Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „систематика“

Пет царстава или мало мање

Када утврђујемо неку лекцију можемо то да урадимо и тако што ће ђаци правити стрипове. Такав задатак дала је колегиница Зока Станковић и добила је заиста лепе и маштовите радове.

У једном од стрипова један микроорганизам говори вируси како није сврстан ни у једно од пет царстава. И то је истина, али се у последње време јавља један проблем, а то су тих пет царстава живих бића. Сви знамо да их нема пет и да, макар, два од тих пет уопште нису царства. У средњој школи то све уче другачије и пошто смо ми биолози веома склони моди, инерција полагано, али све захуктаније иде ка томе да се примени правилна систематика. Да ли је то потребно у основној школи? downloadМоје мишљење је да није и да све ово сасвим добро функционише са пет царстава и да не треба децу да оптерећујемо нечим што је, иначе, подложно променама. Да не спомињем да је коректна систематика у свету значајно другачија чак и од оног што ми сматрамо исправним, а и да светски познати научници не могу да се договоре око сваке могуће групе. Како су то решили странци? Много једноставније и нормалније него ми. Оставили су пет царстава у школама, а то можете да видите и на следећем линку.

Next gen lesson plans: Evolution & Natural Selection Lesson Plans (приступљено 21.11.2017)

red-dragon-fly-animal_618126 (Small)На том линку пронаћи ћете и неке занимљиве материјале за часове еволуције. Што се тиче царстава, и у млађим разредима основне школе она се уче као пет група и то може и кроз крајње једноставну мапу ума.

Зелена учионица: Царство живих бића (3.11.2014)

Ја бих додао задатак да ђаци за сваку групу нацртају и по једног представника и ето га радни лист. Не мора само лист да буде радан, можемо да будемо и ми радни, те да посетимо један леп семинар у Новом Саду.

Семинар у Новом Саду – пројекат „Водни агент“ (за 24.11.2017)

И овако радно и завршавамо овај радни дан. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Видели смо сјајне ђачке биолошке стрипове;
  2. размишали смо о систематици;
  3. прегледали смо материјале које можемо искористити за часове еволуције;
  4. добили смо идеју за радни лист;
  5. најавили смо један леп семинар.
Advertisements

Немачки аустралопитекус

evolution-of-man-cartoon-vert-598x795 (Small)Једно недавно откриће могло би да натера научнике да напишу изнова причу о пореклу људи. Тако тврди Херберт (Herbert Lutz) директор музеја историје природе у Мајнцу. Не чуди што Херберт навија за ово откриће, пошто је пронађено на тлу родне му Немачке. У питању су два зуба чија је старост процењена на 9,7 милиона година. Припадала су сисару који је, можда, био аустралопитекус. Ако би се ово показало тачним, то би променило и време настанка мајмунољуди, као и њихову прапостојбину.

IFL Science: Extremely Unexpected Find Means We May Have To Rewrite The Human Evolution Textbook Again (20.10.2017)

Дакле, научници никако да комплетирају нашу историју, али су макар финиширали „Атлас живота“. Научници са Универзитета у Оксфорду и њихове колеге са Универзитета у Тел Авиву комплетирали су атлас свих гмизаваца и сада имамо атласе свих вертебрата на Земљи. _mk5ao8qY3j1qa6nhao4_250Атласи садрже 10.000 гмизаваца и исто толико птица, 5.000 сисара и 6.000 водоземаца. Богами, поголеми атлас.

IFL Science: Scientists Just Completed An „Atlas Of Life“ For The World (10.10.2017)

Гмизавци за које знамо су гекони. Они имају задивљујућу способност да се веру о потпуно вертикалне објекте, па чак и да висе наопачке захваљујући својим посебно адаптираним ножицама. _mkc9kftzLg1qh3h23o1_500На доњој страни прстију имају ‘сете’, односно милионе врло финих структура попут длака, које повећавају додирну површину и блиски контакт између стопала и површине на којој почива. Детаљније како они то раде, објашњава следећи текст.

