Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „семинар“

Пет царстава или мало мање

Када утврђујемо неку лекцију можемо то да урадимо и тако што ће ђаци правити стрипове. Такав задатак дала је колегиница Зока Станковић и добила је заиста лепе и маштовите радове.

У једном од стрипова један микроорганизам говори вируси како није сврстан ни у једно од пет царстава. И то је истина, али се у последње време јавља један проблем, а то су тих пет царстава живих бића. Сви знамо да их нема пет и да, макар, два од тих пет уопште нису царства. У средњој школи то све уче другачије и пошто смо ми биолози веома склони моди, инерција полагано, али све захуктаније иде ка томе да се примени правилна систематика. Да ли је то потребно у основној школи? downloadМоје мишљење је да није и да све ово сасвим добро функционише са пет царстава и да не треба децу да оптерећујемо нечим што је, иначе, подложно променама. Да не спомињем да је коректна систематика у свету значајно другачија чак и од оног што ми сматрамо исправним, а и да светски познати научници не могу да се договоре око сваке могуће групе. Како су то решили странци? Много једноставније и нормалније него ми. Оставили су пет царстава у школама, а то можете да видите и на следећем линку.

Next gen lesson plans: Evolution & Natural Selection Lesson Plans (приступљено 21.11.2017)

red-dragon-fly-animal_618126 (Small)На том линку пронаћи ћете и неке занимљиве материјале за часове еволуције. Што се тиче царстава, и у млађим разредима основне школе она се уче као пет група и то може и кроз крајње једноставну мапу ума.

Зелена учионица: Царство живих бића (3.11.2014)

Ја бих додао задатак да ђаци за сваку групу нацртају и по једног представника и ето га радни лист. Не мора само лист да буде радан, можемо да будемо и ми радни, те да посетимо један леп семинар у Новом Саду.

Семинар у Новом Саду – пројекат „Водни агент“ (за 24.11.2017)

И овако радно и завршавамо овај радни дан. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо сјајне ђачке биолошке стрипове;
  2. размишали смо о систематици;
  3. прегледали смо материјале које можемо искористити за часове еволуције;
  4. добили смо идеју за радни лист;
  5. најавили смо један леп семинар.
Advertisements

Блог у чарапама

Стигло ми је писмо од Биљане Ускоковић у коме пише да се у Чачку раде занимљиве и лепе ствари. Радила је са шестацима и петацима биљни тераријум. Донели су доста материјала (стаклене акваријуме, каменчиће, активни угаљ, земљу за цвеће, биљчице, а и добро су урадили фигурице животиња од глине) и били јако срећни док су радили. Један тераријум ће затворити како би пратили животне процесе биљака унутар стаклене посуде и доказивали дисање и транспирацију. Остало је да се велики тераријум уреди тако да представе неко копнено станиште, али то ће Биља радити са осмацима. Погледајте како то изгледа за сада.

Биља је открила и на ком сајту је сазнала како да направи ову божанствену секцију.

Блог – Надарена деца: Гајење биљака у тераријуму (12.4.2016)

Биља ми је још написала да управо похађа онлајн семинар ОК центра „Веб алати у настави биологије“ и да је јако задовољна. Ако сте заборавили на овај центар и њихове семинаре, ред је да вас подсетим јер су заиста добри. Лично, планирам да се упишем на „Школски електронски часопис“. Да научим и то. 🙂

ОК центар: Термини семинара – Србија (за новембар 2017)

polapolaНо, да се вратимо на гајење биљака. Холанђани то раде другачије. 🙂

Екоблог: Ротердамска плутајућа шума: У служби спашавања дрвећа (9.9.2017)

Што се наставе тиче, увек су нам, од тих северњака, били занимљивији Финци. Код њих, кажу, хода се у чарапама.

Блиц: Ходају у чарапама, држе ноге на столу – Учитељице из Србије откриле тајну супер-успешних финских ђака (1.10.2017)

Ето, ја не ходам у чарапама, али, опет, Биолошки блог је супер-успешан. 🙂 Видимо се сутра.

10366316_392752337555870_494007210763064434_nИ да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо добар рад;
  2. научили смо како се прави тераријум у учионици;
  3. препоручили смо сјајне семинаре;
  4. прошетали смо се ротердамском шумом;
  5. ходали смо у чарапама.

