Сајт за наставнике биологије

Чланци означени са „скуп“

Републичко такмичење 2019.

Пролог

dav

Сви ђаци су, осим похвалнице за учешће, добили и овакве фасцикле са брошурама. Леп знак пажње, нема шта.

Завршено је и овогодишње такмичење из биологије. Неки ће рећи напокон јер готово је крај године за осме разреде. Но, готово је и ево тестова…

…а ранг можете наћи на добро познатој страни Биолошког факултета Универзитета у Београду. Остало ми је још да честитам свим учесницима, као и победницима и њиховим менторима.

Но, ту није крај. 🙂

Трибина

Док су ђаци решавали, наставници су учествовали на трибини коју је организовао факултет. Трибина је имала поприличан назив и дуго ми је требало да га препишем:

Трибина о правцима развоја модалитета такмичења у наредном периоду у складу са новим планом и програмом наставе биологије у другом циклусу

У име факултета наступио је др Срђан Стаменковић, а модератори су били наставници мр Ана Ђокић Остојић (ОШ „Свети Сава“ у Крагујевцу) и мр Милена Цветковић (ОШ „Сретен Младеновић Мика“ у Нишу). Све троје су чланови Комитета за образовање СБД-а.

Пре било какве дискусије на тему, Милена је направила једну ретроспективу такмичења почевши од 2012. Како је то изгледало, видећете у презентацији.

 

Након ове презентације, кренула је дискусија. Неки наставници су иступили у име својих општинских актива, док су други говорили у своје име. Др Срђан Стаменковић је захтевао да се дају печатиране и потписане изјаве, односно предлози и примедбе наставника, али се од тога одустало јер то није тражено у обавештењу пренетом и на сајту СБД-а и на овом блогу.

Пре него што почнем да кажем да је велика сала на зоологији била крцата, о чему сведоче и фотографије које ћете разгледати у тексту. И, напокон, почињем.

Представници Котежа: Предлог је да 10 % ученика на нивоу округа добије дипломе на градском такмичењу и то тако што ће се „одвојити“ по 3,3 % за сваку награду.

Представник Ниша (Милена): Предлог је да се врати стари начин рангирања (71, 81, 91) из више разлога, а најважнији је што ђак пролази из нивоа у нови ниво такмичења, а да притом не добије ниједну диплому. Колеге из Ниша су такође тражиле да се ретроактивно поделе дипломе. За такмичење следеће године су тражили да учествују само 7. и 8. разред због нових програма, али и да се такмичење измести из Београда и да датуми не буду овако касно – буквално на крају школске године.

Представник Ариља: Сагласни су да је ранг нефер из више разлога, па и због аплицирања тих ђака за ђака генерације у сопственим школама.

Представник Крагујевца (Ана): Такође су се сагласили да је ранг нефер, без обзира на толерантан став према малим срединама. Залажу се за оно старо рангирање. За 5. и 6. разред предлажу смотру, а не такмичење, на којој би ђаци радили пројекте. Јасно им је да је тешко то све вредновати и гарантовати да ће то бити самостални рад ђака.

 

 

 

Представник Ужица: Не буне се за пласман, може да се пласира и мањи број ђака, али се противе подели диплома. Сматрају да је сулудо да се дете пласира без дипломе. Може да се разговара и о вишем прагу, рецимо 75 или 80 бодова. Углавном, ако пропозиције остају, наставници из овог града су најавили своје повлачење из даљег такмичења. Напросто не пристају на овакав статус у односу на друге предмете.

Представник Панчева: Констатовали су такође да на такмичењима из математике, физике и хемије ђаци добијају значајно више диплома, па се на та такмичења и одлучују. Предложили су да уз прва три места постоје и награде (прва, друга, трећа).

Представник Лазаревца: Што се тиче пласмана ђака из малих места треба да постоји неки праг за број бодова, како се не би пласирали и они са заиста малим бројем бодова. У реду је мотивисати ђаке из малих места, али овакав систем демотивише ђаке из великих градова. Предложили су да се организује такмичење само за ђаке 7. и 8. разреда док се не заврши циклус са увођењем новог програма.

Представник Ниша (Милена): Што се тиче ђака из малих средина, ако би постојао практичан, лабораторијски рад онда бисмо могли да разговарамо о (не)условима у којима ђаци раде. Овако, потребно је само да уче.

