Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „развиће“

Трамвај звани жеља

China antonym for OriginalДа није све баш као што овај шаљиви дечји рад лево илуструје, говори следећа вест:

Правда: Први на свету: Трамваји на водоник у Пекингу (20.3.2015)

Толико о првом трамвају, а следи чланак о првој успешној трансплантацији пениса, која се збила пре неки дан:

IFL Science: Doctors Announce World’s First Successful Penis Transplant (14.3.2015)

Један пенис чини разлику. Ово звучи баш банално, али и истинито, што се показало кроз људску историју, којом су мушкарци доминирали. Доминирају и данас, макар у слабије развијеним државама. Како то изгледа у оним напредним? Да ли су жене постигле да буду равноправне? Следећи чланак тврди да не и као доказ нуди (сурову) статистику…

MTV: 9 Facts That Prove Women Are Not Equal To Men (8.3.2015)

…а ми смо је превели за вас:Divine Makeover - 2014-06-15_264155_travel-portraits.jpg

У свету, 1 од 4 жене уда се пре своје 18. године

Следећа галерија ипак нуди мало ведрији поглед на венчања:

Diply.com: 13 Unmistakably Epic Wedding Photos

САД је 1 од само 9 земаља која не омогућава плаћено породиљско одсуство

Да постоји изузетна веза између мајке и бебе није нека новост. Међутим, новост јесте како се та веза током трудноће ствара. Путем плаценте беба размењује са мајком потребне супстанце, али и ћелије које се ту налазе мигрирају и тако доспевају до најразличитијих органа што мајке, што фетуса ( плућа, тиреоидеу, мишиће, јетру, срце, бубреге и кожу). brainИ то може имати широк спектар утицаја, попут обнове ткива, превенције канцера, али и поремећаја имуног система. То практично значи да се ћелије једне особе могу налазити у телу друге и да при томе обављају неке своје улоге. У мозгу жена су пронађене мушке ћелије, на пример, и у неким случајевима ту су живеле деценијама. Која је тачно њихова улога није најјасније, али изгледа да код особа са Алцхајмеровом болешћу мање су присутне, па је могуће да оне помажу мозгу да остане здрав.

Scientific American: Scientists Discover Children’s Cells Living in Mothers’ Brains (4.12.2012)

У свету 1 од 30 жена се породи пре своје 18. године

_1007263385961339_5358196691363014259_n (Small)Јасно је да у овој статистици веома важну улогу има и образовање и сазнање о контрацептивним средствима. Следи чланак који се бави њиховом историјом:

Science dump: A brief history of contraception (22.11.2014)

У свету, 1 од 3 жене је физички или сексуално нападнута у неком тренутку њеног живота

Следеће истраживање је о насиљу и спровели су га научници са Харварда. Према њиховим речима, мушкарци који преферирају војевање битки по правилу имају више жена и више деце. Макар судећи према племену Нијангатома из источне Африке. Уколико ратовањем освоји више грла стоке, млади ратник ће тиме моћи и да добије више жена. Да ли из овога може да се извуче закључак из биологије понашања, да репродуктивни успех мушкараца зависи од њихових ратничких вештина, одговара следећи чланак:

Рhys.org: The biological spoils of war: Study finds those who take part in violent conflict have more wives, children (29.12.2014)

У земљама у развоју 200 милиона жена мање од мушкараца има приступ интернету

_m7hmpwQ5Tx1rafdwyo4_250У Северној Кореји тек неколико људи има приступ интернету. Остало становништво прати медије и невероватне вести које пласирају:

Сity magazine.rs: Сулуде вести пласиране у Северној Кореји (3.2.2014)

У САД мушкарци који се зову Џон држе више руководећих положаја него све жене заједно

Може бити и да Амери нису баш маштовити у смишљању имена својим мушким потомцима. 😀 Било како било, за руководиоца, односно лидера, потребне су и емоције, а један од стереотипа је и да су жене емотивније. 🙂

НЛП центар: Да ли сте довољно емотивно вешти да бисте били лидер? (20.5.2014)

Широм света жене проведу много више сати радећи послове за које нису плаћене

_740535586062242_2455162210055271677_n (Small)Некако нам у вези са овом темом на памет падају – наставнице. 🙂 Ето још једног разлога за мушкарце да се не жене учитељицама, уз десет које наводи аутор следећег текста:

Зелена учионица: 10 разлога да не ожениш учитељицу (19.1.2015)

Свега 32% националних устава штити права девојчица на образовање више од основне школе

Заиста је срамна политика многих земаља где су направљене границе до којих женска деца могу да уче. _1019139348103374_34306760860883536_nУ неким другим случајевима, границе морају да постоје:

Детињарије: Како деци поставити границе и при том сачувати живце (7.3.2014)

У САД жене зарађују 78 центи по долару који зарађују мушкарци (за исте послове, подразумева се)

Истраживачи из Чикага дошли су до заиста занимљивог закључка када су проучавали ефикасност запошљавања. Наиме, послодавци много више воле да чују кандидата за посао, него да прочитају његову биографију. Заправо, тада ће њихово мишљење бити да је кандидат више компетентан, мудар и интелигентан, чак и ако изговори потпуно исте речи као што су написане на папиру.

Рhys.org: The sound of intellect: Job seeker’s voice reveals intelligence (20.2.2015)

И ако сте женског пола, не морате више у биографији да наглашавате да ли сте госпођа или госпођица. То није по ЕУ стандарду већ четири године. 🙂

РТС: 24 сата.рс: ЕУ укинула „госпођице“ (14.10.2011)

tumblr_m6lpyqVunK1r2c05t

Драге госпође, те господо, али и не и госпођице, читајте нас и даље. 🙂

Граница живота

_mnnaa98nOG1qbkzabo3_500 (Small)Да уметност нема граница, познато нам је свима. Када то кажемо обично мислимо на границе људске креативности, али у следећој галерији мисли се на – величину. Уметничка дела из те галерије толико су ситна да голим оком не бисмо успели да видимо сву њихову лепоту:

Science dump: Did you see the 3 microns sculpture? (23.10.2014)

Живот, пак, има неки свој лимит. Ћелије јесу микроскопски ситне, али чак и такве, морају бити довољно велике да би живот био могућ. Колика је то заправо величина, већ је дискутабилно. Можда раније и није било, али пронађена је бактерија која је толико мајушна, да је унела сасвим нове погледе на овај проблем. Наиме, ултрамалих бактерија може да стане чак 150 у једну једину ћелију Escherichia coli. Њихова просечна величина износи 0.009 кубних микрона (микрон је милионити део метра). Ове бактерије су изгледа прилично честе у копненим водама, имају густо спакован спирални материјал (вероватно ДНК), мали број рибозома и додатак у виду длачице. Метаболизам им је толико сведен, да вероватно зависе од других бактерија за већину онога што им је неопходно.

