Хелијумска ћелија

Данас је Дан Биолошког факултета Универзитета у Београду. Надам се да су лепо прославили данашњи дан, а рекао бих да их је време послужило.

Предстојећи догађаји

Са факултета селимо се у њихов комшилук, у Природњачки музеј. Прекосутра нас тамо очекује једно интересантно предавање о еволутивној стратегији људске врсте.

Већ сутра, у Петровцу на Млави, Природњачки музеј организује и изложбу.

И тако дан за даном, а захваљујући Жељку Станимировићу знамо да нас за викенд очекује и једна лепа екскурзија. Више о томе сазнаћете на овом линку. 

Стручно усавршавање

У октобру нас очекује и једна обука, која је бесплатна и посебно је интересантна нама биолозима.

ЗУОВ: Позив за пријаву на бесплатну обуку: Подршка остваривању слободних наставних активности у основној школи које се односе на област екологије и одрживог развоја (пријава до 5.10.2022)

Ја бих вам препоручио и оналјн обуку која нам је заиста значајна и за наш посао наставника и за сате стручног усавршавања унутар установе. Дакле, обука је корисна, а лагана, ради се о породичном насиљу и како реаговати. Можете се регистровати на овом линку и одмах приступити курсу, а радите га својим темпом. 

 

Методика

Осим корисних обука, увек нам је корисно оно што дели са нама наш неуморни колега Славољуб Тоскић. Овог пута бавио се ћелијом и верујем да ће вас његов рад инспирисати да направите нешто слично и једнако лепо.

Са часова

Следи још примера добрих рада наших колега. Ћелијама су се бавили и ђаци Живице Ђорђевић, а ђаци Силвије Јовичић су нам показали колико воле биологију кроз ликовне радове. Стрип је радио ученик Лидије Лончар Павловић.

И за крај једно дело нашег иностраног колеге. Не знам како је насликао све ово на табли и колико му је времена требало, али заиста је импресивно. 

Зар не? 🙂

Учешће наставника на конгресу биолога

Пошто је било заинтересованих колега за учешће на конгресу, појашњење како можемо учествовати и шта да очекујемо добили смо од СБД-а.

Стручно усавршавање

Професорима биологије основних и средњих школа

Позив за учешће на Трећем конгресу биолога Србије

Поштоване колеге, професори биологије у основним и средњим школама,

позивамо вас да учествујете у раду Трећег конгреса биолога Србије, који ће се одржати од 21. до 25. септембрa 2022. године, у хотелу „Палисад“,  на Златибору. Главни организатор скупа је Српско биолошко друштво.

Свечано отварање конгреса ће бити у уторак 21. 09. 2022. године у 17:00 часова, а затварање у недељу, 30.06. у 13:00 часова.

Детаљне информације о Конгресу налаза се у првом саопштењу (у прилогу) и на сајту СБД  http://www.serbiosoc.org.rs/.

На Конгрес се можете пријавити попуњавањем обрасца за пријаву до 01. 07. 2022. године (у прилогу).

Рок за слање апстраката је 01. 07. 2022. године. Апстракт треба припремити према датом примеру за припрему апстракта.

Службени језик другог конгреса биолога Србије је Српски језик.

Рад конгреса одвијаће се у оквиру великог броја секција које ће покрити све биолошке дисциплине.

Уколико сте посебно заинтересовани за рад Секције Методика наставе биологије, обавештавамо вас да ће се њен рад одвијати кроз две преподневне сесије, у суботу, 24.9.2022. године и у недељу 25.9.2022. године, у трајању од 10:30 до 13:00 часова.

Рад сваке сесије састојаће се из три дела:

1. Два секцијскa предавањa у трајању од по 25 минута.
2. Излагања приспелих научних и стручних радова из области Методике наставе биологије. После завршетка свих излагања ће уследити дискусија.
3. Презентације примера добре методичке праксе под насловом ,,КРЕАТИВНА НАСТАВА БИОЛОГИЈЕ У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА“. У овом делу би се одвијала презентација иновативних дидактичких модела који су примењени у настави биологије у основним и средњим школама. Наставници биологије који су применили ове моделе у свом раду, поделиће са осталим учесницима конгреса своја искуства увези са тим. После завршетка свих излагања ће уследити дискусија.

Да би сте учествовали у раду Конгреса неопходно је да се благовремено пријавите према предвиђеним датумима и пошаљете своје радове/креативне наставне (дидактичке) материјале из своје непосредне праксе, које ћете презентовати на конгресу, на мејл  kongres@serbiosoc.org.rs

Професори биологије који су чланови Српског биолошког друштва не плаћају котизацију за учешће на конгресу.

Трошкови превоза до места конгреса ће бити покривени од стране организатора.

Професори биологије који буду присуствовали Трећем конгресу биолога Србије добиће одговарајући сертификат оверен печатом Српског биолошког друштва и потписан од стране председника Друштва.

За додатне информације у вези писања научних и стручних радова и припрема за презентацију иновативних дидактичких материјала, можете се обратити проф. др Јелени Станисављевић на мејл: jelena.stanisavljevic@bio.bg.ac.rs или проф. Др Вери Жупанец на мејл: vera.zupanec@dbe.uns.ac.rs.

