Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „систематика“

У чему је виц?

majmun-selfi (Small)Једна од разлика између шимпанзи и бонобо је и у томе што су код првих мужјаци вође чопора, а код потоњих – женке. Иначе, ове две врсте мајмуна нису описане као посебне (односно, бонобо се није сматрала посебном врстом) све до 1928. јер су насељавале слична станишта, а веома су сличне и морфолошки гледано.

IFL Science: Brutal Warfare May Help Explain Differences In Chimpanzee And Bonobo Societies (3.5.2017)

Таксономија је у биологији увек била (и остала) осетљиво место, али развојем науке све некако леже на своје место. 🙂 И у педагогији некакве таксономије има и она, за разлику од биолошке, никад не застарева. 17353085_1868896816711929_8007338653163740192_n (Small)Доказ је увек актуелна Блумова таксономија. Следећи линк приказује ову таксономију на чак шест различитих и занимљивих начина.

Larry Ferlazzo’s Websites of the Day: Six New Videos Teaching Bloom’s Taxonomy In Creative Ways (3.5.2017)

И док Блумова таксономија не застарева, школски предмети изгледа да застаревају. Макар у Финској.

Atma.hr: Revolucija: Finska će postati prva zemlja na svijetu koja će ukinuti sve predmete u školi! (10.5.2017)

10428468_1011440885551015_6569261856119758229_nЗаиста ће то урадити. Није виц. За вицеве је задужена Јеца. 🙂

Како Јеца каже: Виц (27.4.2017)

Ако вас овај виц није насмејао, следећи текст сигурно хоће.

Зелена учионица: Паника због екстерне (трилер са елементима хорора) (28.4.2017)

А ако ни то не „упали“, следећи видео измамиће вам осмех, тврде аутори.

Facebook video – INature: This Will Make You Smile! (23.6.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. happy-faceРазликовали смо шимпанзе од боноба;
  2. утврдили смо Блумову таксономију уз помоћ креативних филмића;
  3. видели како стоје ствари у Финској;
  4. мало смо се насмејали;
  5. одгледали смо леп видео о животињама.
Advertisements

Права грана

Ако сте се питали колико врста дрвећа има на свету, одговор је веома једноставан и конкретан: тачно 60065 познатих науци.

IFL Science: Planet Earth Has Over 60,000 Species Of Trees, Reveals New Global Database (6.4.2017)

05_MM8398_150221_00886 (Small)

Што се тиче „дрвета“ које знамо као дрво живота, непрекидно се мења. Рецимо, животиње које су живеле пре 48 милиона година у мочварама на југу Азије, а које наука зна као Anthracobunidae (чита се Антрахобуниде, а слику ћете видети на линку испод), нису преци слонова и ламантина, као што се до сада мислило, већ далеки рођаци модерних носорога и тапира. То је и у складу са претпоставком да слонови воде порекло из Африке, а не Азије.

IFL Science: Planet Earth Has Over 60,000 Species Of Trees, Reveals New Global Database (8.10.2014)

_mlv6jcAmFH1s5rsdao1_400Палеонтолог Лиза (Lisa Cooper), са Универзитета из Охаја, пожалила се да, код ове конкретне врсте, фосили су пронађени у фрагментима, било их је посвуда и изгледало је као да потичу од разних животиња. То је разлог зашто је било тако тешко пронаћи праву „грану“ за ову животињу.

Наравно, добар део животиња се налази на својим гранама и можете да их истражујете на следећем интерактивном сајту, који помало наликује на Гуглове мапе или презентацију Прези, како желите.

Onezoom.org: Welcome to the OneZoom tree of life explorer (приступљено 9.4.2017)

Следећи сајт је сличан, али је, према мом мишљењу, боље урађен.

Wellcome tree of life.org: Home Interactive (приступљено 9.4.2017)

И ја сам направио једно дрво живота са десетак занимљивости из света биологије и шире.