Рhys.org: First detailed microscopy evidence of bacteria at the lower size limit of life (27.2.2015)

_nctajsLdvC1sh5fa9o2_1280 (Small)И са овим, обичним, бактеријама, свакако имамо довољно проблема. Бактерија која изазива велики кашаљ, Bordetella pertussis, показала су истраживања у Аустралији, доживела је неке промене, које за нас, људе, нису добре. Постала је резистентна на вакцину која се користи у превенцији болести.

Мedicalxpress.com: Whooping cough bacterium evolves in Australia (15.4.2014)

Већ нам је познато да патогени еволуирају тако да постају резистентни на лекове, али бактерија која изазива колеру, Vibrio cholerae, нема намеру да чека на еволуцију. Она има нешто што је налик на микроскоспку иглу од шприца којом убада ћелије нашег танког црева (где иначе обитава) и краде им ДНК. _naoctgNVD01r57531o1_500 (Small)Ово је генијалан начин да побољша своју вирулентност, али и резистентност на антибиотике.

IFL Science: Killer Cholera Bacterium Stabs Others With Tiny Spear, Steals DNA (2.1.2015)

У цревима људи обитавају многе бактерије. Које ће се ту настанити, зависи највише од периода након зачећа, тврди следећи текст, више него каснија изложеност антибиотицима, као и томе да ли је беба рођена нормално или царским резом и да ли ју је мајка дојила.

The scientist: Gut’s Earliest Bacterial Colonizers (11.8.2014)

А од чега (или од кога) зависе наше плате? Од синдиката свакако не, али се челници ове организације својски труде да окрену ситуацију у нашу корист. Јуче су организовали конференцију за штампу која је трајала 45 минута. Можда ту има неке симболике. 🙂

А за данас је одржана и седница коју је сазвао Председник Синдиката радника у просвети Србије (СРПС) Слободан Брајковић. Такође, упутио је и тешке речи:

РТВ: Брајковић: Вербић не би смео да буде министар (28.2.2015)

_niec5eiE971ttj25qo1_1280 (Small)Много тога не би смело, па ни да родитељи раде својој деци домаће задатке. Па, ипак, студије кажу да то чини сваки шести родитељ.

Зелена учионица: Да ли и ви својој деци радите домаћи задатак? (16.1.2015)

Једна од тековина модерног времена је да су домаћи задаци потпуно (да се монденски изразимо) аут. Или можда нису?

Ученици.инфо: Домаћу задаћу (не) треба укинути! (28.2.2015)

Верујемо да је проблем домаћих задатака озбиљан проблем, али оно што је још озбиљније је сам концепт образовања. О томе говори следећи текст:

Детињарије.ком: Савремено школовање поданика (27.2.2015)

Епитет „савремено“ некако се обично везује за ИКТ. Јуче је завршена дводневна конференција која се бавила управо тиме и успут окупила наставнике из васцеле Србије. Ево и првог извештаја:

Н1: Школски таблети замениће у будућности школске табле (27.2.2015)

UntitledЈасно је шта ће даље бити са школским таблама, а шта ће бити са штрајкачима, пита се ауторка текста:

Зелена учионица: БПС: Штрајкачки народе, шта ћете даље? (28.2.2015)

На то питање одговара Јасна Јанковић:

Блиц: Два синдиката настављају штрајк, протест 17. марта (1.3.2015)

Синдикати су саставили приговор на то што држава неће да плаћа рад челницима синдиката по школама (јер није потписан ПКУ).

Унија синдиката просветних радника Србије: Приговор Школском одбору (28.2.2015)

11021258_873898312677727_3110472777790359655_nЗа сада нисмо нашли документ који би се упутио Школском одбору за смањење плате било ком члану синдиката, али некакво упутство јесмо. Што се целе те ситуације тиче, политичка партија ДСС има мишљење о томе:

РТВ: ДСС: Неуставни притисци на просветаре (1.3.2015)

Притисци су увек лоши. Наше ђаке, рецимо, притискају школске торбе:

Вечерње новости: Ђачки ранчеви тешки као џакови цемента (1.3.2015)

Макар ће неки у тим „џаковима“ моћи да носе бесплатне уџбенике:

РТВ: И за бесплатне уџбенике биће конкурс (1.3.2015)

Текст који смо одабрали за крај не говори о уџбеницима, али и те како прецизно детектује све најслабије стране нашег школства.

Вести онлајн: Српска просвета на стубу срама (1): Ко је понизио школство у Србији (1.3.2015)

_10205408100549744_4643179774471773105_n (Small)
Кликом на слику постаће интерактивна.

У кукурузу

_10152678041488528_3118038511766683121_nДа ли је дошао и тај дан да је штрајк окончан? Одговор би био – пола „посла“ је завршено. 🙂

Бета: Два синдиката потписала споразум с Министарством просвете (11.2.2015) & Н1: Синдикат радника у просвети не прихвата споразум Владе (11.2.2015)

Ево га и (спорни) ПКУ:

Зелена учионица: Предлог ПКУ-а (29.1.2015)

А што се тиче јавног дуга, не да нисмо ни пола посла завршили, него изгледа нема у догледно време да ће се он смањити.

Блиц: Фискални савет: Мораћемо да штедимо и у 2018. (11.2.2015)

Добро. Стратегија нашег политичког врха је штедња, која ће се очигледно развући у много више наредних година него што је обећано. И та штедња има превисоку цену. _nfg04bviOl1rpjsroo1_500Према писању аутора следећих текстова, школство нам је „поробљено“, а наука „на самрти“.

Нова српска политичка мисао: (П)оробљена школа (9.2.2014) & Н1: У Србији наука умире, минорна средства из буџета (10.2.2015)

Иако нам наука умире, то Универзитет у Новом Саду не спречава да буде угледан.

Политика: Новосадски универзитет по угледу на Станфорд (10.2.2015)

Углед у Србији је веома дискутабилна категорија. Рецимо, углед може да вам обезбеди и статирање у позоришту, али и много нижи степен образовања може да вам обезбеди предност над оним ко има факултетску диплому. 🙂

Политика: Кад се и статирање у позоришту рачуна у радно искуство (8.2.2015) & Blog – Zokster something: Oni će spasiti Srbiju (10.2.2015)

И док ће нас Надзорни и Управни одбори спасавати и при томе наплаћивати тај труд, лекари су успешно спасили све ђаке из школе у Шајкашу, али и даље не знају шта је узрок разбољевању све те деце:

Бета: У школи у Шајкашу није нађен хемијски агенс (11.2.2015)

1005553_858697577484588_976339953428040147_nХемијски агенс није нађен, али су зато хемичари пронашли нову врсту хемијске везе. Научници су је предвидели још осамдесетих година прошлог века, али је тек недавно и експериментално доказана и то у нуклеарном акцелератору у Ванкуверу. Ова веза је уочена између брома и егзотичног атома мујонијума (ако смо га добро транскрибовали на српски), кога сачињавају антимион и електрон и има хемијску ознаку Mu. Тип новооткривене везе назван је вибрирајућим, зато што између два атома брома атом мајушног мујонијума осцилира од једног до другог (као пинг понг) и тако их све држи на окупу:

Scientific American: Chemists Confirm the Existence of New Type of Bond (20.1.2015)

_mknzmz9sPs1qe31lco1_500 (Small)У животу неке везе је добро одржавати, али неке баш и не. Једна старија Индијка је била превише дуго била везана за своју бебу – читавих 36 година, да би јој је тек ових дана (напокон) уклонили. Када се оплођена јајна ћелија усади било где ван материце, трудноћа је ванматерична (очигледно) и таква се прекида јер потенцијално може бити опасна по живот жене. Оваква трудноћа релативно је честа; дешава се једном у 50 случајева, али најчешће није одржива. Међутим, не и за поменуту Индијку. Она се пожалила на бол у абдомену и лекари су у првом прегледу наишли на тврдо ткиво и претпоставили да се ради о канцеру. Детаљније анализе показале су да није у питању канцер, већ – костур бебе (брррр). Испитујући њену историју, лекари су сазнали да је она (давне) 1978. била трудна и да је трудноћа била ванматерична, али да је бебу наводно побацила. Тада јој је лекар сугерисао операцију, али се жена уплашила и наместо да послуша лекара, вратила у своје село где је примала некакву терапију. Објашњење ове појаве је да је тело жене заштитило себе од могуће инфекције која би наступила распадањем ткива бебе, па је напросто калцификовало фетус (окружило га слојем минерала).

IFL Science: Ectopic Fetus Removed From Woman After 36 Years (26.8.2014)

62428-large-128412

Сличан, редак и застрашујући случај десио се у Хонгконгу. У медицинској пракси документовано је мање од двеста случајева да се роди беба са паразитским близанцем у свом телу. Случај који је описан још је ређи – мала Кинескиња је у свом абдомену носила два своја близанца:

IFL Science: Girl Born With Twin Fetuses In Her Abdomen (10.2.2015)

Ипак ћемо о лепшој, мада истој теми – галерија животиња док су у плаценти:

Science dump: Extraordinary animals in the womb (29.8.2012)

Чак и као фетуси, приказане животиње су неодољиве. Има ли шта слађе од бебе гепарда на пример? Међутим, кад порасту, постају немилосрдне убице:

National geographic: Terrified Baby Impala Becomes Young Cheetahs’ First Hunting Lesson (22.1.2015) & Cute Killers? Gray Seals Maul, Suffocate Seals and Porpoises, Studies Say (3.2.2015)

safe_image6Злочин који светску јавност много више брину ових дана, трговина је људима. За ову сврху користи се скривени интернет. То је део интернет простора кога претраживачи попут Гугла уопште не могу да „виде“. Чак, тврди следећи чланак, Гугл листа свега 10% интернет страна, док све остало не. Компанија Гугл ову цифру не признаје, али не тврди ни да покрива 100% мреже. Ипак, сматрају њени челници, и са оволико процената колико је учинковито, они сасвим довољно подмирују потребе својих клијената.

Scientific American: Human Traffickers Caught on Hidden Internet (8.2.2015)

Нас Гугл „види“, али нам је много битније да нас видите ви. 🙂

Биоблоговски хороскоп

10494541_863805183644669_7108412596077881844_nПропустили смо да за нову, 2015. урадимо годишњи хороскоп за наше читаоце. И тај пропуст нећемо надокнадити, али смо вам ипак за данас припремили нешто специјално. Инспирисао нас је амерички уметник Дејмон (Damon Hellandbrand), који је направио галерију чудовишта по угледу на хороскопске знаке:

Bored panda: 12 Zodiac Signs Reborn As Terrifying Monsters By Damon Hellandbrand (16.1.2015)

Ми нисмо толико застрашујући, па ћемо наместо хорор галерије, понудити неке друге галерије и текстове у вези са вашим хороскопским знаком. Уживајте. 🙂

tumblr_nfylv9G2Nh1qaityko6_1280 (Small)

Ован01

За овнове смо припремили галерију слика оваца. И све су прелепе. И слике и овце. 🙂

Bored panda: 25 Photos Of Sheep Blanketing The Earth Like Snow (октобар 2014)

Бик02

Бикове иритира црвена боја – истина или трач? Нећемо се бавити тиме, већ самом црвеном бојом. Да ли сте знали да крв разних животиња није увек црвена? Код многих гуштера и амфибија она је заправо зелена, јер садржи и жуч. zguzvice (Small)Научницима још увек није најјасније да ли је она природна одбрана од грабљивица или тек отпадни материјал који се нашао у крвним судовима. Јастози и други ракови, као и главоношци имају плаву крв, јер уместо гвожђа у еритроцитима имају бакар. Чланковити црви и пужеви имају хемоглобин попут нас (и крв им је црвена), али се он не налази у крвним ћелијама него слободно плива у крвној плазми. Инсекти уместо крви имају хемолифу, која је жућкаста.

Funny Buburuza: 5 Animals With Very Odd-Colored Blood (децембар 2012)

Некада и реке умеју да буду „крваве“, као што се то десило у Кини прошле године. Река се пред очима мештана напросто обојила у року од пар сати. У питању је, највероватније, хемијско загађење, које за ову многољудну земљу није баш неуобичајено.

Science dump: River turning blood-red overnight (7.8.2014)

Близанци03

Ми знамо да двојајчани близанци, како им већ назив каже, настају из две различите оплођене јајне ћелије. И то је довољно добро објашњење. Међутим, следећи текст приказује да читава та ствар са близанцима уопште није тако једноставна и разматра феномен химера, које се јављају и међу људима. Најједноставније (али можда не и најтачније) објашњење поменутог феномена је да уместо да се два зигота зачета у исто време развијају засебно, они се, да кажемо, слепе и настављају да формирају један организам. Тај организам сада садржи два различита (близаначка) генома и уколико они потичу од (несуђених) девојчице и дечака, јавиће се хермафродитизам. У блажем случају, родиће се дете са две различите боје очију, попут популарног Дејвида Боуија.

Мedicalxpress.com: The origin of twins (2.4.2014)

На почетку овог чланка је слика која ће вам већ разјаснити какве комбинације близанаца могу да се развију, а следећа слика разјашњава како да се они разликују када се роде. 🙂

_10152495019706749_6678269901898245283_n

Рак04

Наш колега из Калифорније, Форест (Forrest Galante), пронашао је јастога у Пацифику који је прави шампион. Његова маса је износила 5,5 килограма, што је рекорд, с обзиром да припадници његове врсте ретко достижу четири пута мању тежину. Овај рак је стар целих 70 година. Форест је, усхићен, отрчао да се похвали породици овом ловином. Породица је већала и одлучила да не поједе ову старину, већ да је однесу локалном центру за конзервацију морског живља, где је и пуштен на слободу.

