Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „семинар“

Од студената највише

_10153105581418030_2612544330327532804_nНије прошло много од последњег семинара у Петници, кад ево га још један. Тема семинара су нове технологије и дигитална фабрикација. Намењен је првенствено наставницима физике, електронике и сличних предмета, али Петничари мисле да би могао бити интересантан и по некоме од биолога. Учешће на семинару је бесплатно.

Истраживачка станица Петница: Наставнички семинар о новим технологијама (пријављивање до 10.4.2016)

Нове технологије све су новије и све су савршеније. Ипак, још увек нису дохакале људском мозгу, који може оно што машине, без обзира на фасцинантне брзине којима рачунају, не могу. Рецимо, машине нису ни близу креативне као што смо то ми, а и немају интуицију. Ово потоње научници можда могу да постигну алгоритмима које су написали. Следи текст о томе:

Phys.org: System that replaces human intuition with algorithms outperforms human teams (16.10.2015)

_mickquZ01k1qm2cq5o1_500Да ли је ово почетак вештачке интелигенције? Боље да није, јер уважени Стивен Хокинг каже да би ова интелигенција могла бити узрок крају наше интелигенције:

IFL Science: Is Stephen Hawking Right? Could AI Lead To The End Of Humankind? (12.12.2014)

То је рекао Стивен, а ево шта је рекао Срђан Драгојевић:

Форум београдских гимназија: Срђан Драгојевић: Од деце правимо ТВ мороне (3.4.2016)

Вратимо се још мало информатичким темама, пре него што кренемо са биолошким:

LINog: 42 prečice na tastaturi za uređivanje teksta (14.6.2012)

Untitled (Small)

Ево баш да пробамо… ☼ Сунце. ☺ Сунчани су нам дани, а тек ће у мају бити, па и право време за посматрање птица.

World migratory bird day: Birdwatching at Novi Knezevac Fishpond (за 14. и 15.5.2016)

1969205_582076698536689_214344279_nОво се организује због Светског дана птица селица, који је 10. маја. Јуче је био Дан студената.

Блиц: Вербић честитао Дан студената: Од вас очекујемо највише! (4.4.2016)

Птице, дакле, посматрамо у мају, а ових дана ћемо можда видети и јариће – како слободно шетају.

Блиц: Огорчен на државу – Пушта 200 јарића у планину да их растргну звери (3.4.2016)

Очигледно је једина фарма за коју ова држава мари она на телевизији „Пинк“. Садашња министарка просвете некада је чувала јариће значајно успешније.

Телеграф: Чувала је козе на планини у Мароку, а сада је министарка у Француској и све жене желе да буду ОНА (4.4.2016)

А ми свакако треба да чувамо природу. И то дан буде порука за крај коју треба озбиљно схватити, јер није баш да нам иде. Забрињавајуће фотографије објавио је „Курир“:

Курир: Помор рибе код Титела: Страшан призор на ушћу Бегеја у Тису (4.4.2016)

_lq5o23ZWiQ1qa0mmoo1_500

Advertisements

Семинар у Петници о еволуцији – 3. део

Радионица

Други дан смо имали радионицу која је применљива и у учионици. Задатак нам је био да пронађемо један текст који је лош извор и један добар извор и да их анализирамо. Петничари имају овакав клуб и зову га Journal club (Клуб журналистике). У нашим медијима веома је лако доћи до лоших примера научног новинарства (препознатљивих по бомбастичним насловима), али су извори добрих примера, а на српском језику, веома скромни. Ово што следи није такав пример, али је мишљење које треба прочитати:

Пешчаник: О вакцинама, опет (22.2.2015)

Највећи успех вакцина је да су постале антиреклама саме себи. Наиме, оне су потиснуле болести толико да их не примећујемо, па самим тим ни добро које су вакцине донеле. 🙂 Но, да се вратимо изворима.

Невоља је што је већина ваљаних извора које можемо наћи – иноземни. Рецимо, похваљен је Reddit Science, у оквиру кога постоји рубрика (Ask me anything) где научници одговарају на питања. Занимљив је и сајт Science in the classroom који научне чланке из престижног часописа „Science“ преузима и прилагођава да могу да их читају (мали) ђаци. Занимљив је и The Biology Corner. Ми изворе баш и немамо, али је добро да можемо да разумемо хрватски језик. Поменут је хрватски сајт Друштва за промоцију знаности и критичког мишљења на коме се могу наћи Јутјуб снимци предавања за клинце, као и Знаност.ком. Од српских извора поменут је сајт „Хемија око нас“ на коме Зоран Вујчић поставља јако добре текстове о храни, али нисмо успели да пронађемо тај сајт (ни тад ни сад). Иначе, што се хране тиче, актуелне су разноразне праисторијске (палео) дијете, јер ако су наши преци јели то, ми смо ваљда дизајнирани да само то и једемо. 🙂 И није прескочен ни Елементаријум Центра за промоцију науке. Један од текстова са овог сајта:

Елементаријум: Гени за понети (приступљено 29.3.2016)

Како Петничари проверавају ваљаност неког извора? Претражују научне радове. То се ради преко Гугла, али не обичног већ Google Scholar, који је осмишљен само за то. Овај претраживач не даје целе радове, али их све можете пронаћи на руском сајту Sci hub. То је нешто као научни Торент (пиратски филмски сајт) и наравно, није легалан, али вас не могу казнити ако сајт истражујете.

Субота увече

Људи користе суботу увече за луди провод, а ми смо је провели у лабораторији са Томицом, који нам је стрпљиво причао о техници микроскопирања на посебном, а застрашујуће скупом конфокалном микроскопу (са нашом платом купили бисмо га за две године, али да за све то време живимо од ваздуха и нелегално (ниједну дажбину да не плаћамо)). Овај микроскоп прави тродимензионалне слике онога што гледамо и то штампа. Микроскопирали смо као наши петаци када чекају да погледају под микроскоп. 🙂

Дан трећи

Еволуционе игре

Постоје друштвене игре које деца не само да могу да играју, већ и да кроз њих нешто науче. Чак и то шта је погрешно представљено у игрицама. Игре су атрактивне са све диносаурусима и бактеријама, али не морају да се купе ако пара нема. Могу и да се осмисле, а слике штампају или да их ђаци цртају. Игре нам је представио др Душан Мишевић.

