Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „семинар“

Блог у чарапама

Стигло ми је писмо од Биљане Ускоковић у коме пише да се у Чачку раде занимљиве и лепе ствари. Радила је са шестацима и петацима биљни тераријум. Донели су доста материјала (стаклене акваријуме, каменчиће, активни угаљ, земљу за цвеће, биљчице, а и добро су урадили фигурице животиња од глине) и били јако срећни док су радили. Један тераријум ће затворити како би пратили животне процесе биљака унутар стаклене посуде и доказивали дисање и транспирацију. Остало је да се велики тераријум уреди тако да представе неко копнено станиште, али то ће Биља радити са осмацима. Погледајте како то изгледа за сада.

Биља је открила и на ком сајту је сазнала како да направи ову божанствену секцију.

Блог – Надарена деца: Гајење биљака у тераријуму (12.4.2016)

Биља ми је још написала да управо похађа онлајн семинар ОК центра „Веб алати у настави биологије“ и да је јако задовољна. Ако сте заборавили на овај центар и њихове семинаре, ред је да вас подсетим јер су заиста добри. Лично, планирам да се упишем на „Школски електронски часопис“. Да научим и то. 🙂

ОК центар: Термини семинара – Србија (за новембар 2017)

polapolaНо, да се вратимо на гајење биљака. Холанђани то раде другачије. 🙂

Екоблог: Ротердамска плутајућа шума: У служби спашавања дрвећа (9.9.2017)

Што се наставе тиче, увек су нам, од тих северњака, били занимљивији Финци. Код њих, кажу, хода се у чарапама.

Блиц: Ходају у чарапама, држе ноге на столу – Учитељице из Србије откриле тајну супер-успешних финских ђака (1.10.2017)

Ето, ја не ходам у чарапама, али, опет, Биолошки блог је супер-успешан. 🙂 Видимо се сутра.

10366316_392752337555870_494007210763064434_nИ да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо добар рад;
  2. научили смо како се прави тераријум у учионици;
  3. препоручили смо сјајне семинаре;
  4. прошетали смо се ротердамском шумом;
  5. ходали смо у чарапама.
Advertisements

Директори доктори

_nkrrirlehu1qcz80fo1_500-smallНа почетку волео бих да вам препоручим семинар Образовно креативног центра из Бора. За биологе намењен „Веб алати у настави биологије“ (али има ту још понеки занимљив) уопште није оптерећујући, а много тога сазнате о примени ИКТ и методама које можемо користити у нашем лепом предмету. Семинар (који је акредитован и „носи“ много сати, што није пресудно, али јесте плус) сам и лично прошао и препоручујем.

Образовно креативни центар: Званично је отворена пријава за термин фебруар 2017. (пријава до 12.2.2017)

И директори школа треба да се усавршавају, а њима је намењен читав мастер програм.

Дневник: Директори школа поново у ђачким клупама (24.1.2017)

tumblr_mbzfb7psbv1rhdttno1_500Но, колико год се директори усавршавали, не могу да рачунају на неку већу зараду.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Јасна Јанковић: Имате ситуацију да је доктор наука, који је игром случаја директор школе, плаћен мање од спремачице у ЕПС-у (25.1.2017)

Када већ поменух синдикат, ево њихових најновијих активности.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Протест синдиката просветара: „Доста с преварама“ (24.1.2017) & РТС: Унија синдиката просветара тражи увођење платних разреда (25.1.2017)

14993565_1476721075686497_2285118187110238013_nОсим протеста, синдикати организују и трибине.

