Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „семинар“

Конгрес биолога за наставнике

tumblr_mk0p6a4Mik1rkzxuzo1_500Поново је пристигао мејл др Мирослава Живића у вези са II конгресом биолога Србије. Послао нам је нову документацију, у ствари измењену стару, коју треба да користе они наставници који се одлуче да презентују свој рад. Тај рад може бити научни, односно стручни из области методике наставе биологије, али могу бити и примери добре наставничке праксе. Све је детаљно објашњено у писму наставницима које следи, а ту су и друга пратећа значајна документа.

У настави биологије и те како има примера који могу да се представе на овом скупу, а неки од њих објављени су и на Биолошком блогу. Данас вам представљам рад колегинице Катарине Радовић. how-to-create-fresh-blog-content-regularly-300x223У питању су биолошке домине, да их тако назовем, а на часу можете да их употребите како би испитивање било занимљивије.

Биолошке домине Катарине Радовић

Оно што следи тек овлаш има везе са нашом науком (у ствари, ако посматрамо као начин рециклаже) и те како има, а представља ако не пример доброг рада, онда пример врло спретног рада. Може бити идеја за секцију у петом и изборни у каснијим разредима – чуваре природе.

Када већ гледамо Јутјуб снимке, ево једног који говори о томе како треба посећивати неки час. Корисно је и за оне који обилазе, али и за оне који посету имају. Овај видео је приредио Образовно-креативни центар који и даље нуди сјајне семинаре.

И даље прегледавамо снимке са Јутјуба. Овај невероватни, а крајње једноставни видео приказује мраве у светлу у коме их нисмо познавали. 🙂

И једна песма са Јутјуба која јесте лепа, али је перформанс тај који је упечатљив. 🙂

Не могу да завршим распевано, пошто немам неки добар чланак који повезује музику и биологију, али једна друга (ликовна) уметност и те како „иде“ уз природу. Уметник Брус (Bruce Munro) употребио је око 50.000 необичних светиљки како би пределе близу Улуру учинио огромним уметничким платном. Погледајте галерију јер верујем да ће вас фасцинирати.

Bored Panda: Field Of Light: Artist Uses 50,000 Lights To Turn Desert Into Surreal Fairytale (пре годину дана)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Проследили смо позив на конгрес;
  2. промовисали смо пример добре праксе;
  3. научили смо како да правимо цветне украсе у неколико потеза;
  4. гледали смо неке занимљиве Јутјуб прилоге;
  5. дивили смо се необичној уметности.
Advertisements

Пет царстава или мало мање

Када утврђујемо неку лекцију можемо то да урадимо и тако што ће ђаци правити стрипове. Такав задатак дала је колегиница Зока Станковић и добила је заиста лепе и маштовите радове.

У једном од стрипова један микроорганизам говори вируси како није сврстан ни у једно од пет царстава. И то је истина, али се у последње време јавља један проблем, а то су тих пет царстава живих бића. Сви знамо да их нема пет и да, макар, два од тих пет уопште нису царства. У средњој школи то све уче другачије и пошто смо ми биолози веома склони моди, инерција полагано, али све захуктаније иде ка томе да се примени правилна систематика. Да ли је то потребно у основној школи? downloadМоје мишљење је да није и да све ово сасвим добро функционише са пет царстава и да не треба децу да оптерећујемо нечим што је, иначе, подложно променама. Да не спомињем да је коректна систематика у свету значајно другачија чак и од оног што ми сматрамо исправним, а и да светски познати научници не могу да се договоре око сваке могуће групе. Како су то решили странци? Много једноставније и нормалније него ми. Оставили су пет царстава у школама, а то можете да видите и на следећем линку.

Next gen lesson plans: Evolution & Natural Selection Lesson Plans (приступљено 21.11.2017)

red-dragon-fly-animal_618126 (Small)На том линку пронаћи ћете и неке занимљиве материјале за часове еволуције. Што се тиче царстава, и у млађим разредима основне школе она се уче као пет група и то може и кроз крајње једноставну мапу ума.

Зелена учионица: Царство живих бића (3.11.2014)

Ја бих додао задатак да ђаци за сваку групу нацртају и по једног представника и ето га радни лист. Не мора само лист да буде радан, можемо да будемо и ми радни, те да посетимо један леп семинар у Новом Саду.