12931202_1021742781253988_2202312206407802864_n

Игру усликала Ена Хорват.

Разговор

На крају је била нека врста округлог стола, који је започела др Биљана Стојковић. Причали смо углавном о проблемима – једнако у науци и настави.

12928367_1021742417920691_3624312029009640469_n

Фото: Ена Хорват.

Биљана је причала о креационистима и о статусу еволуције. Тако смо сазнали да је у САД еволуција у школама почела да се предаје тек 1968. Пре тога је један наставник чак и ухапшен јер ју је предавао о чему је снимљен и филм. Године 1977. Врховни суд те државе забранио је и паралелну причу о креационизму и од тада креационисти (којих има више врста) војевају своје битке. Противници креационизма сматрају да овај покрет представља интелектуалну лењост, јер пропагира да су нека сазнања (о постанку) ван нашег поимања и не труди се да их стекне. Иако је еволуција наука, по угледу на креационизам, људи у њу верују или не верују. Еволуција не захтева веру, али је и та вера селективна. Рецимо, људи који не верују у еволуцију често верују у резистентност бактерија, иако је та прича чисто еволуциона (то се зове когнитивни апархејд).

Како аргументовати научна сазнања „неверницима“? Сви заједно смо сумирали. Но пре него што вам дам листу, да вам се похвалим да сам посетио петнички музеј који је мали, али чаробан. Следеће слике ће вам га дочарати:

И ево листе:

  • Светска здравствена организација врши предвиђања о наредној епидемији на основу сазнања из области еволуције. Овде смо искористили прилику да попричамо о птичјем грипу. Ми често вирусе називамо животињским именима и они најчешће долазе из Азије, јер тамошње становништво живи у блиском контакту са прасићима. Код птичјег грипа није било ефикасног прелаза са птице на људе и тек понеки редак пример је документован и није баш јасно како се то десило. Да је ефикаснијег прелаза било, били бисмо у проблему. Поменут је и ЗИКА вирус кога још треба проучити и да ли и како узрокује проблеме са микроцефалијом.
  • Влада нам је на живописним примерима показао да корелација није исто што и узрочност. Такође нам је дао леп (и доказано референциран) инфографик о позитивном утицају вакцина.
  • Што се тиче тога да у вакцинама има отровних супстанци и тешких метала, прво морамо да знамо да сваки лек мора да има доступан садржај. Друго, тешких метала у вакцини има мање него рецимо у туњевини (у крушци има прилично формалдехида који иначе изазива рак, што нас неће спречити да је у сласт поједемо), а и користе се као тзв. носачи који су у нашем организму инертни.
  • Вероватноћа од контраиндикација од вакцине је мања него вероватноћа да дође до компликација услед болести.
  • Одлука да не вакцинишем своје дете се односи само на њега. То је нетачно. Односи се и на децу која из здравствених разлога не могу да се вакцинишу и ако ћемо право, пошто се од доктора захтева да преузме одговорност за вакцину, од родитеља би требало да се захтева да преузму одговорност за здравље и живот управо те (туђе) деце.
  • Да ће се преоптеретити дечји имуни систем је потпуни нонсенс, тим пре што нема разлике у механизму деловања антитела које дете природно има и које је стекло путем вакцине.
  • А да су фармацеутске куће мафијашке можда и има истине, али треба знати да званичне статистике показују да свега 3% од укупног профита иде на вакцине. Много више новца лежи у борби против рака и ХИВ-а.

Одлазак

Биљана је рекла да се у последњих 150.000 година ништа значајно са људским мозгом није десило. И то је сигурно тачно, али се мој мозак за ова три дана значајно унапредио. 🙂

Само када сам помислио да након свег овог занимљивог што сам чуо и доживео, као и лепог дружења и позитивне и опуштене атмосфере треба да идем на посао сутра, није ми било лако. 🙂 Никад није лако напустити Петницу у којој сам боравио још као млад наставник, давне 2001. Лепе успомене ме везују за њу, а и ако ћемо искрено, Петница је иницирала да постанем наставник какав сам данас. Свима је препоручујем, тим пре што сам чуо да ће за који дан бити нови семинар тамо. Известићемо о томе. 🙂

942244_1021742667920666_767370855935247289_n

Део Петнице ухваћен фото-апаратом Ене Хорват.

Семинар у Петници о еволуцији – 2. део

Јутро

Оба јутра имали смо слична окупљања праћена куповином кафе у кафићу са симболичним ценама. Било је и вредних који су ишли на рекреацију (шетњу до језера), а било је и оних који смо само пили кафу и ћаскали. Потом бисмо ишли на доручак и онда на предавања (од десет). Предавањима је тог дана започела др Тања Аднађевић.

_210428 (Small)

Предавачи су нам били увек насмејани и расположени, иако су радили сва три дана и то много сати.

Дан други

Генетички инжењеринг (метода и технике, примена, етика)

Од тридесетих до педесетих година прошлог века, у САД су „бомбардовали“ поље кукуруза гама-зрацима, а како би се отарасили непожељних становника агроекосистема. Да ли је то боље него ГМО? Понекад заборављамо да често користимо средства која су веома опасна и по здравље и по животну средину, али око тога не правимо толику галаму. Но, код нас галаме није било. Предавање Тањино је пропраћено у тишини. И сталним запиткивањем. 🙂

Зашто заправо је поменуто зрачење и још многе друге методе још лошија варијанта од ГМ? Зато што генетичким инжењерингом мењамо један ген, а овим другим методама ни сами не знамо колико. Ми видимо измењен фенотип, али колико је генотип другачији, тешко је рећи.