Форум београдских гимназија: Заједничка трибина три синдиката просвете (24.1.2017)

А некакву трибину, отворени сто или конференцију обећало је и Српско биолошко друштво за своје чланове. Али о томе у некој другој причи. 🙂

Несистемски систем

slika-3-36Највећи проблем нашег школства је, изгледа, то што су нам ђаци – одлични. 🙂

Вечерње новости: Сваки други – одликаш (24.11.2016) & Недељник: Вуче, извини: Имамо поплаву вуковаца због поклањања петица (22.11.2016)

Сваки други је одликаш, а сваки седми је тзв. вуковац. Иако статистику свако тумачи како жели, а обавезно ван сваког контекста (као да нам је у школама све идеално и као да су нам институције које нас воде још идеалније), прихватам и ову анализу. И кажем – ако, нека су нам деца успешна, кад ми већ нисмо. А како то нисмо, не треба ни да објашњавам. 🙂 Ни синдикати нам ништа успешнији нису, али није да се не труде.

Данас: Опет штрајк просветара? (24.11.2016)

katanciljubaviНо, да не будем критичан само према једној страни, не могу да кажем ни да је друга (министарство, а ко други би био друга страна) претерано успешна. Министар каже да је то зато што су им „руке везане“. Ко им је везао руке и због чега, нећете сазнати из текста, али ћете сазнати нешто о предстојећој оптимизацији школа.

Блиц: Шарчевић: Створили смо систем без система (22.11.2016)

Можда је боље да причамо о једном другом систему. 🙂 Реч дајем колегиници Ивани Дамњановић.

Део централног нервног система је и мозак. Следећи текст га помиње, али не са биолошког становишта.

Блог – Teachroland: Испирање мозга (6.11.2016)

_mks8w2txzv1sn9efmo1_250Могу само да се усагласим са колегом Роландом и заиста је тешко наћи семинар који неће испрати мозак, али хоће унапредити нашу праксу. Тешко је наћи, али није ни немогуће. Ја нашао и од срца препоручујем колегама биолозима.

Образовно креативни центар: Веб алати у настави биологије (приступљено 24.11.2016)

Још нешто занимљиво наставницима биологије оставио сам за крај. У питању је емисија која промовише Биолошки факултет у Београду. Остављам вас да погледате.

Почетак на крају недеље

4aa6d5c2-9a63-4fbb-9368-f2d4dd765d2dНајпре да вам пожелим срећан полазак у школу. 🙂 Потом бих желео да вам кажем да школа није једино место где можете да пођете. Можете и у Брисел. 🙂 Да бисте то извели, потребно је да попуните пријаву на следећем сајту…

Scientix: 13th Science Projects Workshop in the Future Classroom Lab (до 10.9.2016)

…и надате се најбољем. 🙂 Као што сте на сајту видели, у питању је радионица за усавршавање наставника наука. Дакле, нису увек семинари. 🙂 А о семинарима – ко ће боље од Зорана Милојевића?

Школа без зидова: 67/980 (23.6.2016)

nhgnc8kbZf1qbycdbo1_500Зоран опасно барата са бројевима, али и ми математику за трку имамо. 🙂

Фејсбук видео – Зеленка: Математика – это просто… (фебруар 2016)

Математику остављамо математичарима, а ми прелазимо на нашу област и то еволуцију. У следећем тексту еволуциони биолози одговарају зашто код мужјака многих врста се непрекидно стварају сперматозоиди и зашто у великој количини:

Рhys.org: Sperm wars: Evolutionary biologist compiles international special issue on sperm competition (17.10.2014)

10666098_923209874374117_7685985484182692680_nЈош једно занимљиво еволутивно питање је и да ли људска врста и даље еволуира. Другим речима, да ли ће након Homo sapiens-a настати Homo superios? Па, да би се добила нова врста људи, потребно је да они који ће је произвести, да тако кажем, буду изоловани. У данашње време и уз толика модерна превозна средства, то је јако тешко извести. Напросто, за тако нешто потребна је географска баријера и једине шансе ће евентуално имати наши праунуци, који ће колонизовати Марс. 🙂

Но, једна је прича о настанку нове врсте међу нама, људима, а друга је да ли ми еволуирамо. Јер, ми то свакако радимо. 🙂 Наши геноми непрекидно сакупљају мутације, а не треба заборавити ни сексуалну селекцију. Питање је у ком смеру еволуирамо? Да будемо лепши, пошто ће лепи људи имати и више прилика да нађу партнера? Или да будемо глупљи, пошто високо интелигентни људи, по правилу, младост проводе на факултетима и докторатима наместо у кревету са партнером и такође по правилу имају мање деце?

