Викенд уз гљиве и шишмише

На почетку две лепе најаве за викенд. Прву сам преписао са Фејсбук стране Природњачког музеја у Београду.

Манифестација „У царству гљива“ биће отворена 7. октобра 2018. у Институту за ботанику и Ботаничкој башти „Јевремовац“. Током једног дана биће приређена изложба и одржано више предавања о гљивама, тим чудесним и мало познатим бићима која су присутна око нас и у различитим сферама нашег живота.

Предавања:
12ч Халуциногене гљиве
12:30ч Гљиве као храна и лек
13:00ч Како заштити културну баштину у царству гљива

Организатори догађаја су Миколошко друштво Србије, Ботаничка башта „Јевремовац“, Природњачки музеј, Институт „Синиша Станковић“ и Пољопривредни факултет. Манифестацију подржава Министарство заштите животне средине Републике Србије.

А већ сутра је, већ традиционална, ноћ слепих мишева.

Фејсбук догађај- Природњачки музеј у Београду: 22. Међународна ноћ слепих мишева (за 6.10.2018)

Када већ причамо о летећим створовима, колеге су пронашле један необичан експеримент који су направили јапански ђаци. Они су пронашли начин да посматрају како се пиленце развија ван јајета. Како? Погледајте снимак на следећем линку.

Dailymail.co.uk: Video: Japanese students hatch an egg outside of its shell (приступљено 5.10.2018)

У нашим учионицама су огледи увек добродошли, али сада се велика пажња усмерила и на пројекте. Један такав осмислила је и поделила са нама колегиница Александра Живковић из ОШ „Петар Кочић“ и ОШ „Душан Јерковић“.

Пројекат: Ћелијске органеле

Александра је са нама поделила и сјајну презентацију. Дакле, часови о ћелији су потпуно припремљени захваљујући Александри. Остаје ми да се захвалим колегиници и да вам пожелим леп радни викенд.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас…

1. Најавили смо манифестацију о гљивама;
2. такође смо најавили и хоћ уз слепе мишеве;
3. посматрали смо како се развија пиленце;
4. добили смо готов пројекат за петаке;
5. придружили смо још једну сјајну презентацију својој збирци.

 

Претрага која сади дрвеће

Модели ћелија, рекао бих, прилично су значајно наставно средство на часовима, тим пре што очигледније приказују од слике да ћелија има све три димензије (иако је сићушна). На часу колегинице Сање Урошевић Парезановић такви модели направљени су за полне ћелије, а како би се објаснило и оплођење.

Оно што наши ђаци уче је врло једноставно, а најкраће би се могло описати у реченици: полне ћелије се спајају, дајући оплођену јајну ћелију која ће деобама да да још ћелија и формираће се ембрион. Ситуација је, ипак, далеко сложенија и укључује и имуни систем јер пристигле сперматозоиде и касније настали зигот тело жене „посматра“ као страно тело. Еволутивно гледано, да би оплођење било што успешније, у женском телу би морали да се развију механизми који ће спречити одговор имуног система. Тиме су се бавили научници са Универзитета у Индијани. Они су тестирали две групе жена, од којих је једна била сачињена од жена које су сексуално активне током читавог менструалног циклуса, без обзира да ли су плодни дани у питању или не.

И истраживачи су утврдили да током лутеалне (лутеинске) фазе (овде имате све о тој и другим фазама), одмах након овулације, мења баланс Т помоћних ћелија. Укратко, то су леукоцити који имају улогу у успостављању максималног капацитета имуног система. Оне мобилишу ћелије имуног система одговорне за убијање материјала које је тело идентификовало као антигене. Наиме, сексуална активност повећала је нивое помоћних Т ћелија типа 2 током ове фазе, док је смањила број ћелија типа 1 у односу на остатак менструалног циклуса. Слична промена се дешавала у мешавини имуноглобулинских антитела у пљувачки. Сексуално активније жене имале су виши ниво антитела IgG, чест и у крви. Опет, имале су нижи ниво IgA, односно антитело које разни аутори описују као „прву линију одбране од нападача“. Дакле, имуни систем се мења како би жена остала у другом стању и истраживачи су повезали да се то дешава што је жена полно активнија, али још није све најјасније. Рецимо, шта би био окидач за такве промене. Изгледа да присуство сперматозоида није јер се имуни систем мењао и код оних жена које су практиковале секс са кондомом.

IFL Science: How Much Sex Should You Have If You Want To Get Pregnant? (16.11.2015)

Ко зна, до сада су можда истраживачи и то разјаснили, а то ће свакако помоћи да се бебе више рађају. На кога ће те бебе да личе, зависи, наравно, од гена.

City magazine: 5 ljudskih osobina koje su najverovatnije genetski predodređene (10.6.2018)

Нисам пронашао да је однос према животној средини генетички (не генетски, тај термин није исправан) предодређен, па је важно да га развијамо. То можемо и уз помоћ следећег претраживача, који, за разлику од Гугла, сади дрвеће.

https://www.ecosia.org/

Није ми баш било јасно како то ради, па су ми објаснили да приход, који добијају од наших претрага, користе за садњу тамо где је потребна. Углавном, укуцао сам „Биолошки блог“ и први погодак је била ова страна, па бих рекао да је претраживач баш како треба. 🙂

А ако желите активније да помогнете природи и промовишете заштиту животне средине и успут освојите (новчану) награду, права ствар за вас је следећи конкурс.