Но, појавила се метода CRISPR којом је могуће променити и до 173 гена. Ова метода је преузета из природе и сада се води спор око тога да ли ју је могуће патентирати. Као када би неко патентирао Сунце, упоредила је Тања. Наиме, ову „технику“ користе бактерије при наслеђивању стечених особина. Код њих се на тај начин „уграђује памћење“ на бивше инфекције. Када вирус унесе своју ДНК, постоје протеини који буквално патролирају ћелијом и секу тај инфективни део, а уз помоћ РНК. Научници су утврдили да овај начин није ексклузива бактерија да секу вирусну ДНК, већ то може да се примени и у једрима других ћелија, па и људских. За сечење ДНК која рецимо носи ген за наследну болест. И све што треба урадити је убризгати поменуту РНК и ДНК коју желимо да уградимо. Погледајте и сами у филмићу:

Касније смо у Душановом предавању чули да је захваљујући овој CRISPR техници могуће да се заувек „искључи“ ХИВ. Мало ли је? 🙂

Science alert: Scientists have removed HIV from human immune cells using a new gene-editing technique (22.3.2016)

Још неки подаци које смо чули је да је тренутно у ЕУ дозвољено да се ради на 130 биљака, а да се на тзв. ауторизацију за једну врсту чека око десет година. А још један препоручени филмић је:

Било је разговора о већ свима познатим пацовима који су оболели од вишеструких тумора јер су јели ГМО:

Вести онлајн: Ово су пацови који једу амерички кукуруз (21.9.2012)

Права истина је да је рад заправо повучен из (и то озбиљног) научног часописа, због лошег дизајна експеримента, а што је подразумевало и лош одабир сојева експерименталних мишева. Наиме, тај сој је иначе подложан туморима, који би се највероватније развили и да сте их хранили најобичнијом чоколадом. Уредник часописа је добио отказ због лоше научне праксе, мада је он то представио да су „велике силе“ над њим извршиле одмазду јер је рекао истину.

Заиста, да ли се речи ауторитета могу узети као меродавне? Код нас се неки лекари противе вакцинацији и људи им, по поставци ствари, верују. Истина је да има и лекара и научника који тврде ово или оно, али су они, ипак, у мањини. Тада је др Душан Мишевић поменуо пројекат Стева (Project Steve), где су позвани искључиво научници који се тако зову да потпишу петицију против креационизма. И опет их је било више него научника који су и креационисти. 🙂

_210340 (Small)

А и нас није било баш много, али смо били добра екипа. Јако смо се лепо дружили и успут кукали на муке које нас све море. 🙂

Негде у ово доба дошао је да нас поздрави Вигор Мајић, директор станице Петница и причао нам је о методологији рада у Петници. Тамо се не инсистира да се у предавањима форсирају богзна какве методе и техничка средства, већ предавач треба да ради онако како му лежи и како успева да пренесе знање. Па таман то био и најкласичнији могући приступ. Такође је рекао да Петничари више воле овакве семинаре за које се не добијају бодови, јер су тако сигурни да ће доћи они наставници који су искрено мотивисани.

_210445 (Small)

Ове наставнике бодови за семинаре не занимају. 🙂

Дуго смо ћаскали са Вигором, а онда је кренуло друго предавање.

Синтетичка биологија

Предавање о овој биологији одржао је др Душан Мишевић, кога сам већ пар пута помињао.

20160326_130941 (Small)

Синтетичка биологија је део биологије који се бави тзв. биолошким циглама (Bio Brick). То су делови ДНК, а који могу да се уклапају попут лего коцки са циљем да се добије нешто корисно за људе. Као модел организам који се користи при конструкцији најпопуларнија је ешерихија коли.

Синтетичка биологија је, макар за мене, била потпуна новост, те су приче које су уследиле биле заиста занимљиве. Постоји међународно такмичење за студенте iGem, које окупља екипе оних младих људи који хоће да праве биолошке цигле и да њиховом употребом направе нешто ново и нешто добро. Па су тако правили бактерију која светли када је у додиру са нагазним минама, те модификовали бактерије чијим радом наш зној добија непријатан мирис (за овај рад су се посебно заинтересовали људи који имају редак синдром (триметиламинурију) због кога непријатно миришу попут рибе), а прво место 2013. добио је тим који се бавио борбом против бактерије туберкулозе (болести присутне много више него што мислимо).

Тимови из разних земаља имали су заиста занимљиве идеје (видећете у презентацији), а наша Србија још увек није оформила тим, мада се о томе размишља. Но, то не значи да наших младих људи у таквим тимовима нема. Па и поменутим победничким.

b92: Српска студенткиња биологије у светској елити (6.11.2013)

_210159 (Small)

Наш тим баш није био победнички (ни у чему нисмо победили), али је био добар тим. 🙂

Чули смо о још неким подухватима и то фирми које желе да помогну свету, али и да зараде, да се не лажемо. 🙂 Тако једна од њих ради на томе да светлеће бактерије постави на фасаде зграда и жардињере и тако смањи потрошњу електричне енергије која иде на уличну расвету. Други су се више фокусирали на болести, па осмишљавају ГМ бактериофаге који ће убијати лоше, а поштедети добре бактерије. Процене су да ће због ових првих и због њихове све алармантније резистентности на антибиотике, умирати десет милиона људи годишње. Трећи су се фокусирали на заштиту животиња, конкретно азијске цибетке палмашице (латински назив је Paradoxurus hermaphroditus, али није хермафродит).

Ова животиња је сваштојед, али углавном једе воћке и помаже у њиховом расејавању. У земљама где живи, затварају је и хране зрнима кафе, које она искаки, али су је њени дигестивни ензими тако обрадили да та кафа делује фино и – скупо. Научници су имитирали тај цибеткин дигестивни процес у лабораторији и добили исти процес, али без животиње. Ово није баш прави пример примене синтетичке биологије, али јесте у вези са њом.

Душан нас је научио и шта је Симпсонов парадокс. Лакше га је илустровати на примеру. Године 1973. на Универзитету Беркли процентуално гледано примљено је више мушкараца но жена. Међутим, када се гледа према департманима, у већини је више примљених женских особа. То се дешава и у природним популацијама када један тип преовладава у односу на други.

