајинском заводу за заштиту природе је у петак 27. септембра 2019. отворена изложба „Пази отровно!“. Изложба је реализована у сарадњи са Природњачким музејом у Београду, а аутор изложбе је виши кустос др Ана Пауновић.
На отварању изложбе је говорио др Слободан Пузовић, помоћник директора ПЗЗП, и истакао је да Завод са Природњачким музејом у Београду већ годинама има веома добру сарадњу и да се активности обе куће надопуњују. Навео је да је тема отрова у природи, отровне гљиве, биљке и животиње, привлачна за људе, али да последњих година имамо пуно проблема и са непрописном применом отрова у пољопривреди, посебно фураданом, и тровањем разних заштићених животињских врста. Др Милан Пауновић, директор Природњачког музеја у Београду, захвалио се Покрајинском заводу на успешно организованој изложби и навео да њихова институција улаже велике напоре у едукацију становништва о природном благу Србије и потреби његове заштите. Такође је истакао да Природњачки музеј још увек нема адекватну зграду за велики број експоната које поседује и да се нада да ће се то у будућности решити.
Ауторка изложбе др Ана Пауновић, виша кустоскиња, је истакла да је употреба и злоупотреба отрова из природе укорењена у историји разних цивилизација од месопотамијске, преко египатске, грчке, римске, мајанске до кинеске. Навела је да су на изложби представљене отровне врсте гљива, биљака и животиња (инсекти, стоноге, паукови, шкорпије, водоземци, гмизаваци, сисари). Да су изложене ретко излагани и необични експонати, у виду хербарских, таксидермијских и течних препарата и мулажа отровних биљака, животиња и гљива. Изложба објашњава појаву отрова у природи, њихов састав и начин деловања, деловање противотрова, као и феномен исхране појединих животиња другим отровним организмима.
Публици је пружено неопходно знање за заштиту од отрова, превенција интоксикације, као и савети како се понашати у случају контакта са отровним организмима и шта предузети против отрова медузе, паука, змије, шкорпије, раже, па чак и комарца. Отровне биљке се отровима бране од биљоједа, отровне животиње га користе за одбрану од предатора или за хватање плена, док код гљива још увек није сасвим јасна сврха отровности. Отровне супстанце су широко распрострањене у природи и њихово коришћење и избегавање је усавршавано током еволуције живог света.
Способност коришћења отровних супстанци за напад и одбрану у живом свету временом је постало сложено и веома разноврсно. Људи су истовремено фасцинирани и уплашени отровним биљакама, гљивама и животињама. Због тога не изненађује чињеница што од памтивека покушавају да проникну у тајне њихових отрова и боље упознају ова бића.
Изложба ће бити отворена до 13. децембра 2019. године.

Наука

Кад сам већ поменуо пауке, неки од њих имају врло занимљив полни живот. Рецимо, врста коју на енглеском говорном подручју називају паук-новчић (Herennia multipuncta) показује значајан полни диморфизам. Женке су до четири пута веће од мужјака. Но, иако мали, врло су живчани и то према супарницима. Женке су полиандричне, што малим, али куражним мужјацима не одговара, па они прибегавају једној необичној тактици. Приликом парења не дају женкама само полне ћелије већ читаве полне органе. Изгледа да то раде јер кесе са сперматозоидима које носе узимају десети део њихове тежине и представљају терет. Без терета су они растерећени и тиме много су бољи борци, те лакше дохакају конкуренцији. Наравно, ово је тек једна од теорија.

IFL Science: Coin Spiders Chop Off Their Own Genitals After Sex (јануар 2015)

Са часова

Ово што следи нису баш пауци, али је довољно сродно. Изузетна идеја да ђаци приказују развића инсеката на пластичним тањирићима, а ментор је колегиница Весна Милојковић. Одмах поред је нешто слично, али различито и једнако маестрално: рад ђака колегинице Терезе Катоне. Овим дивним радовима и завршавамо за данас, а очекујте ускоро записник са београдског актива.

Криво је море

Поштовани читаоци и љубитељи Биолошког блога, најпре морам да се извиним што ове године касним са почетком, али знате како се каже… Сваки почетак је тежак. 🙂

Институције и организације

Сву тежину почетка осетио је ПМФ у Новом Саду и то ћете видети из наслова првог чланка који сам одабрао за данас (да не кажем за почетак).