Директори доктори

_nkrrirlehu1qcz80fo1_500-smallНа почетку волео бих да вам препоручим семинар Образовно креативног центра из Бора. За биологе намењен „Веб алати у настави биологије“ (али има ту још понеки занимљив) уопште није оптерећујући, а много тога сазнате о примени ИКТ и методама које можемо користити у нашем лепом предмету. Семинар (који је акредитован и „носи“ много сати, што није пресудно, али јесте плус) сам и лично прошао и препоручујем.

Образовно креативни центар: Званично је отворена пријава за термин фебруар 2017. (пријава до 12.2.2017)

И директори школа треба да се усавршавају, а њима је намењен читав мастер програм.

Дневник: Директори школа поново у ђачким клупама (24.1.2017)

tumblr_mbzfb7psbv1rhdttno1_500Но, колико год се директори усавршавали, не могу да рачунају на неку већу зараду.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Јасна Јанковић: Имате ситуацију да је доктор наука, који је игром случаја директор школе, плаћен мање од спремачице у ЕПС-у (25.1.2017)

Када већ поменух синдикат, ево њихових најновијих активности.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Протест синдиката просветара: „Доста с преварама“ (24.1.2017) & РТС: Унија синдиката просветара тражи увођење платних разреда (25.1.2017)

14993565_1476721075686497_2285118187110238013_nОсим протеста, синдикати организују и трибине.

Форум београдских гимназија: Заједничка трибина три синдиката просвете (24.1.2017)

А некакву трибину, отворени сто или конференцију обећало је и Српско биолошко друштво за своје чланове. Али о томе у некој другој причи. 🙂

Несистемски систем

slika-3-36Највећи проблем нашег школства је, изгледа, то што су нам ђаци – одлични. 🙂

Вечерње новости: Сваки други – одликаш (24.11.2016) & Недељник: Вуче, извини: Имамо поплаву вуковаца због поклањања петица (22.11.2016)

Сваки други је одликаш, а сваки седми је тзв. вуковац. Иако статистику свако тумачи како жели, а обавезно ван сваког контекста (као да нам је у школама све идеално и као да су нам институције које нас воде још идеалније), прихватам и ову анализу. И кажем – ако, нека су нам деца успешна, кад ми већ нисмо. А како то нисмо, не треба ни да објашњавам. 🙂 Ни синдикати нам ништа успешнији нису, али није да се не труде.

Данас: Опет штрајк просветара? (24.11.2016)

katanciljubaviНо, да не будем критичан само према једној страни, не могу да кажем ни да је друга (министарство, а ко други би био друга страна) претерано успешна. Министар каже да је то зато што су им „руке везане“. Ко им је везао руке и због чега, нећете сазнати из текста, али ћете сазнати нешто о предстојећој оптимизацији школа.

Блиц: Шарчевић: Створили смо систем без система (22.11.2016)

Можда је боље да причамо о једном другом систему. 🙂 Реч дајем колегиници Ивани Дамњановић.

Део централног нервног система је и мозак. Следећи текст га помиње, али не са биолошког становишта.

Блог – Teachroland: Испирање мозга (6.11.2016)

_mks8w2txzv1sn9efmo1_250Могу само да се усагласим са колегом Роландом и заиста је тешко наћи семинар који неће испрати мозак, али хоће унапредити нашу праксу. Тешко је наћи, али није ни немогуће. Ја нашао и од срца препоручујем колегама биолозима.

Образовно креативни центар: Веб алати у настави биологије (приступљено 24.11.2016)

Још нешто занимљиво наставницима биологије оставио сам за крај. У питању је емисија која промовише Биолошки факултет у Београду. Остављам вас да погледате.

Почетак на крају недеље

4aa6d5c2-9a63-4fbb-9368-f2d4dd765d2dНајпре да вам пожелим срећан полазак у школу. 🙂 Потом бих желео да вам кажем да школа није једино место где можете да пођете. Можете и у Брисел. 🙂 Да бисте то извели, потребно је да попуните пријаву на следећем сајту…

Scientix: 13th Science Projects Workshop in the Future Classroom Lab (до 10.9.2016)

…и надате се најбољем. 🙂 Као што сте на сајту видели, у питању је радионица за усавршавање наставника наука. Дакле, нису увек семинари. 🙂 А о семинарима – ко ће боље од Зорана Милојевића?