И Душан је завршио игром која може да се игра онлајн, као и стрипом. У првом случају у питању је бактерија којом управљамо и која сакупља гене, а у другом, па погледајте и сами.

Herocoli.com: A synthetic biology game (приступљено 29.3.2016)

phd051809s

Вакцинација – историјат, значај, заблуде

О вакцинацији причао нам је вазда духовити др Владимир Јовановић. Још на почетку семинара представио нам се као еволутивни предак Томицин, јер је пре њега водио програме у Петници. 🙂 Ево његове презентације:

Проблем је у томе што ми давно нисмо имали неку опаснију епидемију, попут великих богиња, те смо заборавили да је те, 1972. године, 18 милиона људи чекало у реду за вакцину, те колико је живота тада било спашено. И колико је спашено дан – данас.

Мондо: Прете нам заборављене болести (21.4.2015) & цин.ба: Опасности од (не)вакцинисања (6.6.2014)

Један од примера је да бебе могу да оболе од хепатитиса Бе, који касније може да доведе до канцера јетре. Зато се бебе вакцинишу. Истина је да постоје они код којих вакцине могу да изазову контраиндикације, па и смрт, али ако ћемо се већ „играти“ вероватноћом, већа је вероватноћа да ће неко умрети услед последица болести.

Вечерње новости: Вакцине не крију мрачну тајну (15.3.2016)

Посебно нас је занимао аутизам, пошто се у медијима тврди да је ово стање директна последица болести. Најпре треба да знамо да је под појмом аутизам обухваћена широка лепеза поремећаја. Друго, не постоји нити једно научно истраживање које је повезало ММР вакцине и аутизам. Постојао је рад А.Ј.Вејкфилда из 1998, али је овај рад повучен, јер није рађен коректно. Један од показатеља је да касније нико није успео да понови ово истраживање. Вејкфилд је довео у корелацију аутизам и ММР вакцине, али нам је Влада показао да корелација не значи и узрочност и то нам је илустровао духовитим примерима.

20160326_210205 (Small)

Резултати истраживања могу да заварају, као и ова фотографија. Изгледа као да смо заплесали, али нисмо. 🙂

Рецимо, постоји веома очигледна корелација између броја људи који су се удавили у базену са бројем филмова у којима се појавио Николас Кејџ. 🙂 Једна озбиљнија корелација је између аутизма и продаје органске хране! И шта сад да мислимо?

И да треба поменути да је поменутог научника Вејфилда финансирала адвокатска канцеларија (која је припремала случај против ММР вакцина) са 400.000 долара, што је 400.000 добрих разлога да Вејкфилд направи истраживање какво је направио.

Фармацеутске куће често оптужују да су мафијашке, али очигледно ни друга страна не ради ствари из чистог филантропизма. Коме веровати? Владимир каже да је институција којој можемо веровати Центар за контролу болести и превенцију, чији су се узбуњивачи ономад правовремено огласили и били истрајни пет година, да би напокон Бела кућа прихватила да је ХИВ стваран. Како закон стоји код нас? Актуелна је одлука да вакцине буду обавезне (овде имате студију која говори о (не)обавезности вакцинисања у појединим европским државама), али још увек није и алармантна. Најпре, закон не обавезује, а статистике показују да још увек 95% родитеља прихвата вакцинацију.

Лако до лека: Закон за народ или против њега??? (8.3.2016)

Још и ово је актуелно:

b92: Почиње имунизација против изазивача рака грлића материце (25.3.2016)

Ћаскали смо о још неким стварима, па нам је тако Влада објаснио да на оној листи коју добијамо приликом анализе крви и где већину ствари не разумемо, имуноглобулини су обележени са IgM и IgG. Уколико је овај потоњи низак, а први висок, инфекција је или почела или се завршава, а уколико је други висок, инфекција је у току. Добро је знати. 🙂

Дан се још није завршио, али се чланак одужио, па настављамо сутра. 🙂

20160326_210436 (Small)

Семинар у Петници о еволуцији – 1. део

Почетак

У петак, 25. марта, допутовао сам у Петницу, где је пристигло још двадесетак колега из разних градова Србије. Од последњег пута када сам био, пре неких седам година, много тога се променило, односно изградило и схватио сам да ми је проблем да нађем улаз. 🙂 Ена, са којом сам се био нашао на аутобуској станици, није могла да допринесе да решимо овај необичан проблем, јер је први пут дошла у Петницу. Но, љубазни возач (који нас је и довезао) нам је показао (прави) пут и пријавили смо се на семинар.

Нисам се сетио да сликам како Петница сада изгледа, али зато ево слика природе око пећине до које смо се други дан прошетали:

Уосталом, како Петница изгледа сада, можете да видите и сами. Ускоро почињу Петнички дани, односно радионице које можете посетити са својим ђацима. Све информације имате у следећем документу:

Пролећни научни дани у Петници 2016.

Да се вратим семинару. Семинар је урађен под покровитељством Европског друштва за еволуциону биологију (The European Society for Evolutionary Biology (ESEB)) и имао је за циљ рад на подизању научне писмености која је у Србији на веома ниском нивоу. Најпозванији да то иницирају су свакако научници и факултетски професори, који су окупили оне који су такође најпозванији да ту врсту писмености шире и развијају – наставнике. За онлајн учење је потребна и онлајн платформа да се то учење реализује, али пошто је ово било окупљање уживо, „жива платформа“ је била Петница. И било је заиста живо у Петници, али и лепо; опуштено, а радно (други дан се одужио до један по поноћи). 🙂 Но, да кренем из почетка.

Дан први

Увод у еволуциону биологију

Након упознавања и обиласка Петнице, семинар је званично почео предавањем др Биљане Стојковић. Биљана нам је дозволила да објавимо њену презентацију:

Биљана нам је причала о томе шта јесте наука и зашто је еволуција једна од оних која нам прави проблеме. 🙂 Еволуција има временски континуитет од много милиона година, а наш живот у том времену је „трептај“ од неколико деценија и у том „трептају“ који ми можемо да појмимо, треба да појмимо и све оно што је било пре нас и што ће после нас доћи. Када тако поставите ствари, чак и са знањем које смо стекли на Биолошком факултету, схватамо да то није тако лако прихватити.