021.рс: Дебакл на упису за професоре природних наука у Новом Саду, за физику се пријавио један будући студент (3.7.2019)

Право питање за нас је како је прошла биологија? Биолози имају разлога да буду задовољнији од физичара, али разлога за радовање нема. Наиме, свега петоро се пријавило на 40 доступних места. Још једно право питање је да ли ће се овај тренд попут епидемије раширити и на друге факултете, рецимо београдски? Врло вероватно неће, пошто тај факултет ради све што је потребно да биологију популаризује међу најмлађима. Сетите се само прошле године. 🙂

Корисни материјали

Кад поменух прошлу годину свакако јој се морамо вратити како бисмо испитали ретенцију знања наших ђака. Да, говорим о иницијалним тестовима. На Фејсбук групи „Наставници биологије“ колеге већ увелико размењују иницијалне, а овде ево и мог прилога за старије разреде.

• Иницијални за седми
• Иницијални за осми

Са часова

Осим тестова, увек треба и лепих идеја за часове. На овом блогу их неће мањкати јер се увек промовише добар рад колега, а пре свега креативан. Сам почетак посвећујемо првој теми у најмање два разреда, па ево радова од пластелина ђака из ОШ „Милица Милошевић“ из Јагњила. Ментор је наставница Наташа Соскић.

Предстојећи догађаји

Позната по добром раду је наша Ена Хорват. И ове године њен научни клуб чуда прави и то бесплатно за заинтересоване ђаке. Плакат који следи говори више од хиљаду речи, баш као и поменути Енин досадашњи рад.

Осим клуба, можете посетити и један камп. Занимљив је по томе што је он настао као део активности ученичке задруге ОШ „Други шумадијски одред“ из Марковца. Детаљније имате у документу који следи.

Дечји камп „Весели основац“

Колеге из Пријепоља још увек имају времена да стигну да посете изложбу коју је приредио Природњачки музеј из Београда. Преносим текст који објашњава догађај:

Природњачки музеј из Београда приређује гостујућу изложбу „Шумови мора“ у Музеју у Пријепољу. Изложба ће бити отворена у петак, 13. септембра 2019. године. На изложби ће бити представљено преко 200 различитих врста мекушаца – пужева, шкољки и главоножаца који се чувају у Збирци савремених мекушаца. Изложени експонати обједињују становнике отворених океана и мора: Индијски океан, Тихи океан, Јужни Атлантик, Медитеран, и др. На изложби ће бити представљени бројни експонати: од најпримитивнијих облика пужева, хитона или бабушки, који су још познатији по имену Петрово уво или девојачко уво; најкрупнијих пужева: кацигаша или краљичиног шлема који су се у ХIII веку користили за резбарање камеја; џиновских шкољки – тридакни, које са поносом носе епитет медвеђа шапа а које се узгајају само на морским фармама ради опремање акваријума; до примерака који су овековечени у уметности, међу којима су: Јакобова капица, бисерне шкољке и др. Истраживање мекушаца фокусирано је на њихов комерцијални значај, али и са еколошког аспекта с обзиром да су шкољке најбољи пречишћивачи вода.
Овом изложбом публици се на популаран начин приближава лепота и значај мекушаца, скривених у морским дубинама. Аутор изложбе је др Биљана Митровић, музејски саветник, а техничку подршку пружиће дипл. инж. Мирослав Јовановић, музејски саветник и дипл. инж. Александар Стојановића, конзерватор. Изложба ће бити отворена месец дана.

Надам се да ће неко из поменутог града да напише и пошаље извештај за Био-блог, па да нас море запљусне и ван летњег распуста. 🙂 Још једна манифестација нас очекује у наредном периоду и овом најавом завршавам, а свим колегама и ђацима желим срећан почетак и да се не угледате на мене, већ да све буде на време. 🙂

Greenfest.rs: Školske posete (за 15.10.2019)

Још један чланак о републичком такмичењу

У моју редакцију (коју немам) пристигао је записник са трибине која је одржана дан пре наше основношколске трибине, а за колеге из средње школе. Наиме, њихово такмичење се одржало један дан раније.