Школа без зидова: 67/980 (23.6.2016)

nhgnc8kbZf1qbycdbo1_500Зоран опасно барата са бројевима, али и ми математику за трку имамо. 🙂

Фејсбук видео – Зеленка: Математика – это просто… (фебруар 2016)

Математику остављамо математичарима, а ми прелазимо на нашу област и то еволуцију. У следећем тексту еволуциони биолози одговарају зашто код мужјака многих врста се непрекидно стварају сперматозоиди и зашто у великој количини:

Рhys.org: Sperm wars: Evolutionary biologist compiles international special issue on sperm competition (17.10.2014)

10666098_923209874374117_7685985484182692680_nЈош једно занимљиво еволутивно питање је и да ли људска врста и даље еволуира. Другим речима, да ли ће након Homo sapiens-a настати Homo superios? Па, да би се добила нова врста људи, потребно је да они који ће је произвести, да тако кажем, буду изоловани. У данашње време и уз толика модерна превозна средства, то је јако тешко извести. Напросто, за тако нешто потребна је географска баријера и једине шансе ће евентуално имати наши праунуци, који ће колонизовати Марс. 🙂

Но, једна је прича о настанку нове врсте међу нама, људима, а друга је да ли ми еволуирамо. Јер, ми то свакако радимо. 🙂 Наши геноми непрекидно сакупљају мутације, а не треба заборавити ни сексуалну селекцију. Питање је у ком смеру еволуирамо? Да будемо лепши, пошто ће лепи људи имати и више прилика да нађу партнера? Или да будемо глупљи, пошто високо интелигентни људи, по правилу, младост проводе на факултетима и докторатима наместо у кревету са партнером и такође по правилу имају мање деце?

Тешко да можемо очекивати да је једно од Менделових правила да паметни родитељи добију и паметно дете. 🙂 Сва је прилика да ћемо бенефит еволуције видети кроз отпорност на болести. Немојмо заборавити да су некада људи лако умирали од болести које данас нису толико опасне (чему су допринели, додуше, и бољи услови живота), а и да смо ми потомци људи који су, рецимо, преживели црну смрт (кугу) у 14. веку, која је тада побила 200 милиона људи. Ти преживели су нам, ваљда, нешто оставили у аманет. 🙂

Popular science: Is The Human Species Still Evolving? (31.10.2014)

Како год се одвијала наша еволуција тешко да ћемо јој ми сведочити. Но, то није разлог да не учимо и о нашој еволуцији и о анатомији, морфологији, физиологији… Уопште о нама. А учићемо лепше уз презентацију колегинице Драгане Косовац.

А ту је и филм који је препоручио колега Никола Арсић. Уживајте.

Од студената највише

_10153105581418030_2612544330327532804_nНије прошло много од последњег семинара у Петници, кад ево га још један. Тема семинара су нове технологије и дигитална фабрикација. Намењен је првенствено наставницима физике, електронике и сличних предмета, али Петничари мисле да би могао бити интересантан и по некоме од биолога. Учешће на семинару је бесплатно.

Истраживачка станица Петница: Наставнички семинар о новим технологијама (пријављивање до 10.4.2016)

Нове технологије све су новије и све су савршеније. Ипак, још увек нису дохакале људском мозгу, који може оно што машине, без обзира на фасцинантне брзине којима рачунају, не могу. Рецимо, машине нису ни близу креативне као што смо то ми, а и немају интуицију. Ово потоње научници можда могу да постигну алгоритмима које су написали. Следи текст о томе:

Phys.org: System that replaces human intuition with algorithms outperforms human teams (16.10.2015)

_mickquZ01k1qm2cq5o1_500Да ли је ово почетак вештачке интелигенције? Боље да није, јер уважени Стивен Хокинг каже да би ова интелигенција могла бити узрок крају наше интелигенције:

IFL Science: Is Stephen Hawking Right? Could AI Lead To The End Of Humankind? (12.12.2014)

То је рекао Стивен, а ево шта је рекао Срђан Драгојевић:

Форум београдских гимназија: Срђан Драгојевић: Од деце правимо ТВ мороне (3.4.2016)

Вратимо се још мало информатичким темама, пре него што кренемо са биолошким:

LINog: 42 prečice na tastaturi za uređivanje teksta (14.6.2012)

Untitled (Small)

Ево баш да пробамо… ☼ Сунце. ☺ Сунчани су нам дани, а тек ће у мају бити, па и право време за посматрање птица.

