Данас смо послали писмо председнику СБД-а и Комитету за образовање. У изради писма учествовали су Оливера Коларић, председник Стручног актива наставника биологије Крушевца, Дејан Бошковић, председник Стручног актива наставника биологије Београда и Слађан Станковић, представник Стручног актива наставника биологије Ниша, уз помоћ дописа који су пристигли од стручних актива Лазаревца, Горњег Милановца и Ужица. Садржај писма следи.
Председнику Српског биолошког друштва
Комитету за образовање Српског биолошког друштва
Поштовани,
Након објављивања Правилника и пропозиција такмичења из биологије за школску 2021/22. годину, дана 31.01.2022. са почетком у 19 часова одржан је састанак Актива биолога Србије са председником Српског биолошког друштва проф. др Мирославом Живићем.
Дневни ред састанка је обухватио тачку дневног реда такмичења из биологије за школску 2021/22. на којој је др Мирослав Живић образложио одлуку организатора такмичења и смернице за такмичење у епидемиолошким условима. На састанку су изнети ставови наставника и једногласно су се наставници учесници састанка сложили да су против начина бодовања, односно система награђивања који су дати у пропозицијама. На састанку је договорено да се писменим путем активи наставника биологије обрате Комитету за образовање СБД-а са молбом да се измени правилник. У даљем тексту дајемо аргументе за овакав став.
Наставници биологије нису против такмичења из биологије већ је највећи проблем начин бодовања који одбија ученике и немају мотив за такмичење. Приметили смо да се број заинтересованих такмичара осипа јер друга стручна друштва нуде значајно повољније услове за стицање диплома. Морамо узети у обзир развојни узраст деце и да ће деца ићи на такмичења на којима ће бити успешнија. Треба радити на афирмацији и популаризацији биологије.
Садашњим бодовањем се врши негативна селекција, не поступа се по педагошким принципма рада са талентованом децом и остављају лоше последице јер таква селекција одбија ђаке од такмичења из биологије. Како објаснити ученику и родитељима да ђак који са 30 поена има награду 1, 2. или 3. место и пласман, а ђак са 85 поена нема награду и пласман на следећи ниво? У разним општинама ђаци са истим бројем бодова остваривали су различите пласмане или су чак остали без диплома. У обавези смо да сва деца имају подједнаке шансе. Иза успеха стоји њихов рад, рад и подршка наставника, а не средина/општина из које потичу.
Захвалнице за изузетно, одлично или врло добро учествовање немају вредности чак ни за стицање посебне дипломе из биологије, ни за Вукову диплому. Према Правилнику о дипломама за изузетан успех ученика у основној школи („Службени гласник РС”, бр. 37 од 26. маја 1993, 42 од 10. јуна 1993.) посебна диплома додељује се ученику за наставни предмет који је изучаван најмање две школске године ако:
1) постигне најмање врло добар општи успех и примерно владање на крају сваке школске године;
2) постигне одличан успех их тог наставног предмета на крају сваке школске године;
3) добије једну од прве три награде на општинском или градском такмичењу.
Ако није организовано општинско или градско такмичење из одређеног наставног предмета, посебна диплома додељује се ученику који поред услова из тач. 1. и 2. овог члана испољи посебну способност и склоност за тај наставни предмет и постигне потпуније и шире познавање његовог садржаја него што је предвиђено наставним планом и програмом.
Школе морају да раде према правилницима које је донело Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС. Мало ће школа имати ђака генерације који има посебну диплому из биологије, а велика већина ће имати посебне дипломе из физике, хемије, географије и историје. Због увођења новог програма и пандемијске ситуације ова генерација осмака није се такмичила из биологије и ово је последња прилика да се то деси и да освоје неку од награда.
Сматрамо и да ученици из руралних средина нису оштећени јер имамо децу која су освајала републичка места баш из малих руралних средина.
Једногласно смо за враћање старог начина бодовања и промовисања биологије код деце. Јединствени смо у ставу да се вратимо на старе пропозиције за такмичења:
– треће место 71-80 бодова.
– друго место 81-90,
– прво место 91-100.
Пласман на општинско такмичење, у школама које имају више одељења са по 25 ђака у одељењу, мањи је од 4% од укупног броја ђака. Сложићете се да је то већ мали проценат у укупној популацији ђака, што значи да ће мали број њих бити награђен (под условом да сви освоје диплому што се никада не дешава). У новом правилнику тај проценат пада испод 0,5%. Да ли је то оптималан број деце који треба наградити? Напомињемо да дипломе које добијају, чак и Вукове, не доносе никакве бодове за упис у средњу школу, нити било какве материјалне награде, већ су само сатисфакција ђацима за врло напоран рад.
Верујемо да наставници у пракси значајно доприносе развоју позитивног дечјег става према науци и биологији и њиховом усмерењу ка даљем изучавању биологије. Волели бисмо да СБД уважи наше мишљење као практичара који познају рад са децом, њихова интересовања и мотивацију.
|
1.2.2021.
|
С поштовањем,
председници и представници стручних актива
наставника биологије Србије
|
Тестове и решења са овог такмичења можете преузети на следећим линковима:
Поштоване колеге, професори биологије у основним и средњим школама,
Корелација
Занимљив рад је потекао из учионице колегинице Данијеле Ђорђевић. На њеном часу ученици су били детективи. Детективи похађају 1. разред Техничке школе. Час носи назив „Биосинтеза протеина“ и по типу је утврђивање.
Био-блог 