Phys.org: What goes up must come down (14.10.2014)

Ми немамо те адаптације на прстима, али то нас не спречава да нам ти исти прсти буду веома вешти. Наставници биологије то доказују веома често јер мотивишу ђаке да праве врло креативне радове. Весна Милојковић је приказала неке заиста изузетне.

 

Веснини ђаци су састављали и песме.

 

Да се разумемо: нисмо ми биолози једини који правимо излете у област рада наставника српског језика. То раде и фолк певачице. Не верујете?

Блиц: Урнебесно – Научите падеже уз Цецу! (25.6.2016)

Ето, једном да завршимо и распевано. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Посумњали смо у досадашња сазнања о еволуцији људи;
  2. сазнали смо да постоји заиста гломазан атлас;
  3. обновили смо знања о геконима;
  4. дивили се креативним радовима ђака наше колегинице;
  5. учили смо падеже на један сасвим необичан начин.

 

У чему је виц?

majmun-selfi (Small)Једна од разлика између шимпанзи и бонобо је и у томе што су код првих мужјаци вође чопора, а код потоњих – женке. Иначе, ове две врсте мајмуна нису описане као посебне (односно, бонобо се није сматрала посебном врстом) све до 1928. јер су насељавале слична станишта, а веома су сличне и морфолошки гледано.

IFL Science: Brutal Warfare May Help Explain Differences In Chimpanzee And Bonobo Societies (3.5.2017)

Таксономија је у биологији увек била (и остала) осетљиво место, али развојем науке све некако леже на своје место. 🙂 И у педагогији некакве таксономије има и она, за разлику од биолошке, никад не застарева. 17353085_1868896816711929_8007338653163740192_n (Small)Доказ је увек актуелна Блумова таксономија. Следећи линк приказује ову таксономију на чак шест различитих и занимљивих начина.

Larry Ferlazzo’s Websites of the Day: Six New Videos Teaching Bloom’s Taxonomy In Creative Ways (3.5.2017)

И док Блумова таксономија не застарева, школски предмети изгледа да застаревају. Макар у Финској.

Atma.hr: Revolucija: Finska će postati prva zemlja na svijetu koja će ukinuti sve predmete u školi! (10.5.2017)

10428468_1011440885551015_6569261856119758229_nЗаиста ће то урадити. Није виц. За вицеве је задужена Јеца. 🙂

Како Јеца каже: Виц (27.4.2017)

Ако вас овај виц није насмејао, следећи текст сигурно хоће.

Зелена учионица: Паника због екстерне (трилер са елементима хорора) (28.4.2017)

А ако ни то не „упали“, следећи видео измамиће вам осмех, тврде аутори.

Facebook video – INature: This Will Make You Smile! (23.6.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. happy-faceРазликовали смо шимпанзе од боноба;
  2. утврдили смо Блумову таксономију уз помоћ креативних филмића;
  3. видели како стоје ствари у Финској;
  4. мало смо се насмејали;
  5. одгледали смо леп видео о животињама.

Права грана

Ако сте се питали колико врста дрвећа има на свету, одговор је веома једноставан и конкретан: тачно 60065 познатих науци.

IFL Science: Planet Earth Has Over 60,000 Species Of Trees, Reveals New Global Database (6.4.2017)

05_MM8398_150221_00886 (Small)

Што се тиче „дрвета“ које знамо као дрво живота, непрекидно се мења. Рецимо, животиње које су живеле пре 48 милиона година у мочварама на југу Азије, а које наука зна као Anthracobunidae (чита се Антрахобуниде, а слику ћете видети на линку испод), нису преци слонова и ламантина, као што се до сада мислило, већ далеки рођаци модерних носорога и тапира. То је и у складу са претпоставком да слонови воде порекло из Африке, а не Азије.