Записник

Републичко такмичење из биологије за ученике средњих школа одржано је 25. маја на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Док су ученици трећег и четвртог разреда средње школе решавали тест, наставници су присуствовали Трибини о правцима развоја/модалитетима такмичења у наредном периоду у складу са новим планом и програмом наставе биологије у трећем циклусу образовања – идеје и мишљења наставника. Трибину је организовао Комитет за образовање СБД, а модератор је био Горан Милићев, члан  Комитета за образовање СБД и професор биологије у XIV београдској гимназији. На самом почетку, истакао је да се досадашњи  модел такмичења чини сасвим превазиђеним јер уместо да ученике подстичемо  на размишљање, тестови готово искључиво проверавају меморију ђака тј. способност да запамте што већи број података. У данашње време, када се до већине таквих информација лако може доћи на интернету, овакав вид тестирања ученика постаје сасвим бесмислен. Осим тога, по његовом мишљењу, кључни мотив за такмичење је ослобађање од пријемног испита на факултетима, што у просеку само троје ученика оствари, чиме је у потпуности обесмишљен уложени труд великог броја како ђака, тако и наставника.

Дискусију је започео др Срђан Стаменковић са Биолошког факултета у Београду, такође члан  Комитета за образовање СБД. Он сматра да задаци на будућим такмичењима, за ученике који раде по реформисаним програмима наставе биологије, треба да буду налик задацима на ПИСА тестирањима, те да ученици треба да буду тестирани у складу са међународним стандардима. Нагласио је да наши ђаци постижу слабије резултате на поменутим тестирањима што иде у прилог оваквом виду задатака, али истакао и бојазан по питању наших компетенција за израду оваквих задатака. Један од предлога присутних колега био је да Министарство организује озбиљну обуку за израду оваквих задатака.

Као један од кључних предлога, подржан и од стране модератора, издвојен је предлог студије случаја која би кроз тимски рад омогућила нови приступ коришћењу и вредновања информација. Наш, али и други, сродни факултети могли би да формулишу неколико конкретних проблема овим поводом, а по мишљењу Горана Милићева, ученицима би у припреми за овај вид проблемског приступа помогао и нови изборни предмет Примењене науке. Наравно, овај приступ иницирао је бројне недоумице и питања – како изабрати децу за студију случаја, да ли ученици треба унапред, неколико дана раније да буду обавештени о проблему којим ће се бавити (са чим се нису сложиле колеге из мањих места јер сматрају да би деца из већих центара била у предности) или да се на самом такмичењу формирају тимови, а чуло се и мишљење да све што ученици раде треба да се жирира и процењује на истом месту, од стране исте комисије. Као пример на који се можемо угледати, поменуто је овогодишње такмичење за средњошколце организовано на Технолошко-металуршком факултету. Такође, указано је на могућност да се угледамо на међународна такмичења овог типа. Један од предлога био је и да се направе питања у складу са исходима за тест, а да други део такмичења буде проблемски, који би ђаци јавно бранили. Предлог који се издвојио јесте да такмичењем треба проверавати шесту област стандарда постигнућа „Посматрање, мерење и експеримент у биологији“, са акцентом на стандардима 3.6.2 и 3.6.3 који су врло мерљиви. На трибини се могао чути и став да какав год да буде будући модел такмичења, мора постојати јасан оквир за ученике и наставнике, у виду приручника, макар бројао и хиљаду страна.

Као једно од могућих решења, на крају трибине, спонтано се издвојио предлог да на градском/окружном такмичењу ученици решавају тест са задацима који би били слични ПИСА тестовима, а којима би била проверавана и шеста област стандарда постигнућа, док би се на  републичком такмичењу ученици бавили студијом случаја, када би имали 2-3 сата да припреме и предају у писаној форми неку врсту истраживачког тимског рада који би затим бранили. Ипак, у случају републичког такмичења, а посебно због критеријума за формирање тимова, могуће решење је да ученици пре подне раде елиминациони тест који би био филтер за тимски рад поподне.

Сви присутни учесници трибине били су мишљења да следеће две године такмичење за трећи и четврти разред треба да се реализује по старом моделу, а за генерације које су започеле школовање по реформисаним програмима неопходно је осмислити нови модел такмичења, који би најпре био пилотиран.

Поред дискусије о моделу будућег такмичења, више колега указало је на неправедан систем награђивања ученика и доделе диплома, те да се по овом питању треба угледати на организаторе такмичења из других предмета.

На основу мишљења која су се на трибини могла чути, Комитет за образовање СБД формираће предлог новог модела такмичења, који ће упутити УОСБД.

Ана Блечић

професор биологије у Деветој гимназији „Михаило Петровић Алас“

Члан УО СБД

Још мало о основношколском такмичењу

Много хвала колегиници Ани, а оно што нисам урадио у претходном чланку ред је да урадим у овом. На такмичењу основаца десило се много лепих активности и штета је не поменути их.