Тешко да можемо очекивати да је једно од Менделових правила да паметни родитељи добију и паметно дете. 🙂 Сва је прилика да ћемо бенефит еволуције видети кроз отпорност на болести. Немојмо заборавити да су некада људи лако умирали од болести које данас нису толико опасне (чему су допринели, додуше, и бољи услови живота), а и да смо ми потомци људи који су, рецимо, преживели црну смрт (кугу) у 14. веку, која је тада побила 200 милиона људи. Ти преживели су нам, ваљда, нешто оставили у аманет. 🙂

Popular science: Is The Human Species Still Evolving? (31.10.2014)

Како год се одвијала наша еволуција тешко да ћемо јој ми сведочити. Но, то није разлог да не учимо и о нашој еволуцији и о анатомији, морфологији, физиологији… Уопште о нама. А учићемо лепше уз презентацију колегинице Драгане Косовац.

А ту је и филм који је препоручио колега Никола Арсић. Уживајте.

Од студената највише

_10153105581418030_2612544330327532804_nНије прошло много од последњег семинара у Петници, кад ево га још један. Тема семинара су нове технологије и дигитална фабрикација. Намењен је првенствено наставницима физике, електронике и сличних предмета, али Петничари мисле да би могао бити интересантан и по некоме од биолога. Учешће на семинару је бесплатно.

Истраживачка станица Петница: Наставнички семинар о новим технологијама (пријављивање до 10.4.2016)

Нове технологије све су новије и све су савршеније. Ипак, још увек нису дохакале људском мозгу, који може оно што машине, без обзира на фасцинантне брзине којима рачунају, не могу. Рецимо, машине нису ни близу креативне као што смо то ми, а и немају интуицију. Ово потоње научници можда могу да постигну алгоритмима које су написали. Следи текст о томе:

Phys.org: System that replaces human intuition with algorithms outperforms human teams (16.10.2015)

_mickquZ01k1qm2cq5o1_500Да ли је ово почетак вештачке интелигенције? Боље да није, јер уважени Стивен Хокинг каже да би ова интелигенција могла бити узрок крају наше интелигенције:

IFL Science: Is Stephen Hawking Right? Could AI Lead To The End Of Humankind? (12.12.2014)

То је рекао Стивен, а ево шта је рекао Срђан Драгојевић:

Форум београдских гимназија: Срђан Драгојевић: Од деце правимо ТВ мороне (3.4.2016)

Вратимо се још мало информатичким темама, пре него што кренемо са биолошким:

LINog: 42 prečice na tastaturi za uređivanje teksta (14.6.2012)

Untitled (Small)

Ево баш да пробамо… ☼ Сунце. ☺ Сунчани су нам дани, а тек ће у мају бити, па и право време за посматрање птица.

World migratory bird day: Birdwatching at Novi Knezevac Fishpond (за 14. и 15.5.2016)

1969205_582076698536689_214344279_nОво се организује због Светског дана птица селица, који је 10. маја. Јуче је био Дан студената.

Блиц: Вербић честитао Дан студената: Од вас очекујемо највише! (4.4.2016)

Птице, дакле, посматрамо у мају, а ових дана ћемо можда видети и јариће – како слободно шетају.

Блиц: Огорчен на државу – Пушта 200 јарића у планину да их растргну звери (3.4.2016)

Очигледно је једина фарма за коју ова држава мари она на телевизији „Пинк“. Садашња министарка просвете некада је чувала јариће значајно успешније.