Science dump: Giant lobster: Biologist discovers 70-year-old crustacean (13.12.2014)

Лав05

Лавови могу бити страшни, попут ових који су напали бодљикавог прасца:

IFL Science: Lone Porcupine Skillfully Defends Himself Against 17 Hungry Lions (3.11.2014)

А могу бити и умиљати. 🙂

Viral nova: This Ferocious Big Cat Is Best Friends With A Small Dog. It’s Too Precious. (15.8.2014)

Девица06

_1483033371908100_66130893_n
Кликом на слику постаће интерактивна.

У Индонезији, да би жена могла да постане полицајац, мора да прође тест невиности. Јасно је да је ова неуобичајена процедура запошљавања скренула пажњу јавности, а пре свега организација које се баве људским правима. Ово не само да је сексистички, већ заиста никакве везе са здравим мозгом нема да је тај тест икакво мерило; башка што је и сам тест као показатељ доведен у питање. Оваква дискриминација жена не виђа се само у Индонезији; пракса тестирања невиности за разне циљеве, спроводи се и у Турској, на пример. Познат је случај из 1990. када је ученица једне школе извршила самоубиство након што је тестирана, а према инструкцијама директора школе. Сам тест варира од културе до културе; негде се то чини опипавањем, а на другим местима пуким посматрањем да ли на химену има оштећења. У једном селу у Мароку тест је заиста маштовит. Жена легне са испруженим ногама, а друга, обично старија жена, поломи свеже јаје над њеном вагином. Уколико се садржај излије у њу, сматра се да тестирана девојка није више невина. Но, без обзира на методу, две ствари се сматрају меродавним; неоштећен химен и узан вагинални отвор.

IFL Science: Women Suffer The Myths Of The Hymen And The Virginity Test (19.12.2014)

Вага07

Најпре ћемо да меримо у биљном свету. Која је највећа инесктиворна биљка?

National geographic: Weird Animal Question of the Week: What’s the Biggest Killer Plant? (30.10.2014)

А сад и у животињском.

National geographic: How Big Are The Biggest Squid, Whales, Sharks, Jellyfish? (13.1.2015) & Scientific American: Giant Squid and Whale Sharks Not as Big as People Think (14.1.2015) & IFL Science: How Big Are The Largest Marine Animals? (14.1.2015)

Шкорпија08

Од преко 1.000 познатих врста, смртоносних за човека је тек 25. Но, и то је довољно да нас инспирише да вам представимо чланак који се бави историјом отрова:

Discover: The Good and Evil History of Poisons (13.11.2013)

Стрелац09

Некада су нам стреле много више значиле него данас. Како смо од ловаца и сакупљача постали купци хране, објашњава Рут (Ruth DeFries) са Универзитета у Колумбији.

National geographic: Humans’ Amazing Evolution From Hunter-Gatherer to Safeway Shopper (9.11.2014)

За стрелце имамо још и један једноставан, али задивљујући трик са стрелицама:

Јарац10

Попели смо се козјим стазама и набасали на – планинске коке (тинамуе). Ове птице су заиста занимљиве, али јаја која легу још и више, јер показују јединствену особину иридисценције. Наиме, њихова боја се мења зависно од угла под којим их посматрате. Јаја птица, ма колико год шарена била, поседују свега два пигмента. Код тинамуа постоји још један, додатни, трик, који је испитао тим са Универзитета у Акрону, под вођством Бранислава Игића. Он се састоји, пронашли су, од веома танког премаза преко љуске, у чији састав улазе калцијум-карбонат, калцијум-фосфат и микс органских једињења попут протеина.

IFL Science: Mountain Hens Lay Glossy, Color-Changing Eggs (10.12.2014)

Кад смо већ код птица, упућујемо позив за „јарчеве“, али и све остале да се придруже птичарењу:

Фејсбук догађај – Жељко Станимировић: Фебруарско птичарење – Great Backyard Bird Count 2015 (од 13. до 16. фебруара 2015)

Водолија11

Нећемо да проливамо воду, већ ћемо започети причу о њој. Хиљадама година филозофи, попут Аристотела, тврдили су да чиста (дестилована) вода нема укус. Заправо, да је она „почетна тачка“ за укус, баш као што су то мрак за чуло вида и тишина за чуло слуха. Ипак, много касније, истраживачима је постало јасно да и оваква вода може да надражи чуло укуса, а двадесетих година прошлог века постало је јасно да је при томе важно и шта смо јели пре тога. Уколико смо јели кисело, дестилована вода ће нам изгледати слатко, а уколико смо лизнули со, биће нам горка.

Popular science: Ask Anything: What Does Water Taste Like? (29.1.2014)

Рибе12

За које рибе је у реду да се нађу на трпези? Следи постер који то приказује, али не онај који би направио гастроном или лекар нутрициониста, већ еколог. Неке врсте су сувише ретке да би се ловиле.

Information is beautiful: Which fish are okay to eat?

10641041_10152414010878951_4538417223607207281_n (Small)

Надамо се да сте уживали у овом нашем, мало другачијем, хороскопу. 🙂

Вежба пре приче

_827797850604795_9075200524954318153_n (Small)
Кликом на слику добићете интерактивну.

Желите ли да путујете у Белгију? И то да бисте учествовали на бесплатној научној радионици? 🙂 Па, ако сте наставник биологије и других природних наука, имате прилику. Додуше, не превише извесну, јер позивају свега 20 наставника из целе Европе, али никад се не зна. 🙂

Scientix.eu: Take part in the Scientix Science project workshop in the Future Classroom Lab! (8.1.2015)

Имате времена и да размислите и да саставите писмо. Рок је до 26. јануара. Ипак, следећи текст тврди да су секунде важне. Заправо, једна једина! Наиме, наша планета не ротира око Сунца за тачно 365 дана. Има ту малко кашњења и потребно је да се то некако надокнади, а то се ради додавањем те секунде, како би се време ускладило са атомским часовником, најпрецизнијим којег имамо. Међутим, када је 2012. такође додавана секунда, разни сајтови, попут Reddit-а (друштвено-информативног и забавног сајта) и Linkedln-а (сајт за пословне контакте) пријавили су проблеме. Без обзира на то, овај кратки, али велики догађај очекује се 30. јуна у 23:59:59.

Рhys.org: Adding leap second this year expected to cause Internet problems (7.1.2015)

tumblr_ni1k2y7KTN1ttd550o1_1280 (Small)

Полицајци из Монтреала штрајковали су тако што су уз горњи део униформе носили (вруће) панатлоне различитих и шарених боја и дезена, а како би посрамили владу своје земље. 🙂

Дакле, секунде су важне, а важни су и сати рада са децом, изгубљени, да тако кажемо, током штрајка. Неки наставници су изгубили и Одељењско веће, али ће да га надокнаде према препоруци синдиката, који је и позвао наставнике да га не одрже. У истом саопштењу синдиката речено је и да договор са министарством није постигнут.