Такође, оно што збуњује људе је што је јединка производ еволуције, она је њен представник, а сама јединка не еволуира.

Биљана нам је разјаснила и како треба гледати на природну селекцију. Природна селекција је последица различитости међу јединкама, што доводи и до њихових различитих репродуктивних потенцијала, а не сила која одлучује ко ће да живи, а ко ће да умре.

Нас није одвела сила до лабораторија, већ Томица Мишљеновић, који руководи биолошким програмима у Петници. Гвирнули смо у лабораторије за биологију и хемију.

Но, да се вратимо на проблематичну еволуцију. Она је проблем многима због Платона, а потом и због његовог ученика Аристотела, који је успоставио есенцијализам, а који потире индивидуалну варијабилност и очигледно је утицао на Хришћанство. Платон је рекао да негде постоји свет идеја, који је стваран свет. У том свету постоје идеали (есенције) за сваку могућу врсту (куцу, мацу, слона, маслачак), па тако и човека. Сви се рађамо са циљем да будемо као та есенција (која је садржана у сперматозоиду), али због грешака које се дешавају током развића (већих или мањих), ми се удаљавамо од тог идеала и зато се и разликујемо. Највеће грешке претрпеле су жене, јер је идеал мушкарац, тврдио је Платон. Сви смо чудовишта, казао је он, а жене су, дакле, највећа. 🙂 Уосталом, тератогени утицаји, који се дешавају током развића, добили су назив по чудовишту (τέρας, односно тера – значи управо то).

Занимљива прича, зар не? И било је таквих много, те не могу све да их пренесем, али могу да пренесем утисак да је предавање било заиста интересантно и да нам је појаснило теорију еволуције из више углова.

Увод у популациону генетику

Након једног увода, уследио је и други. Овај пут предавање је одржала др Тања Аднађевић. Она нас је упутила на који је начин генетику приближила младим полазницима у Петници. Овде је много тога за шта није лоше да се ми, основци, подсетимо. 🙂

Потом је уследила радионица коју је Тања водила и да будемо искрени, играли смо се, али и учили како да на забаван начин објаснимо многе појмове и феномене из области генетике. Рецимо, најобичнији глуви телефони могу да послуже као илустрација како се дешавају мутације, а чули смо и за идеју како да се еволуција дочара кроз рад у школском дворишту (том причом се надовезао др Душан Мишовић, о коме ћемо касније). Наиме, деца добију свако по неки прибор (виљушку, кашику, кинески штапић и слично) и задатак да тиме покупе што више зрна грашка расутих по дворишту. У односу на сакупљене ресурсе би им се мењао број могућих алатки, што би илустровало адаптивне вредности појединих фенотипова. Ко каже да еволуција не може да има теренске вежбе? 🙂

Још неке игре можете видети овде:

А имате и онлајн игрицу:

Science channel: Charles Darwin’s game of survival

У овој игрици бирате фенотипове који треба да преживе милион година уз веома изазовне промене средине. Неколико нас је покушало, али је само колега Горан успео да одабере „победничку екипу“. 🙂 Онда смо гледали и филмић уз који не можете да заборавите еволуционе механизме:

И до краја вечери (која се одужила до касних сати) гледали смо још један филм.

Пројекција

Петничари имају две занимљиве особине. Једна је да им семинари, иако планирани (што можете да видите по програму који добијете), имају прилично „пластичан“ распоред, па су претумбације могуће, а друга је да трају до ситних сати. Када дођете из Петнице, увек сте задовољни и исцрпљени. 🙂 Након вечере (храна се у Петници служи у мензи и баш је добра), гледали смо документарни филм о суђењу у једном граду (Доверу) из Пенсилваније, које је требало да одлучи да ли ће ђаци у тамошњој школи учити и интелигентни дизајн. Заправо, требало је да се види да ли интелигентни дизајн има статус науке и тако и своје место у Школском програму.

Још раније са Биљаном разговарали смо о интелигентном дизајну, који је у ствари нов назив за креационизам и о аргументима које ова идеологија пласира. Рецимо, један од аргумената је да ако видите часовник, јасно вам је да га је направио неко интелигентан, па тако када видите било коју врсту, аналогно, јасно је да ју је „направио“ неко такође интелигентан. Међутим, овде је кључно – време. Креационисти верују да је Земља веома млада (свега неколико хиљада година), а ми знамо да је много старија и ако је човек успео да створи нове расе и варијетете биљака и животиња за свега неколико година, природа је за нове врсте имала на располагању милионе година (приметио је Патрик Метју још у 19. веку, а приметићете да је ових дана 21. век 🙂 ).

Један од аргумената је и да човеколики мајмуни имају 48 хромозома, док човек има 46. Ако је истина да имају заједничко порекло, зашто немају и исти број хромозома? Ако погледамо други пар људских хромозома, видећемо да само они имају теломере осим на крајевима (што имају сви хромозоми), такође и на средини. Прилично је очигледно да су се два хромозома спојила дајући један нови, а тако се и број хромозома код људи, а у односу на мајмуне – смањио. 🙂

20160325_161334 (Small)

Овде су сви фини, али су неки пројекцију пратили и изувени, са ногама опруженим на другој столици. Да је било хоклица, био би то пун погодак. 😀

Још један аргумент је тзв. несводљива сложеност, а која је показана код бича бактерије. Бич је сачињен из неколико делова (протеина) који му омогућавају рад. Уколико би се уклонио било који део, бич не би функционисао. Како је онда могуће да је бич еволуирао од једноставнијих форми, када оне зацело нису функционисале? Показало се код неких других бактерија да оне и данас имају једноставнији бич, са истим, али не и свим протеинима, и да он заиста не служи за кретање, али служи да буду инфективније за домаћина. Функција може да се мења. 🙂

Након свих ових (контра)аргумената јасно је да креационизам поставља своје темеље на негирању науке, а не на постављању сопствених научних чињеница, образаца и теорија. И ту се враћамо на причу с почетка дана шта наука јесте и шта је научна теорија.