Еко стар пак: Фото конкурс „Србија кроз еко објектив“ (до 5.8.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Видели смо како једноставно може да се изради очигледно наставно средство;
2. научили смо детаљније о оплођењу;
3. сазнали смо које су особине генетички предодређене;
4. претраживали смо интернет путем Екозије;
5. одлучили смо да учествујемо на фото-конкурсу.

Још мало о конгресу и још неким стварима

Пристигао је још један мејл др Мирослава Живића у име Организационог одбора конгреса.

Драге колеге,

Крајњи рок за пријаву на Други конгрес биолога Србије је продужен до 15.04.2018. Позивамо све заинтересоване да узму учешће у раду Скупа. Сви потребни обрасци и информације се налазе на интернет страници Српског биолошког друштва:

Српско биолошко друштво: Други конгрес биолога Србије (до 15.4.2018)

Попуњен образац за пријаву треба послати на е-маил адресу: kongres@serbiosoc.org.rs.

С поштовањем,
Организациони одбор

Подсећам вас да на конгресу можете представити и неки пример добре праксе из учионице, а наставници биологије таквих примера заиста имају. Данас вам представљам рад колегинице Снежане Јовановић. У њеној школи одржан је угледни час из биологије и веронауке. Идеја је била да покушају да помире наизглед непремостиве разлике о развоју живота на Земљи, према еволуционој теорији и библијском шестодневу. Посебну пажњу посветили су јајету и са биолошког аспекта, али су ђаци упознати и са његовом симболиком у Васкрсу.

Овај лепи цртеж је ручни рад и дело вероучитеља, а задатак за ђаке је био да обележе све оне врсте чија јаја имају амнион. Сјајна идеја и маштовита реализација, што се види по сликама. Верујем да оваквих радова има још и да би на том конгресу могло да се чује много тога лепог уколико се више колега пријави.

Но, конгрес није једино догађање на које се можете пријавити. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије позива да се пријавимо за обуку за распознавање птица према програму Норд Универзитета из Норвешке, 5. по реду коју организују у Србији. Обука је бесплатна, организована је у Новом Саду и Београду, а траје у периоду април-јул. За више информација пишите на raspoznavanjeptica@yahoo.com, а рок за пријављивање је 5.4.2018. Сви су добродошли.

За 5. мај предвиђен је велики птичји догађај и за њега, тврди се на следећем сајту, није потребно ни да будете експерт за птице. Дакле, сви могу да учествују у том догађају, а детаље ћете наћи на страни:

eBird.org: Global Big Day—5 May 2018: get excited! (1.3.2018)

Но, доста о птицама: а сад мало она. 🙂 У ствари, сада мало они – људи. Иако смо веровали да макар имамо сва сазнања о себи, ако не већ о другим врстама, то изгледа није баш тако. За крај вест која је постала права сензација.

РТС: Откривен нови орган у људском телу? (28.3.2018)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Проследили смо позив на конгрес;
2. промовисали смо пример добре праксе;
3. позвали смо на обуку из распознавања птица;
4. такође смо упутили позив да се укључимо у велики дан за птице широм света;
5. открили смо нови орган.

Чачак без оцене

Студенти на Универзитету Џонса Хопкинса у Балтимору већ више од пола деценије уче се да постану акушери уз помоћ – робота. Наиме, за часове медицине осмишљен је и направљен робот који се порађа, а како све то изгледа, погледајте на снимку на првом линку за данас.

Science dump: Pregnant Robot Trains Students (7.5.2010)

Жене пролазе кроз болне порођаје, док мушкарци немају ништа слично (иако то није разлог да не кукају свако мало 🙂 ). Но, ипак, следећи чланак врши нека поређења и одговара на питање шта је болније – порођај или ударац у тестисе?

IFL Science: What Hurts More: Childbirth Or Getting Kicked In The Balls? (16.9.2014)

У развијеним земљама скупо се наплаћује претрпљени бол, па чак и онај тзв. душевни. Код нас, ако успете да повратите макар оно што вам по закону припада, ућарили сте. Неким колегама се и то десило. 🙂

Крагујевачке недељне новине: Погрешно обрачунати одмори (30.5.2016) & Вечерње новости: Просветарима држава враћа 400 милиона? (28.5.2016)

И то није све. Синдикати се труде да ипак добијемо и нешто преко.

Зелена учионица: Просветари траже једнократну помоћ у износу од 10.000 до 15.000 динара (30.5.2016)

А матуранти се труде да добију дипломе. Или можда не?

Опозиционар: Мајице са натписом „Шта ће нам диплома кад је нема ни Тома“ забрањене у ваљевској школи (28.5.2016)

И то све у стиху. Када смо већ код стихова…

Зелена учионица: Чачански професори посветили песму екстерним евалуаторима (29.5.2016)

Вратићемо се разлозима ове песме, а док певамо, да мало и заиграмо. И једно и друго не зависе од година, а доказ је следећи видео:

Facebook video – Car Mar Rosa: …somos JOVENES!!!! ole ole oleeeee!!! (2.12.2015)

Дакле, враћамо се у Чачак одакле је поникла горепоменута песма. У тај град екстерна, изгледа, скоро неће доћи.