IFL Science: Planet Earth Has Over 60,000 Species Of Trees, Reveals New Global Database (8.10.2014)

_mlv6jcAmFH1s5rsdao1_400Палеонтолог Лиза (Lisa Cooper), са Универзитета из Охаја, пожалила се да, код ове конкретне врсте, фосили су пронађени у фрагментима, било их је посвуда и изгледало је као да потичу од разних животиња. То је разлог зашто је било тако тешко пронаћи праву „грану“ за ову животињу.

Наравно, добар део животиња се налази на својим гранама и можете да их истражујете на следећем интерактивном сајту, који помало наликује на Гуглове мапе или презентацију Прези, како желите.

Onezoom.org: Welcome to the OneZoom tree of life explorer (приступљено 9.4.2017)

Следећи сајт је сличан, али је, према мом мишљењу, боље урађен.

Wellcome tree of life.org: Home Interactive (приступљено 9.4.2017)

И ја сам направио једно дрво живота са десетак занимљивости из света биологије и шире.

Знамо да паре не расту на дрвећу… У ствари, технички гледано, оне расту, али их тамо нећемо убрати. Но, за момка из видеа који сам изабрао за крај то није проблем. Он паре, мачке, псе и много тога другог прави – магијом. Погледајте. 🙂

Facebook video: Phi Nguyen (2.2.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. d08ef66d788a4aeb59da38b5644f3ccdПребројали смо сва стабла на планети;
  2. сагледали смо са каквим се проблемима боре палеонтолози;
  3. прегледали смо интерактивне сајтове чија је тема дрво живота;
  4. прелистали смо занимљивости са интералтивне слике;
  5. одгледали смо запањујуће мађионичарске трикове.

Наставник под микроскопом

10978705_825078680905792_8546929820560575459_nМиц по миц и систематике на биолошким факултетима изгубиће поенту. Разлог није тај да се систематике не развијају као науке, напротив. Разлог је што се и технологија развија, такође. Зашто бисмо памтили било који латински назив и како да га повежемо са одговарајућом врстом, када имамо софтвере који то раде брже и са мање грешака?

Живети са природом: Најбоље апликације за препознавање гљива у природи (8.11.2016)

То су најбоље апликације, а ко су најбољи наставници? Па, ваљда знате – Финци, брате мили. 🙂 Међутим, ни најбољи не могу да раде како могу у систему који их не подржава (иако ћемо често чути флоскулу да и у најлошијем систему наставници могу да ураде добар посао.

The Atlantic: When Finnish Teachers Work in America’s Public Schools (28.11.2016)

_mn0nbkianp1s3ve0mo1_500У овом тексту једна финска наставница, а која је удадбом постала држављанка канаде, те се запослила у Тенесију, прича своја искуства у тамошњој настави. И већ након пар година могла је да каже да је разлика огромна. „Била сам веома уморна — много уморнија и збуњена него што сам икад била у животу. Заправо, радила сам посао који волим, али нисам препознала исту професију у коју сам се заљубила у Финској.“ Шта је, у ствари, ову наставницу уморило? Па, имала је осећај као да је „под микроскопом“. Чак неке три надлежне особе обишле су јој наставу ненајављено и имала је осећај да јој не верују као професионалцу. Такође, у САД могућности да градиво прилагоди свом стилу учења и интересовањима, уопште нису једнаке оним у Финској, иако и сами Амери имају статистике које показују да је слобода наставника у креирању наставног процеса витална за мотивацију (на пример).

_nik2leloal1tdzu14o1_500А што се тиче нас у Србији, ни нас баш нешто претерано систем не подржава, а посебно не што се плата тиче. И ту на сцену ступају синдикати.

Синдикат радника у просвети Србије: Допис три репрезентативна синдиката просвете генералном секретару Народне скупштине Републике Србије (28.11.2016)

Да ли ће се Скупштина бавити нашим синдикатима, видећемо, а оно што је извесно је да ће се бавити буџетима. За просвету и науку биће запањујуће мањи.