С поштовањем,

Организациони одбор Трећег конгреса биолога Србије

Са часова

Да наставници биологије имају шта да прикажу на конференцији, показује рад у учионици. Ђаци Јелене Терзин правили су моделе ћелија, а Марте Мајорски слично, али различито – моделе деоба ћелија. Лепо постери у комбинацији са хербарским материјалом настали су на часовима Оливере Коларић.

Из штампе

На часовима биологије креативности не мањка, а на часовима математике, физике и хемије, како је кренуло, мањкаће наставника.

Данас: Зашто у Србији недостаје професора математике, физике, хемије…? (6.6.2022)

Корелација

Тешко да биолози могу да буду замена за наставнике математике, али математика и биологија се слажу и то можете видети у чланку који сам изабрао за крај.

Национална географија: Научници открили ново геометријско тело које крије тајну живота (31.7.2018)

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије

Пристигла је информација од председника СБД-а др Мирослава Живића, али овај пут не о такмичењу.

Предстојећи догађаји

Прво обавештење за Трећи конгрес биолога Србије на српском језику можете преузети овде, а на енглеском језику овде. За додатне информације погледајте део сајта СБД посвећен Конгресу.

Биолошки блог ће пропратити ову конференцију, тако да очекујте вести у вези са њом, а оно што посебно занима нас наставнике, осим стручних тема из свих области је и округли сто који носи назив: „Настава биологије у Србији – Шта нам је донела трећа реформа планова и програма?“ 

Методика

На ову тему којом ће се округли сто бавити желео бих да вам прикажем један интересантан текст.

Одисеја: Реформа образовања, некад и сад (30.1.2020)

Из штампе

То је био текст о реформи некад и сад, а некада су Фрушком гором одили бизони. Сада, па, поново оде. 🙂

Бизони поново шетају Фрушком гором након двеста година (31.3.2022)

Наука

Следећи чланак бави се једним другим сисаром који такође настањује и наше крајеве – слепим мишом. Чланак даје пет разлога зашто су слепи мишеви застрашујући, али и један (али вредан) зашто нису.

IFL Science: Five Reasons Bats Really Are Scary, and One Why They Aren’t (31.10.2014)

Са часова

Небројено је разлога зашто су наставници биологије сјајни, али ћу вам ја данас дати свега три. Први је због онога што се дешава на часовима Весне Милојковић која се бавила темом добробит животиња. Други разлог су креативни цегери настали на часовима Данијеле Савић, а трећи кућице за птице које су дело ђака Јоване Думић.

Уживајте у креативним радовима, а ми се читамо и даље.

Трећи састанак наставника биологије и друге активности

О епидемији корона вирусом речено је много тога, али нису све приче испричане.

Предстојећи догађаји

Фондација „Петља“ у сарадњи са Уницефом указала ми је част да будем модератор на панел дискусији о којој ће се говорити о будућности образовања у условима који нам тренутно задају много бриге и мука. Догађај ће се згодити у уторак 16. марта у 19:00, а припреме су већ у току како би све било одлично. Саговорници су ми ауторитети у својим областима: психолог – ванредни професор са Учитељског факултета у Београду, вирусолог – доцент са Медицинског факултета у Београду и епидемиолог и човек који се својевремено борио са застрашујућом вариолом вером. У панел дискусији учествује и публика, а надам се да ћете посетити овај догађај. Пријављивање имате на линку који следи и врло је једноставно.

ФБ догађај: Знањем против епидемије — панел о образовању као кључу за превенцију епидемије (за 16.2.2021)

Следећи догађај ће се згодити два дана након тога и то је трећи по реду скуп наставника биологије из целе Србије. Преносим позив Оливере Коларић:

Драге колеге,
Позивам вас на трећи онлајн састанак Актива биолога Србије у четвртак 18. марта са почетком у 19 часова путем платформе Гугл мит.
Дневни ред :
1. Наставни материјал и реализација будућих такмичења из биологије
2. Стручно предавање „Хибридни модел наставе и учења – изазов и прилика“, Светлана Алексић
3. Разно
Позвала бих вас да ако нисте стигли да пошаљете мејл са предлогом о будућим такмичењима, то урадите до понедељка увече на мејл:
bioblog2021@gmail.com
Линк за састанак биће доступан дан раније (на наставничкој ФБ групи).
Водитељи састанка су Оливера Коларић и Дејан Бошковић, а домаћин састанка је Удружење биолога Крушевац.
Добродошли 🍀🐞!

Наука

Тиме догађањима није крај. Пошто прелазимо на онлајн наставу, ни онлајн стручни скупови нам нису потешкоћа, али верујем да ће се јавити потреба и за активностима ван куће. Зато вам преносим писмо Маје Лазаревић са Биолошког факултета у Београду.

Шаљем вам линк једног интересантног ситизен сајанс пројекта који води симпатични женски тим из Естоније.