Знамо да паре не расту на дрвећу… У ствари, технички гледано, оне расту, али их тамо нећемо убрати. Но, за момка из видеа који сам изабрао за крај то није проблем. Он паре, мачке, псе и много тога другог прави – магијом. Погледајте. 🙂

Facebook video: Phi Nguyen (2.2.2016)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. d08ef66d788a4aeb59da38b5644f3ccdПребројали смо сва стабла на планети;
  2. сагледали смо са каквим се проблемима боре палеонтолози;
  3. прегледали смо интерактивне сајтове чија је тема дрво живота;
  4. прелистали смо занимљивости са интералтивне слике;
  5. одгледали смо запањујуће мађионичарске трикове.

Наставник под микроскопом

10978705_825078680905792_8546929820560575459_nМиц по миц и систематике на биолошким факултетима изгубиће поенту. Разлог није тај да се систематике не развијају као науке, напротив. Разлог је што се и технологија развија, такође. Зашто бисмо памтили било који латински назив и како да га повежемо са одговарајућом врстом, када имамо софтвере који то раде брже и са мање грешака?

Живети са природом: Најбоље апликације за препознавање гљива у природи (8.11.2016)

То су најбоље апликације, а ко су најбољи наставници? Па, ваљда знате – Финци, брате мили. 🙂 Међутим, ни најбољи не могу да раде како могу у систему који их не подржава (иако ћемо често чути флоскулу да и у најлошијем систему наставници могу да ураде добар посао.

The Atlantic: When Finnish Teachers Work in America’s Public Schools (28.11.2016)

_mn0nbkianp1s3ve0mo1_500У овом тексту једна финска наставница, а која је удадбом постала држављанка канаде, те се запослила у Тенесију, прича своја искуства у тамошњој настави. И већ након пар година могла је да каже да је разлика огромна. „Била сам веома уморна — много уморнија и збуњена него што сам икад била у животу. Заправо, радила сам посао који волим, али нисам препознала исту професију у коју сам се заљубила у Финској.“ Шта је, у ствари, ову наставницу уморило? Па, имала је осећај као да је „под микроскопом“. Чак неке три надлежне особе обишле су јој наставу ненајављено и имала је осећај да јој не верују као професионалцу. Такође, у САД могућности да градиво прилагоди свом стилу учења и интересовањима, уопште нису једнаке оним у Финској, иако и сами Амери имају статистике које показују да је слобода наставника у креирању наставног процеса витална за мотивацију (на пример).

_nik2leloal1tdzu14o1_500А што се тиче нас у Србији, ни нас баш нешто претерано систем не подржава, а посебно не што се плата тиче. И ту на сцену ступају синдикати.

Синдикат радника у просвети Србије: Допис три репрезентативна синдиката просвете генералном секретару Народне скупштине Републике Србије (28.11.2016)

Да ли ће се Скупштина бавити нашим синдикатима, видећемо, а оно што је извесно је да ће се бавити буџетима. За просвету и науку биће запањујуће мањи.

Зелена учионица: У 2017. просвети из буџета 27 милијарди мање (30.11.2016)

Дакле, имаћемо мањак, а ево прича и о вишку, који то заправо није. 🙂

Политика: Школски полицајац – члан колектива, никако вишак (27.11.2016)

Никако није вишак, а ни нама никад није вишак да имамо још понеку презентацију за час. За крај чак две. Аутор једне је Ивана Дамњановић, а друге Јелена Палинкаш.

Прези: Стабло (25.11.2016)

7. Разноврсност живог света – утврђивање

yacshisi345Припрема:

Подаци о часу

Артикулација часа:

Уводни део

1. корак: Ђаци су претходне недеље правили укрштенице, где је кључни појам био – биодиверзитет. Сада свака група поставља укрштеницу другима, који је решавају. То може да се изведе на компјутеру, табли, паноу.