Зелена учионица: У 2017. просвети из буџета 27 милијарди мање (30.11.2016)

Дакле, имаћемо мањак, а ево прича и о вишку, који то заправо није. 🙂

Политика: Школски полицајац – члан колектива, никако вишак (27.11.2016)

Никако није вишак, а ни нама никад није вишак да имамо још понеку презентацију за час. За крај чак две. Аутор једне је Ивана Дамњановић, а друге Јелена Палинкаш.

Прези: Стабло (25.11.2016)

7. Разноврсност живог света – утврђивање

yacshisi345Припрема:

Подаци о часу

Артикулација часа:

Уводни део

1. корак: Ђаци су претходне недеље правили укрштенице, где је кључни појам био – биодиверзитет. Сада свака група поставља укрштеницу другима, који је решавају. То може да се изведе на компјутеру, табли, паноу.

Активности наставника: модератор

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања) и продуктивне (постављају задатке својим другарима, вршњачко учење)

Главни део

2. корак: Наставник има кратко предавање о томе како се живи свет класификује. Може да користи презентацију коју је направила Драгана Косовац:

Или сличну, какву је направила Ивана Дамњановић:

Активности наставника: предавач

Активности ђака: рецептивне (слушају и прате)

Припремна настава: обнављање знања о систематици из претходних разреда

3. корак: Наставник поставља следећа питања:

  • Како дефинишемо биодиверзитет?
  • Какав он може бити?
  • У чему је значај биодиверзитета за природу?
  • У чему је значај биодиверзитета за човека?
  • Шта угрожава биодиверзитет?
  • Које мере примењујемо за очување биодиверзитета?
  • Који су биолошки нивои организације живог света?
  • Који су еколошки нивои организације?
  • Који су највиши нивои за поједина царства?
  • У ком делу низа еколошких нивоа се укључује и неживи део?

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Завршни део

4. корак: Пошто заштита врста може бити in-situ и ex-situ, задатак за ђаке је да у табелу унесу што је могуће више предности и недостатака једног и другог начина заштите, којих могу да се сете.

tabelamabela

Активности наставника: задаје задатак, посматра активност, усмерава и помаже

Активности ђака: продуктивне (проналазе решења)

5. корак: Ђаци могу да уче лекцију код куће на сајту:

Штребер: Разноврсност живог света. Биодиверзитет (приступљено 20.9.2016)

6. Нивои организације живог света – обрада

10501977_714407868656166_3875938842790948439_nПрипрема:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део

1. корак: Са ђацима се обнавља знање о нивоима организације живог света, о којима су учили претходних година. Најпре гледају филм, који је снимила Ирина Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Припремна настава: обнављају знања о биолошким нивоима организације

2. корак: Рад уз ПП презентацију, али тако да за сваки слајд излази по један ђак и презентује својим другарима. Иако им је презентација непозната, градиво није. Презентацију је направила Драгана Косовац:

Може да се користи и презентација коју је направио Методичар:

Дропбокс: Нивои организације живог света (5.2.2014)

Активности наставника: испитивач и модератор

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају), репродуктивне (понављају градиво) и продуктивне (предају лекцију)

Главни део

3. корак: Наставник предаје лекцију уз помоћ ПП презентације, коју је направио Методичар:

Дропбокс: Нивои организације живог света (31.10.2014)

Активности наставника: предавач

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Завршни део

4. корак: Приказујемо им дрво живота (на табли, паноу, компјутеру или као радни лист) и њихов задатак је да за сваку групу која се тамо налази одреде највиши ниво организације који има. Овај задатак треба да раде у групама и на крају да презентују. Свака група може да има другачије царство, ако је остало мало времена до краја часа:

108909-004-423cc301

Активности наставника: водитељ активности

Активности ђака: продуктивне (решавају задатак)

Припремна настава: обнављају знања из систематике, коју су учили у петом и шестом разреду

5. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Нивои организације живог света (приступљено 26.9.2016)

Облак ознака