Унија синдиката просветних радника Србије: Чачак – Одбијање екстерне (30.5.2016)

Нас много не занима ко ће да одбије понуђено место министра просвете, већ нас јако занима ко ће да га прихвати. Према мишљењу председавајућег Националног просветног савета, то би требало да буде неки родољуб. Не по имену, него по убеђењу.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Нови министар просвете треба да буде патриота (30.5.2016)

Можда би министар просвете могао да буде и наставник? Тешко да ће се то икада десити, али се у свету дешавало да наставници постану познате личности, па чак и председници држава. Погледајте у чланку за крај:

Биз лајф: Они су познати и један део живота су радили у просвети (28.5.2016)

Борбе у природи и природне борбе

Идеја за колаче у облику Петријеве шоље. 🙂

Бактерије које су резистентне на антибиотике бацају лекаре широм света у очај. Метицилин резистентни Staphylococcus aureus, познатији као МРСА, некада је био углавном ограничен на местима као што су болнице и старачки домови, где иначе могу да изазову озбиљне болести попут упале плућа и инфекција крви. Али, још од касних осамдесетих година прошлог века МРСА је такође „ударио“ на ширу заједницу, где обично изазива инфекције коже, неке од њих потенцијално опасне по живот. Бактерија се преноси са коже на кожу путем физичког контакта или кроз размену пешкира, бријача и сличних предмета. Поједине групе људи су у повећаном ризику, укључујући спортисте у контактним спортовима и људе који живе у скученом простору, као што су касарне и затвори. Но, следећи текст тврди да нико заправо није сигуран:

Medicalxpress: Homes now ‘reservoirs’ for superbug MRSA (21.4.2014)

Светски лекари су можда очајни, али наши (надри)лекари имају решење. Против болести се треба борити – природом. Или можда против медицине? Све му то дође на исто.

Политика: Природом против медицине (1.4.2016)

У природи борбе су свакодневна појава. Ево једне кратке између слона и крокодила који се намерио на јунака:

Ево још једне између ајкуле и октопода:

IFL Science: Watch A Shark And An Octopus Battle (6.11.2015)

А поларни медведи боре се против људи. На следећем линку видећете узнемиравајућу фотографију поларног медведа чији је изглед последица глобалних промена.

Оne green planet: This Single Photo of a Polar Bear Will Show You WHY We Need to Stand Up for the Planet (2.4.2016)

Меде нису једине жртве. Научници верују да је због загревања Пацифика поремећен ланац исхране, што доводи до помора морских лавова.

National geographic: Warming Pacific Makes for Increasingly Weird Ocean Life (11.4.2015)

О климатским променама и још неким проблемима које правимо нашој планети, Ивана Дамњановић направила је презентацију:

Где је једна презентација, ту је и друга (исте ауторке):

Кад зборимо о водоземцима, да ли сте чули да се суринамске жабе рађају из коже на леђима своје маме? Погледајте видео на следећем линку:

IFL Science: Surinam Toad Childbirth: Trypophobics Need Not Apply (28.2.2014)

Изазов је деци објаснити како се рађају (људске) бебе, а још већи објаснити како настају. Ево неких покушаја:

Science dump: Parents trying to explain to their kids how babies are made (13.1.2015)

Неке ствари је, ваљда, тешко описати речима, а друге пак немогуће. То тврди и ауторка следећег чланка за један видео, који у оквиру поменутог чланка можете и погледати:

Женскица: Не може се описати речима: Овај видео је проглашен за један од најлепших, погледајте и зашто (22.5.2015)

За следећи видео не знамо да ли је најлепши, али добро илуструје безусловне или урођене рефлексе:

Тако беба рефлексно реагује, а када плаче, ваља је смирити:

Виреално: Овај доктор смирује бебе као на траци! Погледајте какав трик користи (28.1.2016)

А какве трикове користе школе да би привукле што више првака, сазнајте у чланку који смо приредили за крај:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Како школе привлаче прваке? (4.4.2016)

Паразитски близанац

Почињемо једном причом колеге историчара, за коју се двоумимо да ли је шокантна или очекивана у оваквој нашој ситуацији.

Корени: Кривац ослобођен, а жртва кажњена (15.1.2016)

Ово је један пример самовоље директора, али судећи према Форуму београдских гимназија, тога има још.

Данас: Штрајк упозорења због самовоље директора (15.1.2016)

Још мало ћемо о директорима, али пре тога да завршимо причу о штрајку. Ево шта је одговорио председник једног од репрезентативних синдиката када га је новинарка питала да ли су нас силни штрајкови исцрпели.

Највише је било приче о нацрту закона о платама у јавном сектору. Уколико се о том закону нисте информисали, информисаће вас синдикат:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Шта доноси закон о платама? (15.1.2016)

И враћамо се директорима. Неки нови наставник каже да они, ипак, нису криви:

Блог – Неки нови наставници: Не браним директоре, али… нису криви! (14.1.2016)

Криви или не, тек и они треба да раде на себи и науче нешто што ће им помоћи у послу.