Представник Лазаревца: Тестови треба да мере способности, а не да буду „бубалачки“ и такав пример добрих тестова су ови у последњих три године. Дали су предлог да градска такмичења буду у истим школама где су се одржала и општинска. То би смањило далека путовања са којима се сваки пут суочавају наставници из приградских општина. Драгана Станишић се осврнула и на Анин предлог гледе пројеката и прокоментарисала како их је тешко вредновати.

Представник Панчева: Школе домаћини се суочавају са тим да такмичење финансирају из сопствених средстава.

 

 

 

Др Срђан Стаменковић: Још од 2016. добијен је „сигнал“ (није прецизирао од кога, прим.Метод) да такмичење не сме бити као такмичење из те године. Он сматра да је ранг од 20 % фер јер онда није важно колико ће тест бити тежак (па макар био као и тај из 2016). Тај проценат остаје и неће се ни повећавати, ни смањивати. Подсетио је наставнике да постоји и школско такмичење, а он одговорно тврди да се у 50 % школа не одржава и најавио је да ће школске управе вршити неку врсту надзора над тим. Он сматра да ђаци нису демотивисани, а у прилог његовој тврдњи је да тренутно четиристо ђака решава тест (овде је негодовање наставника било веома приметно, прим.Метод). Директни пласмани ем повећавају број ђака, ем не фаворизују велика места. Поменути праг мора бити „педагошки брањив“, а директни пласмани фаворизују места у којима „ми никада не бисмо радили“.

Др Срђан Стаменковић позвао се на стручно упутство министарства, али и на одлуке Управног одбора СБД-а, који инсистира на директним пласманима. Према поменутом упутству, директор може да подели дипломе у складу са статутом школе и на то је указао др Срђан Стаменковић. Изнео је податак да је прошле године подељено 12.000 диплома.

На ово је уследило питање наставница: Зар то није наш понос? Друго питање је било да ли је др Срђану Стаменковићу нормално да дете са 95 бодова не добије диплому. Он је одговорио да је није добило ни прошле године. И на ово су наставници бурно реаговали.

Др Срђан Стаменковић је рекао како дипломе ни до сада нису потписивали представници СБД-а. Што се њега тиче, нека се овде и договоримо да ће се дипломе поделити, али Управни одбор (нагласио је да није члан тог тела) то никада неће одобрити. Лично, он нема ништа против поделе диплома јер кад је он био координатор (прошле године) поменутих 12.000 диплома је и подељено, закључио је Стаменковић.

Поједине колеге су закључиле да је давање предлога бесмислено јер не наилазе на разумевање др Срђана Стаменковића. Он је објаснио да се предлози односе на наредну годину, никако ретроактивно. Ана и Милена су увериле присутне да су забележиле предлоге и да ће их изнети где треба (најпре су замолиле др Срђана да напише писмо Управном одбору, али, колико сам разумео, то се неће десити). Сумирале су да је 20 % најбољих за пласман проценат који је у реду, али да треба те ђаке некако наградити.

У другом делу излагања др Срђан Стаменковић је изнео идеју о будућим такмичењима за ђаке који раде по новом програму. Према његовој визији, то би требало да буду ПИСА задаци. Разлог је и тај што су наши ђаци слабији на овом тестирању. Но, запитао се да ли је ико од нас способан да направи довољно оваквих задатака.

 

 

 

Мр Светлана Конта: Предлог је да се нови програми „тестирају“ тек у 7. разреду. Позвала је наставнике да покажу више иницијативе.

Ја: Поставио сам питање који закључак да напишем на Блогу, пошто је потпуно нејасно остало шта да предложимо директорима гледе поделе диплома. Наиме, након излагања представника факултета, повела се (све)општа дискусија о томе шта урадити и како, па су се чули неки предлози, а и нису се чули. Уосталом, треба пренети свим школама у Србији шта да раде јер мислим да је то фер, а Био-блог као званичан медиј СБД-а то може да уради.

Др Срђан Стаменковић је дао предлог Ани и Милени да буду „револуционарно тело као Дејан Бошковић“ (апропо мог питања), те да оснују републички актив и изгласају одлуку. Сви наставници ту су довели децу на републичко такмичење и заслужују статус у том активу.