World migratory bird day: Birdwatching at Novi Knezevac Fishpond (за 14. и 15.5.2016)

1969205_582076698536689_214344279_nОво се организује због Светског дана птица селица, који је 10. маја. Јуче је био Дан студената.

Блиц: Вербић честитао Дан студената: Од вас очекујемо највише! (4.4.2016)

Птице, дакле, посматрамо у мају, а ових дана ћемо можда видети и јариће – како слободно шетају.

Блиц: Огорчен на државу – Пушта 200 јарића у планину да их растргну звери (3.4.2016)

Очигледно је једина фарма за коју ова држава мари она на телевизији „Пинк“. Садашња министарка просвете некада је чувала јариће значајно успешније.

Телеграф: Чувала је козе на планини у Мароку, а сада је министарка у Француској и све жене желе да буду ОНА (4.4.2016)

А ми свакако треба да чувамо природу. И то дан буде порука за крај коју треба озбиљно схватити, јер није баш да нам иде. Забрињавајуће фотографије објавио је „Курир“:

Курир: Помор рибе код Титела: Страшан призор на ушћу Бегеја у Тису (4.4.2016)

_lq5o23ZWiQ1qa0mmoo1_500

Семинар у Петници о еволуцији – 3. део

Радионица

Други дан смо имали радионицу која је применљива и у учионици. Задатак нам је био да пронађемо један текст који је лош извор и један добар извор и да их анализирамо. Петничари имају овакав клуб и зову га Journal club (Клуб журналистике). У нашим медијима веома је лако доћи до лоших примера научног новинарства (препознатљивих по бомбастичним насловима), али су извори добрих примера, а на српском језику, веома скромни. Ово што следи није такав пример, али је мишљење које треба прочитати:

Пешчаник: О вакцинама, опет (22.2.2015)

Највећи успех вакцина је да су постале антиреклама саме себи. Наиме, оне су потиснуле болести толико да их не примећујемо, па самим тим ни добро које су вакцине донеле. 🙂 Но, да се вратимо изворима.

Невоља је што је већина ваљаних извора које можемо наћи – иноземни. Рецимо, похваљен је Reddit Science, у оквиру кога постоји рубрика (Ask me anything) где научници одговарају на питања. Занимљив је и сајт Science in the classroom који научне чланке из престижног часописа „Science“ преузима и прилагођава да могу да их читају (мали) ђаци. Занимљив је и The Biology Corner. Ми изворе баш и немамо, али је добро да можемо да разумемо хрватски језик. Поменут је хрватски сајт Друштва за промоцију знаности и критичког мишљења на коме се могу наћи Јутјуб снимци предавања за клинце, као и Знаност.ком. Од српских извора поменут је сајт „Хемија око нас“ на коме Зоран Вујчић поставља јако добре текстове о храни, али нисмо успели да пронађемо тај сајт (ни тад ни сад). Иначе, што се хране тиче, актуелне су разноразне праисторијске (палео) дијете, јер ако су наши преци јели то, ми смо ваљда дизајнирани да само то и једемо. 🙂 И није прескочен ни Елементаријум Центра за промоцију науке. Један од текстова са овог сајта:

Елементаријум: Гени за понети (приступљено 29.3.2016)

Како Петничари проверавају ваљаност неког извора? Претражују научне радове. То се ради преко Гугла, али не обичног већ Google Scholar, који је осмишљен само за то. Овај претраживач не даје целе радове, али их све можете пронаћи на руском сајту Sci hub. То је нешто као научни Торент (пиратски филмски сајт) и наравно, није легалан, али вас не могу казнити ако сајт истражујете.

Субота увече

Људи користе суботу увече за луди провод, а ми смо је провели у лабораторији са Томицом, који нам је стрпљиво причао о техници микроскопирања на посебном, а застрашујуће скупом конфокалном микроскопу (са нашом платом купили бисмо га за две године, али да за све то време живимо од ваздуха и нелегално (ниједну дажбину да не плаћамо)). Овај микроскоп прави тродимензионалне слике онога што гледамо и то штампа. Микроскопирали смо као наши петаци када чекају да погледају под микроскоп. 🙂

Дан трећи

Еволуционе игре

Постоје друштвене игре које деца не само да могу да играју, већ и да кроз њих нешто науче. Чак и то шта је погрешно представљено у игрицама. Игре су атрактивне са све диносаурусима и бактеријама, али не морају да се купе ако пара нема. Могу и да се осмисле, а слике штампају или да их ђаци цртају. Игре нам је представио др Душан Мишевић.