Блог – Просветни информатор: Облици остваривања педагошко-инструктивне функције директора (9.1.2016)

Дакле, директори немају само овлашћења, већ и неке обавезе. А што се овлашћења тиче…

Зелена учионица: НПС: Министар просвете нема овлашћења да мења план и програм (15.1.2016)

Ово је у вези са актуелном темом верске наставе, односно програмом за овај предмет. Колико је очекивано је да ће др Александар Липковски, председник Националног просветног савета, који је близак „Дверима“ подржати предлог министра да се овај предмет укине у неким разредима, видећемо. Докле се дошло са тим, говоре следећи линкови:

РТС: Верски званичници упутили поруку Вербићу због веронауке (15.1.2016) & Н1: Верске заједнице критикују Вербића преко огласа у Политици (15.1.2016) & Радио Слободна Европа: Веронаука у Србији на тесту: Министар против ветрењача (15.1.2016)

И док се наш министар бори са ветрењачама, стигао је у међувремену и да испрати америчког амбасадора, Мајкла Кирбија:

РТС: Опроштајна посета Мајкла Кирбија са српским министрима (15.1.2016)

А недавно смо испратили и легендарног певача, Дејвида Боуија, па је ред да му посветимо један текст:

Елементаријум Центра за промоцију науке: Астероид Дејвид Боуви (јануар 2016)

Да ли сте знали да су људи налик на Дејвида тзв. људи химере? Такви људи настају када се током ембрионалног развића ћелије које ће дати двојајчане близанце у раном стадијуму споје, дајући једног човека, али који има одлике оба близанца. То се види по очима које су различите боје. И да са две необичне приче о близанцима и завршимо. У првој се ради о осамнаестогодишњем момку из Индије који је осећао бол у стомаку, а губио је тежину и повраћао. Након прегледа, лекари су били збланути, јер је младић у свом стомаку носио свог нерођеног близанца, технички живог, али не баш формираног. У ствари, он се састојао, да тако кажемо, од слабо развијене главе са косом и зубима, као и коштане структуре груди и кичме и био је пун жућкасте плодове воде. Тежио је 2,5 килограма и био дуг 20 центиметара. Завршио је у стомаку свог брата у току ембрионалног развића, јер га је други фетус обухватио, да то тако назовемо и наставио да живи преко дотока крви свог брата, домаћина. Овакви случајеви су ретки, али их има. Неформирани близанци најчешће су пронађени у стомаку домаћина, али се дешавало да буду и у лобањи и скротуму. Другу причу прочитајте сами. 🙂

IFL Science: This Teenager’s Stomach Ache Turned Out To Be Something Completely Horrifying (12.1.2016) & b92: Близанци су, али нису исто годиште (2.1.2016)

Мравојед против еволуције

Почињемо једном причом која се завршила трагично и одражава све лоше стране рада у школама, али и комплетног просветног система у коме нема конкретног решења за насиље у школама.

Прва српска телевизија: Живот прича – Алексина прича (27.10.2015)

Живот прича, а причају и књиге. Сајам књига увелико траје у Београду, а највећу популарност међу младима и то девојчицама, има једна блогерка.

Mondo: Zorannah: Apsolutni hit Sajma knjiga (29.10.2015)

А за нас биологе, занимљив је „Приручник за алергене биљке“ у (другом) издању Природњачког музеја:

Фотографија са временске линије Природњачког музеја у Београду: Приручник за алергене биљке (29.10.2015)

Још две „публикације“ су привукле нашу пажњу и обе је објавио наш пријатељски сајт:

Зелена учионица: Измене и допуне правилника о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника (29.10.2015) & Каталог радних места у просвети – нацрт (29.10.2015)

Поменути каталог би требало да послужи за нови закон о платним разредима, али…

b92: Закон о платама служи за обмањивање јавности (28.10.2015)

А курсеви служе да бисмо нешто научили. Ми вам препоручујемо два:

Coursera: Evolution: A Course for Educators & Imagining Other Earths

Дакле, један из еволуције, други из астробиологије. Овај први свакако не би био по вољи креационистима. Становити Жозеф (Joseph Oerding) написао је како креационистичко виђење доказује – мравојед!

News-leader.com: Evolution: Anteater proves creation account (21.10.2013)

Ми ћемо вам превести кратак текст потекао од Жозефа:

Толико је много фактора који доказују да се еволуција никада није десила, да ја никако не могу да разумем да је било ко узима за озбиљно.

Књига Постања нам говори одакле смо потекли. У њој се јасно каже да је Бог рекао нека буде ово и нека буде оно и било је. Бог је заповедио и то је брзо стајало на лицу места.

Ако заиста застанете да размислите, то једино има смисла.

Да бих вам илустровао моју тачку гледишта, узмимо мравоједа. Он има дугу њушку и језик тако да њима може да досегне до мрава испод земље. Ако је требало милионе година да он развије тако дугу њушку и језик, онда како је, под овим Сунцем, преживео све те милионе година да не једе?

Волео бих да ми E=MC2-људи реше ову загонетку.