Милена: Истина је да је Управни одбор дао задатак Комитету за образовање да направи модел такмичења, али сама не може да донесе овакву одлуку.

Ипак, одлучено је да се поступи према стручном упутству. Но, о томе у закључку који следи.

Пролог још један

Као што видите, посао новинара није једноставан. Ако не постављате подобна питања одмах постајете „страни плаћеник“ или – у бољем случају – „револуционарно тело“. Но, нисам желео да вам се жалим (сам сам се прихватио, уосталом), већ да вас вратим који месец раније. Као што знате, моја школа је била један од домаћина (бео)градског такмичења. Тада је мој директор др Милан Пашић послао молбу следеће садржине Управном одбору СБД-а:

Молба СБД-у

На ову молбу добили смо и одговор председника тог одбора др Душка Благојевића, који преносим у целости:

УО СБД се са 11 гласова за и једним гласом против сагласио са одлуком директора школе да у складу са својим ингеренцијама и у складу са стручним упутством награди ученике. Толико од УО СБД.

Све ово време смо чекали са доделом диплома како бисмо видели шта ће да се одлучи на трибини, а како бисмо поступили у складу са осталим школама домаћинима.

Након трибине, позвао сам др Душка Благојевића и изнео му укратко оно о чему се причало на том скупу. Он ми је дао дозволу да објавим овај мејл и не види препреку да директори школа искористе своје дискреционо право.

Епилог

Некакав договор који је постигнут на трибини је да дипломе може да додели директор школе домаћина у складу са стручним упутством. Прилажем то упутство:

Стручно упутство за такмичења

Издвајам реченицу на четвртој страни:

Директор школе, у складу са статутом школе, може посебно да награди наставника и ученика за постигнуте резултате на такмичењу и смотри.

Ако се одлучите за ово, оно што треба да знате је:

  • дипломе потписује само директор школе, не и представник Српског биолошког друштва, што је Упутством прецизирано;
  • дипломе се не могу назвати по освојеним местима јер су она прецизирана Правилником. Предлог је да се дају „за освојени пласман“;
  • предлог је да се дају оним ученицима који су се пласирали за даљи ниво (логично с обзиром на претходни предлог);
  • како ће их школе вредновати, зависи од школа и њихових статута, односно Правилника о награђивању ђака.

Још ми је остало да похвалим организацију и захвалим се дивном домаћину др Драгани Миличић и њеном тиму. Свакако треба поменути да су имали помоћ студената који су били врло љубазни и предусретљиви и наставника који су се и ове године показали као ефикасни у дежурству и прегледању.

Ах, да. Морам још једном да поменем др Срђана Стаменковића. Пошто су наставници често наводили неравноправан став између такмичења из различитих предмета, рекао је да су хемичари своје пропозиције преписали од нас. (Додуше, они су их задржали и ове године.) Мислим се ја, па и ако је тако, као наставник тврдим да се увек преписује добар рад. Право питање је зашто смо ми одустали од њега. Мислите о томе, а ја…

…одјављујем се за вечерас.

Поздрав од вашег револуционарног тела

Моћ биологије

Ове недеље у петак имаћемо лепу и већ традиционалну манифестацију у Новом Саду.

bio04 predstojeći događajiПредстојећи догађаји

Ноћ Биологије – Дан Занимљиве Науке!

PLAKAT 9. Noć biologijeНоћ биологије је научно-популарна манифестација која је први пут одржана 15. априла 2011. на Департману за биологију и екологију, ПМФ-а у Новом Саду са циљем да се наш научно-истраживачки рад на занимљив и једноставан начин приближи заљубљеницима у биологију, али и онима који то још увек нису.
Позивамо Вас да посетите девету „Ноћ биологије“ која ће се одржати 17. маја 2019. године на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду у периоду од 17 до 23 часа. На овогодишњој Ноћи биологије биће представљено више од 40 интерактивних радионица, трибине и предавања. Као посебну занимљивост издвајамо радионицу „Новосадска пећина“ у којој ће посетиоци моћи да свим својим чулима доживе чари пећинских екосистема. Такође, тог дана радиће „ЦСИ – НОВИ САД“ који ће вам откривати тајне форензике.
Чекамо вас од 17 часова!
Добродошли!
Више информација о програму на www.dbe.uns.ac.rs

Кликом на постер (десно) добићете већи и прегледнији, а догађај који нас такође очекује, додуше нешто касније, свакако је републичко такмичење. Са тим у вези добили смо детаљније информације.

bio04 infoВажне информације

Информације смо добили од координатора за средњошколско такмичење др Синише Ђурашевића и за основношколско др Драгане Миличић.