Мале и велике посетиоце је на самом почетку, како су пристизали, дочекала Марина Дрндарски и њене бубице. 🙂 У питању је диван пројекат, па сам замолио Марину да нам објасни о чему се ту радило.

У оквиру пројекта „Предузетништво у основној школи“, ученици/-це ОШ „Дринка Павловић“ су направили пет „хотела за инсекте“ (један хотел је поклоњен ОШ „Пресерје“ из Словеније, један ће бити поклоњен Пределу изузетних одлика Авала, Ботаничкој башти „Јевремовац“, један се поставља у дворишту школе „Дринка Павловић“…)
На тераси између два завода, желели су да промовишу свој пројекат, али уједно и да скрену пажњу на угроженост инсеката опрашивача како у Србији, тако и у свету. Својим вршњацима који су дошли да се такмиче, објаснили су значај инсеката за природу и човека, њихову грађу, које врсте инсеката посећују одређене „собе хотела“ и која је уопште улога хотела за инсекте.

 

 

dav

sdr

Касније, ђаци су могли да изаберу неку од следећих активности.

Oдeљeњe зa eвoлуциoну биoлoгиjу:

– „Еволуција у лабораторији“ – експерименти на пасуљевом жишку: др Урoш Сaвкoвић, нaучни сaрaдник, др Mиркo Ђoрђeвић, нaучни сaрaдник, Леа Влајинић, сарадник у настави
– Пoсeтa узгajaлишту тритoнa: Triturus sp. кao мoдeл-oргaнизaм зa истрaживaњa у лaбoрaтoриjи и прирoдним пoпулaциjaмa: др Aнa Ивaнoвић, ред. проф., Tиjaнa Вучић, истраживач сарадник

Oдeљeњe зa физиoлoгиjу биљaкa:

– Пoсeтa стaклeнику кojи прeдстaвљa нaучну бaзу зa истрaживaњa улoгe свeтлoсти и хoрмoнa у рaстeњу и рaзвићу биљaкa: др Снежана Милошевић, виши нaучни сарадник

Групна посета и обилазак баште уз предавање стручних водича.

Групна пoсeта сa прeдaвaњимa и eдукaтивним филмoвимa (у пратњи студената-волонтера Биолошког факултета):
– Oбилaзaк Aквaриjумa у трajaњу oд oкo 30 минутa сa вoдичeм.
– Прикaзивaњe eдукaтивнoг филмa сa сaдржajeм кojи је усклaђeн узрaсту ученика у трajaњу oд oкo 30 минутa.
– Сликaњe пoрeд aквaриjумa и слoбoднe aктивнoсти.

Организована је радионица „Преко ДНК до северног пола“. Ова радионица се иначе одржала у оквиру пројекта „Мај месец математике“ и није једина која је у вези са биологијом. Радионице нису предвиђене недељом, али баш за наше ђаке који су се тога дана такмичили учињен је изузетак.

Иначе, радионице трају до 31. маја, па има времена још пар дана да их обиђете.

ЦПН: М3 – Отворене радионице (до 31.5.2019)

И…

Треба поменути да су победници овогодишњег такмичења, како ђаци, тако и њихови ментори, добили низ лепих поклона са логом Биолошког факултета, али се један поклон баш издвојио. Телевизија „Brainz“ ће направити емисију о сваком ђаку и наставнику, уколико они то буду желели (другим речима, ако нису сувише стидљиви 🙂 ).

 

Надам се да ћу имати могућности да пренесем те емисије путем блога, али свакако честитам свима њима на сјајним резултатима.

Дани, али светски

Ако има још неких који не знају ко се пласирао на републичко такмичење, листе можете пронаћи на сајту организатора такмичења – Биолошког факултета Универзитета у Београду. Према њиховим листама, седмака ће бити укупно 228 и ту су укључени сви они који су на окружном такмичењу остварили резултат од 88 и више бодова, као и они са мањим бројем бодова, али који су освојили једно од прва три места. Осмака је нешто мање – 195, иако је праг нижи и износи 81 бод.

Занимљивости

Да ли су осмаци мање мотивисани, да ли им је тест био тежи или екологија (са све заштитом животне средине) напросто није довољно атрактивна, заиста не знам. Но, шта год било од наведеног, за бољу мотивацију и учење можда може да буде од помоћи следећи видео који на илустративан начин приказује угрожене врсте наше земље.