Семинар у Новом Саду – пројекат „Водни агент“ (за 24.11.2017)

И овако радно и завршавамо овај радни дан. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо сјајне ђачке биолошке стрипове;
  2. размишали смо о систематици;
  3. прегледали смо материјале које можемо искористити за часове еволуције;
  4. добили смо идеју за радни лист;
  5. најавили смо један леп семинар.

Блог у чарапама

Стигло ми је писмо од Биљане Ускоковић у коме пише да се у Чачку раде занимљиве и лепе ствари. Радила је са шестацима и петацима биљни тераријум. Донели су доста материјала (стаклене акваријуме, каменчиће, активни угаљ, земљу за цвеће, биљчице, а и добро су урадили фигурице животиња од глине) и били јако срећни док су радили. Један тераријум ће затворити како би пратили животне процесе биљака унутар стаклене посуде и доказивали дисање и транспирацију. Остало је да се велики тераријум уреди тако да представе неко копнено станиште, али то ће Биља радити са осмацима. Погледајте како то изгледа за сада.

Биља је открила и на ком сајту је сазнала како да направи ову божанствену секцију.

Блог – Надарена деца: Гајење биљака у тераријуму (12.4.2016)

Биља ми је још написала да управо похађа онлајн семинар ОК центра „Веб алати у настави биологије“ и да је јако задовољна. Ако сте заборавили на овај центар и њихове семинаре, ред је да вас подсетим јер су заиста добри. Лично, планирам да се упишем на „Школски електронски часопис“. Да научим и то. 🙂

ОК центар: Термини семинара – Србија (за новембар 2017)

polapolaНо, да се вратимо на гајење биљака. Холанђани то раде другачије. 🙂

Екоблог: Ротердамска плутајућа шума: У служби спашавања дрвећа (9.9.2017)

Што се наставе тиче, увек су нам, од тих северњака, били занимљивији Финци. Код њих, кажу, хода се у чарапама.

Блиц: Ходају у чарапама, држе ноге на столу – Учитељице из Србије откриле тајну супер-успешних финских ђака (1.10.2017)

Ето, ја не ходам у чарапама, али, опет, Биолошки блог је супер-успешан. 🙂 Видимо се сутра.

10366316_392752337555870_494007210763064434_nИ да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Промовисали смо добар рад;
  2. научили смо како се прави тераријум у учионици;
  3. препоручили смо сјајне семинаре;
  4. прошетали смо се ротердамском шумом;
  5. ходали смо у чарапама.

Директори доктори

_nkrrirlehu1qcz80fo1_500-smallНа почетку волео бих да вам препоручим семинар Образовно креативног центра из Бора. За биологе намењен „Веб алати у настави биологије“ (али има ту још понеки занимљив) уопште није оптерећујући, а много тога сазнате о примени ИКТ и методама које можемо користити у нашем лепом предмету. Семинар (који је акредитован и „носи“ много сати, што није пресудно, али јесте плус) сам и лично прошао и препоручујем.

Образовно креативни центар: Званично је отворена пријава за термин фебруар 2017. (пријава до 12.2.2017)

И директори школа треба да се усавршавају, а њима је намењен читав мастер програм.

Дневник: Директори школа поново у ђачким клупама (24.1.2017)

tumblr_mbzfb7psbv1rhdttno1_500Но, колико год се директори усавршавали, не могу да рачунају на неку већу зараду.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Јасна Јанковић: Имате ситуацију да је доктор наука, који је игром случаја директор школе, плаћен мање од спремачице у ЕПС-у (25.1.2017)

Када већ поменух синдикат, ево њихових најновијих активности.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Протест синдиката просветара: „Доста с преварама“ (24.1.2017) & РТС: Унија синдиката просветара тражи увођење платних разреда (25.1.2017)

14993565_1476721075686497_2285118187110238013_nОсим протеста, синдикати организују и трибине.