12931202_1021742781253988_2202312206407802864_n

Игру усликала Ена Хорват.

Разговор

На крају је била нека врста округлог стола, који је започела др Биљана Стојковић. Причали смо углавном о проблемима – једнако у науци и настави.

12928367_1021742417920691_3624312029009640469_n

Фото: Ена Хорват.

Биљана је причала о креационистима и о статусу еволуције. Тако смо сазнали да је у САД еволуција у школама почела да се предаје тек 1968. Пре тога је један наставник чак и ухапшен јер ју је предавао о чему је снимљен и филм. Године 1977. Врховни суд те државе забранио је и паралелну причу о креационизму и од тада креационисти (којих има више врста) војевају своје битке. Противници креационизма сматрају да овај покрет представља интелектуалну лењост, јер пропагира да су нека сазнања (о постанку) ван нашег поимања и не труди се да их стекне. Иако је еволуција наука, по угледу на креационизам, људи у њу верују или не верују. Еволуција не захтева веру, али је и та вера селективна. Рецимо, људи који не верују у еволуцију често верују у резистентност бактерија, иако је та прича чисто еволуциона (то се зове когнитивни апархејд).

Како аргументовати научна сазнања „неверницима“? Сви заједно смо сумирали. Но пре него што вам дам листу, да вам се похвалим да сам посетио петнички музеј који је мали, али чаробан. Следеће слике ће вам га дочарати:

И ево листе:

  • Светска здравствена организација врши предвиђања о наредној епидемији на основу сазнања из области еволуције. Овде смо искористили прилику да попричамо о птичјем грипу. Ми често вирусе називамо животињским именима и они најчешће долазе из Азије, јер тамошње становништво живи у блиском контакту са прасићима. Код птичјег грипа није било ефикасног прелаза са птице на људе и тек понеки редак пример је документован и није баш јасно како се то десило. Да је ефикаснијег прелаза било, били бисмо у проблему. Поменут је и ЗИКА вирус кога још треба проучити и да ли и како узрокује проблеме са микроцефалијом.
  • Влада нам је на живописним примерима показао да корелација није исто што и узрочност. Такође нам је дао леп (и доказано референциран) инфографик о позитивном утицају вакцина.
  • Што се тиче тога да у вакцинама има отровних супстанци и тешких метала, прво морамо да знамо да сваки лек мора да има доступан садржај. Друго, тешких метала у вакцини има мање него рецимо у туњевини (у крушци има прилично формалдехида који иначе изазива рак, што нас неће спречити да је у сласт поједемо), а и користе се као тзв. носачи који су у нашем организму инертни.
  • Вероватноћа од контраиндикација од вакцине је мања него вероватноћа да дође до компликација услед болести.
  • Одлука да не вакцинишем своје дете се односи само на њега. То је нетачно. Односи се и на децу која из здравствених разлога не могу да се вакцинишу и ако ћемо право, пошто се од доктора захтева да преузме одговорност за вакцину, од родитеља би требало да се захтева да преузму одговорност за здравље и живот управо те (туђе) деце.
  • Да ће се преоптеретити дечји имуни систем је потпуни нонсенс, тим пре што нема разлике у механизму деловања антитела које дете природно има и које је стекло путем вакцине.
  • А да су фармацеутске куће мафијашке можда и има истине, али треба знати да званичне статистике показују да свега 3% од укупног профита иде на вакцине. Много више новца лежи у борби против рака и ХИВ-а.

Одлазак

Биљана је рекла да се у последњих 150.000 година ништа значајно са људским мозгом није десило. И то је сигурно тачно, али се мој мозак за ова три дана значајно унапредио. 🙂

Само када сам помислио да након свег овог занимљивог што сам чуо и доживео, као и лепог дружења и позитивне и опуштене атмосфере треба да идем на посао сутра, није ми било лако. 🙂 Никад није лако напустити Петницу у којој сам боравио још као млад наставник, давне 2001. Лепе успомене ме везују за њу, а и ако ћемо искрено, Петница је иницирала да постанем наставник какав сам данас. Свима је препоручујем, тим пре што сам чуо да ће за који дан бити нови семинар тамо. Известићемо о томе. 🙂

942244_1021742667920666_767370855935247289_n

Део Петнице ухваћен фото-апаратом Ене Хорват.

Облак ознака