Fejsbuk video – OrganicNet: Dan planete Zemlje – Sačuvajmo ugrožene biljke! (22.4.2019)

Овај видео је направљен поводом Дана планете Земље. Колеге диљем Србије су направиле креативне часове како би обележиле овај значајан еколошки датум, а објавићу их у наредним издањима.

Са часова

За сада један час који је приредила колегиница Тијана Пејић Ивановић из ОШ „Иво Лола Рибар“ из Великог Градишта. Слике говоре више од речи.

И таман смо завршили са Даном планете Земље, кад стиже нам нови еколошки значајан датум, на који нас је подсетио Жељко Станимировић.

Институције и организације

Жељко нам је пренео вест да је 11. мај Светски дан миграторних птица.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Светски дан миграторних птица (за 11.5.2019)

Организатор је наш Природњачки музеј, али не сумњам да ће и колеге осмислити креативне часове.

Техничка подршка

Наставници биологије свакакве лепе ствари раде на часовима, али се тешко одлучују да тај свој рад и истакну и аплицирају за звање педагошког саветника. Волео бих да охрабрим колеге на тај корак, а ако вам недостаје сертификат да сте усавршили рад на рачунару, што је један од услова, имам решење и за то.

Образовно креативни центар: Онлајн семинар: Основе рачунарске писмености (приступљено 26.4.2019)

Иначе вам препоручујем овај семинар, као и све друге које прави поменути ОК центар, а које ћете пронаћи на њиховом сајту. Остављам вас да прелистате семинаре и, пре свега, да се одморите на овом распусту.

Записник са првог састанка београдског актива наставника биологије

20. септембар 2018. 19:10

Основна школа „Дринка Павловић“

На почетку састанка, Марина Дрндарски је представила др Марију Смедеревац-Лалић из Института за мултидисциплинарна истраживања, која је причала о пројекту ELEDAN који носи назив „Развој алата за е-учење о животној средини у основним и средњим школама у регији доњег дела Дунава“. Овај пројекат умрежава школе Румуније, Бугарске, Србије и Словеније. Обезбеђују се додатни материјали за наставнике, који могу да се користе у настави екологије у осмом разреду, код петака када се раде водени екосистеми, као и за чуваре природе. Циљ је да се ђацима приближе еколошке теме на научно-популарни начин. Како би одредили који су материјали потребни ком узрасту (јер су циљна група ђаци од 6 до 13 година), у суботу 6.10.2018. биће организован целодневни семинар на коме ће присуствовати по један наставник и један ученик. Семинар ће се одвијати кроз радионичарски рад и трајаће осам сати. На крају дана наставници добиће сертификате, мада сам семинар није акредитован. Како би се знао број учесника, Марина ће сакупити контакт податке заинтересованих и проследити Марији.

Др Марија је објаснила да је број места на скупу ограничен.

Утврђен је следећи дневни ред:
1) Нови програм наставе биологије
2) Такмичење за пети разред
3) Семинари
4) Текућа питања

1) Нови програм наставе биологије

Дејан је, као један од тренера обука за наставнике, објаснио да је одређено ко је прошао онлајн обуку и да ће они добити сертификате. Услови су били да се направи презентација и уради тест. Није било неопходно да се добије 20 поена на тесту. Биће објављени линк или адреса где се сертификати преузимају.

Они који нису позвани на обуку треба да се обрате Заводу за унапређење образовања и васпитања (ЗУОВ), односно њихови директори. Српски језик, математика и биологија су изабрани за предмете за које је била предвиђена обука јер је ту промењен највећи део програма.

Постављено је питање како знамо колико да идемо у ширину у једном разреду. Дејан је објаснио да то питање није проблематично јер спирални модел програма омогућава да се све што нисмо урадили у једном разреду обради у наредном (градиво се надовезује једно на друго). Дао је пример животних процеса: у 5. разреду учи се само суштина животних процеса (зашто се крећемо, зашто дишемо); у 6. разреду се повезују органи (плућа, шкрге, на пример) са животним процесима; у 7. разреду се иначе проучава детаљније систематика, па се прави упоредни преглед типова органа; у 8.разреду се изучавају интеграције органа и органских система кроз сложене процесе попут хомеостазе и терморегулације.