Наиме, моја колегиница Tsipe Aavik је прво на нивоу Естоније пратила фреквенцију јављања два морфолошка облика јагорчевине Primula verris на нивоу Естоније. Сада ту причу шире на целу Европу. Пошто је врло лако разликовати та два облика, у пројекту могу да учествују све особе добре воље, од деце из вртића и школа, преко научника, до пензионера.

Сва упутства и објашњења о разликовању ова два облика, као и о томе како разликовати ову врсту јагорчевине од других сличних врста, можете наћи на линку:

https://nurmenukk.ee/about-cowslip

Како јагорчевина управо цвета, било би лепо, ако вам се укаже прилика, да учествујете слањем података из Србије и да проследите овај линк свима за које мислите да би могли бити заинтересовани.

Хвала свима који су вољни да учествују!

Активизам

Ситизен сајанс (грађанска наука) је нови вид науке где сви можемо да помогнемо научницима, а не треба занемарити ни помоћ коју можемо да пружимо природи у Србији. Отуда и следеће две петиције.

Петиције „Крени-промени“: СТОП руднику литијума! Рио Тинто – Марш са Дрине!

Петиције „Крени-промени“: Референдум за Макиш и Кошутњак

Корисни материјали

Надам се да ће се сачувати природна добра која имамо, а ми наставници имамо и додатни задатак да промовишемо заштиту животне средине међу својим ђацима. Рецимо, када се угрожавају поједине врсте, угрожавају се и све остале због ланаца исхране и зато је и важно обрадити ту тему. Ђаци Славољуба Тоскића су то урадили кроз интересантан стрип. Стрип је уједно и метода коју препоручује овај сјајан наставник.

Са часова

Још мало дечјих радова: на часу Иване Бране ђаци су се бавили моделима ћелије, а Ане Давидовић и Биљане Ускоковић Брковић обележавали су делове цвета на врло оригиналан начин.

Остављам вас да листате презентацију ђака Гордане Владић коју сам одабрао за крај.

Болест зависности

Померена сатница за општинско такмичење

Нова вест пристигла је од др Мирослава Живића, председника СБД-а.

Важне информације

Oбaвeштeњe Српскoг биoлoшкoг друштвa o пoмeрaњу сaтницe Општинског тaкмичeњa зa oснoвнe шкoлe

С oбзирoм на захтеве пристигле из вишe oпштинa у Србиjи у вeзи пoклaпaњa сaтницa тaкмичeњa из биoлoгиje и историје, Српскo биoлoшкo друштвo сe, кao oргaнизaтoр тaкмичeњa из биoлoгиje, oбрaтилo Mинистaрству прoсвeтe сa мoлбoм зa измeну сaтницe зa општинско тaкмичeњe 15. марта 2020. гoдинe. Oд Mинистaрствa смo дoбили oдгoвoр дa oдoбрaвajу пoмeрaњe пoчeткa тaкмичeњa сa 13 нa 14 часова, како би дaли учeницимa мoгућнoст дa изађу на оба тaкмичeњa.

Измeњeну сaтницу тaкмичeњa, зajeднo сa свим нeoпхoдним инфoрмaциjaмa зa општинске кoмисиje, прoслeдићeмo свим пријављеним шкoлaмa дoмaћинимa Општинског тaкмичeњa зa oснoвнe шкoлe.

Српскo биoлoшкo друштвo смaтрa дa треба изаћи у сусрет учeницима кojи пoкaзују изузeтнo интересовање за биoлoгиjу и да они не смеју ни на који начин бити ускраћени.

ДРAГИ УЧЕНИЦИ,
ЖЕЛИМО ВАМ ПУНО УСПЕХА НА ТАКМИЧЕЊУ!

Наука

Ових сат времена верујем да ће ђаци искористити на различите начине. Они који иду на историју, биће комотнији, а они који не иду могу да то време искористе да још мало обнове или да одспавају сат времена дуже. Спавање је веома важно и нама и свим животињама које имају нервни систем. Судећи према следећем тексту…

Medicalxpress.com: Sleep increases chromosome dynamics that clear out DNA damage accumulated during waking hours (5.3.2019)

…спавају чак и медузе! Немам благу представу како су то открили, али тврде да се спавање јавља код свих животиња са нервним системом. Научницима је спавање у животињском царству непознаница, односно нејасно је зашто то животиње раде, тим пре што када су успаване онда су и лака мета предатора. Истраживачи са Универзитета Бар-Илан у Израелу тврде да се оштећења на ДНК стварају услед разних утицаја, било да је у питању радијација, оксидативни стрес или активност неурона. И ово последње је изненађење за мене, али и објашњење зашто је животињама са нервним системом потребно да спавају. Наиме, спавање повећава хромозомску динамику која смањује та оштећења на ДНК.

Са часова

Наставници биологије никако не спавају. Напротив, неуморно раде и озбиљно сам забринут за поправку њихове ДНК, али не и за развој креативности и мотивисаности за науку код ђака. 🙂 На часу Милене Антонић Тојагић настале су бројне ћелије.

Стручно усавршавање

Овако се праве ћелије, а ако сте заинтересовани за то да направите сјајан образовни видео, имам праву ствар за вас.