ОБАВЕШТЕЊЕ СРПСКОГ БИОЛОШКОГ ДРУШТВА
ЗА НАСТАВНИКЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА:

У организацији Комитета за образовање Српског биолошког друштва, за време одржавања Републичког такмичења из биологије, 25. маја 2019. године у времену од 12-13.30 ч, у Великој сали Института за зоологију Биолошког факултета у Београду одржаће се панел дискусија на тему могућих модела такмичења за наредних период:

TРИБИНA O ПРAВЦИМA РAЗВOJA/МOДAЛИТEТИМA ТAКМИЧEЊA У НAРEДНOМ ПEРИOДУ У СКЛАДУ СA НОВИМ ПЛАНОМ БИOЛOГИJE У ТРЕЋЕМ ЦИКЛУСУ OБРAЗOВAЊA – ИДEJE И МИШЉEЊА нaстaвникa

Молимо нaстaвникe дa нa трибинe дoђу сa припрeмљeним прeдлoзимa, личним или делегираним од стране свoг друштвa/aктивa, нa oснoву кojих ћe сe дискутoвaти.

animated-loading-bar

ОБАВЕШТЕЊЕ СРПСКОГ БИОЛОШКОГ ДРУШТВА ЗА НАСТАВНИКЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА:

У организацији Комитета за образовање Српског биолошког друштва, за време одржавања Републичког такмичења из биологије, 26. маја 2019. године у времену од 12-13.30 ч, у Великој сали Института за зоологију Биолошког факултета у Београду одржаће се панел дискусија на тему могућих модела такмичења за наредних период:

TРИБИНA O ПРAВЦИМA РAЗВOJA/МOДAЛИТEТИМA ТAКМИЧEЊA У НAРEДНOМ ПEРИOДУ У СКЛАДУ СA НОВИМ ПЛАНОМ БИOЛOГИJE У ДРУГОМ ЦИКЛУСУ
OБРAЗOВAЊA – ИДEJE И МИШЉEЊА нaстaвникa

Молимо нaстaвникe дa нa трибинe дoђу сa припрeмљeним прeдлoзимa, личним или или делегираним од стране свoг друштвa/aктивa, нa oснoву кojих ћe сe дискутoвaти.

Текст сам пренео у оригиналу, без иједне измене, баш као што то и увек чиним. Сатницу и спискове сам већ проследио у претходном чланку.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Вратио бих се на почетак чланка у вези са „Ноћи биологије“. У току једне ноћи може да се  десе свакаква биолошка чудеса, па и да процвета кактус. Такав је случај са врстама рода Echinopsis и цветови, кажу, трају свега један дан. То је штета јер су прелепи, а како изгледају погледајте на снимку који сам припремио за вас.

Facebook video – National Geographic Magazine: Beautiful Cacti Bloom Before Your Eyes (пре два месеца)

bio04 rad na časuСа часова

Некакво лепо цвеће и још штошта лепо настало је и на часовима Владиславе Солаковић. Овим сјајним фотографијама завршавам за данас.

Дани, али светски

Ако има још неких који не знају ко се пласирао на републичко такмичење, листе можете пронаћи на сајту организатора такмичења – Биолошког факултета Универзитета у Београду. Према њиховим листама, седмака ће бити укупно 228 и ту су укључени сви они који су на окружном такмичењу остварили резултат од 88 и више бодова, као и они са мањим бројем бодова, али који су освојили једно од прва три места. Осмака је нешто мање – 195, иако је праг нижи и износи 81 бод.

bio04 zanimljivostiЗанимљивости

Да ли су осмаци мање мотивисани, да ли им је тест био тежи или екологија (са све заштитом животне средине) напросто није довољно атрактивна, заиста не знам. Skeleton flowerНо, шта год било од наведеног, за бољу мотивацију и учење можда може да буде од помоћи следећи видео који на илустративан начин приказује угрожене врсте наше земље.