Активности наставника: модератор

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања) и продуктивне (постављају задатке својим другарима, вршњачко учење)

Главни део

2. корак: Наставник има кратко предавање о томе како се живи свет класификује. Може да користи презентацију коју је направила Драгана Косовац:

Или сличну, какву је направила Ивана Дамњановић:

Активности наставника: предавач

Активности ђака: рецептивне (слушају и прате)

Припремна настава: обнављање знања о систематици из претходних разреда

3. корак: Наставник поставља следећа питања:

  • Како дефинишемо биодиверзитет?
  • Какав он може бити?
  • У чему је значај биодиверзитета за природу?
  • У чему је значај биодиверзитета за човека?
  • Шта угрожава биодиверзитет?
  • Које мере примењујемо за очување биодиверзитета?
  • Који су биолошки нивои организације живог света?
  • Који су еколошки нивои организације?
  • Који су највиши нивои за поједина царства?
  • У ком делу низа еколошких нивоа се укључује и неживи део?

Активности наставника: испитивач и оцењивач

Активности ђака: репродуктивне (одговарају на питања)

Завршни део

4. корак: Пошто заштита врста може бити in-situ и ex-situ, задатак за ђаке је да у табелу унесу што је могуће више предности и недостатака једног и другог начина заштите, којих могу да се сете.

tabelamabela

Активности наставника: задаје задатак, посматра активност, усмерава и помаже

Активности ђака: продуктивне (проналазе решења)

5. корак: Ђаци могу да уче лекцију код куће на сајту:

Штребер: Разноврсност живог света. Биодиверзитет (приступљено 20.9.2016)

6. Нивои организације живог света – обрада

10501977_714407868656166_3875938842790948439_nПрипрема:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део

1. корак: Са ђацима се обнавља знање о нивоима организације живог света, о којима су учили претходних година. Најпре гледају филм, који је снимила Ирина Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Припремна настава: обнављају знања о биолошким нивоима организације

2. корак: Рад уз ПП презентацију, али тако да за сваки слајд излази по један ђак и презентује својим другарима. Иако им је презентација непозната, градиво није. Презентацију је направила Драгана Косовац:

Може да се користи и презентација коју је направио Методичар:

Дропбокс: Нивои организације живог света (5.2.2014)

Активности наставника: испитивач и модератор

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају), репродуктивне (понављају градиво) и продуктивне (предају лекцију)

Главни део

3. корак: Наставник предаје лекцију уз помоћ ПП презентације, коју је направио Методичар:

Дропбокс: Нивои организације живог света (31.10.2014)

Активности наставника: предавач

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Завршни део

4. корак: Приказујемо им дрво живота (на табли, паноу, компјутеру или као радни лист) и њихов задатак је да за сваку групу која се тамо налази одреде највиши ниво организације који има. Овај задатак треба да раде у групама и на крају да презентују. Свака група може да има другачије царство, ако је остало мало времена до краја часа:

108909-004-423cc301

Активности наставника: водитељ активности

Активности ђака: продуктивне (решавају задатак)

Припремна настава: обнављају знања из систематике, коју су учили у петом и шестом разреду

5. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Нивои организације живог света (приступљено 26.9.2016)

Заборављени новитет

485351_527595680619082_1438910194_nДанас бисмо могли да почнемо весело. 🙂

Fejsbuk video – Jahoton – Najveseliji ton: Bugari igraju kolo uz AC/DC (17.10.2014)

Настављамо са часом музичког.

Лајк маг: Имају генијалну обраду познатог хита, али кад устане човек у црвеном, публика је у шоку! (приступљено 19.5.2016)

То је шокирало публику, а ево шта је шокирало научнике:

Блиц: Научници у шоку – Ова бизарна медуза с дна океана је потпуно нова врста (30.4.2016)

Није баш најјасније зашто су се научници шокирали, с обзиром да у биологији није реткост да се пронађу врсте до тада науци непознате. _mqd8emqBe21rqujzgo1_500 (Small)Неке врсте су већ међу експонатима светских музеја, али још увек нису откривене. Један зрикавац са величанственим ножицама, чучао је на полици америчког музеја историје природе равно сто година пре него што су га озваничинили као нову врсту. 🙂

Phys.org: Waiting to be discovered for more than 100 years—new species of bush crickets (19.1.2015)

Зрикавац је назван Arostratum oblitum, јер oblitum на латинском значи „заборављен“. А ми нећемо заборавити наше теткице у школама, које су увек ту и увек потребне, а увек некако на маргини.