Телеграф: Чувала је козе на планини у Мароку, а сада је министарка у Француској и све жене желе да буду ОНА (4.4.2016)

А ми свакако треба да чувамо природу. И то дан буде порука за крај коју треба озбиљно схватити, јер није баш да нам иде. Забрињавајуће фотографије објавио је „Курир“:

Курир: Помор рибе код Титела: Страшан призор на ушћу Бегеја у Тису (4.4.2016)

_lq5o23ZWiQ1qa0mmoo1_500

Семинар у Петници о еволуцији – 3. део

Радионица

Други дан смо имали радионицу која је применљива и у учионици. Задатак нам је био да пронађемо један текст који је лош извор и један добар извор и да их анализирамо. Петничари имају овакав клуб и зову га Journal club (Клуб журналистике). У нашим медијима веома је лако доћи до лоших примера научног новинарства (препознатљивих по бомбастичним насловима), али су извори добрих примера, а на српском језику, веома скромни. Ово што следи није такав пример, али је мишљење које треба прочитати:

Пешчаник: О вакцинама, опет (22.2.2015)

Највећи успех вакцина је да су постале антиреклама саме себи. Наиме, оне су потиснуле болести толико да их не примећујемо, па самим тим ни добро које су вакцине донеле. 🙂 Но, да се вратимо изворима.

Невоља је што је већина ваљаних извора које можемо наћи – иноземни. Рецимо, похваљен је Reddit Science, у оквиру кога постоји рубрика (Ask me anything) где научници одговарају на питања. Занимљив је и сајт Science in the classroom који научне чланке из престижног часописа „Science“ преузима и прилагођава да могу да их читају (мали) ђаци. Занимљив је и The Biology Corner. Ми изворе баш и немамо, али је добро да можемо да разумемо хрватски језик. Поменут је хрватски сајт Друштва за промоцију знаности и критичког мишљења на коме се могу наћи Јутјуб снимци предавања за клинце, као и Знаност.ком. Од српских извора поменут је сајт „Хемија око нас“ на коме Зоран Вујчић поставља јако добре текстове о храни, али нисмо успели да пронађемо тај сајт (ни тад ни сад). Иначе, што се хране тиче, актуелне су разноразне праисторијске (палео) дијете, јер ако су наши преци јели то, ми смо ваљда дизајнирани да само то и једемо. 🙂 И није прескочен ни Елементаријум Центра за промоцију науке. Један од текстова са овог сајта:

Елементаријум: Гени за понети (приступљено 29.3.2016)

Како Петничари проверавају ваљаност неког извора? Претражују научне радове. То се ради преко Гугла, али не обичног већ Google Scholar, који је осмишљен само за то. Овај претраживач не даје целе радове, али их све можете пронаћи на руском сајту Sci hub. То је нешто као научни Торент (пиратски филмски сајт) и наравно, није легалан, али вас не могу казнити ако сајт истражујете.

Субота увече

Људи користе суботу увече за луди провод, а ми смо је провели у лабораторији са Томицом, који нам је стрпљиво причао о техници микроскопирања на посебном, а застрашујуће скупом конфокалном микроскопу (са нашом платом купили бисмо га за две године, али да за све то време живимо од ваздуха и нелегално (ниједну дажбину да не плаћамо)). Овај микроскоп прави тродимензионалне слике онога што гледамо и то штампа. Микроскопирали смо као наши петаци када чекају да погледају под микроскоп. 🙂

Дан трећи

Еволуционе игре

Постоје друштвене игре које деца не само да могу да играју, већ и да кроз њих нешто науче. Чак и то шта је погрешно представљено у игрицама. Игре су атрактивне са све диносаурусима и бактеријама, али не морају да се купе ако пара нема. Могу и да се осмисле, а слике штампају или да их ђаци цртају. Игре нам је представио др Душан Мишевић.

12931202_1021742781253988_2202312206407802864_n

Игру усликала Ена Хорват.

Разговор

На крају је била нека врста округлог стола, који је започела др Биљана Стојковић. Причали смо углавном о проблемима – једнако у науци и настави.