Поставило се питање како вршити евалуацију. Тестови прате исходе, односно стандарде, исто као у збиркама за крај 8. разреда које је издао Службени гласник. По том узору и наставници могу правити тестове, а Марина је изразила уверење да су сви наставници компетенти за то. Користе се стари стандарди из 2010. јер нови нису званично донети. Ипак, постоје и мишљења да би било добро да постоје годишњи тестови које би правио неки од Завода, баш као што постоје иницијални за српски језик и математику.

За београдски актив, број присутних је био импресиван (колико нас иначе долази).

Неки су и каснили, али смо оправдали. 🙂

2) такмичења за пети разред

Једногласно је одлучено да се Српском биолошком друштву упути предлог да се такмичење за пети разред ове школске године паузира док се не ухода рад са новим планом и програмом, што би било повољно за све учеснике у процесу.

До следећег актива треба размислити о предлозима везаним за такмичење следеће школске године 2019/2020.

У случају преклапања такмичења или екскурзија дешава се да ђаци могу да полажу тест у другом граду. То није спецификовано Правилником и сваке године се дешавају проблеми. Зато треба послати још један предлог Српском биолошком друштву да се ово и званично дефинише. Такође, треба прецизирати ко у том случају даје евентуалне дипломе.

Трећи предлог који би се упутио Српском биолошком друштву се односи на идеју да се као код хемичара уведу и прва три места и прве три награде. Ђаци са највећа три броја поена би имале прва три места, а прве три награде би се давале по поенима (нпр. 90, 80, 70 или зависно од тога колико је логично за предмет биологија). Награде би касније биле корисне потенцијалним вуковцима и за локалне ученике генерације.

Насмејани и уз тешке теме.

3) семинари

Сви су се сложили да је избор званично прихваћених семинара ове године екстремно слаб и да неки семинари које су раније оставили за ову годину уопште нису ни понуђени.

Такође је примећено да нема семинара које би организовали запослени на Биолошком факултету у Београду, што би значајно повећало рејтинг факултета и олакшало похађање семинара наставницима из Београда.

Марина и председница градског Актива Албина Холод свим присутнима поделиле су потврде за два сата стручног усавршавања унутар установе. Потписивало се и печатирало да све пршти (фотке доказују).

4) текућа питања

Светлана Конта је дала предлог да се направе скупови (трибине) на којима би наставници размењивали искуства о раду у петом разреду. Овакве скупове је могуће акредитовати у ЗУОВ-у.

Светлана и Данка вазда имају неке идеје.

До краја скупа је било радно.

Данас смо решили макар неке недоумице.

Састанак актива је завршен у 20:15.

Записничар
Жељко Станимировић

Књига за сваког човека на свету

За данас имам неколико лепих најава, неких скоријих, других нешто даљих, али једнако згодних да се унесу у Годишњи план рада школе. Да почнемо од најблискијег.

ТВ Нови Бечеј: Учествујте у екобиолошком кампу на Сланом копову (рок за пријаву 25.8.2018)

Следећа два догађаја су у новембру.

Green fest: Školske posete (од 13. до 16. новембра 2018)

У питању је фестивал који има и филмиће и радионице и изложбу. Још један фестивал, верујем већини познат:

Фејсбук догађај: ФИЗИ БИЗИ ФЕСТ 8 – до ∞ и иза тога! (17.11.2018)

На неки начин фестивал науке ћемо имати и на часовима јер по новој методологији рада, која креће од петог разреда, биће неопходно да се рад учини практичнијим, проблемским и пројектним. Постоји сајт који нам све то може олакшати (чак има и припреме часова) и једини је проблем што је на енглеском.

Stem.org.uk: Primary science resource packages (приступљено 23.8.2018)

Са петог прелазимо на шести разред. Када су музичара Антонија Пушића (познатијег под псеудонимом Рамбо Амадеус) питали коју књигу би препоручио, ево шта је одговорио…

Кад смо веч кренули из разреда у разред, ево нешто и за седмаке. Следећи чланак одговара на питање зашто већина људи удише ваздух кроз само једну ноздрву.

Curiosity.com: Why Most People Only Breathe Out of One Nostril at a Time (приступљено 23.8.2018)

И, напокон, нешто за осмаке. У питању је интерактивни сајт који приказује речни екосистем без хидроелектране и са лоше и добро постављеном. Погледајте.

Dam effects.org: Hydropower reform coalition (приступљено 23.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо лепа догађања;
2. нашли смо извор за планирање часова у петом разреду;
3. добили смо препоруку за читање;
4. сазнали смо зашто удишемо ваздух на само једну ноздрву;
5. видели смо како хидроелектране утичу на речни екосистем.