Унија синдиката просветних радника Србије: Саопштење (12.1.2015)

Откуд оваква одлука сад одједном? Следећи текст ће вам можда то разјаснити, а ту је још пар приде да вас упути у наредне кораке:

Зелена учионица: Синдикати: Закључити оцене (12.1.2015) & Политика: Штрајк и у другом полугодишту (12.1.2015) & Н1: Штрајк просветара: Ђаци можда остану без сведочанства (12.1.2015)

И док синдикати најављују штрајк у другом полугодишту, министар најављује захтевну целу следећу годину:

Блиц: Вербић: Озбиљна и захтевна година пред нама (11.1.2015)

Да ли ће нам година бити кишовита? Сазнаћемо, а до тада да сазнамо од чега потиче мирис кише. Ово питање није неважно ни биолозима, јер тај мирис „говори“ биљкама када да израсту из семена, води камиле кроз пустињу и инспирише неке врсте риба да постану романтичне. 🙂

Science dump: Where does the smell of rain come from? (21.8.2014)

_n7lncam6841sfzttbo1_500

За ово годишње доба прикладније су снежније теме (мада нас пракса демантује), па се зато селимо на Антарктик. Иако се сав бели на карти света, ово је најсувљи континент и увек је то и био. Наиме, до недавно се сматрало да је на овом континенту, тачније у области где је данас Викторијина долина, постојало огромно глацијално језеро негде пре 20.000 до 8.000 година. Ипак, истраживачи са Квинсленда демантовали су ову тврдњу. Теорија о древном језеру изгледа да не пије воду, баш као што је изгледа ни на Антактику није било. 🙂

Рhys.org: Antarctic lakes theory dries up (22.7.2014)

_411580438997217_4075485093711544603_nПогрешних теорија је увек било и биће, а грешака има чак и тамо где их најмање очекујемо. Рецимо, водичи у угледним светским музејима који се баве историјом природе, неће рећи посетиоцима да веома често имају погрешно идентификоване примерке врста биљака и животиња. Следи прича о једном слону, кога је погрешној врсти придодао сам Карл Лине још у 18. веку и та грешка се исправила тек недавно.

Nature: Linnaeus’s Asian elephant was wrong species (4.11.2013)

Идентификација врста уопште није једноставна ствар, то зна сваки биолог, а у то су се недавно уверили и чувари јавног реда и мира из Дарвина у Аустралији. _546592372094422_116819365_nЈедан човек, док је обалом мора шетао пса, наишао је на нешто што је личило на откинути људски прст. Уплашивши се да је налетео или на злочин или на напад крокодила, човек је прст однео у полицију. Међутим, тамо су утврдили да немају посла са остатком људског тела, већ нечим мање забрињавајућим, али више збуњујућим. Патолог је утврдио да ово није људски прст, већ нека врста биљке, али није могао да каже и које. Претпоставили су да је у питању Alcyonium digitatum. Међутим, поменута врста је корал и мада је, попут биљке, причвршћен за подлогу, он је животиња, а и ареал врсте је северни Атлантик и Медитеран, што је прилично далеко од обала Аустралије. Тако ће ова врста, прсту слична, остати мистерија, јер полицајци су сагласни у једном: њихово је да решавају злочине, а не биолошке задатке. 🙂

IFL Science: Bizarre Plant Resembles Human Finger (6.1.2015)

Врсту коју ћете видети у следећој галерији лако бисте препознали, чак и да не знате наслов.

Блог – Обичне приче: Макови – анимације (23.6.2014)

avatar_14А следећи гиф приказује све фазе у развићу људског фетуса. Заиста је сјајан, посебно за услове основне школе, где није важно знати све детаље. Једина је замерка што не даје икакву представу о односу величина појединих ступњева:

Science alert: This mesmerising animation shows how babies form (18.12.2014)

Када се беба роди, такође следе неке фазе у равићу и колико год нам изгледале познате, откривају се неке нове ствари. Рецимо, да ли сте знали да пре него што ће проговорити прву реч, мозак бебе увежбава механику говора?

Мedicalxpress.com: Months before their first words, babies’ brains rehearse speech mechanics (14.7.2014)

_mqaldlAJ5J1snxul7o1_500 (Small)Ево га и филмић који објашњава како функционише мозак бебе:

National geographic: How Does a Baby’s Brain Work?

Ево и инфографике која приказује неке занимљивости о људском мозгу:

Science dump: Facts about the human brain (8.11.2013)

И још мало о речима и о мозгу. Научници из Шпаније и Немачке открили су да учење нових речи (код одраслих особа) активира исте центре у мозгу као и секс и дрога.

IFL Science: Learning New Words Activates The Same Brain Regions As Sex And Drugs (29.10.2014)

Хм. Мораћемо мало да редефинишемо познату изреку – секс, дрога и рокенрол. 🙂

Десет стратегија медијске манипулације

618a076585d77d8fbdbe7b813181766a_L (Small)Ноам Чомски је један од најутицајнијих мислилаца у свету. Он је упозорио на десет стратегија како медији манипулишу нама. Ми смо их приредили за вас, те дали и неке пропратне (углавном биолошке, јер биологија је свуда 🙂 ) линкове за вас. Па да почнемо. 🙂

1. Пажњу јавности преусмеравати са важних проблема на неважне. Презапослити јавност поплавом небитних информација, да људи не би размишљали и стекли основна сазнања у разумевању света.

У науци нам се некада чини да је пажња усмерена на небитне или макар, мање битне ствари. pumpkinmitosis (Small)Рецимо, секвенционирање генома гибона. Научници су успели да сазнају зашто се код ових мајушних мајмуна у ћелијама дешава брза стопа хромозомских реаранжмана и када то овако напишемо, нама, обичним смртницима, то не значи много. Но ако знамо да ови реаранжмани имају не малу улогу у настанку људских болести, рака пре свега, напори научника у овом случају постају веома смислени.

Рhys.org: Gibbon genome sequence deepens understanding of primates rapid chromosomal rearrangements (10.9.2014)

_o8xt65nqdkozuicdhirm2. Треба створити проблем, да би део јавности реаговао на њега. На пример: изазвати и преносити насиље са намером, да јавност лакше прихвати ограничавање слободе, економску кризу, или да би се оправдало рушење социјалне државе.

Животиње научницима задају велике проблеме; није ретко да је нека њихова особина или понашање напросто необјашњиво. Ипак, повремено и успемо да откријемо зашто раде то што раде. 🙂

Животиње.рс: Откривамо: Зашто пси лижу ране? (8.11.2014)

3. Да би јавност пристала на неку неприхватљиву меру, уводити је постепено, „на кашичицу“, месецима и годинама. Промене, које би могле да изазову отпор, ако би биле изведене нагло и у кратком временском року, биће спроведене политиком малих корака. dancing_babyСвет се тако временом мења, а да то не буди свест о променама.