12928367_1021742417920691_3624312029009640469_n

Фото: Ена Хорват.

Биљана је причала о креационистима и о статусу еволуције. Тако смо сазнали да је у САД еволуција у школама почела да се предаје тек 1968. Пре тога је један наставник чак и ухапшен јер ју је предавао о чему је снимљен и филм. Године 1977. Врховни суд те државе забранио је и паралелну причу о креационизму и од тада креационисти (којих има више врста) војевају своје битке. Противници креационизма сматрају да овај покрет представља интелектуалну лењост, јер пропагира да су нека сазнања (о постанку) ван нашег поимања и не труди се да их стекне. Иако је еволуција наука, по угледу на креационизам, људи у њу верују или не верују. Еволуција не захтева веру, али је и та вера селективна. Рецимо, људи који не верују у еволуцију често верују у резистентност бактерија, иако је та прича чисто еволуциона (то се зове когнитивни апархејд).

Како аргументовати научна сазнања „неверницима“? Сви заједно смо сумирали. Но пре него што вам дам листу, да вам се похвалим да сам посетио петнички музеј који је мали, али чаробан. Следеће слике ће вам га дочарати:

И ево листе:

  • Светска здравствена организација врши предвиђања о наредној епидемији на основу сазнања из области еволуције. Овде смо искористили прилику да попричамо о птичјем грипу. Ми често вирусе називамо животињским именима и они најчешће долазе из Азије, јер тамошње становништво живи у блиском контакту са прасићима. Код птичјег грипа није било ефикасног прелаза са птице на људе и тек понеки редак пример је документован и није баш јасно како се то десило. Да је ефикаснијег прелаза било, били бисмо у проблему. Поменут је и ЗИКА вирус кога још треба проучити и да ли и како узрокује проблеме са микроцефалијом.
  • Влада нам је на живописним примерима показао да корелација није исто што и узрочност. Такође нам је дао леп (и доказано референциран) инфографик о позитивном утицају вакцина.
  • Што се тиче тога да у вакцинама има отровних супстанци и тешких метала, прво морамо да знамо да сваки лек мора да има доступан садржај. Друго, тешких метала у вакцини има мање него рецимо у туњевини (у крушци има прилично формалдехида који иначе изазива рак, што нас неће спречити да је у сласт поједемо), а и користе се као тзв. носачи који су у нашем организму инертни.
  • Вероватноћа од контраиндикација од вакцине је мања него вероватноћа да дође до компликација услед болести.
  • Одлука да не вакцинишем своје дете се односи само на њега. То је нетачно. Односи се и на децу која из здравствених разлога не могу да се вакцинишу и ако ћемо право, пошто се од доктора захтева да преузме одговорност за вакцину, од родитеља би требало да се захтева да преузму одговорност за здравље и живот управо те (туђе) деце.
  • Да ће се преоптеретити дечји имуни систем је потпуни нонсенс, тим пре што нема разлике у механизму деловања антитела које дете природно има и које је стекло путем вакцине.
  • А да су фармацеутске куће мафијашке можда и има истине, али треба знати да званичне статистике показују да свега 3% од укупног профита иде на вакцине. Много више новца лежи у борби против рака и ХИВ-а.

Одлазак

Биљана је рекла да се у последњих 150.000 година ништа значајно са људским мозгом није десило. И то је сигурно тачно, али се мој мозак за ова три дана значајно унапредио. 🙂

Само када сам помислио да након свег овог занимљивог што сам чуо и доживео, као и лепог дружења и позитивне и опуштене атмосфере треба да идем на посао сутра, није ми било лако. 🙂 Никад није лако напустити Петницу у којој сам боравио још као млад наставник, давне 2001. Лепе успомене ме везују за њу, а и ако ћемо искрено, Петница је иницирала да постанем наставник какав сам данас. Свима је препоручујем, тим пре што сам чуо да ће за који дан бити нови семинар тамо. Известићемо о томе. 🙂

942244_1021742667920666_767370855935247289_n

Део Петнице ухваћен фото-апаратом Ене Хорват.