е-писмен: Позив наставницима да похађају курс „Видео у образовању“ (од 16.3.2020)

Верујте ми да нећете погрешити ако се будете пријавили на курс. Не само да је конкретан и добар, већ је и бесплатан и добија се сертификат. Видимо се на курсу.

Републичко такмичење 2019.

Пролог

Сви ђаци су, осим похвалнице за учешће, добили и овакве фасцикле са брошурама. Леп знак пажње, нема шта.

Завршено је и овогодишње такмичење из биологије. Неки ће рећи напокон јер готово је крај године за осме разреде. Но, готово је и ево тестова…

• 8. разред
• 7. разред

…а ранг можете наћи на добро познатој страни Биолошког факултета Универзитета у Београду. Остало ми је још да честитам свим учесницима, као и победницима и њиховим менторима.

Но, ту није крај. 🙂

Трибина

Док су ђаци решавали, наставници су учествовали на трибини коју је организовао факултет. Трибина је имала поприличан назив и дуго ми је требало да га препишем:

Трибина о правцима развоја модалитета такмичења у наредном периоду у складу са новим планом и програмом наставе биологије у другом циклусу

У име факултета наступио је др Срђан Стаменковић, а модератори су били наставници мр Ана Ђокић Остојић (ОШ „Свети Сава“ у Крагујевцу) и мр Милена Цветковић (ОШ „Сретен Младеновић Мика“ у Нишу). Све троје су чланови Комитета за образовање СБД-а.

Пре било какве дискусије на тему, Милена је направила једну ретроспективу такмичења почевши од 2012. Како је то изгледало, видећете у презентацији.

 

Након ове презентације, кренула је дискусија. Неки наставници су иступили у име својих општинских актива, док су други говорили у своје име. Др Срђан Стаменковић је захтевао да се дају печатиране и потписане изјаве, односно предлози и примедбе наставника, али се од тога одустало јер то није тражено у обавештењу пренетом и на сајту СБД-а и на овом блогу.

Пре него што почнем да кажем да је велика сала на зоологији била крцата, о чему сведоче и фотографије које ћете разгледати у тексту. И, напокон, почињем.

Представници Котежа: Предлог је да 10 % ученика на нивоу округа добије дипломе на градском такмичењу и то тако што ће се „одвојити“ по 3,3 % за сваку награду.

Представник Ниша (Милена): Предлог је да се врати стари начин рангирања (71, 81, 91) из више разлога, а најважнији је што ђак пролази из нивоа у нови ниво такмичења, а да притом не добије ниједну диплому. Колеге из Ниша су такође тражиле да се ретроактивно поделе дипломе. За такмичење следеће године су тражили да учествују само 7. и 8. разред због нових програма, али и да се такмичење измести из Београда и да датуми не буду овако касно – буквално на крају школске године.

Представник Ариља: Сагласни су да је ранг нефер из више разлога, па и због аплицирања тих ђака за ђака генерације у сопственим школама.

Представник Крагујевца (Ана): Такође су се сагласили да је ранг нефер, без обзира на толерантан став према малим срединама. Залажу се за оно старо рангирање. За 5. и 6. разред предлажу смотру, а не такмичење, на којој би ђаци радили пројекте. Јасно им је да је тешко то све вредновати и гарантовати да ће то бити самостални рад ђака.

 

 

dav

dav

dav

 

Представник Ужица: Не буне се за пласман, може да се пласира и мањи број ђака, али се противе подели диплома. Сматрају да је сулудо да се дете пласира без дипломе. Може да се разговара и о вишем прагу, рецимо 75 или 80 бодова. Углавном, ако пропозиције остају, наставници из овог града су најавили своје повлачење из даљег такмичења. Напросто не пристају на овакав статус у односу на друге предмете.

Представник Панчева: Констатовали су такође да на такмичењима из математике, физике и хемије ђаци добијају значајно више диплома, па се на та такмичења и одлучују. Предложили су да уз прва три места постоје и награде (прва, друга, трећа).

Представник Лазаревца: Што се тиче пласмана ђака из малих места треба да постоји неки праг за број бодова, како се не би пласирали и они са заиста малим бројем бодова. У реду је мотивисати ђаке из малих места, али овакав систем демотивише ђаке из великих градова. Предложили су да се организује такмичење само за ђаке 7. и 8. разреда док се не заврши циклус са увођењем новог програма.

Представник Ниша (Милена): Што се тиче ђака из малих средина, ако би постојао практичан, лабораторијски рад онда бисмо могли да разговарамо о (не)условима у којима ђаци раде. Овако, потребно је само да уче.

Представник Лазаревца: Тестови треба да мере способности, а не да буду „бубалачки“ и такав пример добрих тестова су ови у последњих три године. Дали су предлог да градска такмичења буду у истим школама где су се одржала и општинска. То би смањило далека путовања са којима се сваки пут суочавају наставници из приградских општина. Драгана Станишић се осврнула и на Анин предлог гледе пројеката и прокоментарисала како их је тешко вредновати.

Представник Панчева: Школе домаћини се суочавају са тим да такмичење финансирају из сопствених средстава.

