6. Нивои организације живог света – обрада

Припрема:

Подаци о часу

Артикулација часа

Уводни део

1. корак: Са ђацима се обнавља знање о нивоима организације живог света, о којима су учили претходних година. Најпре гледају филм, који је снимила Ирина Дамњановић:

Активности наставника: презентер

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Припремна настава: обнављају знања о биолошким нивоима организације

2. корак: Рад уз ПП презентацију, али тако да за сваки слајд излази по један ђак и презентује својим другарима. Иако им је презентација непозната, градиво није. Презентацију је направила Драгана Косовац:

Може да се користи и презентација коју је направио Методичар:

Дропбокс: Нивои организације живог света (5.2.2014)

Активности наставника: испитивач и модератор

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају), репродуктивне (понављају градиво) и продуктивне (предају лекцију)

Главни део

3. корак: Наставник предаје лекцију уз помоћ ПП презентације, коју је направио Методичар:

Дропбокс: Нивои организације живог света (31.10.2014)

Активности наставника: предавач

Активности ђака: рецептивне (гледају и слушају)

Завршни део

4. корак: Приказујемо им дрво живота (на табли, паноу, компјутеру или као радни лист) и њихов задатак је да за сваку групу која се тамо налази одреде највиши ниво организације који има. Овај задатак треба да раде у групама и на крају да презентују. Свака група може да има другачије царство, ако је остало мало времена до краја часа:

Активности наставника: водитељ активности

Активности ђака: продуктивне (решавају задатак)

Припремна настава: обнављају знања из систематике, коју су учили у петом и шестом разреду

5. корак: Ђаци се упућују на сајт где могу да уче лекцију као што могу из уџбеника:

Штребер.ком: Нивои организације живог света (приступљено 26.9.2016)

Заборављени новитет

Данас бисмо могли да почнемо весело. 🙂

Fejsbuk video – Jahoton – Najveseliji ton: Bugari igraju kolo uz AC/DC (17.10.2014)

Настављамо са часом музичког.

Лајк маг: Имају генијалну обраду познатог хита, али кад устане човек у црвеном, публика је у шоку! (приступљено 19.5.2016)

То је шокирало публику, а ево шта је шокирало научнике:

Блиц: Научници у шоку – Ова бизарна медуза с дна океана је потпуно нова врста (30.4.2016)

Није баш најјасније зашто су се научници шокирали, с обзиром да у биологији није реткост да се пронађу врсте до тада науци непознате. Неке врсте су већ међу експонатима светских музеја, али још увек нису откривене. Један зрикавац са величанственим ножицама, чучао је на полици америчког музеја историје природе равно сто година пре него што су га озваничинили као нову врсту. 🙂

Phys.org: Waiting to be discovered for more than 100 years—new species of bush crickets (19.1.2015)

Зрикавац је назван Arostratum oblitum, јер oblitum на латинском значи „заборављен“. А ми нећемо заборавити наше теткице у школама, које су увек ту и увек потребне, а увек некако на маргини.

Vice: Tetkice, naše školske „mame“ (13.5.2016)

Да се не заваравамо много, и наш положај у друштву је на маргини. И просвета је на маргини. Ако је судећи према следећем тексту улагања ипак има…

Делегација Европске уније у Републици Србији: Давенпорт: ЕУ до сада уложила 75 милиона евра за образовање у Србији (17.5.2016)

…али су резултати ситни.О томе сведочи и следећи чланак који говори о незадовољству младих постојећим образовним системом.

Форум београдских гимназија: Побуна средњошколаца (15.5.2016)

Следећи текст такође исказује незадовољство, али се ипак више фокусира на рад досадашњег министра.

Форум београдских гимназија: Вербић би још један мандат (12.5.2016)

Но, некакви напори да се стање побољша постоје. Мудре главе се окупљају, те разматрају шта све може да се учини.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја РС: Наставник – стручњак за учење (16.5.2016)

И још један скуп за крај, овај пут по мери (привреде, наравно). 🙂 Надамо се да је и данашњи чланак био по мери, а видимо се и сутра. 🙂

Курир: Завршена Њузвикова конференција: Образовање по мери привреде – дуално образовање (17.5.2016)

Духови из дубина мора

Најпре једна информација за средњошколске колеге. Тим за организацију такмичења, овај пут из Новог Сада, известио је да на сајту тамошњег факултета можете пронаћи неке материјале за практичне вежбе за републички ниво такмичења. Гвирнули смо и видели да су у питању кључеви за детерминацију:

Департман за биологију и екологију ПМФ Универзитета у Новом Саду: Такмичење (приступљено 15.3.2016)

Општинско такмичење из биологије је прошло, као да га никада није ни било и сада креће окружно, за неке градско. На то би Боба Недић рекла:

Блог – Клотфркет: Такмичење је мртво! Живело такмичење! (9.3.2016)

И док ми немамо општинско, општине у Данској су врло активне:

Блиц: Данска: Општина буди ученике по кућама да би ишли у школу (14.12.2013)

Вратимо се увек актуелним такмичењима:

Данас: Немогуће избећи такмичења за викенд (10.3.2016)

Такмичења је немогуће избећи, а ви немојте да избегавате догађај „Пролеће уживо“ (Spring Alive):

Фејсбук слика – Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: Придружите се! (10.3.2016)