Семинар у Петници о еволуцији – 2. део

Јутро

Оба јутра имали смо слична окупљања праћена куповином кафе у кафићу са симболичним ценама. Било је и вредних који су ишли на рекреацију (шетњу до језера), а било је и оних који смо само пили кафу и ћаскали. Потом бисмо ишли на доручак и онда на предавања (од десет). Предавањима је тог дана започела др Тања Аднађевић.

_210428 (Small)

Предавачи су нам били увек насмејани и расположени, иако су радили сва три дана и то много сати.

Дан други

Генетички инжењеринг (метода и технике, примена, етика)

Од тридесетих до педесетих година прошлог века, у САД су „бомбардовали“ поље кукуруза гама-зрацима, а како би се отарасили непожељних становника агроекосистема. Да ли је то боље него ГМО? Понекад заборављамо да често користимо средства која су веома опасна и по здравље и по животну средину, али око тога не правимо толику галаму. Но, код нас галаме није било. Предавање Тањино је пропраћено у тишини. И сталним запиткивањем. 🙂

Зашто заправо је поменуто зрачење и још многе друге методе још лошија варијанта од ГМ? Зато што генетичким инжењерингом мењамо један ген, а овим другим методама ни сами не знамо колико. Ми видимо измењен фенотип, али колико је генотип другачији, тешко је рећи.

Но, појавила се метода CRISPR којом је могуће променити и до 173 гена. Ова метода је преузета из природе и сада се води спор око тога да ли ју је могуће патентирати. Као када би неко патентирао Сунце, упоредила је Тања. Наиме, ову „технику“ користе бактерије при наслеђивању стечених особина. Код њих се на тај начин „уграђује памћење“ на бивше инфекције. Када вирус унесе своју ДНК, постоје протеини који буквално патролирају ћелијом и секу тај инфективни део, а уз помоћ РНК. Научници су утврдили да овај начин није ексклузива бактерија да секу вирусну ДНК, већ то може да се примени и у једрима других ћелија, па и људских. За сечење ДНК која рецимо носи ген за наследну болест. И све што треба урадити је убризгати поменуту РНК и ДНК коју желимо да уградимо. Погледајте и сами у филмићу:

Касније смо у Душановом предавању чули да је захваљујући овој CRISPR техници могуће да се заувек „искључи“ ХИВ. Мало ли је? 🙂

Science alert: Scientists have removed HIV from human immune cells using a new gene-editing technique (22.3.2016)

Још неки подаци које смо чули је да је тренутно у ЕУ дозвољено да се ради на 130 биљака, а да се на тзв. ауторизацију за једну врсту чека око десет година. А још један препоручени филмић је:

Било је разговора о већ свима познатим пацовима који су оболели од вишеструких тумора јер су јели ГМО:

Вести онлајн: Ово су пацови који једу амерички кукуруз (21.9.2012)

Права истина је да је рад заправо повучен из (и то озбиљног) научног часописа, због лошег дизајна експеримента, а што је подразумевало и лош одабир сојева експерименталних мишева. Наиме, тај сој је иначе подложан туморима, који би се највероватније развили и да сте их хранили најобичнијом чоколадом. Уредник часописа је добио отказ због лоше научне праксе, мада је он то представио да су „велике силе“ над њим извршиле одмазду јер је рекао истину.