 

 

dav

dav

 

Др Срђан Стаменковић: Још од 2016. добијен је „сигнал“ (није прецизирао од кога, прим.Метод) да такмичење не сме бити као такмичење из те године. Он сматра да је ранг од 20 % фер јер онда није важно колико ће тест бити тежак (па макар био као и тај из 2016). Тај проценат остаје и неће се ни повећавати, ни смањивати. Подсетио је наставнике да постоји и школско такмичење, а он одговорно тврди да се у 50 % школа не одржава и најавио је да ће школске управе вршити неку врсту надзора над тим. Он сматра да ђаци нису демотивисани, а у прилог његовој тврдњи је да тренутно четиристо ђака решава тест (овде је негодовање наставника било веома приметно, прим.Метод). Директни пласмани ем повећавају број ђака, ем не фаворизују велика места. Поменути праг мора бити „педагошки брањив“, а директни пласмани фаворизују места у којима „ми никада не бисмо радили“.

Др Срђан Стаменковић позвао се на стручно упутство министарства, али и на одлуке Управног одбора СБД-а, који инсистира на директним пласманима. Према поменутом упутству, директор може да подели дипломе у складу са статутом школе и на то је указао др Срђан Стаменковић. Изнео је податак да је прошле године подељено 12.000 диплома.

На ово је уследило питање наставница: Зар то није наш понос? Друго питање је било да ли је др Срђану Стаменковићу нормално да дете са 95 бодова не добије диплому. Он је одговорио да је није добило ни прошле године. И на ово су наставници бурно реаговали.

Др Срђан Стаменковић је рекао како дипломе ни до сада нису потписивали представници СБД-а. Што се њега тиче, нека се овде и договоримо да ће се дипломе поделити, али Управни одбор (нагласио је да није члан тог тела) то никада неће одобрити. Лично, он нема ништа против поделе диплома јер кад је он био координатор (прошле године) поменутих 12.000 диплома је и подељено, закључио је Стаменковић.

Поједине колеге су закључиле да је давање предлога бесмислено јер не наилазе на разумевање др Срђана Стаменковића. Он је објаснио да се предлози односе на наредну годину, никако ретроактивно. Ана и Милена су увериле присутне да су забележиле предлоге и да ће их изнети где треба (најпре су замолиле др Срђана да напише писмо Управном одбору, али, колико сам разумео, то се неће десити). Сумирале су да је 20 % најбољих за пласман проценат који је у реду, али да треба те ђаке некако наградити.

У другом делу излагања др Срђан Стаменковић је изнео идеју о будућим такмичењима за ђаке који раде по новом програму. Према његовој визији, то би требало да буду ПИСА задаци. Разлог је и тај што су наши ђаци слабији на овом тестирању. Но, запитао се да ли је ико од нас способан да направи довољно оваквих задатака.

 

 

dav

dav

 

Мр Светлана Конта: Предлог је да се нови програми „тестирају“ тек у 7. разреду. Позвала је наставнике да покажу више иницијативе.

Ја: Поставио сам питање који закључак да напишем на Блогу, пошто је потпуно нејасно остало шта да предложимо директорима гледе поделе диплома. Наиме, након излагања представника факултета, повела се (све)општа дискусија о томе шта урадити и како, па су се чули неки предлози, а и нису се чули. Уосталом, треба пренети свим школама у Србији шта да раде јер мислим да је то фер, а Био-блог као званичан медиј СБД-а то може да уради.

Др Срђан Стаменковић је дао предлог Ани и Милени да буду „револуционарно тело као Дејан Бошковић“ (апропо мог питања), те да оснују републички актив и изгласају одлуку. Сви наставници ту су довели децу на републичко такмичење и заслужују статус у том активу.

Милена: Истина је да је Управни одбор дао задатак Комитету за образовање да направи модел такмичења, али сама не може да донесе овакву одлуку.

Ипак, одлучено је да се поступи према стручном упутству. Но, о томе у закључку који следи.

Пролог још један

Као што видите, посао новинара није једноставан. Ако не постављате подобна питања одмах постајете „страни плаћеник“ или – у бољем случају – „револуционарно тело“. Но, нисам желео да вам се жалим (сам сам се прихватио, уосталом), већ да вас вратим који месец раније. Као што знате, моја школа је била један од домаћина (бео)градског такмичења. Тада је мој директор др Милан Пашић послао молбу следеће садржине Управном одбору СБД-а:

Молба СБД-у

На ову молбу добили смо и одговор председника тог одбора др Душка Благојевића, који преносим у целости:

УО СБД се са 11 гласова за и једним гласом против сагласио са одлуком директора школе да у складу са својим ингеренцијама и у складу са стручним упутством награди ученике. Толико од УО СБД.

Све ово време смо чекали са доделом диплома како бисмо видели шта ће да се одлучи на трибини, а како бисмо поступили у складу са осталим школама домаћинима.

Након трибине, позвао сам др Душка Благојевића и изнео му укратко оно о чему се причало на том скупу. Он ми је дао дозволу да објавим овај мејл и не види препреку да директори школа искористе своје дискреционо право.