Такође, не треба избећи ни отварање нове изложбе у Природњачком музеју:

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Отварање изложбе „Шумови мора“ (за 17.3.2016)

А ево и нашег прилога шумовима или боље рећи из дубина мора:

Национална географија: Добри дух Каспер: Откривена нова врста хоботнице (10.3.2016)

Ружичасти слонови нису нова врста, а нису ни само плод халуцинација хроничног алкохоличара. Они постоје, само су јако ретки. У питању је мутација која за последицу има албино јединке. Један туриста у Јужној Африци открио је једно такво слонче недавно:

Metro.co.uk: You’re not imagining things, this is a pink elephant (11.3.2016)

Ружичасте слонове и друге туристичке атракције могу да виде и учитељице и новинари тврде – о трошку својих ђака:

Вечерње новости: Ђаци часте учитељице (4.3.2016)

Ми немамо да вам платимо ваучер, али вас ипак, макар виртуелно, водимо за крај овог чланка у Аргентину, у тамошњи национални парк Лос Глациарес, где се природни мост, који је настао топљењем дебелог леда глечера, урушио у како су га назвали „спектакуларном паду“ под властитом тежином. Како је све то изгледало и зашто се то десило, погледајте:

Курир: Срушио се ледени мост у Аргентини: Посматрачи забележили спектакуларан снимак догађаја (11.3.2016)

Свако против нечег

На почетку преносимо поруку Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство:

Бесплатни програми ИМГГИ за основце и средњошколце

У 2016. години ИМГГИ ће реализовати програм промоције и популаризације молекуларне биологије који је намењен ученицима београдских основних и средњих школа. Програм обухвата бројне активности и манифестације кроз које основци и средњошколци могу да се упознају са основним појмовима и занимљивим и актуелним темама из области молекуларне биологије. Програм се реализује под покровитељством градског Секретаријата за спорт и омладину.

Сви садржаји су бесплатни.

Детаљније информације о садржају и начину пријављивања за учешће у појединим активностима могу се наћи на сајту Института.

То је био позив за наше ђаке, а ево позива и за нас:

Викимедија Србије: Позив за учешће на конкурсу за финансирање пројеката (до 22.3.2016)

Некакво финансирање, али веће, дешаваће се и у Крагујевцу:

Радио телевизија Крагујевац: Већа улагања у образовање (24.2.2016)

Због улагања таквих каква су у целокупно образовање, данас је у многим школама био штрајк упозорења.

021.рс: Синдикати: Штрајкује око 1.500 школа (25.2.2016)

Занимљиво је да управо сада политичка опозиција даје подршку просветним радницима са неким новим и наизглед ничим изазваним еланом. 🙂

РТВ: ЛДП: Влада да не понижава просветаре (24.2.2016) & Јерков: Вербић или да помогне просветарима или да поднесе оставку (24.2.2016)

Да ли је оставка неопходна? Према неким мишљењима, министар више нема шта да изгуби. Паметном, који успут познаје прилике у нас, овај закључак је сасвим довољан.

Пешчаник: Још један круг или нова шанса (24.2.2016)

Нова шанса је дата и учитељици из Црне Горе која није баш, па, писмена.

Вијести.ме: Министарство: Учитељица неписмена, али квалитет наставе задовољавајући (21.2.2016)

Враћамо се назад из Црне горе, а наше колеге су се вратиле из Немачке.

Блиц: Наставници ОШ „Милан Ракић“ боравили у Берлину, а тамо их је дочекало право изненађење (24.2.2016)

За науку, пак, узор неће бити Немачка, већ Америка.

Политика: Институти САНУ против американизације српске науке (22.2.2016) & Министарство просвете: неће бити американизације српске науке (25.2.2016)

Институти су против американизације, а Национални просветни савет против танких уџбеника. 🙂

Зелена учионица: Национални просветни савет против ограничавања обима уџбеника (24.2.2016)

А ви видите да ли имате нешто против Бобиног оцењивања. 🙂

Блог – Клотфркет: Како оцењујем (22.2.2016)

Тако Боба оцењује, а ми знамо како Ивана Дамњановић прави презентације. Одлично.

А где су алге, ту је и разноврсност:

И још једна презентација, овог пута Иваниних ђака.

Ред је да завршавамо данашњи чланак и да приземљимо лептире. Ми лептире, а Министарство Ваздухопловну академију.

РТС: Министарство просвете приземљило Ваздухопловну академију (24.2.2016)

Када штрајк (напросто) није довољан

Јуче је било предавање које је одржала Бојана Молнар у Зрењанину о утицају светлости на живи свет.

Током Године светлости (2015) у Градској народној библиотеци „Жарко Зрењанин“ дешавала се серија предавања о светлости. Предавање „Светлост и живи свет“ је једно од предавања која су стигла „на ред“ ове године.
Предавање је намењено ученицима основне школе, а судећи по интеракцији, било је интересантно и гимназијалцима у публици.
Наравно, једно предавање није могло да покрије све аспекте утицаја светлости на живи свет. Изабрала сам да децу упознам са следећим темама:
Светлост и биљке – фотосинтеза (део спектра који биљке користе), фотопериодизам, фототропизам, фотонастије, ефемероиде.
Светлост и животиње – циркадијални ритам, миграције птица, чуло вида (разноврсност грађе, укратко), фототаксије и биолуинисценција.