Када кажемо да је „еволуција само теорија“ грешимо из најмање два разлога. Први је што је еволуција – процес који је, узгред, и доказан, а други је што теорија еволуције заиста јесте теорија, али не у смислу спекулације, како обично мислимо. Научна теорија је круна науке, а до ње долазимо након констатовања научних чињеница, њиховог повезивања у образац и коначно, објашњавања механизма који до тог обрасца доводи. У науци, изнад научне теорије нема вишег нивоа и то је тако у свим наукама, а не само у еволуцији.

И да овим закључком завршимо за данас, а сутра иде други део са још занимљивих еволуционих прича, још интригантнијим темама и мојим импресијама о семинару. 🙂

20160326_210152 (Small)

Загрљај за опстанак

Често вам представљамо креативне радове основаца, али и гимназијалци умеју да буду креативни. Погледајте галерију која приказује моделе ћелијске мембране које су направили ђаци колегинице Јелене Симић:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Нишлијски гимназијалци били су креативни на другачији начин. Наиме, данас је Међународни дан загрљаја и поводом тога организовали су пригодну манифестацију:

Јужне вести: Нуде загрљаје да усреће суграђане (20.1.2016)

_945803348774491_1387246591134615119_nУ тексту наводе да психолози тврде да је човеку потребно четири загрљаја дневно да би преживео. Да ли ће позната фолк дива, Весна Вукелић, у школи коју ће отворити делити загрљаје, не знамо, али школу ће отворити. Дакле, нова колегиница у најави. 🙂

Блиц: Веровали или не! Венди отвара школу психологије (21.1.2016)

У ствари не наша колегиница, дакле не биолог, већ нека врста наставника верске наставе са „специјализацијом“ православне психијатрије. Ма шта год то значило. 🙂

uuHPEFd

А кад смо код верске наставе:

РТС: Ко предаје веронауку у српским школама (19.1.2016)

Право питање за нас, биологе, а и боље питање је ко ће отићи на бесплатан семинар у Петницу. Избор ће направити сами Петничари, а међу колегама из средњих школа:

Истраживачка станица Петница: Петнички семинар за наставнике биологије (пријаве до 20.2.2016)

_nbb6ndewXd1qcqqpjo7_r1_250.gifЗа све наставнике, па и основце, сајт Scientix је направио занимљиво такмичење. Циљ је да се путем веб-алата прикажу примери доброг рада на интердисциплинарним часовима (а ваљда може и само биологије). Свој рад треба поделити на Фејсбуку или Твитеру и означити са #MEDIAinSTEM чиме ће он аутоматски бити увршћен у избор за најбољи. Можете победити у четири категорије: видео, аудио, графика и анимација, а победници ће бити позвани да учествују у радионици у Бриселу.

Scientix: Best use of media in STEM (рок до 15.2.2016)

То је изазов који нам је упутио Scientix, а о изазовима и решењима климатских промена, говори бесплатни курс:

Future learn: Climate Change: Challenges and Solutions (почиње 25.1.2016)

И док смо у еколошким темама, ево једне провере знања, а коју је задала колегиница Владислава Солаковић:

Тестова никад доста, па тако имамо још два колегинице Катарине Радовић.

Да будемо прецизнији, у питању су две групе. Ево друге:

Ту има и питања о мору, а ми о том екосистему имамо један кратак, занимљив филмић:

Пошто ми крај мора не живимо и нема шта да нам природно светли ноћу, сијалице су нам неопходне. Али не било какве, тврди се у следећем тексту:

Сазнај.нет: Смрт због сијалица: Штедљиве сијалице најопасније за мозак, нервни систем, јетру, бубреге и срце (28.4.2015)

anigif_original-16443-1451487361-5.gifЕто, лепо пише да је штедња смртно опасна и стварно је нејасно зашто је власти у Србији практикују. 🙂 Али је оне свеједно практикују и сада је штедња наша реалност. Једна галерија бави се управо реалношћу, а кроз слике које изгледају сасвим нереално:

Блиц: Реалност савременог света – После ових илустрација добро ћете се замислити (11.12.2015)

Још једна галерија, а овог пута су у питању, према мишљењу аутора, најстрашнији инсекти на свету:

IFL Science: The Most Horrifying (And Awesome) Creepy-Crawlies In The World (14.7.2014)

Ивана Дамњановић бавила се неким другим зглавкарима:

А колегиница Мирјана Лазић бавила се ендокриним жлездама. Њен рад се налази и у зборнику радова „Дигитални час“. Овим радом и завршавамо за данас.

Прези: Ендокрине жлезде (16.11.2015)

Корисно лудило

Најпре да честитамо колегама које славе Божић по грегоријанском календару. И кад већ помињемо календар, на данашњи дан пре 26 година стрељани су румунски диктатор Чаушеску и његова супруга Елена, и то је тада и фотографисано:

25 децембар

Ево још неких фотографија из прошлости:

Distractify: 50 Surprising Photos From The Past That Show How Different Life Used To Be (5.4.2015)

_n567tj4sMq1raesrzo1_500 (Small)Када смо се подсетили неких старих времена, да се подсетимо и неких филмова, али на заиста необичан начин. Наиме, сцене из мноштва уклопљене су у једну једину сцену. Погледајте.

Аirows: Incredible Video Flawlessly Edits Dozens Of Famous Characters Into One Coherent Scene (4.9.2015)

Наставници нису глумци (мада некада морају и да глуме), али разне улоге они имају. Ево и које:

Blog – Teaching English: Uloge nastavnika (18.3.2015)

Заиста их има много. А за коју улогу сте рођени, рећи ће вам следећи тест:

Name tests: What profession were you just born to have?