Епилог

Некакав договор који је постигнут на трибини је да дипломе може да додели директор школе домаћина у складу са стручним упутством. Прилажем то упутство:

Стручно упутство за такмичења

Издвајам реченицу на четвртој страни:

Директор школе, у складу са статутом школе, може посебно да награди наставника и ученика за постигнуте резултате на такмичењу и смотри.

Ако се одлучите за ово, оно што треба да знате је:

• дипломе потписује само директор школе, не и представник Српског биолошког друштва, што је Упутством прецизирано;
• дипломе се не могу назвати по освојеним местима јер су она прецизирана Правилником. Предлог је да се дају „за освојени пласман“;
• предлог је да се дају оним ученицима који су се пласирали за даљи ниво (логично с обзиром на претходни предлог);
• како ће их школе вредновати, зависи од школа и њихових статута, односно Правилника о награђивању ђака.

Још ми је остало да похвалим организацију и захвалим се дивном домаћину др Драгани Миличић и њеном тиму. Свакако треба поменути да су имали помоћ студената који су били врло љубазни и предусретљиви и наставника који су се и ове године показали као ефикасни у дежурству и прегледању.

Ах, да. Морам још једном да поменем др Срђана Стаменковића. Пошто су наставници често наводили неравноправан став између такмичења из различитих предмета, рекао је да су хемичари своје пропозиције преписали од нас. (Додуше, они су их задржали и ове године.) Мислим се ја, па и ако је тако, као наставник тврдим да се увек преписује добар рад. Право питање је зашто смо ми одустали од њега. Мислите о томе, а ја…

…одјављујем се за вечерас.

Поздрав од вашег револуционарног тела

Моћ биологије

Ове недеље у петак имаћемо лепу и већ традиционалну манифестацију у Новом Саду.

Предстојећи догађаји

Ноћ Биологије – Дан Занимљиве Науке!

Ноћ биологије је научно-популарна манифестација која је први пут одржана 15. априла 2011. на Департману за биологију и екологију, ПМФ-а у Новом Саду са циљем да се наш научно-истраживачки рад на занимљив и једноставан начин приближи заљубљеницима у биологију, али и онима који то још увек нису.
Позивамо Вас да посетите девету „Ноћ биологије“ која ће се одржати 17. маја 2019. године на Департману за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду у периоду од 17 до 23 часа. На овогодишњој Ноћи биологије биће представљено више од 40 интерактивних радионица, трибине и предавања. Као посебну занимљивост издвајамо радионицу „Новосадска пећина“ у којој ће посетиоци моћи да свим својим чулима доживе чари пећинских екосистема. Такође, тог дана радиће „ЦСИ – НОВИ САД“ који ће вам откривати тајне форензике.
Чекамо вас од 17 часова!
Добродошли!
Више информација о програму на www.dbe.uns.ac.rs

Кликом на постер (десно) добићете већи и прегледнији, а догађај који нас такође очекује, додуше нешто касније, свакако је републичко такмичење. Са тим у вези добили смо детаљније информације.

Важне информације

Информације смо добили од координатора за средњошколско такмичење др Синише Ђурашевића и за основношколско др Драгане Миличић.

ОБАВЕШТЕЊЕ СРПСКОГ БИОЛОШКОГ ДРУШТВА
ЗА НАСТАВНИКЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА:

У организацији Комитета за образовање Српског биолошког друштва, за време одржавања Републичког такмичења из биологије, 25. маја 2019. године у времену од 12-13.30 ч, у Великој сали Института за зоологију Биолошког факултета у Београду одржаће се панел дискусија на тему могућих модела такмичења за наредних период:

TРИБИНA O ПРAВЦИМA РAЗВOJA/МOДAЛИТEТИМA ТAКМИЧEЊA У НAРEДНOМ ПEРИOДУ У СКЛАДУ СA НОВИМ ПЛАНОМ БИOЛOГИJE У ТРЕЋЕМ ЦИКЛУСУ OБРAЗOВAЊA – ИДEJE И МИШЉEЊА нaстaвникa

Молимо нaстaвникe дa нa трибинe дoђу сa припрeмљeним прeдлoзимa, личним или делегираним од стране свoг друштвa/aктивa, нa oснoву кojих ћe сe дискутoвaти.

ОБАВЕШТЕЊЕ СРПСКОГ БИОЛОШКОГ ДРУШТВА ЗА НАСТАВНИКЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА:

У организацији Комитета за образовање Српског биолошког друштва, за време одржавања Републичког такмичења из биологије, 26. маја 2019. године у времену од 12-13.30 ч, у Великој сали Института за зоологију Биолошког факултета у Београду одржаће се панел дискусија на тему могућих модела такмичења за наредних период:

TРИБИНA O ПРAВЦИМA РAЗВOJA/МOДAЛИТEТИМA ТAКМИЧEЊA У НAРEДНOМ ПEРИOДУ У СКЛАДУ СA НОВИМ ПЛАНОМ БИOЛOГИJE У ДРУГОМ ЦИКЛУСУ
OБРAЗOВAЊA – ИДEJE И МИШЉEЊА нaстaвникa

Молимо нaстaвникe дa нa трибинe дoђу сa припрeмљeним прeдлoзимa, личним или или делегираним од стране свoг друштвa/aктивa, нa oснoву кojих ћe сe дискутoвaти.