Vice: Tetkice, naše školske „mame“ (13.5.2016)

Да се не заваравамо много, и наш положај у друштву је на маргини. И просвета је на маргини. Ако је судећи према следећем тексту улагања ипак има…

Делегација Европске уније у Републици Србији: Давенпорт: ЕУ до сада уложила 75 милиона евра за образовање у Србији (17.5.2016)

huj…али су резултати ситни.О томе сведочи и следећи чланак који говори о незадовољству младих постојећим образовним системом.

Форум београдских гимназија: Побуна средњошколаца (15.5.2016)

Следећи текст такође исказује незадовољство, али се ипак више фокусира на рад досадашњег министра.

Форум београдских гимназија: Вербић би још један мандат (12.5.2016)

Но, некакви напори да се стање побољша постоје. Мудре главе се окупљају, те разматрају шта све може да се учини.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС: Наставник – стручњак за учење (16.5.2016)

И још један скуп за крај, овај пут по мери (привреде, наравно). 🙂 Надамо се да је и данашњи чланак био по мери, а видимо се и сутра. 🙂

Курир: Завршена Њузвикова конференција: Образовање по мери привреде – дуално образовање (17.5.2016)

_nmgebfYCV71qbycdbo1_500 (Small)

Духови из дубина мора

cvast (Small)Најпре једна информација за средњошколске колеге. Тим за организацију такмичења, овај пут из Новог Сада, известио је да на сајту тамошњег факултета можете пронаћи неке материјале за практичне вежбе за републички ниво такмичења. Гвирнули смо и видели да су у питању кључеви за детерминацију:

Департман за биологију и екологију ПМФ Универзитета у Новом Саду: Такмичење (приступљено 15.3.2016)

Општинско такмичење из биологије је прошло, као да га никада није ни било и сада креће окружно, за неке градско. На то би Боба Недић рекла:

Блог – Клотфркет: Такмичење је мртво! Живело такмичење! (9.3.2016)

Untitled

И док ми немамо општинско, општине у Данској су врло активне:

Блиц: Данска: Општина буди ученике по кућама да би ишли у школу (14.12.2013)

_no30381tl81rzaotvo1_500 (Small)

Вратимо се увек актуелним такмичењима:

Данас: Немогуће избећи такмичења за викенд (10.3.2016)

Такмичења је немогуће избећи, а ви немојте да избегавате догађај „Пролеће уживо“ (Spring Alive):

Фејсбук слика – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Придружите се! (10.3.2016)

Такође, не треба избећи ни отварање нове изложбе у Природњачком музеју:

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Шумови мора“ (за 17.3.2016)

А ево и нашег прилога шумовима или боље рећи из дубина мора:

Национална географија: Добри дух Каспер: Откривена нова врста хоботнице (10.3.2016)

5472_10208729224495135_слоnРужичасти слонови нису нова врста, а нису ни само плод халуцинација хроничног алкохоличара. Они постоје, само су јако ретки. У питању је мутација која за последицу има албино јединке. Један туриста у Јужној Африци открио је једно такво слонче недавно:

Metro.co.uk: You’re not imagining things, this is a pink elephant (11.3.2016)

Ружичасте слонове и друге туристичке атракције могу да виде и учитељице и новинари тврде – о трошку својих ђака:

Вечерње новости: Ђаци часте учитељице (4.3.2016)

Ми немамо да вам платимо ваучер, али вас ипак, макар виртуелно, водимо за крај овог чланка у Аргентину, у тамошњи национални парк Лос Глациарес, где се природни мост, који је настао топљењем дебелог леда глечера, урушио у како су га назвали „спектакуларном паду“ под властитом тежином. Како је све то изгледало и зашто се то десило, погледајте:

Курир: Срушио се ледени мост у Аргентини: Посматрачи забележили спектакуларан снимак догађаја (11.3.2016)

_Untitled (Small)

Облак ознака