Форум београдских гимназија: Заједничка трибина три синдиката просвете (24.1.2017)

А некакву трибину, отворени сто или конференцију обећало је и Српско биолошко друштво за своје чланове. Али о томе у некој другој причи. 🙂

Несистемски систем

slika-3-36Највећи проблем нашег школства је, изгледа, то што су нам ђаци – одлични. 🙂

Вечерње новости: Сваки други – одликаш (24.11.2016) & Недељник: Вуче, извини: Имамо поплаву вуковаца због поклањања петица (22.11.2016)

Сваки други је одликаш, а сваки седми је тзв. вуковац. Иако статистику свако тумачи како жели, а обавезно ван сваког контекста (као да нам је у школама све идеално и као да су нам институције које нас воде још идеалније), прихватам и ову анализу. И кажем – ако, нека су нам деца успешна, кад ми већ нисмо. А како то нисмо, не треба ни да објашњавам. 🙂 Ни синдикати нам ништа успешнији нису, али није да се не труде.

Данас: Опет штрајк просветара? (24.11.2016)

katanciljubaviНо, да не будем критичан само према једној страни, не могу да кажем ни да је друга (министарство, а ко други би био друга страна) претерано успешна. Министар каже да је то зато што су им „руке везане“. Ко им је везао руке и због чега, нећете сазнати из текста, али ћете сазнати нешто о предстојећој оптимизацији школа.

Блиц: Шарчевић: Створили смо систем без система (22.11.2016)

Можда је боље да причамо о једном другом систему. 🙂 Реч дајем колегиници Ивани Дамњановић.

Део централног нервног система је и мозак. Следећи текст га помиње, али не са биолошког становишта.

Блог – Teachroland: Испирање мозга (6.11.2016)

_mks8w2txzv1sn9efmo1_250Могу само да се усагласим са колегом Роландом и заиста је тешко наћи семинар који неће испрати мозак, али хоће унапредити нашу праксу. Тешко је наћи, али није ни немогуће. Ја нашао и од срца препоручујем колегама биолозима.

Образовно креативни центар: Веб алати у настави биологије (приступљено 24.11.2016)

Још нешто занимљиво наставницима биологије оставио сам за крај. У питању је емисија која промовише Биолошки факултет у Београду. Остављам вас да погледате.

Почетак на крају недеље

4aa6d5c2-9a63-4fbb-9368-f2d4dd765d2dНајпре да вам пожелим срећан полазак у школу. 🙂 Потом бих желео да вам кажем да школа није једино место где можете да пођете. Можете и у Брисел. 🙂 Да бисте то извели, потребно је да попуните пријаву на следећем сајту…

Scientix: 13th Science Projects Workshop in the Future Classroom Lab (до 10.9.2016)

…и надате се најбољем. 🙂 Као што сте на сајту видели, у питању је радионица за усавршавање наставника наука. Дакле, нису увек семинари. 🙂 А о семинарима – ко ће боље од Зорана Милојевића?

Школа без зидова: 67/980 (23.6.2016)

nhgnc8kbZf1qbycdbo1_500Зоран опасно барата са бројевима, али и ми математику за трку имамо. 🙂

Фејсбук видео – Зеленка: Математика – это просто… (фебруар 2016)

Математику остављамо математичарима, а ми прелазимо на нашу област и то еволуцију. У следећем тексту еволуциони биолози одговарају зашто код мужјака многих врста се непрекидно стварају сперматозоиди и зашто у великој количини:

Рhys.org: Sperm wars: Evolutionary biologist compiles international special issue on sperm competition (17.10.2014)

10666098_923209874374117_7685985484182692680_nЈош једно занимљиво еволутивно питање је и да ли људска врста и даље еволуира. Другим речима, да ли ће након Homo sapiens-a настати Homo superios? Па, да би се добила нова врста људи, потребно је да они који ће је произвести, да тако кажем, буду изоловани. У данашње време и уз толика модерна превозна средства, то је јако тешко извести. Напросто, за тако нешто потребна је географска баријера и једине шансе ће евентуално имати наши праунуци, који ће колонизовати Марс. 🙂

Но, једна је прича о настанку нове врсте међу нама, људима, а друга је да ли ми еволуирамо. Јер, ми то свакако радимо. 🙂 Наши геноми непрекидно сакупљају мутације, а не треба заборавити ни сексуалну селекцију. Питање је у ком смеру еволуирамо? Да будемо лепши, пошто ће лепи људи имати и више прилика да нађу партнера? Или да будемо глупљи, пошто високо интелигентни људи, по правилу, младост проводе на факултетима и докторатима наместо у кревету са партнером и такође по правилу имају мање деце?