Ми не знамо да ли је Жозеф био озбиљан или се само шалио, баш као што не знамо ни да решимо загонетку коју је задао. Једино смо сагласни да еволуција мравоједа никако није ишла на руку несрећним мравима. Ипак, није им он једина брига. Фамилија инсеката позната као Phoridae има веома разноврсне, али сићушне представнике (од 0,4 до 6 мм), који иако малени, мравима праве велике проблеме. Рецимо, неколико бразилских врста су прави ловци на главе. Када угледају повређеног мрава, женке полако одсецају главу мраву, користећи своје оштре делове уста. Потом је одвуку како би се гостиле, или крај главе положе јаја, а како би се гостило њихово потомство. Неке друге врсте раде слично, али различито. Полажу јаја у тело мрава и излегле ларве се хране садржајем који се у глави инсекта налази и на крају глава отпадне сама. Овој породици мува припадају и сандук-муве, како их на енглеском говорном подручју зову, јер су мајстори да уђу у затворена места која садрже супстанце у разградњи, па тако и мртвачке сандуке и тамо користе лешеве као узгајалиште за младунце.

IFL Science: Scientists Discover New Type Of Ant-Decapitation Behavior In Tiny Flies (8.1.2015)

Но, вратимо се на Жозефа. Можда и стоји његово питање како су мравоједи преживели без хране све те године, али никако не би „доказао“ своје гледиште ако би се запитао како су се парили. Јер, научници кажу, пениси су еволуирали много брже него други делови тела. На то указује чињеница да су прилично различити чак и код блиско сродних врста. Макар је тако што се тиче гуштера (додуше, они имају хемипенис), тврде истраживачи са Харварда, који су проучавали мушке гениталије 25 различитих врста гуштера са Кариба.

IFL Science: Lizard Penis Evolved Much Faster Than Their Other Parts (13.1.2015)

Међутим, оно што еволуција сазда брзо, код неких људи се развија спорије. Наиме, у једном изолованом селу у Доминиканској Републици, поједина деца када напуне 12 година и која су до тада била женског пола, почињу да пролазе кроз промене. Јача им мускулатура, груди почињу да расту (али не и дојке) и развијају им се пенис и тестиси, које до тада нису имали. Чак један од 90 дечака у том селу, на југу ове државе, постаје дечак тек са 12 година. Ово стање се назива 5-алфа-редукатаза дефицијенција и јасно је да га људи не препознају с почетка, тако да будуће дечаке одгајају онако како их виде – као девојчице. Др Мајкл (Dr Michael Mosley), презентер и новинар, одрастао је као девојчица, али према сопственим речима, није му се допадала та улога. Није волео да се облачи као девојчица и иако су му куповали лутке, није се занимао њима, већ је са дечацима јурио за лоптом. Када је почео да се „преображава“, околина му се ругала и трпео је насиље. А за његово стање одговоран је недостатак ензима 5-алфа-редуктазе. У првих осам недеља трудноће нити један фетус није ни мушко ни женско, да би се онда генетички одредио и да би отпочела диференцијација гениталија. Да би код мушког фетуса била успешна, тестостерон мора да се преведе у дихидротестостерон, а то ради поменути ензим. Када њега нема, неће бити ни дихидротестостерона и родиће се беба која неће имати мушке полне органе. Макар не до пубертета, када ће нови налет тестостерона ипак да учини своје.

IFL Science: The Boys Who Only Develop A Penis When They Hit The Age Of 12 (21.9.2015)

Кад кликнете на слику добићете пазл. Методичар га је сложио за 36,5 минута. Можете ли боље?

Но, ако сте жена и после дванаесте године, госпођа Мекдоналд (Averil Macdonald) каже да не разумете процес експлоатације природног гаса, зато што жене доносе одлуке на основу осећаја, а не чињеница. Јесте, госпођа је женско и не само то. Она је члан организације Жене у науци и инжењерству (Women in Science and Engineering (WISE)), а успут је и професорка на једном од британских Универзитета, те председавајућа тамошње компаније која се бави енергентима (Onshore Oil and Gas). Дакле, некако не стоји да она то изјави, али је била подстакнута истраживањем које је иницирано са Универзитета у Нотингему, и које је укључило 7000 испитаника. Резултати су показали да 58% мушкараца сматра да експлоатацију природног гаса треба дозволити у Уједињеном Краљевству, док то мисли тек 31.5% жена. Студија је такође показала да 85% мушкараца зна да дефинише шта је то природни гас, док то женска популација зна у знатно мањем проценту – 65%. „Жене су увек забринутије због опасности по своју породицу него мушкарци.“ – тврди госпођа Мекдоналд. „Ми смо природно заштитнички настројене према деци. И ја бих такође била забринута, али сам се информисала и осећам се безбедно пошто сам разумела.“

IFL Science: Top Scientist Bizarrely Claims Women “Don’t Understand“ Fracking (24.10.2015)

Верујемо да ћете следећи чланак разумети, без обзира на пол и без обзира да ли знате енглески, пошто је на српском. 🙂

Опозиционар: Пазите шта једете! „Тонус“ превара века – Произвођач хлеба се лажно оглашавао (25.10.2015)