Fejsbuk video – OrganicNet: Dan planete Zemlje – Sačuvajmo ugrožene biljke! (22.4.2019)

Овај видео је направљен поводом Дана планете Земље. Колеге диљем Србије су направиле креативне часове како би обележиле овај значајан еколошки датум, а објавићу их у наредним издањима.

bio04 rad na časuСа часова

За сада један час који је приредила колегиница Тијана Пејић Ивановић из ОШ „Иво Лола Рибар“ из Великог Градишта. Слике говоре више од речи.

И таман смо завршили са Даном планете Земље, кад стиже нам нови еколошки значајан датум, на који нас је подсетио Жељко Станимировић.

bio04 institucijeИнституције и организације

Жељко нам је пренео вест да је 11. tumblr_n2zpmvcuwu1skn1oxo1_1280мај Светски дан миграторних птица.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Светски дан миграторних птица (за 11.5.2019)

Организатор је наш Природњачки музеј, али не сумњам да ће и колеге осмислити креативне часове.

bio04 korelacija sa drugim naukamaТехничка подршка

Наставници биологије свакакве лепе ствари раде на часовима, али се тешко одлучују да тај свој рад и истакну и аплицирају за звање педагошког саветника. Волео бих да охрабрим колеге на тај корак, а ако вам недостаје сертификат да сте усавршили рад на рачунару, што је један од услова, имам решење и за то.

Образовно креативни центар: Онлајн семинар: Основе рачунарске писмености (приступљено 26.4.2019)

Иначе вам препоручујем овај семинар, као и све друге које прави поменути ОК центар, а које ћете пронаћи на њиховом сајту. Остављам вас да прелистате семинаре и, пре свега, да се одморите на овом распусту.

Састанак градског актива гледе такмичења

_no5w1tTPWZ1qblqseo1_500На самом почетку бих најавио састанак Стручног актива наставника биологије града Београда у среду 26.12.2018. у 19:00 у ОШ „Дринка Павловић“. Тема ће бити предстојећа такмичења, а (ако је судећи према претходним састанцима) сви учесници добиће и потврду за сате стручног усавршавања унутар установе.

Ево и мало вежбања за будуће такмичаре, а које је направила Ена Хорват. Додуше, она је то правила за петаке, али питања су таква да ће добро доћи свима.

Кahoot.it: Polugodišnji kviz znanja (приступљено 23.12.2018)

За петаке, једнако као и тестови, значајна је и пројектна настава. С обзиром на то да је ускоро Нова година (таман да искористим прилику да вам свима честитам), ево једног лепог пројектног задатка. Ученици ОШ „Димитрије Давидовић“ правили су новогодишњу јелку и успут рециклирали. Ментор је била наставница Оливера Пешић.

ЕУ каже да рециклажа, посебно пластике, ипак није довољна и предузела је неке конкретније мере против коришћења пластичних предмета.

Национална географија: Збогом сламчицама и тањирићима: ЕУ постигла договор о забрани коришћења пластике за једнократну употребу (19.12.2018)

_mu7jg6Ldsj1rq5y8bo1_500Осим сламчица, забрањене су још неке ствари.

РТС: Забрањен риболов кечиге (18.12.2018)

Биолошки блог још увек није забрањен, па након извештаја са најављеног састанка, очекујте нове текстове и у новој години. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо састанак градског актива;
  2. вежбали смо задатке;
  3. добили смо идеју за пројектну наставу;
  4. избацили смо сламчице из употребе (оћемо да држимо корак са Јевропом);
  5. спашавали смо кечиге.

Такмичење за пети још увек неизвесно

Miscellaneous-Images-cute-art-funny-photoshop-strange-movies-people-weird-buildings-interesting6eroes-Misc-gems-agate_largeКао што знате, у прошли четвртак је било окупљање чланова СБД-а на коме су могли да присуствују и заинтересовани наставници. Пошто, сада већ традиционално, наставници из основних школа нису били заинтересовани, састанку смо присуствовали председница Стручног актива наставника биологије Београда Албина Холод и ја. Зато је било представника наставника из средњих школа, који имају проблеме. Ти проблеми су углавном рад на новом програму без уџбеника, изборни предмети који нису довољно изазовни нашим средњошколским колегама (репродуктивно здравље и еколошке теме нису једнаке генетици и развићу, тврдила је једна колегиница) и, највише од свега, предложени фондови часова где се јасно види да стратегија гимназијског образовања не подразумева озбиљније изучавање природних наука. Краће речено, планира се њихово смањивање. Колико сам схватио, намера челника Министарства је да се колеге које тамо предају биологију баве и изборним предметима и тако допуњују свој фонд.