Ево је и презентација:

Кад смо код презентација, ево једне коју је направила Тања Јованоцић:

Уз инсекте ево и приче о разноврсности, а од исте ауторке:

Од исте ауторке ево мало и ботанике:

То је било бесполно разможавање, а следећи чланак у вези је са полним.

Н1: Шта доноси модификација људских ембриона? (7.2.2016) & Блиц: Ствара историју – Ову научницу зову модерни доктор Франкенштајн (9.2.2016)

Наравно, овде се пре свега ради о спречавању генетички кодираних болести, али ће увек бити оних који ће помислити да ће те модификације у будућности донети много више. Тим пре што се зна да гени утичу на заиста много тога, па чак и на особине и способности попут оних потребних за успешног вођу.

Science dump: Think you’re a born leader? Scientists found that genes influence your leadership qualities. (20.5.2015)

За учење било које вештине (потребне за вођу или наставника биологије, свеједно) питање је шта је најефикасније? Многи ће рећи да је најбоље што више времена провести у вежбању. Међутим, није баш тако. Истраживање које је спроведено са 86 добровољаца показало је да они који понављају активност боље ће је усавршити од оних који то не чине, али су се много бољим показали они који су понављали активност али на другачији начин. Дакле, решење је вежбање, али уз варирање активности.

IFL Science: New Method Helps You Learn Skills Twice As Fast (5.2.2016)

Намештање кревета није богзна како захтевна активност коју треба савладати и увежбавати, али је изгледа потребно да се упражњава.

Блиц: Амерички адмирал објаснио – „Ево зашто треба да наместите кревет сваког јутра“ (8.2.2016)

И решавање задатака је некаква вештина, а ми имамо један за вас, који смо слободно превели, а како бисмо га учинили колико-толико биолошким. Дакле, купили сте две ствари: пресу за биљке и хербарски папир. Оне укупно коштају 1 долар и 10 центи. Ако знате да је преса скупља од папира за један долар, колико кошта хербарски папир?

Ако сте одговорили 10 центи, погрешно сте одговорили. Тачан одговор је 5 центи. Ако вам је за утеху, 50% студената са Харварда је такође погрешило, а следећи чланак објашњава зашто:

Science dump: Can you solve this simple riddle that 50% of Harvard students got wrong? (8.2.2016)

Што се тиче израчунавања наших плата, оне су мале и ту грешке нема. Нови закон то неће кориговати:

Зелена учионица: Нацрт закона о систему плата запослених у јавном сектору (9.2.2016) & РТС: Просветари против Закона о платама (9.2.2016)

А ево и емисије која све то објашњава, ако вас не мрзи да утрошите скоро сат времена слушајући ствари које су вам већ добро познате:

Унија синдиката просветних радника Србије: Упитник – РТС (9.2.2016)

Гост је била и министарка Кори Удовички. Синдикат радника у просвети Србије сматра да нас она и даље обмањује и каже:

Синдикат радника у просвети Србије: Штрајк упозорења неће бити довољан (10.2.2016)

А једна гримаса је била довољна за награду.

Блиц: Гримаса овог коња освојила награду за најбољи селфи (9.2.2016)

Да ли ће филм који се најављује освојити награду, не знамо, али је препорука сајта „Едукација“, па ево нека буде и наша за крај:

Едукација – Основне школе: Ускоро пети део „Леденог доба“ (3.2.2016)

У свету постоји пет царстава

Почињемо једном песмицом, коју је осмислила учитељица Љиљана Андрић:

Ми у основној учимо да постоји пет царстава. Након тога, у средњој их уче другачије. Данас нећемо о томе колико је то методички исправно, мада ви увек можете да о томе коментаришете, већ како савремена систематика то све третира, а за оне основце који то нису пропратили или јесу, па да их подсетимо.

Најпре нешто да рашчистимо; царство није највиша таксономска категорија. То је домен (ако не рачунамо живот као таксономску категорију, која ипак у овом случају има више декларативну вредност). На енглеском говорном подручју ова категорија има још нека имена – у буквалном преводу: суперцарство, суперкраљевство, империја и регион. Но, ми смо усвојили домене. И има их три. Један сачињавају организми чије ћелије имају једро, а друга два они који га немају (или га немају организованог, како год, али дође му на исто) и то су бактерије и археје. Ми ова два домена у основној сврставамо у исти кош, мада су им представници довољно различити да буду одвојени у две (како већ рекосмо) највише систематске категорије. Упркос томе што визуелно подсећају на бактерије, археје поседују гене и неке метаболичке путеве који су више блиско повезани са онима у еукариота, посебно ензими који учествују у транскрипцији и транслацији. Други аспекти биохемије ових једноћелијских организама су јединствени, као што је присуство етарских липида у ћелијским мембранама. Све то довољно је да им се додели посебан домен. 🙂 

А у једној средњој школи у Северној Каролини, ученицима је додељена посебна остава, из веома хуманих разлога:

Телеграм: Једна средња школа направила је оставу у којој сиромашни ученици дискретно могу узети што им треба (29.11.2015)

Оно што ћете сада видети није хумано ни мало, али није ни незаслужено. 🙂

Ловац ће завршити угруван и можда изубијан, али јелен обично заврши много горе. Следећи текст је ловачки и кроз илустрације открива како се черечи јелен:

Wide open spaces: This illustrated deer meat guide will make you a processing expert (23.12.2014)

Но, да не огрезнемо у ловачке приче, враћамо се нашој о средњошколској систематици живог света. Заправо мало више од средњошколске. 🙂

Нисмо још завршили причу о архејама. Предложено је да у оквиру њих постоје два царства (бројимо: два), Proteoarchaeota и Euryarchaeota. У оквиру њих предложени су некакви суперраздели и раздели и чуда, али се стиче општи утисак да се научници поприлично муче са класификацијом ових створења, као уосталом и свих прокариота.