Некако је и било за очекивати да хлеб, ма како проруски био, не може да заустави канцер. Међутим, оваквих, упозоравајућих текстова има често на интернету. Један од њих је и:

Блог – Биљна медицина: Шокираћете се – Вегета је отров: Ево чиме убијате своју породицу! (јун 2015)

Можда је већи шок да нас може убити испијање воде! Несрећна Џенифер (Jennifer Strange), жена из Калифорније (28), такмичила се током радио-емисије и том приликом попила шест литара воде за три сата. Отишла је кући са наградом (Нинтендо конзола за видео-игре) и веома јаком главобољом. И умрла је од тзв. интоксикације водом. Овај случај није усамљен, а дешавао се и спортистима. Заправо, међу тркачима маратона релативно је чест (готово код једне шестине) случај хипонатремије, проузрокован управо претераним уношењем воде. У следећем тексту детаљно је описано шта се то у телу тада конкретно дешава:

Scientific American: Strange but True: Drinking Too Much Water Can Kill (21.6.2007)

Ми нећемо да се наливамо водом, али остајемо са њом, тј. у њој, а у потрази за ретком врстом кита. Врста Balaenoptera omurai је тек 2003. препозната и озваничена као посебна (до тада су је мешали са такође патуљастим B. edeni) и мало се о њој зна. Следи прича (за крај) о ономе што се зна:

IFL Science: First-Ever Field Observations Of Rare And Elusive Whale (24.10.2015)

Домаћи, књига које нема

Да се неке људске вредности нису угасиле, чак и у ситуацији у каквој смо, доказује прва вест коју смо одабрали за данас:

Вести онлајн: БГ станица: Отворена креативна радионица за децу избеглице (15.9.2015)

Према речима министра, сама радионица нема толико за циљ да едукује, већ је нешто друго много значајније; да се деца избеглица мало разоноде и друже и макар на кратко одвоје од својих не малих проблема. Ми верујемо да је и за нас важно да се овакве активности спроводе, а да је сан важан, тврди Експерт Пол (Paul Kelley) са Оксфорда. То је оно што сви иначе знамо, али оно што можда нисте знали, а што он још каже, сан је важнији за узраст од 14 до 25 година него за било који други. Када су неиспавани, осим што им утиче на расположење, може да им поремети и психо-физичко здравље. Зато он предлаже овакво радно време за школе: да од 8:30 крену најмлађи, узраста од осам до десет година, од 10 часова они са 16, а од 11 они који су тек постали пунолетни. Иако ово ново радно време изгледа прилично радикално, научно је поткрепљено. Адолесценти не луче мелатонин, хормон који регулише наш биолошки часовник, пре 11 сати увече. Када тај процес крене, он се не зауставља до касних јутарњих часова, те им је тешко и да се пробуде ујутро рано.

IFL Science: According To This Sleep Expert, Work And School Shouldn’t Start Until After 10am (12.9.2015)

Новак Ђоковић рано рани, тврди, те од раног јутра има неке навике које му помажу да буде успешан као што јесте.

Телеграф: Новак открио осам тајни свог успеха: Од раног јутра почнем да пијем… (15.9.2015)

Тако ради најбољи тенисер света, а када смо већ у категорији најбољих, ево још једне:

Зелена учионица: Најбољи домаћи задатак свих времена? (11.7.2015)

Поједини ђаци не само да не пишу најбоље, већ не пишу никакве домаће, јер бесплатни уџбеници касне.

Глас западне Србије: Ђаци на мукама, домаћи из књига којих нема (15.9.2015)

Али зато не касне и бесплатни приручници за наставнике. Има и за нас, биологе.

Развионица: Приручници за наставнике

Иако очигледно постоје напори да се настава унапреди, текстови на које све време наилазимо немају речи хвале за ситуацију у просвети, напротив. Ни следећи текст није изузетак:

Зелена странка: Просвета вртоглаво креће низбрдицом (15.9.2015)

Једна од честих замерки нашем просветном систему је и да се не улаже у младе таленте, али то није само проблем просвете, већ и комплетне нам државне политике. У Србији се рачунају искључиво медаље из области спорта.

Н1: Медаље за патент против тромба, а од државе ни стипендија (15.9.2015)

Немојте погрешно да нас разумете, немамо ништа против спорта, напротив. Следећи текст се чак позива на научно истраживање које указује да је боља физичка активност један од услова за бољи успех у школи.

Зелена учионица: Пирамида физичке активности деце

Ето, постоји и таква пирамида, осим трофичке. Ево и једног примера чланова ове потоње, али изненађујућег:

Још једно изненађење дочекало је грађане једног малог места у Ирској и то након силовите олује која је ишчупала читаво (две стотине година старо) стабло из земље. Но, није реткост да се то деси, али је за корење овог дрвета био, па да кажемо, прикачен – људски скелет! Прелиминарни резултати показали су да је прилично стар; припадао је човеку који је живео пре 1000 година. Био је стар негде између 17 и 25 година и убијен је неким оштрим предметом, али је нејасно да ли је жртва разбојника или је погинуо у двобоју.