Наставници из гимназија су наишли на разумевање чланова СБД-а, али и Биолошког факултета Универзитета у Београду (и декан је био присутан), а своје представнике послали су сви департмани биологије из Србије. Били су присутни и неки шефови тих департмана, рекао бих. Након дискусије, уследили су закључци и ево их, преузети са сајта СБД-а.

Закључци са састанка 27.11.2018

Ово је уједно и писмо министру које потписује руководство СБД.

Што се тиче нас основаца, знате већ да смо на последњем састанку имали неке предлоге и њих је Албина проследила. То писмо је кратко, али ефектно.

Допис Стручног актива наставника биологије Београда

На састанку се разговарало само о предлогу број један, а то је да ученици петог разреда не учествују на такмичењу. Мишљења о овоме су била подељена. Представници новосадског департмана (и то одсека за методику наставе) су били заговорници да се такмичења одрже, али смо нас двоје из основне школе и уз подршку појединих средњошколских колега морали да инсистирамо да се, ипак, ове године направи пауза. Мотив за наш предлог је био да се ове године тек навикавамо на (и испрабавамо) нове начине рада, као и садржаје. Такође смо били мишљења да су такмичења оваква каква су – одавно превазиђена, а тек сада нису у складу са новим, реформисаним методама рада.

Ништа није одлучено, али ћу вам свакако информације проследити чим их сазнам.

Оно што је цео свет сазнао, али иде на образ Кинезима, најновије је истраживање које је спроведено у Јужном институту науке и технологије (Southern University of Science and Technology) у Шенџену. Тамошњи научник (He Jiankui) на научној конференцији је објавио како је мењао гене близнакињама потеклим од ХИВ негативне мајке и позитивног оца, а како би их учинио резистентним на овај вирус. За овај подухват користио је CRISPER технику, која је хит међу генетичарима.

Резултати овог његовог рада нису потврђени, али се међународна научна заједница већ шокирала овим ГМО примењеним на људе, а кинеска влада и институције су одмах негирале своју умешаност.

Science: CRISPR bombshell: Chinese researcher claims to have created gene-edited twins (26.11.2018)

Но, ми свакако можемо да будемо умешани у предавање које ће се дешавати средином децембра и које је бесплатно за све заинтересоване.

Ако сте заинтересовани да видите да ли су нам сви врапци на броју, пријавите се на следећи линк.

Пријава за врабац мој први комшија

Таман се на ову причу надовезује рад наше колегинице Виолете Апостоловски Дупор. Најбоље је да пренесем оно што је она написала, а ја вас поздрављам до следећег чланка.

виолета апостоловски дупор1Циљ „ШКОЛСКОГ ЗЕЛЕНОГ ПРЕСА“ је да се ученици укључе у препознавање добрих и лоших примера заштите животне средине у школи, око школе, у свом месту становања, у околини места становања и њихова презентација путем чланака (текста) и фотографије.
Рад Чувара природе ОШ „Ђура Даничић“! 👩‍🎓

Наше мало њима значи много – пожелимо им добродошлицу. Све птице које зимују у нашем крају прилагођене су мразу и зими, међутим, оне су нажалост угрожене због нас; изгубиле су станиште и изворе хране. Неопходна им је наша помоћ током зимских дана како би преживеле.
Чувари природе су одлучили да ове зиме помогну нашим малим летећим суграђанима. Позабавили смо се израдом кућица и хранилица за птице. На интернету смо се информисали како и чиме да их направимо, где је најпогодније место за њихово постављање, а уз помоћ родитеља то смо и учинили. Планирамо да их поставимо у дворишту наше школе како би наше суграђане посматрали, хранили и уживали у њиховом цвркуту.
Да би имале храну током хладних дана организоваћемо акцију сакупљања хране и верујемо да ће ученици млађих разреда да нам се придруже након што их подучимо, упознамо и објаснимо нашу активност. Научићемо их да буду хумани према животињама и да воле природу која их окружује. Схватиће и они, као и ми да смо само један мали део природе, а да је и она део нас.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Известили смо са састанка СБД-а;
  2. проследили смо прве информације о такмичењу ове године;
  3. шокирали смо се због најновијих научних генетичких истраживања;
  4. пријавили смо се за предавање и панел дискусију;
  5. дивили смо се сјајном раду.