Научници се муче око многих ствари, па и како да нађу лек противу канцера, на пример. Једна од идеја је да ћелије рака заробе у смртоносни молекулски кавез!

Хемичари су направили супстанцу на бази угљених хидрата који ствара нановлакна око ћелија рака, али не и око здравих ћелија. Ово је могуће зато што је окидач за стварање нановлакана ензим (алкална фосфатаза) који се у већој мери ствара у канцеригеним ћелијама.

Scientific American: Designed Molecules Trap Cancer Cells in Deadly Cages (22.1.2015)

Када смо већ код влакана, ево како научници сакупљају нити које производи паук. Да, они то заиста раде:

IFL Science: Here’s How Scientists Collect A Spider’s Silk (10.11.2015)

И кад смо код паука, један леп текст нашег аутора:

Блог – Тамо и овде: У углу моје собе… (28.10.2015)

Али ми још нисмо стигли до паука. У ствари јесмо, али не у причи о систематици. Тек смо код протиста и то домена бактерија. Бактерије немају царства (бројимо: нула + два = још увек два), само разделе подељене у две групе. Једној припадају грам позитивне бактерије, које немају спољашњу мембрану, а другој грам негативне које је имају и која често поседује липополисахариде, чији липидни део делује као ендотоксин. 

Позитивне или негативне, тек бактерије које нам симбиотски живе у цревима, никако нису позитивне према брзој храни, чак ни онда када ми јесмо. 🙂 Тим (Tim Spector) и његов син Том одлучили су да направе експеримент у коме ће Том, који је студент, бити покусни кунић. Требало је да недељу дана једе искључиво брзу храну и да се потом анализира микрофлора његових црева. Према речима самог Тома, првих дана било је лепо, али већ четвртог постао је летаргичан и пријатељи су му рекли да има нездраву сиву боји. А нездраво се и осећао.

Када су из лабораторије из Итаке пристигли резултати анализа бактерија из Томовог стомака, биле су јасно видљиве огромне промене. Firmicutes више нису биле доминантне, већ Bacteroidetes, а број пријатељских Вifidobacteria које сузбијају упале, био је преполовљен. Међутим најјаснији показатељ нездраве средине у цревима је био губитак разноликости врста. Том је изгубио, како се процењује, 1.400 врста – скоро 40% укупног броја. Чак две недеље после његове специфичне исхране микроби се нису опоравили. Губитак разноликости је универзални знак лошег здравља гојазних и дијабетесом погођених људи и изазива низ проблема имунитету лабораторијских мишева.

IFL Science: Your Gut Bacteria Don’t Like Junk Food – Even If You Do (11.5.2015)

Знајући ово, научници са Универзитета у Нешвилу генетички су изменили бактерије из црева тако да стварају молекуле који смањују унос хране. Другим речима, експерименти на мишевима су показали да су мишеви мање јели, имали мање телесних масти, али и мање шансе да им оболи јетра.

IFL Science: Genetically Engineered Bacteria Could Help Tackle Obesity (10.4.2015)

И дођосмо до последњег и најпроблематичнијег домена еукариота. У оквиру овог домена ствари би требало да су једноставне, јер вам сигурно на памет падају царства која би ту могла да се сврстају, али није баш тако. Наместо очекиваних царстава, овде најпре имамо супергрупе, које су више од царстава. Једној од њих, Archaeplastida, припада царство биљака, али уз њих и зелене алге, које се такође у биљке сврставају. 🙂 Ту су и раздели црвених алги и глаукофита (мала група слатководних једноћелијских алги које поседују цијанеле, хлоропласте настале примарном ендосимбиозом), али за које није јасно ком царству су се приклонили. Дакле, за сада у оквиру еукариота имамо једно царство, царство биљака (бројимо: један + два = за сада три).

Док смо у царству биљака, да направимо предах и погледамо колико је највеће дрво на свету. Да вас не мучимо, открићемо вам одмах: 115,6 метара. Све о овој грдосији сазнаћете на следећем сајту:

IFL Science: How Tall Is The World’s Tallest Tree? (31.8.2015)

Друга супергрупа је Opisthokonta и она укључује два царства: животиње и гљиве (бројимо: два + три = пет, али не баш оних на које смо навикли). Сетите се да смо некада гљиве бројали у биљке, а сада испаде да су оне, ипак, блискије животињама. 🙂

Наравно, кад кажемо блискије, мислимо на еволуцију и развој од неких заједничких предака. Еволуција некада уме да крене веома чудним током. Рецимо, у случају врсте Cryptococcus gattii, која је патогена по нас, иако јој то уопште није била „намера“. Ова гљивица насељава земљиште и дрвеће где се слади супстанцама које се распадају. Ипак, живот ове гљивице није сасвим срећан, баш као ни било ког другог бића које живи у природи, јер је у непрекидној борби да преживи. Између осталог и амебу која је њен предатор. Да би то у томе успела, еволуција јој је подарила заштиту отпорну на исушивање и варење, тако да може да преживи и ако је прогутана. Ови механизми јој омогућавају да избегне још једну ћелију која не само да личи на амебу, већ се попут ње и понаша, а налази се у нашем телу као део имуног система – макрофага.