_fmaПостоје и улоге које се појављују у последње време, које нису наставничке, а богами, тешко је одредити којој професији припадају уопште или другим речима, шта ти људи уопште раде. Рецимо, старлете и клаберке. За сада знамо да је њихова улога да се појављују у ријалитима.

Слободни медији: Психолози: „Ријалити“ учесници су за лудницу а не телевизију (9.9.2015)

Сви смо ми помало луди (мада не нужно и за лудницу), али следећа инфографика нас учи како да то лудило преиначимо у своју корист (учешће у ријалитима се не помиње). 🙂

Best psychology degrees: How to Embrace Your Inner Crazy for Psychological Benefits (2015)

_nhtx4baLqI1qd347qo1_400А да ли је буџет за просвету распоређен у нашу корист, сазнаћете у следећем тексту:

Зелена учионица: Како је распоређен буџет за просвету за 2016. годину (24.12.2015)

Ево још мало приче о буџету, увек је корисно знати како са новцем. 🙂

Марио Пилар: Маркетинг буџет како да одредите колико вам је новца потребно за њега (23.11.2015)

Папири о којима нас учи следећи семинар нису баш новчанице (нажалост), али јесте школска документација попут дневника и матичних књига. _928697543827397_2188276784803034022_nојоСеминар је бесплатан и предвиђен је за учитеље, али се не помињу наставници, иако и они такође имају обавезу да попуњавају све то. Углавном, смедеревски биолози, будите колегијални па проследите информацију колегама учитељима у вашој школи.

Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Смедерево: Стручно саветовање – Вођење јавне евиденције у школи (за 28.12.2015)

И за крај, један педагог није написала неку јавну евиденцију, али јесте упутство за употребу. О каквом упутству се ради, погледајте.

Блог – Из угла једног педагога: Упутство за употребу (7.8.2015)

Стратегијом против глупости

Untitled1 (Small)Овогодишњи Сајам књига обележила је, можда више од свих осталих, блогерка са надимком Зоранах, која води модни блог на (упоредном) енглеском језику и српском, али тзв. ошишаном латиницом (без дијакритика, па самим тим ни слова ч, ћ, ш и осталих) и која је издала (вероватно прву) књигу, чији су адут корице. Иако је њена једна (од најмање две хиљаде) млада обожаватељка рекла: „Ни она се не оптерећује због тога, јер схвата да није вредна тога“, Зоранах је ипак била вредна многих, углавном негативних коментара на друштвеним мрежама. Такође и инспирација за чланке њених колега блогера.

Amitz Dulniker: Zorannah nema alternativu (31.10.2015) & Писменица.рс: Где је Србијах у причи о Зораннах? (31.10.2015)

Очигледно је да, иако ми наставници знамо са ким имамо посла, млађе генерације не престају да нас изненађују. Зато није лоше упознати их, њихову супкултуру, а како бисмо знали како да им приђемо и како бисмо их боље разумели. tumblr_nq1yqo2Ceh1uuyi68o1_500 (Small)Рецимо, да ли сте знали да међу младима има и таквих који себе називају хипстерима? „Хипстери себе називају припадницима алтернативне, контра-културе и теже да вежу за себе појмове непоновљивости, свакодневне немарности уз генералну друштвену освешћеност, уникатни стил и општи кул.“ Али иако се труде да изгледају алтернативно, односно другачије, некако је јасно да су сви међусобно, заправо, исти. 🙂 То је доказала чак и математика:

Science dump: Maths proves why all hipsters look the same (29.10.2014)

И док смо у математици, не би требало да занемаримо геометрију. О правим угловима, председница Уније синдиката, Јасна Јанковић:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Прави угао – Jасна Јанковић (31.10.2015)

_mub9f4XmAH1sso6sco1_400

Још мало да се задржимо на синдикатима:

Унија синдиката просветних радника Војводине: Укида се колективно преговарање (31.10.2015)

Овај потоњи текст се односио на нацрт Закона о систему плата у јавном сектору. Новине у том закону нас и те како занимају:

Зелена учионица: Шта ће бити ново у Закону о систему плата у јавном сектору (1.11.2015)

yellowНекима плата и није толико значајна, посебно ако имају алтернативне изворе зараде. За тако што оптужена је директорка Високе школе из Новог Сада.

Мој Нови Сад: Директорка арчила школске паре на луксузна путовања? (31.10.2015)

Следи прича о још једној директорки, али најпре да вас подсетимо на инцидент када је учитеља из Сремске Митровице са часа извела полиција. Прича још увек није добила епилог.

Блиц: Срамно правдање директорке – Полицију која одводи учитеља видели само ђаци из првих клупа (30.10.2015)

Ако узмемо у обзир да у првим клупама најчешће седе најзаинтересованија деца, а која су, према директоркиним речима, једина била изложена стресу, ето још једног примера како државни органи лоше поступају са одликашима. 🙂 Још једна вест на коју ћемо вас подсетити је када је председник државе, Томислав Николић, добио повељу Филолошког факултета Универзитета у Београду. И ево је стиже и друга повеља, али са сасвим другог места. Изгледа да су филолози „повукли ногу“.

b92: Николић почасни члан Удружења неурохирурга Србије (31.10.2015)

Ми, наравно, повељу добити не можемо, али можемо сертификат са семинара.

Британски савет: Семинар: Креативност инспирише и наставнике и ученике (регистрација до 13.11.2015)

dna2Не знамо да ли смо креативни, али инспирисани јесмо да пишемо о генетици. Секвенцирање је, као што знамо, у генетици и биохемији метода којом је могуће утврдити редослед појединих градивних елемената у великом молекулу. Генетичари напросто воле да секвенционирају ДНК, те су многе врсте, укључујући и нашу, прошле кроз њихове руке. И то не само рецентне, већ и изумрле, које представљају чак и већи изазов, с обзиром да је јако тешко пронаћи очувани, а древни, ДНК. Овај молекул ће се боље  сачувати у хладнијем климату, али је логично да су наши преци преферирали топлије, те је највећи изазов представљао секвенционирати управо њихов геном. Рекорд је (макар био до краја 2013) 400000 година стара митохондријална ДНК нашег претка, пронађена у пећини у Шпанији.