Ми смо вам приредили галерију где можете да видите промене у развоју фетуса, а снимљено невероватном техником.

Блиц – Жена: Погледајте како настаје живот (5.11.2014)

4. Још један начин за припремање јавности на непопуларне промене је, да их се најављује много раније, унапред. Људи тако не осете одједном сву тежину промена, јер се претходно привикавају на саму идеју о промени. Сем тога и „заједничка нада у бољу будућност“ олакшава њихов прихват.

bgДа ли ће нам будућност бити боља, заиста не знамо да вам кажемо, али уколико је тачна изрека да се историја понавља, можемо да закључимо да је будућност извесна. Следећи чланак одговара на питање да ли ова изрека важи и за еволуцију живог света, односно да ли се и она понавља?

Рhys.org: How repeatable is evolutionary history? (23.6.2014)

5. Када се одраслима обраћамо као кад се говори деци, постижемо два корисна учинка: јавност потискује своју критичку свест и порука има снажније дејство на људе. _681777755247206_105875422638851509_nТај сугестивни механизам у великој мери се користи и приликом рекламирања.

Значи, добра тактика је разговарати са одраслима као са децом. А како треба причати са децом?

Зелена учионица: Како треба разговарати са ученицима (14.2.2014)

6. Злоупотреба емоција је класична техника, која се користи у изазивању кратког споја, приликом разумног просуђивања. Критичку свест замењују емотивни импулси (бес, страх, итд.) Употреба емотивног регистра омогућава приступ несвесном, па је касније могуће на том нивоу спровести идеје, жеље, бриге, бојазни или принуду, или пак изазвати одређена понашања.

tumblr_inline_n9jxigIbmu1qd2w8lУвек смо и знали да су негативна осећања лоша, па их зато тако и називамо. Испоставља се да су при томе и оруђе за манипулацију. Британски научни часопис је издао посебно издање које се бави управо супротним – смехом, те је један чланак посвећен томе да ли и смех, кога везујемо за добре емоције, може изазвати лоше ствари. И заиста може; последице су дислоцирана вилица, инконтиненција, главобоља, срчана руптура (напрснућа), па чак и смрт. Значи, нема шале.

Popular science: Scientists With Sense Of Humor Explore Dangers Of Laughter (13.12.2013)

7. Сиромашнијим слојевима треба онемогућити приступ механизмима разумевања манипулације њиховим пристанком. Квалитет образовања нижих друштвених слојева треба да буде што слабији или испод просека, да би понор између образовања виших и нижих слојева остао непремостив._10152434782297688_2924830651241669213_n

Што се сиромаштва тиче, ми имамо поприлично искуства. Међутим, не можемо да се меримо са члановима Доробо племена у јужној Кенији, који да би преживели морају да краду плен од лавова (има и филм, скроз је занимљиво).

Science dump: Men stealing meat from lions. (16.8.2014)

8. Јавност треба подстицати у прихватању просечности. Потребно је убедити људе да је (ин, у моди), пожељно бити глуп, вулгаран и неук. Истовремено треба изазивати отпор према култури и науци.

Ми ћемо да дамо свој мали допринос борби против свега наведеног. Упућујемо вас на блог и презентацију која не само да промовише науку, већ и природу.

Блог – Наукица: Покретач идеја (6.10.2013)

9. Треба убедити сваког појединца да је само и искључиво он одговоран за сопствену несрећу, услед оскудног знања, ограничених способности, или недовољног труда. Тако несигуран и потцењен појединац, оптерећен осећајем кривице, одустаће од тражења правих узрока свог положаја и побуне против економског система._796000793790588_9089887907318902186_n

Што се тиче угрожене животне средине, ово је истина – одговорност је на свима нама. Свако од нас може да учини нешто да се ситуација поправи, а хемичари могу још више; да сачине технологију за производњу водоника – горива чије сагоревање не прави штету.

Рhys.org: Chemists develop technology to produce clean-burning hydrogen fuel (14.7.2014)

10. Брз развој науке у последњих 50 година ствара растућу провалију између знања јавности и оних који га поседују и користе, владајуће елите. „Систем“, заслугом биологије, неуробиологије и практичне психологије, има приступ напредном знању о човеку и на физичком и на психичком плану.

_698342056915450_2840441890395084840_nТачно сте могли да претпоставите да ћемо ми биолози бити криви за све. 🙂 Но, чињеница јесте да се сазнања о људском телу и наравно мозгу, све више увећавају. Рецимо, до сада се веровало да године мозгу не доносе ништа добро, чак напротив. Осетан је губитак когнитивних способности, пре свега меморије и пажње. И физички мозак губи – неке структуре атрофирају, а и уочљив је губитак запремине. Међутим, неуронаучници доказују да са старењем мозак постаје више пластичан, односно успева му да поједине своје зоне реорганизује и прилагоди за више (нових) послова.

Мedical еxpress: Aging brains aren’t necessarily declining brains (3.11.2014)

Па, мало и утехе након свега овога. 🙂

Кораци по ивици

10689945_734683309914696_562305827408775395_n (Small)Најпре да вас позовемо на једну изложбу (детаље ћете видети кликом на слику лево), посвећену Јосифу Панчићу, а под називом „Наслеђе које не застарева“. Често људи мисле о књигама као о наслеђу што не застарева и поред свих ових ИКТ чуда која нам омогућавају да књиге листамо у виду сајтова. Но, нећемо о књигама, њих (и о њима) је било довољно на недавно одржаном сајму, већ о библиотекама. Божанствене библиотеке могу се наћи широм света:

The guardian: Weird and wonderful bookshops worldwide – in pictures (10.10.2014)

Како би приволели децу да читају, запослени у једној библиотеци направили су мрежу у којој је читање забавније. Да бисте видели о чему се ради, погледајте чланак са све фотографијама:

Handimania: Creative reading net (август 2014)tumblr_ndaw2uaKYP1u16r4wo1_500

Израђивачи мрежа у природи, пауци, понекад умеју баш да претерају:

IFL Science: Orb-Weaver Spiders Stuff A Treatment Plant With A 4-Acre Web (2.11.2014)

Уколико желите да сачувате неку необичну паукову мрежу на коју сте наишли током шетње (наравно, не тако велику као описану), у следећем прилогу описан је поступак:

Рlay create explore.org: How to Capture and Preserve a Spider Web (15.6.2012)

Наравно, увек треба бити на опрезу од љутитог власника мреже. Медији саветују опрез и од дивљих школа.

Блиц: Опрез – Дивље школе уписују студенте у тржном центру за 900 евра (3.11.2014)

9_629201483642pm781.pngНама су и овакве школарине мисаоне именице, а и нећемо баш бити чести посетиоци тржних центара, па разлога за опрез ваљда и нема. 🙂 Разлога за додатни посао, пак, и те како има, сматрају поједине колеге.