Scientific American: Accident of Evolution Allows Fungi to Thrive in Our Bodies (19.11.2015)

У следећем чланку постављен је филм о другом типу белих крвних зрнаца, моноцитима:

IFL Science: Scientists Film White Blood Cells Dying for the First Time Ever (16.6.2015)

У оквиру домена еукариота има још неких супергрупа. Ту је, рецимо, Amoebozoa, којој припадају амебе и слузаве гљиве (буђи или шта ли су већ), са нејасним таксономским статусом. У литератури може да се нађе чак и да је поменута супергрупа царство, а и да је раздео у оквиру царства протозоа, али су у оба случаја ови таксони на стакленим ножицама. Потом ту је супергрупа Excavata, којој припадају једноћелијски слободни, симбиотски или паразитски организми, а који су добили назив по јединствено грађеном цитостому, односно ћелијским устима, која су екскаватног типа (логично). Ту је и супергрупа коју називају акронимом САР, јер јој припадају Stramenopiles, Alveolata и Rhizaria. Највеће лудило је што ове три категорије, иако њихова слова равноправно чине акроним, уопште нису истог ранга. 🙂 Stramenopiles, иако окарактерисана као главна грана еукариота, представља раздео са преко 25.000 врста, углавном алги, како вишећелијских, тако и једноћелијских силикатних. Alveolata је суперраздео, са чак девет што већих, што мањих раздела и напокон Rhizaria, уопште нема утврђену таксономску категорију. Још чудније је што ту припадају једноћелијски и у мањем броју вишећелијски организми који имају псеудоподије, али амебе нису, јер сећате се да су оне у сасвим другој супергрупи. 🙂

И сада се ви питате – а протисти? 🙂 Да ли сте сигурни, да после свега овога, желите да чујете шта је са њима? 🙂 Протисти су категорија која је некада била царство, а данас је вештачка група (попут бескичмењака) која се користи да њоме обухватимо све ове организме који нам изазивају главобољу. 🙂 Да будемо прецизнији, ту су сви они представници еукариота, најчешће једноћелијски, али који не формирају ткива (ако сте се сетили сунђера, само сте потврдили несавршеност ове групе). Зато, хајдемо ми оно наше, из основне школе. 🙂 Презентацију приредила Ивана Дамњановић:

Када жуто није жуто

У појединим школама дешавају се ствари као у каквим серијама са ТВ-а:

Блиц: Инцидент пред ђацима – Полиција извела учитеља са часа (27.10.2015)

Први час данас у неким школама учитељи су се извели сами.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Штрајк 1 (28.10.2015) & b92: Просветарима помоћ, разговор Вучића и синдиката (28.10.2015)

Просветарима није страно ни да помоћ пружају.

Зелена учионица: Наставничка хуманост на делу! (28.10.2015)

Још један леп гест:

Булевар b92: Зарадио у Немачкој, па у Србији подигао школу за децу: „Плашио сам се да ће стара да се уруши“ (27.10.2015)

У селу Кијевце сада имају школу и верујемо да ће је учитељ и одељење од њих двадесет ђака, лепо украсити својим радовима и паноима. За оне који воле паное, ево Блумове таксономије са све дрветом са совама. Ако вам сове не помогну да запамтите који глагол иде уз који ниво постигнућа детета, заиста не знамо шта може. 🙂

An Ethical Island: Bloom’s revised Taxonomy with verbs! (5.6.2014)

Следи још једно дрво са птицама, али много озбиљније. Класификација птица према перју и другим анатомским карактеристикама вековима је вршила посао, али са развојем генетике, ствари су се промениле. Сада научници знају за неке сродничке везе које на основу спољашње грађе нису довољно уочљиве. На пример, испоставило се да су голубови и фламингоси блиски рођаци. Научници (и то више од 200 њих) су на основу комплетно познатих генома 48 врста саставили ново, ревидирано породично стабло, које представља најпотпунију генетичку студију таквог типа до сада, са свим главним гранама, односно великим групама у оквиру класе птица.

Scientific American: The Bird Family Tree Gets a Makeover (17.3.2015)

Са стабла прелазимо на корен. 🙂

Ивана Дамњановић фантастично осмишљава ове презентације и вредело је направити ову дигресију, да бисмо се поново вратили птицама. Да ли сте се запитали зашто птице певају у цик зоре (почиње негде око четири ујутру и то траје неколико сати)? Заправо птице певају током целог дана, али је тада њихово певање гласније, животније и фреквентније. Оглашавају се мужјаци како би привукли женке, а другим мужјацима указали да не прилазе. То знамо, али не знамо зашто баш рано ујутру. Постоји пар теорија и оне не искључују једна другу. Према једној теорији, пошто је светлост у то доба слабија, птица нема могућност да креће у потрагу, али макар може да се социјализује тако што ће – певати. 🙂 Према другој теорији, пој птице у цик зоре говори о снази и виталности певача. Он тиме заправо поручује да је преживео ноћ. Постојала је и трећа теорија, према којој су временски услови били пресудни. Према тој теорији, рано ујутру ваздух је хладнији и сувљи, те се птичји пој, наводно, преноси на веће даљине. Каснија истраживања су показала да то није случај, а и да јесте, птици не значи много. Певачу је битније да га чују непосредни суседи који могу да га угрозе.