New scientist: 2014 preview: First million-year-old genome (17.12.2013)

_897767303578096_2564218458506918132_nНешто млађи преци, који су живели на подручју Северне Америке, сумњиче се да су поубијали многе тамошње врсте. Новија истраживања можда ће их ипак кривице ослободити.

Национална географија: Шта је убило велике звери Северне Америке? (3.2.2014)

Уколико бисмо се вратили још у прошлост, рецимо од пре 3 до 5 милиона година (тамо негде у плиоцен), пронашли бисмо да данашњи модели о томе како глобално загревање напредује, нису баш коректни. Наиме, при данашњим прорачунима, загревање је више у умереном појасу, док је у тропском региону стабилно или се макар такво очекује. Међутим, нека истраживања указују да је у поменутом плиоцену, када је концентрација угљен-диоксида била слична данашњем, површина тропских мора ипак била врелија него што се раније мислило.

Phys.org: Hot tropical oceans during Pliocene greenhouse warming (29.6.2014)

Дешавања из прошлости очигледно нас уче о садашњости и о будућности, али ипак има људи који се двоуме да ли уопште о томе треба учити. Питали су америчке мисице шта оне мисле, да ли еволуцију треба учити у школама. И ево шта су одговориле:

Можда о еволуцији треба учити из емисија? Били (Bill Nye), кога најављују као „дечјег омиљеног ТВ наставника“, дискутовао је о креационизму:

Edweek: Children’s Favorite TV Science Teacher Bill Nye Debates Creationism (5.2.2014)

Боље такве емисије, него цртаћи, тврди следећи текст:

Зелена учионица: Цртаћи заглупљују децу (26.10.2015)

Ми свакако не бисмо желели да нам се деца заглупе. Да ли сте знали да се и глупост, попут неких физичких појава, повинује неким законима?

Феномени: Основни закони људске глупости (4.7.2014)

А као илустрацију овога, погледајте галерију која приказује чак 22 глупавих људи на интернету.

Viral nova: 22 Of The Biggest Dummies On The Internet Are Just The Worst. (апдејтовано 26.10.2015)

Како да избегнемо да будемо глупави? Лако, треба само да размишљамо стратешки. Тако каже следећи чланак, а шта то заправо значи, прочитајте, па сазнајте. 🙂

Medicalxpress: Research shows strategic thinking strengthens intellectual capacity (28.4.2014)

_nfvbbcexDJ1rrs4uno1_r1_1280 (Small)Стратегија или нешто друго, тек Мартин (Martin Shkreli), тридесетдвогодишњак који је на челу фармацеутске компаније у САД (Turing Pharmaceuticals) подигао је цену леку под називом Daraprim са 13,5 на (чак) 750 долара по пилули. Овај лек је ефикасан против токсоплазмозе, обољења који изазива паразит, а напада људе ослабљеног имунитета, попут оних оболелих од сиде. Мартин је ово објаснио тиме што је поштовање регулатива иначе скупо, али авај, био је један од најомраженијих Американаца ових дана. Супарничка компанија (Imprimis Pharmaceuticals Inc) из Сан Дијега искористила је прилику да најави алтернативни лек који ће продавати за мање од долара по пилули. Ипак, ту пилулу неће одобрити Федерална управа за храну и лекове (Food and Drug Administration).

IFL Science: Rival Company Offers $1 Alternative Pill To Martin Shkreli’s $750 HIV Medication (26.10.2015)

Очигледно Мартин уцењује болесне којима живот зависи од лека. Међутим, можда у будућности то више неће моћи, јер научници верују да ће вирус ХИВ еволуирати у безазленију форму. Иако изгледа као веома успешан вирус, ХИВ то није. Да би се успешније пренео, овог вируса у телу домаћина који га преноси требало би да буде много. Међутим, када га је много, сва је прилика да ће убити свог домаћина пре него што стигне да га пренесе на другог. Зато је логично очекивати да ће природна селекција фаворизовати управо онај сој који изазива мање обољење на свом домаћину. _435353846486113_1166132306_nДа би проверили ову хипотезу, научници су проучавали око 2000 инфицираних жена из Јужноафричке Републике и Боцване. У овој потоњој држави болест се појавила десет година раније, те је сам вирус имао читаву деценију више да еволуира (што је у свету вируса поприличан период). Више пацијената у Боцвани имало је вирусе са мутацијама које су помогле да избегну протеин кога продукује имуни систем, а који помаже имуним ћелијама да препознају циљне делове вируса. Само део популације људи из Боцване поседује ген за овај протеин, који им је иначе омогућавао да болест спорије напредује него што је уобичајено за АИДС. Ове вирусне адаптације значе да у Боцвани овај протеин више не помаже пацијенима као заштитни ефекат против ХИВ-а. Занимљиво је, међутим, да је ово прилагођавање имало цену за сам вирус. Када су упоредили сојеве из различитих земаља, научници су открили да су се вируси изоловани од пацијената у Боцвани реплицирали много спорије од оних из Јужне Африке. То указује да је овим вирусима вероватно потребно много дуже да изазову болест и да су самим тим и мање вирулентни. Аутор студије, професор Филип (Philip Goulder) изјавио је за Би-Би-Си да је пре двадесет година време да се сида развије било 10 година, али у последњој деценији у Боцвани то време је изгледа повећано на 12,5 година. То јесте нека врста постепене промене, али за велику слику то је прилично брзо.

IFL Science: HIV Could Be Evolving Into A Less Deadly Form (2.12.2014)

А ми ћемо полако (јер што је брзо то је и кусо) да завршимо данашњи чланак. Остала нам је још једна вест за крај, а у вези са интернетом. И то колико ће бити брз. ЕУ је о томе одлучивала пре неки дан и шта је одлучила, не знамо. 🙂

Рачунало: Данас се одлучује о будућности интернета у ЕУ (27.10.2015)

_880379025367748_763463932144989479_n

Облак ознака