Заиста, да ли се речи ауторитета могу узети као меродавне? Код нас се неки лекари противе вакцинацији и људи им, по поставци ствари, верују. Истина је да има и лекара и научника који тврде ово или оно, али су они, ипак, у мањини. Тада је др Душан Мишевић поменуо пројекат Стева (Project Steve), где су позвани искључиво научници који се тако зову да потпишу петицију против креационизма. И опет их је било више него научника који су и креационисти. 🙂

_210340 (Small)

А и нас није било баш много, али смо били добра екипа. Јако смо се лепо дружили и успут кукали на муке које нас све море. 🙂

Негде у ово доба дошао је да нас поздрави Вигор Мајић, директор станице Петница и причао нам је о методологији рада у Петници. Тамо се не инсистира да се у предавањима форсирају богзна какве методе и техничка средства, већ предавач треба да ради онако како му лежи и како успева да пренесе знање. Па таман то био и најкласичнији могући приступ. Такође је рекао да Петничари више воле овакве семинаре за које се не добијају бодови, јер су тако сигурни да ће доћи они наставници који су искрено мотивисани.

_210445 (Small)

Ове наставнике бодови за семинаре не занимају. 🙂

Дуго смо ћаскали са Вигором, а онда је кренуло друго предавање.

Синтетичка биологија

Предавање о овој биологији одржао је др Душан Мишевић, кога сам већ пар пута помињао.

20160326_130941 (Small)

Синтетичка биологија је део биологије који се бави тзв. биолошким циглама (Bio Brick). То су делови ДНК, а који могу да се уклапају попут лего коцки са циљем да се добије нешто корисно за људе. Као модел организам који се користи при конструкцији најпопуларнија је ешерихија коли.

Синтетичка биологија је, макар за мене, била потпуна новост, те су приче које су уследиле биле заиста занимљиве. Постоји међународно такмичење за студенте iGem, које окупља екипе оних младих људи који хоће да праве биолошке цигле и да њиховом употребом направе нешто ново и нешто добро. Па су тако правили бактерију која светли када је у додиру са нагазним минама, те модификовали бактерије чијим радом наш зној добија непријатан мирис (за овај рад су се посебно заинтересовали људи који имају редак синдром (триметиламинурију) због кога непријатно миришу попут рибе), а прво место 2013. добио је тим који се бавио борбом против бактерије туберкулозе (болести присутне много више него што мислимо).

Тимови из разних земаља имали су заиста занимљиве идеје (видећете у презентацији), а наша Србија још увек није оформила тим, мада се о томе размишља. Но, то не значи да наших младих људи у таквим тимовима нема. Па и поменутим победничким.

b92: Српска студенткиња биологије у светској елити (6.11.2013)

_210159 (Small)

Наш тим баш није био победнички (ни у чему нисмо победили), али је био добар тим. 🙂

Чули смо о још неким подухватима и то фирми које желе да помогну свету, али и да зараде, да се не лажемо. 🙂 Тако једна од њих ради на томе да светлеће бактерије постави на фасаде зграда и жардињере и тако смањи потрошњу електричне енергије која иде на уличну расвету. Други су се више фокусирали на болести, па осмишљавају ГМ бактериофаге који ће убијати лоше, а поштедети добре бактерије. Процене су да ће због ових првих и због њихове све алармантније резистентности на антибиотике, умирати десет милиона људи годишње. Трећи су се фокусирали на заштиту животиња, конкретно азијске цибетке палмашице (латински назив је Paradoxurus hermaphroditus, али није хермафродит).

Ова животиња је сваштојед, али углавном једе воћке и помаже у њиховом расејавању. У земљама где живи, затварају је и хране зрнима кафе, које она искаки, али су је њени дигестивни ензими тако обрадили да та кафа делује фино и – скупо. Научници су имитирали тај цибеткин дигестивни процес у лабораторији и добили исти процес, али без животиње. Ово није баш прави пример примене синтетичке биологије, али јесте у вези са њом.

Душан нас је научио и шта је Симпсонов парадокс. Лакше га је илустровати на примеру. Године 1973. на Универзитету Беркли процентуално гледано примљено је више мушкараца но жена. Међутим, када се гледа према департманима, у већини је више примљених женских особа. То се дешава и у природним популацијама када један тип преовладава у односу на други.