Радите мање и чините више

Најпре да проследим један позив.

У четвртак, 22.11. 2018. у 14:оо у библиотеци Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ одржаће се састанак и разговор свих заинтересованих (наставници, професори, факултети…) чија ће тема бити планови и програми наставе биологије у школама. Састанак и закључци ће послужити као основа за даље деловање СБД. Позив је упутила професор др Јелена Кнежевић Вукчевић.

Текст који сам први одабрао за данас није у вези са програмима, али има везе са школском документацијом.

Ученици.ком: Што равнатељи желе од писане припреме за наставни сат? (19.10.2015)

1185409_1437883633095696_660943139_nЧитајући овај текст можемо закључити да наши суседи имају неке сличне проблеме као и ми овде. Увек је добро видети туђа искуства, можда и нека боља решења, а идеалан пројекат који нам то омогућава је eTwinning. Ако не знате шта је то, право је време да се упознате. То је пројекат који омогућава наставницима да путују и посећују иноземне школе.

Učenici.kom: Što je eTwinning? (13.11.2015)

Наравно, туђа искуства и лепе идеје других наставника можемо видети и на друштвеним мрежама. Ученици у ОШ „Светозар Милетић“ из Земуна правили су моделе ћелије и сунђера од глине. Ментор је наставница Александра Лукић.

 

 

Модели су наравно дивни, али и да нису, није толико важно. Битније је да су ђаци ангажовани и да моделе праве – сами. Тако нас учи текст који сам одабрао за крај.

Зелена учионица: Maње радите уместо детета и тиме ћете му чинити више (25.12.2014)

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Најавили смо састанак СБД;
  2. видели смо туђа искуства у припремању часа;
  3. упознали смо се са пројектом ЕУ;
  4. дивили смо се моделима које су правили земунски ђаци;
  5. послушали смо савет за крај да мање радимо. 🙂

Е, е-сертификати

tumblr_oew925JATH1rl04amo1_1280На сајту Завода за унапређење образовања и васпитања од недавно можете да преузмете сертификат који сте зарадили на обуци, ако је одржана у периоду од 21. априла до 26. јуна.

ЗУОВ: Уверење о савладаној Обуци наставника за реализацију наставе оријентисане ка исходима учења (22.10.2018)

Дакле, савладали смо како да реализујемо наставу, а данас ћемо се бавити питањем – када. Ја, лично, не верујем да се квалитетан рад може остварити на претчасу, но некада других термина нема. Да ли сам добро написао – претчас? Или је, ипак, пречас или предчас? Ако га већ радимо, хајде да га изговарамо како треба. 🙂

Блог – Како Јеца каже: Претчас (16.11.2018)

А где најправилније изговарају речи иначе? БКТВ тврди да то није у Београду.

БКТВ: Не, није Београд: Ево у ком граду у земљи се говори најправилнијим српским језиком (18.3.2016)

_10156223212390182_3541587945686253603_nЈа тврдим да је овај текст потпуни промашај. Требало би да најисправније говори она особа која познаје правопис. Другим речима, како причамо и пишемо зависи од образовања, а не од родног града.

Наравно, увек су ту акценти и полемика око тога који су најближи тзв. књижевном говору. Следећи текст бави се управо тиме.

VICE: Zašto su nam svi akcenti osim beogradskog smešni (15.1.2016)

Занимљиво у овом тексту је да је узет пример једног биолошког појма; шишарке, као илустрације речи на којој се вежбају акценти. Ја нећу о шишаркама, ни о другим биљним органима, већ одмах прелазим на највиши ниво биолошке организације и еколошке нивое. За ту прилику преносим вам презентацију Николе Арсића.

И када смо код радова колега, да завршимо једним сјајним. Ђаци колегинице Сабрине Кураице су правили ћелију од врло маштовитих и изгледа укусних материјала.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

  1. Преузели смо сертификат за обуку;
  2. применили смо нека правописна правила;
  3. акцентовали смо реч „шишарка“;
  4. додали смо још једну фантастичну презентацију нашој збирци презентација;
  5. дивили смо се радовима ђака.

Облак ознака