Тешко да можемо очекивати да је једно од Менделових правила да паметни родитељи добију и паметно дете. 🙂 Сва је прилика да ћемо бенефит еволуције видети кроз отпорност на болести. Немојмо заборавити да су некада људи лако умирали од болести које данас нису толико опасне (чему су допринели, додуше, и бољи услови живота), а и да смо ми потомци људи који су, рецимо, преживели црну смрт (кугу) у 14. веку, која је тада побила 200 милиона људи. Ти преживели су нам, ваљда, нешто оставили у аманет. 🙂

Popular science: Is The Human Species Still Evolving? (31.10.2014)

Како год се одвијала наша еволуција тешко да ћемо јој ми сведочити. Но, то није разлог да не учимо и о нашој еволуцији и о анатомији, морфологији, физиологији… Уопште о нама. А учићемо лепше уз презентацију колегинице Драгане Косовац.

А ту је и филм који је препоручио колега Никола Арсић. Уживајте.

Од студената највише

_10153105581418030_2612544330327532804_nНије прошло много од последњег семинара у Петници, кад ево га још један. Тема семинара су нове технологије и дигитална фабрикација. Намењен је првенствено наставницима физике, електронике и сличних предмета, али Петничари мисле да би могао бити интересантан и по некоме од биолога. Учешће на семинару је бесплатно.

Истраживачка станица Петница: Наставнички семинар о новим технологијама (пријављивање до 10.4.2016)

Нове технологије све су новије и све су савршеније. Ипак, још увек нису дохакале људском мозгу, који може оно што машине, без обзира на фасцинантне брзине којима рачунају, не могу. Рецимо, машине нису ни близу креативне као што смо то ми, а и немају интуицију. Ово потоње научници можда могу да постигну алгоритмима које су написали. Следи текст о томе:

Phys.org: System that replaces human intuition with algorithms outperforms human teams (16.10.2015)

_mickquZ01k1qm2cq5o1_500Да ли је ово почетак вештачке интелигенције? Боље да није, јер уважени Стивен Хокинг каже да би ова интелигенција могла бити узрок крају наше интелигенције:

IFL Science: Is Stephen Hawking Right? Could AI Lead To The End Of Humankind? (12.12.2014)

То је рекао Стивен, а ево шта је рекао Срђан Драгојевић:

Форум београдских гимназија: Срђан Драгојевић: Од деце правимо ТВ мороне (3.4.2016)

Вратимо се још мало информатичким темама, пре него што кренемо са биолошким:

LINog: 42 prečice na tastaturi za uređivanje teksta (14.6.2012)

Untitled (Small)

Ево баш да пробамо… ☼ Сунце. ☺ Сунчани су нам дани, а тек ће у мају бити, па и право време за посматрање птица.

World migratory bird day: Birdwatching at Novi Knezevac Fishpond (за 14. и 15.5.2016)

1969205_582076698536689_214344279_nОво се организује због Светског дана птица селица, који је 10. маја. Јуче је био Дан студената.

Блиц: Вербић честитао Дан студената: Од вас очекујемо највише! (4.4.2016)

Птице, дакле, посматрамо у мају, а ових дана ћемо можда видети и јариће – како слободно шетају.

Блиц: Огорчен на државу – Пушта 200 јарића у планину да их растргну звери (3.4.2016)

Очигледно је једина фарма за коју ова држава мари она на телевизији „Пинк“. Садашња министарка просвете некада је чувала јариће значајно успешније.

Телеграф: Чувала је козе на планини у Мароку, а сада је министарка у Француској и све жене желе да буду ОНА (4.4.2016)

А ми свакако треба да чувамо природу. И то дан буде порука за крај коју треба озбиљно схватити, јер није баш да нам иде. Забрињавајуће фотографије објавио је „Курир“:

Курир: Помор рибе код Титела: Страшан призор на ушћу Бегеја у Тису (4.4.2016)

_lq5o23ZWiQ1qa0mmoo1_500

Облак ознака