Science dump: Why birds sing in the morning (17.3.2014)

Птице се ујутру не умивају, али је пиленце на следећем видеу некакво умивање добило:

Fejsbuk video zapis korisnika Mizah Türkiy: Mükemmel bir görüntü… (27.8.2015)

Нисмо сигурни да ли је пиленце уживало у овом купању, али следећа птичица дефинитивно јесте:

Ми не морамо да их купамо, али би било лепо да поставимо хранилице за њих. Зима стиже.

Бела црква.рс: У парку постављене хранилице за птице (24.10.2015)

Исти извор има још једну лепу вест:

Бела црква.рс: Подручје Караш-Нера и званично заштићено (23.10.2015)

Када зборимо о заштићеним подручјима, треба пратити следећу Фејсбук страну:

Фејсбук група: Национални паркови Србије

Свакако треба штитити природу и ван подручја која су званично заштићена. И треба учити о природи, али и природно.

Студентски живот: Природно vs. вештачко образовање (15.6.2015)

Шопенхауер је сматрао да је природно учење оно када опажамо. Наравно, да бисмо то могли, неопходна су нам чула. Али шта ако нас чула варају, као у случају оптичких варки?

Science dump: Trick your brain with these great optical illusions (16.8.2015)

Чак, очи нас варају и када су у питању свакодневне или макар, опште познате ствари. Рецимо, следећи текст тврди да лимун, заправо, није жут. Односно, ми га не видимо као право жутог, већ као лажно жутог. У мрежњачи нашег ока ми имамо три типа купастих ћелија (чепића) који су задужени за боје. Једни виде плаву, други зелену, трећи црвену и нити једни од њих – жуту. Па, како видимо ту боју? Заједничким радом два типа фоторецептора – оних који виде црвену и оних који виде зелену. Заправо, монитор у који сад гледате користи се управо овим сазнањем; он меша, да тако кажемо, пикселе црвене и зелене и пошто је мозак научио да када му се истовремено јаве фоторецептори задужени за те боје, он такве пикселе и види као жуте. 🙂

IFL Science: This is not Yellow (6.7.2015)

Ето, ни жуто више није жуто и човек ни у шта више не може бити сигуран. Заправо, у једно можете – да ћемо сутра опет приредити занимљиве вести за вас. 🙂

Сузе анималке

Почињемо једном божанственом галеријом предела са Исланда:

Cultura inquieta: Islandia es un Milagro de la Naturaleza (5.9.2014)

Нека места на нашој планети су заиста прелепа, а друга су – потребна. На пример, пустиње су можда некоме и лепе, али је истина да су то једнолични простори. Међутим, стручњаци са Кинеске академије наука тврде да водене површине које се испод пустиња крију јесу драгоцена помоћ у борби против климатских промена. Сваке године, људи емитују преко 36 милијарди тона угљен-диоксида због сагоревања фосилних горива и сече шума. Скоро половина од тога остаје у атмосфери и одговорна је за глобално загревање. Отприлике трећину апсорбују океани, уз различит скуп разорних ефеката. За остатак претпоставља се да је заробљен активношћу биљака. Међутим, иако су се шуме и саване показале и доказале, изгледа да се не може приписати комплетно складиштење угљеника у телима биљкама или у земљи, a њиховом заслугом. Изгледа да још неко или нешто доприноси и кинески научници верују да знају ко или шта је то. Наиме, неоргански угљеник се складишти у земљиштима која се наводњавају сланом или алкалном водом. Тип земљишта је од кључног значаја, јер растворљивост угљеник (IV)-оксида повећава се у води експоненцијално са повећањем алкалности и линеарно са повећањем салинитета.

IFL Science: Where Is All The „Missing“ Carbon Going? (30.7.2015)

Наши ђаци пустињске екосистеме не уче, али свеједно, следећа презентација односи се и на такве, као и на све остале:

Ево још једне, исте ауторке:

Аустралија има заиста необичне представнике царства животиња. Видећете то у 16 фотографија:

Travel tips 4 life: 16 Pictures That Prove Australia Is the Craziest (18.11.2014)

Аустралијске и све остале, да ли животиње плачу? Одговара „Анималиста“:

Curiosity: Do animals cry? From animalist (23.7.2014)

Можда неће плакати ако смањимо загађивање њихових станишта? Чисти извори енергије би могли да буду решење и на том пољу постоје помаци. Направљене су прве провидне соларне ћелије које би могле наше прозоре да претворе у изворе за добијање енергије:

Digital trends: Fully transparent solar cell could make every window in your house a power source (14.10.2015)

Иако нама овакви наслови делују као права научна фантастика, у следећем тексту се тврди да је ера соларне и енергије ветра много ближа него што нам се чини:

Scientific American: The Age of Wind and Solar Is Closer Than You Think (22.4.2015)

Кликом на слику постаће интерактивна.