IFL Science: A Storm Knocked This Tree Over, And A Skeleton Was Found Hanging From The Roots (14.9.2015)

Овим питањем ће се бавити историчари, а нас биологе занимају много старије кости, да не кажемо фосили. Иако није биолошки коректно, организме који су одолели изумирањима, те се након заиста много година очували живи и здрави, називамо живим фосилима. Један од њих је целакант, који је изненадио научнике када су га рибари извукли из мора давне 1938. Причу не само да знамо, већ је и предајемо ђацима. Међутим, оно што нисмо знали, а открило се, то је да целаканти имају плућа. Заправо, само док су у стању ембриона, те нестају како се риба развија.

Popular Science: ‘Living Fossil’ Fish Has Lungs (12.9.2015)

Међутим, ова плућа нису функционална, односно не омогућавају дисање атмосферског кисеоника и вероватно то нису омогућавала ни прецима целаканта. Биће да је највише што су им пружала да могу да насељавају плитке воде са малом количином кисеоника, за разлику од данашњих, а који више воле морске дубине. А о томе шта ви више волите на Биолошком блогу, увек можете да нас обавестите у коментарима. 🙂

Педесет нијанси постигнућа

Галерија, коју смо припремили за почетак, приказује рекламе које су генијално осмишљене:

Viralnova: I Had To Look Twice At Most Of These 27 Ads. But Once I Got Them… Absolutely Brilliant. (11.2.2014)

Следи галерија која приказује фотографије на којима су се случајно нашле животиње. А можда напросто воле да се сликају, односно кваре туђе позирање. Погледајте.

First to know: The 30 Funniest Animal Photobombs of All-Time (25.11.2014)

И док смо у свету животиња, осврнућемо се на брижне мајке из тог царства. Погађате, у питању су пауци. 🙂 Женка вучјег паука носи своје младе на леђима. Ентимолога Метјуа (Mathew Duncan) ова мајчинска љубав веома је заинтригирала и посматрао је како ће се мајка, али и младунци понашати у појединим ситуацијама. Тако је снимио ситуацију у којој се мама потукла са другим пауком, а шра су дечица урадила, видећете на следећем линку:

IFL Science: Watch Baby Spiders „Explode“ From Mother During Fight (13.10.2014)

Погледајте како се „рађа“ један тропски паразит. Наиме, један други ентомолог, са Харварда (Piotr Naskrecki), током боравка на Белизеу, „покупио“ је неколико поткожних паразитских ларви мушица. И снимио је филм о томе како се легу, а који можете погледати на следећем линку:

Scientific American: Giving Birth To A Tropical Parasite [Video Not For The Squeamish] (12.1.2015)

А погледајте како се беба камелеона излеже из јајета и прави прве кораке:

IFL Science: Watch A Baby Chameleon Hatch From Its Egg And Take Its First Steps (13.5.2015)

Осим за припремање омлета, јаја (птичја, не камелеонска), али и њихове љуске, па чак и картонска амбалажа у којој се чувају, могу да се користе и за разне друге практичне ствари. Рецимо, да ли сте знали да љуске од јаја могу да лече акне и да уз помоћ њих можете да побољшате укус кафе? Сазнајте на којих 20 начина можете да их искористите.

Positive med: Egg Cartons, Egg Boxes & Flats Free shipping on select items (2.10.2014)

Кликом на слику постаће интерактивна.

Научили смо како да користимо јаја, а сада да научимо и како да их правилно изговарамо. Следећи текст решава недоумицу да ли се каже пет јаја или пет јајета.

Блог – Миља Лукић: Бројеви, а није математика  (27.11.2010)

Некаквом математиком баве се многе заинтересоване групе за завршни тест осмака. Према тврдњи новинара постигнућа су „за нијансу боља у школама у којима се није штрајковало“. Колеге су прокоментарисале да су постигнућа за две нијансе боља у школама у којима се преписивало, а за три у којима се преписивало више. 🙂

Вечерње новости: Мала матура: Мало је најбољих  (20.6.2015) & Блиц: Поражавајуће – Нико нема максималан број бодова у Нишавском округу (20.6.2015)

Ваистину, најбољих је увек мало. А изабран је најбољи (или можда боље рећи најбоља) међу синдикалцима.

Зелена учионица: Изабран нови председник УСПР Србије (20.6.2015)

Честитамо колегиници Јасни која је један од ретких примера који показује како изгледа када се позиција стиче квалитетом. А што се завршних испита тиче, можемо само да се надамо да је квалитет ипак дошао до изражаја, што можемо опет само да се надамо и за успех у школи. И дошло је време да се деца уписују у средње школе. У вези са тим, конкурс је допуњен.

Зелена учионица: МПН: Дoпуна Конкурса за упис средњу школу за 2015/2016. годину (21.6.2015)

Па, још само да пожелимо нашим осмацима да им се жеље (са листе) остваре. А свима желимо срећан почетак лета, који је, као што сви знамо, данас. 🙂

Рад са великим идејама

Тридесетог јуна, најављују поједини медији, биће дан који ће бити мучан појединим компанијама:

Блиц: Спремите се – 30. јун је дан који ће загорчати живот многим интернет компанијама (20.5.2015)

То је за недељу дана, а данас је Дан специјалног резервата природе „Окањ бара“…

Фејсбук фотографије – Дззс Окањ-Елемир: Због прелепе природе и зеленог стања ми славимо дан мога постојања (22.5.2015)

…и  Међународни дан биодиверзитета. Пошто се за празнике нешто поклања, ми вама поклањамо књигу „Рад са великим идејама научног образовања“.