И Душан је завршио игром која може да се игра онлајн, као и стрипом. У првом случају у питању је бактерија којом управљамо и која сакупља гене, а у другом, па погледајте и сами.

Herocoli.com: A synthetic biology game (приступљено 29.3.2016)

phd051809s

Вакцинација – историјат, значај, заблуде

О вакцинацији причао нам је вазда духовити др Владимир Јовановић. Још на почетку семинара представио нам се као еволутивни предак Томицин, јер је пре њега водио програме у Петници. 🙂 Ево његове презентације:

Проблем је у томе што ми давно нисмо имали неку опаснију епидемију, попут великих богиња, те смо заборавили да је те, 1972. године, 18 милиона људи чекало у реду за вакцину, те колико је живота тада било спашено. И колико је спашено дан – данас.

Мондо: Прете нам заборављене болести (21.4.2015) & цин.ба: Опасности од (не)вакцинисања (6.6.2014)

Један од примера је да бебе могу да оболе од хепатитиса Бе, који касније може да доведе до канцера јетре. Зато се бебе вакцинишу. Истина је да постоје они код којих вакцине могу да изазову контраиндикације, па и смрт, али ако ћемо се већ „играти“ вероватноћом, већа је вероватноћа да ће неко умрети услед последица болести.

Вечерње новости: Вакцине не крију мрачну тајну (15.3.2016)

Посебно нас је занимао аутизам, пошто се у медијима тврди да је ово стање директна последица болести. Најпре треба да знамо да је под појмом аутизам обухваћена широка лепеза поремећаја. Друго, не постоји нити једно научно истраживање које је повезало ММР вакцине и аутизам. Постојао је рад А.Ј.Вејкфилда из 1998, али је овај рад повучен, јер није рађен коректно. Један од показатеља је да касније нико није успео да понови ово истраживање. Вејкфилд је довео у корелацију аутизам и ММР вакцине, али нам је Влада показао да корелација не значи и узрочност и то нам је илустровао духовитим примерима.

20160326_210205 (Small)

Резултати истраживања могу да заварају, као и ова фотографија. Изгледа као да смо заплесали, али нисмо. 🙂

Рецимо, постоји веома очигледна корелација између броја људи који су се удавили у базену са бројем филмова у којима се појавио Николас Кејџ. 🙂 Једна озбиљнија корелација је између аутизма и продаје органске хране! И шта сад да мислимо?

И да треба поменути да је поменутог научника Вејфилда финансирала адвокатска канцеларија (која је припремала случај против ММР вакцина) са 400.000 долара, што је 400.000 добрих разлога да Вејкфилд направи истраживање какво је направио.

Фармацеутске куће често оптужују да су мафијашке, али очигледно ни друга страна не ради ствари из чистог филантропизма. Коме веровати? Владимир каже да је институција којој можемо веровати Центар за контролу болести и превенцију, чији су се узбуњивачи ономад правовремено огласили и били истрајни пет година, да би напокон Бела кућа прихватила да је ХИВ стваран. Како закон стоји код нас? Актуелна је одлука да вакцине буду обавезне (овде имате студију која говори о (не)обавезности вакцинисања у појединим европским државама), али још увек није и алармантна. Најпре, закон не обавезује, а статистике показују да још увек 95% родитеља прихвата вакцинацију.

Лако до лека: Закон за народ или против њега??? (8.3.2016)

Још и ово је актуелно:

b92: Почиње имунизација против изазивача рака грлића материце (25.3.2016)

Ћаскали смо о још неким стварима, па нам је тако Влада објаснио да на оној листи коју добијамо приликом анализе крви и где већину ствари не разумемо, имуноглобулини су обележени са IgM и IgG. Уколико је овај потоњи низак, а први висок, инфекција је или почела или се завршава, а уколико је други висок, инфекција је у току. Добро је знати. 🙂

Дан се још није завршио, али се чланак одужио, па настављамо сутра. 🙂

20160326_210436 (Small)

Облак ознака