Негде прошле године у ово време, Велика Британија забележила је највећу могућу производњу енергије ветра, а захваљујући урагану, кога су назвали Гонзало. За период од 24 часа, енергијом ветра добијено је 14,2% свеукупне производње енергије, док је, поређења ради, нуклерана енергија допринела са 13,2%.

Phys.org: UK wind power share shows record rise (24.10.2014)

Нуклеарна енергија доприноси свакако, али има и својих мрачних страна. Сви се сећамо немилих догађаја у Чернобиљу. Људи тамо више нема, али има другог живог света.

Блиц: Радиоактивне звери: Чернобиљ врви од дивљих животиња, и све их је више (6.10.2015) & IFL Science: Long-Term Study Shows What’s Happening To Wildlife Around Chernobyl (5.10.2015)

Животиње могу да живе и на необичнијим местима. Рецимо, близу активних вулкана под морем и те како има живота. Чак и две врсте ајкула, иако је вода ту сувише топла и сувише кисела.

IFL Science: Meet The Animals Who Live INSIDE Volcanoes (23.9.2015)

И ми живимо у не баш повољним условима, односно у Србији. 🙂 За крај, једна вест из наше просвете, коју ипак треба узети са оградом, а с обзиром на извор.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Лицемерно: Министар Вербић рекордер, запослио 1.800 људи (17.10.2015)

Биоблоговски караван

Почињемо једним новинским чланком, који нам је пристигао из Чачка, а говори о једној занимљивој сарадњи тамошње Основне школе „Вук Караџић“ и Центра за промоцију науке:

Центар за промоцију науке је још једном успешно промовисао науку, а промоције науке ће бити и у Сомбору. Имамо једну лепу најаву:

И још једну лепу најаву, али у другом граду. Нишлије у четвртак 22. октобра очекује једна лепа радионица, а изгледа да је могу посетити и наставници биологије.

Облак знања за учитеље: Радионица – Израда и значај мапа ума (13.10.2015)

А шест дана касније, 28. октобра, најављен је штрајк упозорења.

Глас западне Србије: Просветари не одустају од штрајка упозорења (14.10.2015)

Такође не одустају ни од своје васпитне улоге, без обзира на „естрадне трендове“ како их је оквалификовао следећи текст:

Зелена учионица: Образовне установе у Београду донеле строге правилнике о облачењу (13.10.2015)

Естрадни, односно модерни трендови доносе и нове опасности. Рецимо, иако недвосмислено корисна, технологија има и својих мрачних страна. Треба се сетити једне страшне приче од пре годину дана:

Србија данас: Анђела није дочекала 15. рођендан: Другарице су јој рекле да је боље да се убије, и она их је послушала (6.10.2015)

Још једна страшна прича из Сивца:

Вечерње новости: Породица из Сивца тврди: Син нам изгубио говор због ММР-а! (13.10.2015)

И још једна страшна прича десила се скоро у Новом Саду:

Блиц: Хорор у Новом Саду – Чопор паса растргао три лабуда у Дунавском парку (14.10.2015)

Лабудовима је очигледно била потребна заштита. Није тајна ни да многа деца треба да добију заштиту од разних видова насиља. И добиће је.

Вечерње новости: И деца добијају свог заштитника (12.10.2015)

Но, вратимо се лабудовима. Заправо, свим птицама. И Ненаду. 🙂

РТС: Еко караван: Ненад и птице (14.10.2015)

Многи воле да посматрају птице и тако доприносе и екологији и орнитологији, али је и само посматрање птица читава једна наука (не знамо како би се звала). О томе следећи текст:

ebird.org: eBird learning: new study quantifies eBirder variability and individual improvement (13.10.2015)

Птице су посматрали и ђаци ОШ „Милица Павловић“ из Чачка. О томе наша сарадница Биљана Ускоковић, која је написала текст поводом оснивања огранка Друштва за заштиту и проучавање птица Србије у Чачку (за сада је то једини огранак Друштва у Србији, а верујемо да ће их бити још, са сличним циљем):

Друштво је отвореног типа. Моји ученици већ годинама учествују у активностима, захваљујући Друштву и тако је из једне дивне сарадње израсла потреба да оснујемо своје Друштво и укључимо што више деце из ОШ и СШ, а један од циљева јесте и едукација младих, али и много више од тога.
Друштво носи назив: Друштво љубитеља природе и птица „Сове на опрезу“ и имамо подршку и сардњу са водећим људима ДЗППС – Миланом Ружићем и Урошем Пантовићем.
Чланови су ученици (тренутно, то су ученици ОШ „Милица Павловић“, Гимназије, Медицинске школе, и бивши ученици – сада студенти), родитељи, наставници, лекари, орнитолози, студенти, извиђачи, полазници ИС Петница.

Ево га и Биљанин текст:

Друштво љубитеља природе и птица „Сове на опрезу“ (8.10.2015)

Следећа презентација је „мало“ шира од птичјег света. Она обухвата сав живи свет. Аутор је Драгана Косовац.