РТС: Додатни посао, често ход по ивици закона (3.11.2014)

И док поједине колеге ходају по ивици, беба, јунак наредног видеа, још није проходала. 🙂

Нека пријатељства, чак и овако необична, почињу на веома малом узрасту. Тада се развијају и мождане функције, а како се развија мозак приказано је на постеру у следећем чланку, који би било згодно имати и у учионици:

Science dump: Brain development (5.9.2012)

nizКод пса о коме говори следећи чланак, мозак се развио извесно добро.

Животиње.рс: Просудите сами: Да ли је ово најпаметнији пас на свету? (9.10.2014)

Како ми да постигнемо да наши ђаци буду најпаметнији на свету? Па, први корак је видети шта то најбољи образовни системи у том истом свету раде.

Ideas.ted.com: What the best education systems are doing right (4.9.2014)

Други корак је бити реалан према себи. Поједини аутори замерају да за то нема добре воље.

Блог – Неки нови наставници: Министар и Министарство не желе да имају реалну, дубинску и свеобухватну слику стања у наставној пракси (2.11.2014)_na489iMZyx1qm8q2no1_500

А што се трећег корака тиче, нисмо сигурни који би био, али јесмо сигурни да доброг образовања без улагања нема. То потврђује и следећи пример:

Јужне вести: Младим талентима недостаје новац за пут у Аргентину (3.11.2014)

Зато нас, за крај, следећи чланак води (наравно, виртуелно) на пропутовање по целом свету у коме смо ми – бела рупа. Па, ваљда је то боље од црне. 🙂

Блиц: Србија је бела рупа на овој карти Европе и то уопште није добра ствар (4.11.2014)

Видећете у тексту, од свих области људских делатности, најбоље нас пласира – образовање. Шта рећи? 🙂

Просветни матријархат

1441385_10151794356277291_229951616_nНови свет нуди и нове изазове. Један од њих је и прихватити да у будућности нека деца неће имати два биолошка родитеља, већ три. Увелико се ради на томе да у лабораторијском оплођењу учествује три полне ћелије и заговорници оваквог поступка сматрају да ће то да спречи оне наследне болести које узрокује митохондријална ДНК. Да ли је то заиста тако, дискутује аутор првог чланка који смо одабрали за данас:

Phys.org: Nucleoids and the structure of life (7.7.2014)

odronОсим да се имају деца, технологија даје свој допринос и да се немају. Изгледа да ће они који не буду желели да постану (поносни) родитељи у будућности морати да се – чипују.

Phys.org: MicroCHIPS develops contraceptive implant (7.7.2014)

А наша просвета улаже напоре да се имају – паметна деца. 🙂 У оваквим случајевима обично тражимо узоре у иностраним примерима који су се доказали и показали, па није згорег погледати следећи текст:

Блог – Облак знања за учитеље: Најбоље образовање у свету, о којем нико не зна (8.7.2014)

tumblr_m4r2s9yqAH1r1h5gto1_500 (Small)Ето, време је да сазнамо. 🙂 Онлајн часопис „Пешчаник“ постарао се да сазнамо како су рађени докторати самог политичког врха и како је кренуло, људи на друштвеним мрежама се напросто питају чији је следећи.

Пешчаник: Велике тајне Малог мајстора – Или како је Синиша Мали украо докторат (9.7.2014)

Докторате ипак препуштамо онима којима то посао јесте, а нас много више занима ниже школство, које у новије време карактерише, према писању медија, недостатак амбиције:

Вечерње новости: Гимназије за лоше ђаке (8.7.2014)

Изгледа да гимназије губе трку са средњим стручним школама и с обзиром да се након гимназија студије подразумевају, у будућности око доктората, да ли су плагирани или не, неће морати ни да се води брига. tumblr_n6nj8gFjQ71su9uo7o1_500Нико их неће ни радити, јер се млади радије одлучују да их за будући позив обучи средња школа пре него факултет. И у суседној Хрватској неке школе су популарније од других:

Вечерњи лист: ‘У школама у којима је више ђака са 5,0 него мјеста увести пријамни’ (8.7.2014)

Враћамо се у Србију и то на једну српску тему:

Политика: Жене на челу српских школа (7.7.2014)

10269365_10154040673785284_8764046281424393650_nДакле, статистика је неумољива и ето разлике између наставница и наставника – ови други су у мањини. Још једна разлика између жена и мушкараца је како, односно шта постују на Фејсбуку:

Discover: What’s the real difference between what men and women post on Facebook? (11.2.2014)

А следећа инфографика приказује како ова популарна друштвена мрежа утиче на наше односе са другима:

Gizmo crased: This Is How Facebook Affect Our Relationships (11.6.2011)

tumblr_m7i8lr0oBx1qjk3xgo1_500

И да Фејсбуком и завршимо, односно једном сјајном Фејсбук страном која ће вам, сигурно смо, бити (као што јој назив каже) занимљива:

Фејсбук страна: Занимљиве информације

Митови о школству и још којечему

Ово нису лењивци, већ неке праисторијске рибе. Да ли су биле лење, то већ не бисмо знали. :)

Ово нису лењивци, већ неке праисторијске рибе. Да ли су биле лење, то већ не бисмо знали. 🙂

Истраживачи са Сорбоне, преко фосилних остатака древних лењиваца, утврдили су да су се те животиње вратиле воденом (тачније морском) начину живота како би преживеле. Наиме, пре четири до осам милиона година, када је ова група (Thalassocnus) живела, обале њихове насеобине (Перу) изгледале су прилично пусто (ваљда зато што и јесу ту биле пустиње), па за њих није било много шта за јело. То је разлог зашто су више насељавали море него копно:

Phys.org: Researchers discover evidence in bones that shows ancient sloths returned to the sea (12.3.2014)

Један од аргумената креациониста: „Милион година је било потребно да се мајмун преобрази у човека? Мајмуни не живе толико дуго.“ :)

Један од аргумената креациониста: „Милион година је било потребно да се мајмун преобрази у човека? Мајмуни не живе толико дуго.“ 🙂

Нова открића у еволуцији не престају да зачуђују, али свеједно, увек ће бити неверних Тома, који у еволуцију неће веровати. Заиста, да ли уопште може да се у еволуцију верује?