Пре пет година, 2010, публиковали смо „Принципе и велике идеје научног образовања“ с циљем да покажемо да би научно образовање требало ђацима да омогући развој релативно малог броја великих идеја из науке и о науци. Њихова примена је посматрана кроз неке догађаје у образовању и свакодневном животу. Одговори корисника из многих земаља потврдили су да је избор идеја релевантан, па се чак и у реформи неких националних курикулумима манифестовао њихов утицај.

Потенцијална корист од продубљенијег начина учења, радије него некоординисана уопштеност, ипак зависи од промена у начину рада у учионици. Зато овом публикацијом, приказујући даљи рад исте интернационалне групе научника и едукатора у науци, указујемо на оно што би требало бити укључено при раду ка великим идејама. Разматран је приказ великих идеја, импликације на садржај курикулума, педагогију, формативно и сумативно процењивање, као и професионално усавршавање наставника и евалуацију подучавања.

Ево и линка са ког можете преузети књигу:

Вин Харлен и група аутора (2015): „Рад са великим идејама научног образовања“. Научни образовни програм (Science Education Programme). Италија.

Ми немамо да вам понудимо неку своју књигу (мада никад се не зна шта ће бити у будућности), али веома успешно пишемо блог. 🙂 Додуше, блог се може писати и неуспешно.

Adriahost.rs: Блогерске грешке које троше време свима & Креативно писање: Kако направити лош блог? (8.11.2014)

За оне који дају предност Фејсбуку у односу на блог да знају да је осмишљена апликација која вам бира сродну душу. 🙂

Vonvon: Who is my real soulmate?

Жене које би желеле да буду маме, у будућности можда неће морати ни да бирају сродне душе, ако то не желе. Једна француска компанија тврди да је успела да произведе, у лабораторијским условима, функционалне сперматозоиде. Овај рад није објављен ни у једном научном часопису, што, јасно, побуђује сумње научне заједнице, али је јасан и мотив дотичне компаније да свој патент заштити. О самом механизму како су научници запослени у компанији успели то што тврде мало се зна, осим да је коришћено ткиво из тестиса које садржи само незреле ћелије, тзв. сперматогоније, а које настају из матичних ћелија.

IFL Science: Scientists Claim They Have Created Sperm In The Lab For The First Time (12.5.2015)

Можда ће свака врста ћелија и свако ткиво или чак орган моћи да се добије од новооткривених матичних ћелија. Оне припадају типу плурипотентних ћелија, али се разликују од других таквих по механизмима метаболизма и експресији гена. Ове амебоидне ћелије су занимљиве по томе што неће да се „приме“ ако се убризгају у било које место у телу, али ако се место погоди, дају одличне резултате. За рад у лабораторији су Богом дане; ефикасно се клонирају, лако се одржавају у култури ћелија и такође лако генетички модификују. Научници већ имају идеја шта би са њима. 🙂

IFL Science: New Type Of Stem Cell Discovered (11.5.2015)

Некада се дешава да поједине животиње изгубе делове тела и тада у помоћ ускачу активисти организација за заштиту животиња. Ти делови се не надокнађују уз помоћ матичних ћелија, већ је технологија значајно мање софистицирана, али ефикасна. Погледајте:

IFL Science: Injured Sea Turtle Gets A 3D-Printed Jaw (18.5.2015) & LADTV: Eagle Was Tragically Shot in The Face, 3D Printing Saved Her Life (18.5.2015)

Наравно, таквих интервенција би било мање када би било мање и лова. Такође би и мањи број врста био угрожен када се не би дешавао лов на њих. Зато је приличан број авио-компанија одлучио да више не дозвољава транспорт трофеја које чине убијене јединке угрожених врста животиња:

True activist: Multiple Airlines Will Now Refuse To Ship Hunting Trophies! (15.5.2015)

Дакле, немојте на пут авионом носити бунде и сличне рукотворине ако припадају којој угроженој врсти, а ако пожелите да се возите свемирским бродом, ствари постају још компликованије:

b92: Девет недеља наопачке: Да ли бисте пристали на овај експеримент? (14.5.2015)

Овај експеримент се, дакле, ради како би се видео утицај свемирских путовања на људско тело. Нека истраживања су показала како би путовање на Марс утицало на људски мозак. Да би то открили, научници су „бомбардовали“ мишеве честицама налик на оне нађене у космичком зрачењу. И резултати нису добри; под утицајем таквог зрачења, губи се способност решавања проблема.

IFL Science: Study Reveals How Traveling To Mars Could Damage Astronaut’s Brains (2.5.2015)

То нас неће спречити да отпутујемо још даље од Марса, до самих граница Сунчевог система. Где се оне налазе, одговара чланак који смо изабрали за крај:

Сuriosity: Where Does the Solar System End?

А крај нашег Биолошког блога за ову школску годину биће тамо негде средином јула. 🙂