И још једна презентација, овог пута Иване Дамњановић:

Презентације су сјајно средство за учење, али начина има још. 🙂

Блог – Биљне тинктуре: Уче обрађујући земљу: Сами садимо све што једемо у школи (11.10.2015)

Ово је свакако башта по мери ђака, а о образовању по мери ђака говоре представници политичке партије ДСС:

Радио телевизија Панчево: ДСС: Образовање по мери ученика (14.10.2015)

Мера свакако мора да постоји. То је приметило и Министарство просвете у суседној нам Црној Гори, те је одлучило да казни своје средњошколце који су, па, превршили меру.

Актер: Министарство: Осуда понашања средњошколаца (12.10.2015)

И док у Црној Гори Министарство кажњава, код нас уводи. Односно, тек ће да уведе.

РТВ: Србија једина у Европи нема Национални оквир квалификација (14.10.2015)

Национални оквир квалификација чекамо до идуће године, а такође чекамо и решења. Ово потоње не знамо до кад.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Чекајући решења (13.10.2015)

А популарни Си-Би-Ес није успео да изнађе решење да се бесплатно докопа фотографија фото-репортера Дејвида (David Carson), иначе добитника Пулицерове награде. Када су му затражили фотографије, уз напомену да ће навести ко је аутор, Дејвид је одговорио: „Не, не можете добити моје фотографије бесплатно. Ја сам професионалац. Ваша понуда је увредљива.“

Рeta pixel: When a Pulitzer Prize-Winning Photographer is Asked for Free Photos… (6.10.2015)

Е, па, Дејвиде, да радиш као наставник у Србији, видео би да је овде увредљиво да тражиш новац за оно што радиш, без обзира колики професионалац био. 🙂 Додуше, изгледа да је увредљиво и када мушкарац тражи посао у вртићу.

Политика: Васпитач на удару женског шовинизма (13.10.2015)

Овакав вид дискриминације не виђа се често, али ето и то се дешава. И то је све што се дешавања тиче за данас. Читамо се и сутра.

Трагикомични прогон и друге приче

Питање које „прети“ да ће бити вечито је које цигарете су штетније: обичне или електронске? Текст којим почињемо не одговара на њега, али тврди да чак и оне електронске које не садрже никотин оштећују ћелије плућа:

IFL Science: Even Nicotine-Free E-Cig Vapor Damages Lung Cells (27.5.2015)

Глумицу Дару Џокић ови здравствени проблеми не дотичу претерано и она поручује:

Политика: Прогон пушача је трагикомичан (29.9.2015)

Она каже да „вековима људи негују тај „порок” јер им ваљда прија, и вековима су то радили неометано и без гриже савести“. Ми се нећемо бавити вековима, већ само једним веком. Како је изгледала женска мода у последњих сто година? Одговор на ово питање можете добити у свега два минута:

Имате исти овакав видео и за мушку моду. У Медицинској школи у Нишу одлучили су да им је доста моде и да предност треба дати пристојности.

Интернет панорама Ниша: Кодекс облачења у Медицинској школи у Нишу (28.9.2015)

Дакле, кожа ће се мање видети, осим на часу биологије. 🙂

Још једна презентација за данас:

Сјајне презентације, без икакве сумње, које ће ђацима бити занимљиве и надамо се довољно инспиративне да науче садржај. А кад смо код учења…

Школски портал: Како ученике научити самостално учити? (22.9.2015)

Но, не треба само учити. Деци је потребно и да се играју. Играмо се и ми, њихови наставници, чак и када верујемо да то не чинимо. Новинари нашу актуелну ситуацију, рецимо, виде као партију шаха:

Данас: Просветари у пат позицији (30.9.2015)

Да ли ће наш следећи потез у тој партији бити – штрајк?

Блог – Клотфркет: Штрајк куца. Да ли да отворимо или да прво питамо ко је? (29.9.2015)

У Хрватској штрајк је завршен, а након пет дана.

Ученици инфо: Штрајк се прекида! (30.9.2015)

Њихов синдикат објавио је победу, ма шта год то значило. Наш синдикат објавио је податке о просечној заради.

Унија синдиката просветних радника Војводине: Пад плата у Србији, августовски просек 44.630 динара (26.9.2015)

Е, сад, ко ће све да прима поменуте плате, веома је спорно. Заправо толико да се нашло и на Уставном суду.

Зелена учионица: Закон о броју запослених у јавном сектору на Уставном суду (30.9.2015)

Плате су мале, ма коме год намењене биле, па је добро допунити кућни буџет, ако икако има шанси за то. Поједини људи у Америци добили су занимљиву шансу од агенсије НАСА. Плаћено им је (и то готово 12.000 евра) да 70 дана проведу у кревету и то у хоризонтали, чак и када морају да обаве нужду. НАСА је желела да испита како ће се мишићи и други делови тела понашати у овој ситуацији, која би лако могла да буде позиција астронаута током путовања до Марса, на пример.

IFL Science: NASA Paid This Guy $18,000 To Lie In A Bed For 70 Days (29.9.2015)

Осим што су све време морали да леже, добровољци су имали и стриктна правила која су морали да поштују. Осим одређеног режима исхране, спавали су до шест ујутро и од десет увече. Током дана није била дозвољена дремка – иако су све време проводили у кревету. Каква иронија! 🙂 А наши студенти који су навикли на ленчарење, мораће да се одвикну.

Данас: Последња шанса за вечите студенте (30.9.2015)

То је била последња шанса, а ево и последњег чланка за данас:

b92: Сада и званично, Копаоник више није национални парк! (30.9.2015)