Текст сам пренео у оригиналу, без иједне измене, баш као што то и увек чиним. Сатницу и спискове сам већ проследио у претходном чланку.

Занимљивости

Вратио бих се на почетак чланка у вези са „Ноћи биологије“. У току једне ноћи може да се  десе свакаква биолошка чудеса, па и да процвета кактус. Такав је случај са врстама рода Echinopsis и цветови, кажу, трају свега један дан. То је штета јер су прелепи, а како изгледају погледајте на снимку који сам припремио за вас.

Facebook video – National Geographic Magazine: Beautiful Cacti Bloom Before Your Eyes (пре два месеца)

Са часова

Некакво лепо цвеће и још штошта лепо настало је и на часовима Владиславе Солаковић. Овим сјајним фотографијама завршавам за данас.

Дани, али светски

Ако има још неких који не знају ко се пласирао на републичко такмичење, листе можете пронаћи на сајту организатора такмичења – Биолошког факултета Универзитета у Београду. Према њиховим листама, седмака ће бити укупно 228 и ту су укључени сви они који су на окружном такмичењу остварили резултат од 88 и више бодова, као и они са мањим бројем бодова, али који су освојили једно од прва три места. Осмака је нешто мање – 195, иако је праг нижи и износи 81 бод.

Занимљивости

Да ли су осмаци мање мотивисани, да ли им је тест био тежи или екологија (са све заштитом животне средине) напросто није довољно атрактивна, заиста не знам. Но, шта год било од наведеног, за бољу мотивацију и учење можда може да буде од помоћи следећи видео који на илустративан начин приказује угрожене врсте наше земље.

Fejsbuk video – OrganicNet: Dan planete Zemlje – Sačuvajmo ugrožene biljke! (22.4.2019)

Овај видео је направљен поводом Дана планете Земље. Колеге диљем Србије су направиле креативне часове како би обележиле овај значајан еколошки датум, а објавићу их у наредним издањима.

Са часова

За сада један час који је приредила колегиница Тијана Пејић Ивановић из ОШ „Иво Лола Рибар“ из Великог Градишта. Слике говоре више од речи.

И таман смо завршили са Даном планете Земље, кад стиже нам нови еколошки значајан датум, на који нас је подсетио Жељко Станимировић.

Институције и организације

Жељко нам је пренео вест да је 11. мај Светски дан миграторних птица.

Фејсбук догађај – Природњачки музеј у Београду: Светски дан миграторних птица (за 11.5.2019)

Организатор је наш Природњачки музеј, али не сумњам да ће и колеге осмислити креативне часове.

Техничка подршка

Наставници биологије свакакве лепе ствари раде на часовима, али се тешко одлучују да тај свој рад и истакну и аплицирају за звање педагошког саветника. Волео бих да охрабрим колеге на тај корак, а ако вам недостаје сертификат да сте усавршили рад на рачунару, што је један од услова, имам решење и за то.

Образовно креативни центар: Онлајн семинар: Основе рачунарске писмености (приступљено 26.4.2019)

Иначе вам препоручујем овај семинар, као и све друге које прави поменути ОК центар, а које ћете пронаћи на њиховом сајту. Остављам вас да прелистате семинаре и, пре свега, да се одморите на овом распусту.

Састанак градског актива гледе такмичења

На самом почетку бих најавио састанак Стручног актива наставника биологије града Београда у среду 26.12.2018. у 19:00 у ОШ „Дринка Павловић“. Тема ће бити предстојећа такмичења, а (ако је судећи према претходним састанцима) сви учесници добиће и потврду за сате стручног усавршавања унутар установе.

Ево и мало вежбања за будуће такмичаре, а које је направила Ена Хорват. Додуше, она је то правила за петаке, али питања су таква да ће добро доћи свима.

Кahoot.it: Polugodišnji kviz znanja (приступљено 23.12.2018)

За петаке, једнако као и тестови, значајна је и пројектна настава. С обзиром на то да је ускоро Нова година (таман да искористим прилику да вам свима честитам), ево једног лепог пројектног задатка. Ученици ОШ „Димитрије Давидовић“ правили су новогодишњу јелку и успут рециклирали. Ментор је била наставница Оливера Пешић.

ЕУ каже да рециклажа, посебно пластике, ипак није довољна и предузела је неке конкретније мере против коришћења пластичних предмета.

Национална географија: Збогом сламчицама и тањирићима: ЕУ постигла договор о забрани коришћења пластике за једнократну употребу (19.12.2018)

Осим сламчица, забрањене су још неке ствари.

РТС: Забрањен риболов кечиге (18.12.2018)

Биолошки блог још увек није забрањен, па након извештаја са најављеног састанка, очекујте нове текстове и у новој години. 🙂

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Најавили смо састанак градског актива;
2. вежбали смо задатке;
3. добили смо идеју за пројектну наставу;
4. избацили смо сламчице из употребе (оћемо да држимо корак са Јевропом);
5. спашавали смо кечиге.