Чуда природе: Митови о еволуцији

Вероватно је до оваквог (верског) става дошло због тога што се еволуција и религија (додуше, неоправдано) доводе у супротстављене позиције. Вест је да су, макар у школама, веронаука и грађанско васпитање у супротстављеним позицијама:

Политика: Веронаука побеђује грађанско васпитање (19.4.2014)

„Нешто није како треба: ваздух нам је чист, баш као и овда, имамо много физичке активности, а све што једемо је органско и разноврсно. Па ипак, нико не доживи тридесету!“

„Нешто није како треба: ваздух нам је чист, баш као и вода, имамо много физичке активности, а све што једемо је органско и разноврсно. Па ипак, нико не проживи више од тридесете!“

За верску наставу не знамо, али је један (неименовани) свештеник свакако извојевао победу на Сајму образовања у Сомбору. Њему се није допало то што Атеисти Србије имају свој штанд и лобирао је код директорке школе домаћина да непожељне удаљи, што је она и учинила. Ова прича ипак има два виђења и то на истом сајту:

Пешчаник: Ержебет између две ватре (17.4.2014) & Ко је запалио другу ватру? (19.4.2014)

Следећи чланак је дефинитивно научни и жеља је аутора да потврди да су сличности у ембрионалном развићу у оквиру филума реалне, иако креационисти ту тврдњу побијају. Чланак носи назив „Молекуларна основа филотипске фазе“:

embriomisha

Ембрион миша

Science blogs: The molecular foundation of the phylotypic stage (27.12.2010)

Теме из развића заиста знају да буду тешке, па ћемо их (верујемо уз вашу сагласност) прескочити и пребацујемо се одмах на – рађање. 🙂

Блог – Mind readings: Зашто богати рађају мање? (1.12.2013)

Судећи према правилу постављеном у овом питању, наставници ће имати бројно потомство, пошто ће ионако мале плате бити још мање. На то указују и синдикати, па ипак, из следећег текста се (због крупних грешака које се у њему могу видети) напросто може закључити као да уопште нису упознати са ситуацијом у области у којој делују (погледајте висину плате у тексту, на пример). Да не будемо престроги, синдикати су се заузели и чак најављују штрајк. Још само да се усагласе да ли ће наступити јединствено:

Зелена учионица: Теткице стижу професоре (19.4.2014) & Просветари хоће грчки сценарио (19.4.2014)

Заиста се бринем због све веће употребе кредитних картица!

Заиста се бринем због све веће употребе кредитних картица!

Но и поред тешке ситуације:

Телеграф: Од своје плате: Професори купују доручак и ципеле сиромашним ђацима! (18.4.2014)

Просто је невероватно да медији постављају и овакве текстове, с обзиром да су се (макар до недавно) напросто утркивали ко ће написати веће грозоте о просветним радницима, али свакако хвала „Телеграфу“ и свака част колегама. Каква су времена, не би било зачуђујуће да наставници од својих плата издвајају и за реновирање школа, а неким је тако нешто не потребно, већ неопходно. Видео на следећем сајту ће вас сигурно шокирати:

021: Деца иду у школу која се распада (18.4.2014)

Овај наслов има много више симболике него што је аутор текста можда и претпоставио, па некако верујемо да је за крај прикладно прочитати следеће писмо:

Зелена учионица: Драга моја децо… (11.4.2014)

a_003 (2)

Лепи линкови – генетика (9. део)

dna7У ових пар дана, полако се опраштамо од вас за ову школску годину. Замислили смо да више не пишемо (божанствене) чланке како смо вас већ навикли, већ да напросто дамо списак линкова које смо вредно сакупљали током целе ове школске године, а по областима. И овај пут се бавимо генетиком.

  1. Phys.org: New key to organism complexity identified: Critical transcription factor co-exists in two distinct states (Као да генетика већ није довољно компликована, научници су почетком године открили да је још компликованија. :))
  2. Red Orbit: Private Genetic Data Is Just A Few Clicks Away Say MIT Researchers (Такође почетком године истраживачи су тврдили да су приватни генетички подаци само један „клик“ далеко. Од тада, вероватно су већ „кликнули“.)
  3. The Scientist: Epigenetics of Embryonic Stem Cells (Током развића, матичне ћелије показују различите епигенетске модификације, што зависи од њихове фазе развоја.)
  4. Biology news net: A new cost-effective genome assembly process (Генетичари траже процесе који су ефикасни, брзи и – исплативи.)
  5. MIT Technology review: Inside China’s Genome Factory (Немојте бити изненађени да у Кини постоји – фабрика генома. :))
  6. Futurity: Can culture protect genetics from misuse? dna4(Данас, као и некад, а с обзиром на то шта све генетичари раде, етика постаје веома важна.)
  7. The globe and mail: Clyde Hertzman, 59, showed how environment trumps genetics in a child’s development (Романсирана прича о томе да су утицаји средине пресудни за развој детета, чак испред генетичке основе.)
  8. Minyanville: The Case of Myriad Genetics: Should Companies Own Patents on Human Genes? (Некада питања из генетике не разматра наука, већ правни систем.)
  9. Huffington post: Mummy Genetics Study May Be Prelude To Widespread Genome Mapping Of Ancient Egyptians (Када геном може да се секвенционира живим људима, зашто не би могао и египатским мумијама?)
  10. Phys.org: Scientists discover genetic key to efficient crops (Овај текст се бави генетским инжењерингом и његовим утицајем на усеве.)
  11. Политика: Времеплов ДНК води 40.000 година у прошлост
  12. Google News: Meet Mr Happy: French geneticist turned Tibetan monk (Исти човек да буде тибетански свештеник и научник генетичар? И тога има, а ово је прича о њему.)
  13. The Guardian: DNA’s twist to the right is not to be meddled with, so let’s lose the lefties DNA strand model(Зашто не постоји ДНК молекул који је заротиран супротно кретању казаљке на сату?)
  14. Discover: How Identical Twins Develop Different Personalities (Како идентични близанци стекну различите карактере?)
  15. PopSci: Gene Machine (Опис машине за гене.)
  16. Biology news net: Epilepsy cured in mice using brain cells usolji(Епилепсија код мишева је излечена пресађивањем ћелија мозга.)
  17. The Scientist: Probing the Genetics of Intelligence (Да ли смо осуђени да будемо интелигентни онолико колико нам дају гени? Неки научници нису баш убеђени.)
  18. Nature: DNA sequencers stymie superbug spread (Добра страна генетике: борба против патогених микроорганизама.)
  19. Slate: Who’s Your Daddy? (Персонални геном ће у будућности сигурно утицати да приче попут ове буду чешће: најпре је Џеки схватила да је њен брат Алекс заправо њен ујак, а онда су ствари постале чудне…)
  20. Зелене новине: Монструозно: У Србији се продаје ГМО храна за бебе?
  21. Nature world news: Mosquitoes Genetically Modified in the Lab May Lead to Next-Generation Bug Repellents dna0(Генетски измењени комарци неће моћи да препознају људски мирис.)
  22. Deseret news: Can a human gene be patented? Myriad Genetics says yes; Supreme Court poised to decide (Да ли људски гени могу да буду патентирани као други проналасци?)
  23. Red orbit: Damaged Heart Strengthened Using New Gene Therapy Method (Изгледа да ће пејсмејкер и други апарати остати ствар прошлости, јер генетска терапија обећава да поправи штету на људском срцу.)

Облак ознака