Такмичење за пети још увек неизвесно

Као што знате, у прошли четвртак је било окупљање чланова СБД-а на коме су могли да присуствују и заинтересовани наставници. Пошто, сада већ традиционално, наставници из основних школа нису били заинтересовани, састанку смо присуствовали председница Стручног актива наставника биологије Београда Албина Холод и ја. Зато је било представника наставника из средњих школа, који имају проблеме. Ти проблеми су углавном рад на новом програму без уџбеника, изборни предмети који нису довољно изазовни нашим средњошколским колегама (репродуктивно здравље и еколошке теме нису једнаке генетици и развићу, тврдила је једна колегиница) и, највише од свега, предложени фондови часова где се јасно види да стратегија гимназијског образовања не подразумева озбиљније изучавање природних наука. Краће речено, планира се њихово смањивање. Колико сам схватио, намера челника Министарства је да се колеге које тамо предају биологију баве и изборним предметима и тако допуњују свој фонд.

Наставници из гимназија су наишли на разумевање чланова СБД-а, али и Биолошког факултета Универзитета у Београду (и декан је био присутан), а своје представнике послали су сви департмани биологије из Србије. Били су присутни и неки шефови тих департмана, рекао бих. Након дискусије, уследили су закључци и ево их, преузети са сајта СБД-а.

Закључци са састанка 27.11.2018

Ово је уједно и писмо министру које потписује руководство СБД.

Што се тиче нас основаца, знате већ да смо на последњем састанку имали неке предлоге и њих је Албина проследила. То писмо је кратко, али ефектно.

Допис Стручног актива наставника биологије Београда

На састанку се разговарало само о предлогу број један, а то је да ученици петог разреда не учествују на такмичењу. Мишљења о овоме су била подељена. Представници новосадског департмана (и то одсека за методику наставе) су били заговорници да се такмичења одрже, али смо нас двоје из основне школе и уз подршку појединих средњошколских колега морали да инсистирамо да се, ипак, ове године направи пауза. Мотив за наш предлог је био да се ове године тек навикавамо на (и испрабавамо) нове начине рада, као и садржаје. Такође смо били мишљења да су такмичења оваква каква су – одавно превазиђена, а тек сада нису у складу са новим, реформисаним методама рада.

Ништа није одлучено, али ћу вам свакако информације проследити чим их сазнам.

Оно што је цео свет сазнао, али иде на образ Кинезима, најновије је истраживање које је спроведено у Јужном институту науке и технологије (Southern University of Science and Technology) у Шенџену. Тамошњи научник (He Jiankui) на научној конференцији је објавио како је мењао гене близнакињама потеклим од ХИВ негативне мајке и позитивног оца, а како би их учинио резистентним на овај вирус. За овај подухват користио је CRISPER технику, која је хит међу генетичарима.

Резултати овог његовог рада нису потврђени, али се међународна научна заједница већ шокирала овим ГМО примењеним на људе, а кинеска влада и институције су одмах негирале своју умешаност.

Science: CRISPR bombshell: Chinese researcher claims to have created gene-edited twins (26.11.2018)

Но, ми свакако можемо да будемо умешани у предавање које ће се дешавати средином децембра и које је бесплатно за све заинтересоване.

Ако сте заинтересовани да видите да ли су нам сви врапци на броју, пријавите се на следећи линк.

Пријава за врабац мој први комшија

Таман се на ову причу надовезује рад наше колегинице Виолете Апостоловски Дупор. Најбоље је да пренесем оно што је она написала, а ја вас поздрављам до следећег чланка.

Циљ „ШКОЛСКОГ ЗЕЛЕНОГ ПРЕСА“ је да се ученици укључе у препознавање добрих и лоших примера заштите животне средине у школи, око школе, у свом месту становања, у околини места становања и њихова презентација путем чланака (текста) и фотографије.
Рад Чувара природе ОШ „Ђура Даничић“! 👩‍🎓

Наше мало њима значи много – пожелимо им добродошлицу. Све птице које зимују у нашем крају прилагођене су мразу и зими, међутим, оне су нажалост угрожене због нас; изгубиле су станиште и изворе хране. Неопходна им је наша помоћ током зимских дана како би преживеле.
Чувари природе су одлучили да ове зиме помогну нашим малим летећим суграђанима. Позабавили смо се израдом кућица и хранилица за птице. На интернету смо се информисали како и чиме да их направимо, где је најпогодније место за њихово постављање, а уз помоћ родитеља то смо и учинили. Планирамо да их поставимо у дворишту наше школе како би наше суграђане посматрали, хранили и уживали у њиховом цвркуту.
Да би имале храну током хладних дана организоваћемо акцију сакупљања хране и верујемо да ће ученици млађих разреда да нам се придруже након што их подучимо, упознамо и објаснимо нашу активност. Научићемо их да буду хумани према животињама и да воле природу која их окружује. Схватиће и они, као и ми да смо само један мали део природе, а да је и она део нас.

И да резимирамо…

Којих смо 5 ствари урадили данас?

1. Известили смо са састанка СБД-а;
2. проследили смо прве информације о такмичењу ове године;
3. шокирали смо се због најновијих научних генетичких истраживања;
4. пријавили смо се за предавање и панел дискусију;
5. дивили смо се сјајном раду.